Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije nagrada “Pokretač promena” za 2021. godinu

13.12.2021

quail-prepelica-ptica — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Najbolji pokretači promena u Srbiji, motivisani građani koji istrajavaju u naporima da poboljšaju živote svojih sugrađana u oblastima kao što su zaštita životne sredine, komunalni problemi, podrška samohranim roditeljima, pomoć mamama, podrška osobama sa autizmom, korišćenje inovatinih tehnologija u odbrani aktivizma – nagrađeni su priznanjem Pokretači promena 2021 koje dodeljuje Beogradska otvorena škola, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije dobitnik je priznanja u kategoriji “Saradnjom do promene, primeri dobre prakse i uspešne saradnje javnih vlasti i organizacija civilnog društva”. Zahvaljujući inicijativi Društva „Spasite prepelice – prijavite vabilice!“ proglašen je lovostaj na grlice i jarebice do 2025. godine i skraćena je lovna sezona na prepelice.

Pročitajte još:

Nakon dodele nagrada održana je i panel diskusija “Otpornosti građana u aktivizmu”, tokom koje su učesnici panela Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava, Milja Vuković, aktivistkinja, Zero & Low Waste Serbia i Doris Rafajlovski, psihološkinja i psihoterapeutkinja pod supervizijom razgovarale o o preprekama na koje nailaze aktivisti u svom delovanju – ličnim i kolektivnim.

Godišnja nagrada za Pokretače promena dodeljuje se u okviru projekta „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju”, a koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Ovaj projekat realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Fondacijom BFPE za odgovorno društvo (BFPE) i Balkanskom istraživačkom mrežom Srbija (BIRN).

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Oko 90.000 potrošača nema struju, Ivanjica zbog snega kritična tačka

13.12.2021

tree-sneg-zima — Foto-ilustracija: Pixabay

Načelnik Uprave za upravljanje rizikom Sektora za vanredne situacije Živko Babović rekao je za RTS da je najteže u opštini Ivanjica, gde je proglašena vanredna situacija. Više od 90.000 potrošača nema struju, teška je situacija u Zlatiborskom, Mačvanskom, Kolubarskom okrugu gde ima ozbiljnih problema sa elektrosnabdevanjem, ekipe EDB-a su od juče na terenu.

“Više od 90.000 potrošača nema struju, najteža situacija je u Zlatiborskom, Mačvanskom, Kolubarskom okrugu gde ima ozboljnih problema sa elektrosnabdevanjem, ekipe EDB-a su od juče na terenu, i u toku dana uspostaviće elektromrežu na svim relacijama”, istakao je Babović.

U odnosu na ranije situacije, kada je veliki broj jedinica lokalne samouprave proglašavalo vanrednu situaciju, sada je samo Ivanjica to uradila.

“Bolje smo se snašli nego prethodnih godina. Sektor za vanredne situacije je 8. oktobra započeo aktivnosti za pripremu zimske sezone, okupili smo resorna ministarstava, imali smo kooridnacioni sastanak na kome smo se dogovorili kako ćemo da radimo”, pojasnio je on.

Oko 90.000 potrošača nema struju isključivo zbog težine snega, elektroprovodnici prolaze kroz bespuća, šume.

Pročitajte još:

Snežne padavine uzrokovale kvarove u distributivnom sistemu

“Imali smo sastanke u Zlatiborskom, Kolubarskom, Borskom, Mačvanskom okrugu, pokušali smo da uvežemo ceo sistem u raskresivanju tih šumskih predela gde ima drveća”, kaže on.

Da nismo to uradili ovaj sneg je težak i mnogo više ljudi bi bilo bez struje, rekao je Babović.

Gde ne treba krenuti na put

Babović kaže da treba pratiti prognozu RHMZ-a i sajt “Puteva Srbije”. Puno drveća je palo preko puteva i vatrogasci rade na uklanjanju stabala sa saobraćajnica.

“Juče je bilo 250 pripadnika Sektora za vanredne situacije na terenu sa oko 90 vozila, čak smo i požare gasili, tako da smo ove godine imali sreću što nije bilo žrtava, nije bilo puno zavejanih putnika, samo sporadično”, kaže Babović.

Kako je dodao za danas i sutra prognoze su ohrabrujuće, u četvrtak se najavljuje nevreme ali ne kao ovo. Sektor za vanredne situacije je uvek na oprezu, tako radimo i uspevamo”, zaključio je Babović.

Izvor: RTS

Naučnici spojili solarnu energiju i preradu biomase

12.12.2021

biomasa_drvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživači sa Univerziteta Karlos III u Madridu i Univerziteta Tor Vergata u Rimu pronašli su način kako da uz pomoć solarne energije prerađuju biološki otpad i proizvode energente sa dodatom vrednošću, piše EurekAlert.

Oni su dizajnirali hemijski reaktor koji radi u sklopu male solarne elektrane, a u kome se odvija proces hidrotermalne karbonizacije (HTC).

Kako piše u studiji objavljenoj u žurnalu “Obnovljiva energija”, nova tehnologija koristi solarnu energiju koja se uz pomoć refleksije sa solarnih panela usmerava ka reaktoru u kome se vrši kontinuirana hidrotermalna obrada biološkog otpada.

„Hidrotermalna obrada je termohemijski tretman koji uključuje termičku dezintegraciju biomase u toploj kompresovanoj vodi. U zavisnosti od uslova temperature i pritiska, ovaj proces pretvara biomasu u čvrsto stanje (180–260 °C na 2–10 MPa), tečnost (300–350 °C na 5–20 MPa) ili gas (400–600 °C at 23–45 MPa)“, piše u studiji.

Ovaj proces može da transformiše organski otpad u proizvode slične lignitu budući da oponaša prirodni proces karbonizacije, tvrde stručnjaci.

Pročitajte još:

„Zbog širokog spektra nekonvencionalnih organskih sirovina koje se mogu pretvoriti u proizvod sa dodatom vrednošću, HTC se može smatrati ekološki prihvatljivim rešenjem za preradu velikog broja organskih otpada“, tvrde autori studije.

Korišćenje biomase i drugih obnovljivih izvora energije postala je nasušna potreba savremenog društva koje je pogođeno klimatskom krizom. Ipak, u slučaju biomase, gde spada raznovrsni biljni, komunalni, industrijski i životinjski otpad koji sadrži visok procenat vlage, potrebno je najpre osušiti biomasu kako bi se od nje mogli dobiti ekološki prihvatljivi energenti.

Autori studije tvrde da konvencionalne metode prerade biomase nisu ekonomične budući da na sušenje troše značajnu količinu energije. Sa druge strane, hidrotermalna karbonizacija ne zahteva prethodno sušenje, a uz to kao izvor energije koristi obnovljivu energiju sunca.

Milena Maglovski

Upotreba pesticida je za poslednje dve decenije porasla za 36 odsto

12.12.2021

soil-poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Ibadah Mimpi)

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila je svoj Svetski statistički godišnjak o hrani i poljoprivredi 2021. U njemu je prikazano da je upotreba pesticida na svetskom nivou porasla za 36 odsto između 2000. i 2019. godine, na 4,2 miliona tona u 2019. Najveći porast desio se između 2000. i 2012., sa platoom posle toga. Isti je trend zabeležen i za upotrebu đubriva.

Najveći potrošač pesticida je Azija

Prema izveštaju FAO najveći potrošači pesticida su Azija, a zatim slede Amerika, Evropa, Afrika i Okeanija. Regionalna potrošnja se neznatno menjala tokom navedenog perioda.

Najveći udeo u potrošnji ima Azija sa 52-53 odsto. Učešće Amerike se povećalo sa 29 na 33 odsto globalne potrošnje. U Evropi je ona blago smanjena sa 14 na 11 odsto. Okeanija je imala najveći rast u potrošnji, čak za 85 odsto, dok su Afrika i Okeanija primenjivale manje količine.

Kina je u 2019. godini imala najveću potrošnju i na nju otpada 1,8 miliona tona, odnosno 42 odsto ukupnog svetskog korišćenja.

Globalna upotreba pesticida po površini useva porasla je za 28 odsto u 2000. godini sa 2,1 kg/ha na 2,6 kg/ha.

Pročitajte još:

Tokom 2010. godine Okeanija je nadmašila Evropu, ali su oba regiona ispod globalnog proseka. Azija je bila jedina u kojoj upotreba ovih sredstava po površini useva ne beleži rast između 2010. i 2019. godine.

Tri top zemlje u pogledu stope njihove primene za 2018. bile su Trinidad i Tobago, sa 25 kg/ha, Sveta Lucija sa 20 kg/ha i Ekvador, sa 14 kg/ha.

Porasla upotreba đubriva

Iznet je podatak da je upotreba neorganskih đubriva u 2019. iznosila 189 miliona tona, izražena kao zbir tri hranljiva sastojka: azota (N), fosfora (izraženog kao P2O5) i kalijuma (K2O). Od toga se na azot odnosi 108 mil. t (57 odsto od ukupnog broja), 43 mil. t na fosfor (23 odsto) i 37 mil. t na kalijum (20 odsto).

Ukupna upotreba u 2019. iznosila je 54 miliona tona, ili 40 odsto više nego u 2000. (33 odsto više za azot, 34 odsto više za fosfor i 73 odsto više za kalijum).

Azija je predstavljala 56 odsto ukupne svetske poljoprivredne upotrebe neorganskih đubriva u 2019., a sledi je Amerika (26 odsto), Evropa (12 odsto), Afrika (četiri odsto) i Okeanija (dva odsto). Ovo rangiranje regiona je isto za sve nutrijente. Glavni korisnici su Kina, Indija, Sjedinjene Američke Države i Brazil pri čemu je Kina najveći potrošač svakog nutrijenta.

Ukupna upotreba za njima porasla je za 46 odsto u Aziji, dok se najbrži porast desio u Africi sa 79 odsto. Početni nivo je bila veoma niska i iznosi samo tri miliona tona. U Americi je njihova upotreba porasla za 47 odsto (ili 16 mil. t), a u Okeaniji za 14 odsto (ili 0,4 mil. t) u poređenju sa šest odsto u Evropi (ili 1,4 mil. t).

Izvor: Agroklub

Portugal će imati najveće zaštićeno morsko područje u Evropi

12.12.2021

lisbon-Portugal — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Adam Śmigielski)

Portugal je najavio stvaranje najvećeg zaštićenog morskog područja u Evropi, odnosno kreiranje novog rezervata, koji će štititi 2.677 kvadratnih kilometara oko ostrva Selvagens, arhipelaga u severnom Atlantiku, koji se nalazi na pola puta između Kanarskih ostrva i Madeire. Novi rezervat proširuje postojeće zaštite postavljene za morske ptice i približava svet cilju zaštite 30 odsto kopna i vode do 2030. godine.

“Pristine Seas” je projekat podvodnog istraživanja koji je osnovao “National Geographic Explorer”, kojim se inspiriše zaštita jedinstvenih morskih ekosistema kroz ekspedicije koje dokumentuju njihov neverovatan biodiverzitet.

U poslednjih 12 godina projekat je obišao 31 lokaciju, od kojih je 24 već zaštićena. Nova zaštićena područja sada pokrivaju površinu od više od šest miliona kvadratnih kilometara, što je dvostruko više od Indije.

Pročitajte još:

Priča o tome kako su ostrva Selvagens postala jedno od njih počela je 1971. godine, kada je ovo područje postalo prvi klasifikovani rezervat prirode u istoriji Portugala. Vulkanska ostrva su uglavnom nenaseljena ljudima, ali su domaćini najveće svetske kolonije kaukala, ptice otvorenog mora, čija populacija danas, kako se procenjuje, broji oko 1.500 parova.

Ostrva su usred divljeg Atlantskog okeana okružena grebenima hladne vode, a ekspedicija koja je proučavala floru i faunu, otkrila je da je ovaj prostor stanište za 51 vrstu ribe, uključujući ajkule, barakude i murine.

Pre nego što su uspostavljene opsežnije zaštite, morski život ostrva bio je ugrožen i ilegalnim ribolovom unutar granica rezervata i neregulisanim ili loše regulisanim ribolovom tune i drugih vrsta u blizini rezervata.

Iz organizacije “Pristine Seas” se nadaju da će odluka Portugala podstaći druge evropske zemlje da budu ambicioznije u zaštiti svojih voda.

Izvor: RTCG

Konferencija “Ekosop” u Novom Sadu – u fokusu cirkularna ekonomija i socijalno preduzetništvo

12.12.2021

Udruženje ”Čepom do osmeha” organizivalo je konferenciju ”EKOSOP” u Novom Sadu sa cilјem da ukažu na važnost delovanja organizacija civilnog društva u sprečavanju štetnog uticaja klimatskih promena. Teme konferencije su ekološko-socijalno preduzetništvo, cirkularna ekonomija i klimatske promene, navodi se u saopštenju Grada Novog Sada.

Vanja Petković iz Udruženja “Čepom do osmeha“ je rekla da su juče, prilikom otvaranja konferencije, dva dečaka iz Kačareva i Pirota, dobili elektromotorna invalidska kolica zahvalјujući lјudima koji sakuplјaju čepove.

“Ukupno je 61 pomagalo do sada obezbeđeno i to je uspeh akcije „Čepom do osmeha“, ali i uspeh svakog pojedinca koji u Srbiji sakuplјa plastične čepove. Do sada smo sakupili oko 600 tona plastičnih čepova”, rekla je Vanja Petković.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević istakao je da veruje u solidarost i zajedništvo, te da podržava upravo takav koncept društva koji organizatori konferencije „Ekosop“ uspevaju uspešno da spoje i promovišu.

Pročitajte još:

“To je simbioza zaštite životne sredine i socijalnog tj. solidarnog preduzetništva. Važna poruka sa ove konferencije je da ekonomija i ekologija ne smeju biti u konfrontaciji, a čini se da je to je sada neki narativ koji se ističe, da jedna ili druga grana istog drveta, tj. našeg suživota, zaustave razvoj druge grane. Simbolički posmatrano, imamo to isto, zajedničko stablo sa dve grane, i koju god granu da odsečemo neće biti dobro po nas. Nije dobro ni da jedna bude suviše razvijena, a druga zapostavlјena, jer nam trebaju plodovi sa obe u istoj meri. Taj koji to ne razume ili ne podržava, ne želi dobro društvu. Koncept održivog razvoja mora da razume ekonomiju, dok ona treba da poštuje ekologiju i daje smernice za dalјi razvoj. Bez tog saglasja ni jedna zajednica ili društvo ne mogu da idu napred. Stoga i mi u Novom Sadu težimo komplementarnosti te dve grane, kako bismo zajedno ubirali plodove sa zdravog drveta”, rekao je Vučević na otvaranju konferencije.

Energetski portal

Beograd stao na sat vremena – protest protiv “Rio Tinta”

11.12.2021

Protest-Beograd — Foto: Printscreen/Youtube

Građani i ekološka organizacije danas su blokirali most Gazela u Beogradu na sat vremena. Današnji protest organizovan je sa ciljem da obustave svi istražni radovi i pripreme za otvaranje rudnika litijuma, kao i da se kompaniji “Rio Tinto” zabrani rad u Srbiji.

Srbija spet na nogah ??? https://t.co/MS5QJvT29d

— Jelena Aleksić? (@JelenaJal) December 11, 2021

Prethodne dve subote okupljeni su blokirali glavne saobraćajnice širom Srbije zbog Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu, koji su povučeni iz skupštinske procedure.

Kako je ranije najavio pokret “Ekološki ustanak” i druge organizacije, biće blokirano više od 40 lokacija u Srbiji. Saobraćaj je bio obustavljen na sat vremena, od 14 do 15 časova.

Pročitajte još:

“Nema mira dok se protera “Rio Tinto“ i ne zabrani eksploatacija litijuma. A oni koji su doveli „Rio Tinto“ ne skinu sa vlasti. Zahtev je brisanje projekta Jadar iz prostornog plana Loznice i drugih gradova“, rekao je Aleksandar Jovanović Ćuta.

Okupljeni traže i da se obustave postupci protiv demonstranata i pokretanu postupaci protiv ljudi koji su se sa njima sukobili na prethodnim protestima.

Kako prenose domaći mediji mirni i bez incidenata bili su i protest i blokada ekoloških udruženja u Beogradu, sve do samog kraja kada su se dogodila dva nepovezana incidenta.

Nešto posle 15 časova okupljeni građani su se razišli i saobraćaj je normalizovan.

Milica Radičević

Proglašeni pobednici konkursa “Postajemo cirkularni”

11.12.2021

Zagađenje, otpad, ekološki problemi, nekontrolisano korišćenje prirodnih resursa predstavljaju sve veći problem za naše društvo.

Često su ideje i predlozi pojedinaca ključni u rešavanju problema. Mogućnost da na kreativan način predlože ideju za rešavanje ekoloških izazova pomoću principa cirkularne ekonomije imali su učesnici Konkurs za angažovanje građana ka cirkularnoj ekonomiji.

CirEkon, uz podršku EIT Food, organizovao je ovo takmičenje koje је osmišljeno kao međusektorsko takmičenje za rešavanje kritičnih ekoloških izazova.

Učesnici su morali da osmisle ideju koja doprinosi razvoju i boljitku zajednice. Mogli su da se prijave fizička lica, predstavnici organizacija civilnog drzuštva, preduzetnici, istraživači, studenti doktoriskih studija ili master studija, predstavnici startapova.

Najkreativnije i najbolje ideje učestvovale su u finalu, a stručni žiri koji su činili predstavnici CirEkona i ekseperata za cirkularnu ekonomiju Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju, imali su težak zadak i morali su da odaberu tri najbolje.

“Sve ideje koje su ušle u finale su zaista odlične. O njima smo razgovarali, vagali, ocenjivali po raznim kriterijumima kako bi doneli pravu odluku”, kaže Milan Veselinov, direktor i osnivač CirEkona.

Pročitajte još:

On je pozvao sve učesnike konkursa da se priključe, da zajedno unaprede svoje ideje i rade na njima. Da ih razvijaju u smeru da imaju veći obuhvat i da konkretne probleme reše što direktnije moguće, a da je CirEkon tu da sarađuje sa njima i da im pomogne koliko je to u njihovoj mogućnosti.

Pobednici konkursa

Na prvom mestu je “New page – Make a change” Sare Brkić i Emilije Drndarski, na drugom “Torbalon” Radmile i Nikole Trebovca, dok je treće mesto pripalo Goranu Gabriću i ideji “Mobile units for circular education”. Nagradu popularnostu dobile su Marija Lazić i Jelena Ružić za “Circular lifestyle education”.

“Za konkurs smo saznali na fakultetu od profesora Vladimira Mihajlova koji nam je nam je predložio da se prijavimo. Već dugo razmišljamo o ovakvim temama i želele smo da napravimo rešenje koje će okupiti više različitih institucija i pojedinica, da ih umrežimo sve zajedno. Ideja je da to rešenje istovremeno bude vrlo jednostavno i opipljivo svima”, kažu za Energetski portal Sara Brkić i Emilija Drndarski.

Kako objašnjavaju na projetku su radile dve nedelje, a njihov plan je da nastave sa razvojem ideje.

“Konsultovaćemo se, prvenstveno da vidimo kako možemo da unapredimo projekat, a zatim i kako da ga izvedemo. Najviše bi volele da ovo što smo smislile da se relazuje”, dodaju pobednice.

Tokom završnog događaja takmičenja finalisti su imali priliku da sve o cirkularnoj ekonomiji čuju od Aleksandra Vučinića, šefa grupe za cirkularnu i zelenu ekonomiju Ministarstva zaštite životne sredine i Siniše Mitrovića, rukovodioca Centra za cirukalrnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Prisustvovali su i panel diskusiji “Inovacije – motivacija za saradnju izmedju gradjana i organizacija” na kojoj su učestvovali Nikola Stanojević, White Lemur, Aleksandra Lazović – Lønningen, Eat Me App, Marko Mihailović, Bitgear Wireless, Maja Žikić, Foodscale Hub, Milica Radulović, Impact Hub Beograd i Marko Mihailović, Bitgear Wireless Design Services.

Dok je o važnosti učestvovanja civilnog sektora u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji govorio Igor Jezdimirović, Predsednik Upravnog odbora, Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine”.

O ko-kreaciji u razvoju inovativnih proizvoda o svom iskustvu govorila je Milica Pojić iz Naučnog institua za prehrambene tehnologije.

U sastavu stručnog žirija bili su Milan Veselinov, CirEkon, Igor Jezdimirović, Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine”, prof. Dr. Dubravka Škunca, Evropska komisija i Małgorzata Młynarska, EIT Food.

Milica Radičević

Počela sanacija i rekultivacija deponije u Sovljaku

11.12.2021

deponija-Bogatić — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Bogatiću u naselju Sovljak uskoro će biti rešen dugogodišnji ekološki problem. Nakon 30 godina nepravilnog odlaganja otpada, počeli su radovi na sanaciji i rekultivaciji deponije.

“Deponija u ovom naselju je veliki ekološki problem. U njenoj blizini nalazi se više od sto kuća, a na svega nekoliko metara voćnjaci i proizvodnja zdrave hrane. Neophodno je da sve radimo po najvišim svetskim standardima, a ovde u Sovljaku, gde je otpad nepravilno odlagan decenijama, po završetku projekta biće ozelenjena i pošumljena površina. Plan nam je da zatvorimo još jednu deponiju u ovoj opštini”, rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, navodi se u saopštenju.

Prema njenim rečima u ovoj godini potrošena su značajna sredstava za projekte zaštite životne sredine, što jeste cilj države, dodavši da će izgradnjom regionalnog reciklažnog centra u Valjevu, koji je planiran za početak naredne godine, biti rešen problem odlaganja otpada za čitav okrug.

Pročitajte još:

“Regionalni reciklažni centar u Valjevu je jedan od osam centara koje Ministarstvo gradi, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Francuskom agencijom za razvoj. Imamo plan i prioritete za narednu godinu kako bismo učinili život građana kvalitetnijim. Gradićemo stotine kilometara kanalizacione mreže, prečistače otpadnih voda i moderne regionalne centre za upravljanje otpadom”, istakla je ministarka.

Kako je naglasila sva mehanizacija, koja je prethodnih godina korišćena u izgradnji puteva, škola i bolnica, sada biti preusmerena na izgradnju zelene infrastrukture, što će značajno unaprediti kvalitet života građana Srbije.

Energetski portal

Riblji fond bogatiji za više od 21.000 kilograma mlađi šarana

11.12.2021

Poribljavanje-Futog-Sombor-5-1024x683 — Foto: JVP „Vode Vojvodine”

U ribolovne vode kojima upravlja JVP „Vode Vojvodine“ pušteno je ukupno 21.150 kilograma jednogodišnje šaranske mlađi tokom redovnog godišnjeg poribljavanja. Ovogodišnja akcija završena je poribljavanjem na dve lokacije, na Dunavu kod Futoga i Velikom bačkom kanalu kod Sombora.

„Rekordna količina ribe je puštena ove godine, 105.750 jedinki. Prvi put poribljavamo sa autohtonom vrstom vretenastog šarana. Trudimo sa da poribljavamo nova mesta, gde ćemo imati sigurnu pomoć ljudi iz lokala, koji su okrenuti prirodi i zaštiti ribljeg fonda“, rekao je Srđan Kružević, v. d. direktor JVP „Vode Vojvodine”.

On je najavio da će ovo preduzeće uraditi monitoring kako bi se videlo pravo stanje ribljeg fonda i da će pokrenuti inicijative za zabranu privrednog ribolova na području Grada Novog Sada i za povećanje broja prirodnih mrestilišta u nadležnosti preduzeća.

Lokacije na kojima je puštena riblja mlađ prvi put su se ove godine našle na listi za poribljavanje. U Dunav kod Futoga pušteno je 1.600 kilograma, što je pojedinačno najveća količina riblje mlađi u okviru ovogodišnjeg poribljavanja, a u Veliki bački kanal kod Sombora 800 kilograma mlađi.

Pročitajte još:

U okviru ovogodišnje akcije, poribljeno je ukupno 24 lokacije na kanalima Hidrosistema DTD, delovima Dunava, reke Krivaje i zaštićenih područja Jegrička i Beljanska bara. Sve lokacije u narednom periodu češće će kontrolisati i ribočuvari.

JVP „Vode Vojvodine“ je ove godine, u cilju očuvanja ribljeg fonda, ušlo u odlučnu borbu sa ribokradicama i na nov način pristupilo očuvanju ribljeg fonda, sa tendencijom da se on dodatno obogati većom količinim riblje mlađi.

Izvor: JVP „Vode Vojvodine“

Za energetsku efikasnost sledeće godine 230 miliona evra

10.12.2021

stolarija prozor kuca stara — Foto-ilustracija: Unsplash (Sergiu Valena)

Povećanje energetske efikasnosti jedan od stubova razvoja energetike i procesa energetske tranzicije, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Zorna Mihajlović u Kragujevcu.

Ona je navela da su pokrenuta dva važna projekta kojima će biti unapređena energetsku efikasnost i udeo korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) za koje je već opredeljeno 230 miliona evra.

“U januaru ćemo raspisati novi javni poziv za zamenu stolarije i onda ćemo to raditi na svaka dva ili tri meseca. To važi i za subvencije za zamenu stolarije i za solarne panele. Suština je da budemo energetski stabilni i samodovoljni i da koristimo zelenu energiju u većoj meri. Samo za ova dva projekta u sledećoj godini obezbedili smo 230 miliona evra i cilj je da građani osete direktnu korist od toga”, istakla je Mihajlović.

Pročitajte još:

Ona je, prisustvujući svečanom obeležavanju 60 godina rada Fakulteta inženjerskih nauka, poručila da će Vlada nastaviti da ulaže u obrazovanje i nauku, jer je to jedan od načina da mladi ljudi ostanu da žive u Srbiji. Ministarka je ukazala na to da činjenica da nema nezaposlenog inženjera u Kragujevcu dovoljno govori o tome kako radi ovaj fakultet.

“Tradicija treba da se održi, jer nije malo da jedna visokoškolska ustanova radi 60 godina. U nauku i obrazovanje treba da ulažemo još više i da unapređujemo uslove kako bi mladi ljudi ostali da stvaraju u svojoj zemlji i da pomognu u bržem privrednom razvoju Srbije”, istakla je Mihajlović.

Energetski portal

EK odobrila hrvatski program potpore za obnovljive izvore energije

10.12.2021

solar-modules — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Eckermann)

Evropska komisija odobrila je, u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći, hrvatski program podrške proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora u vrednosti od 783 miliona evra, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

„Ovaj program vredan 783 miliona evra omogućiće Hrvatskoj da podrži proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora uz pomoć brojnih tehnologija. Ova mera će doprineti smanjenju emisija CO2 i drugih gasova staklene bašte, u skladu s ciljevima Zelenog plana EU i ekološkim ciljevima Hrvatskog plana oporavka i otpornosti bez neopravdanog narušavanja konkurencije na jedinstvenom tržištu“, rekao je izvršni direktor. Potpredsednica za takmičenje u politici Margrethe Vestager.

Hrvatska je obavestila Komisiju o nameri da uvede novi program podrške za električnu energiju iz obnovljivih izvora, odnosno vetroelektrane, solarne elektrane, hidroelektrane, elektrane na biomasu, postrojenja na biogas i geotermalne elektrane. U okviru programa, podrška će biti obezbeđena u vidu premije pored tržišne cene električne energije. Premija će biti utvrđena tenderskom procedurom i neće biti veća od razlike između prosečne cene proizvodnje za svaku tehnologiju proizvodnje obnovljive energije i cene na tržištu električne energije. Korisnici će se birati na tenderima koji će se održati u periodu 2021-2023. godine. Ova mera će biti otvorena do 2023. godine, a grantovi će se isplaćivati odabranim korisnicima na period od 12 godina.

Pročitajte još:

Program će pomoći Hrvatskoj da poveća svoj udeo električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije i smanji emisije CO2 i drugih gasova staklene bašte. Ona će podržati posvećenost Hrvatske postizanju evropskih klimatskih i ekoloških ciljeva, kao što je navedeno i u njenom Nacionalnom energetskom klimatskom planu (NECP) i Planu za oporavak i otpornost, saopštila je EK.

Komisija je ocenila da je program usklađen sa pravilima EU o državnoj pomoći, a posebno sa Smernicama o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energetiku iz 2014. godine u postizanju evropskih i nacionalnih ekoloških ciljeva. Pomoć ima i podsticajni efekat jer cene električne energije ne pokrivaju u potpunosti troškove proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Dakle, bez podrške ne bi bilo ulaganja odabranih korisnika.

Komisija takođe smatra da je pomoć srazmerna i ograničena na minimum neophodnog, jer će nivo pomoći biti određen tenderom i ne može preći razliku između tržišne cene električne energije i troškova proizvodnje. Komisija je takođe utvrdila da su pozitivni efekti ove mere, posebno uticaji na životnu sredinu, veći od mogućih negativnih efekata u smislu mogućeg narušavanja konkurencije.

Izvor: OIE Hrvatska

Studentsko takmičenje GoGreen – prijavi svoju smelu ideju

10.12.2021

GoGreen_Schneider_electric — Foto: Represent

Priznata kao najodrživija korporacija na svetu, Schneider Electric, lider u digitalizaciji upravljanja energijom i automatizaciji, sa svojim globalnim partnerom, kompanijom AVEVA, objavila je poziv za takmičenje Go Green za timove studenata iz celog sveta, uključujući i Srbiju.

Glavna nagrada za pobednički tim globalnog Schneider Go Green takmičenja je 10.000 evra. Učesnici mogu da računaju na podršku mentora iz kompanija Schneider Electric i AVEVA, a najistaknutiji od njih – i ponude za posao u kompanijama organizatorima.

Studenti mogu da prijave radove na platformi https://gogreen.se.com/ i odmere svoje znanje sa kolegama sa svih meridijana. Rok za prijavu je najkasnije 15. februar, a svi uslovi konkursa navedeni su na platformi. Studentski timovi sada mogu da biraju jednu od pet kategorija takmičenja:

Pristup energiji
Kuće budućnosti
Lanac snabdevanja budućnosti
Električne mreže budućnosti
Dekodiranje budućnosti

Pročitajte još:

Na prethodnom Schneider Go Green takmičenju prvi prolazak Srbije u Evropsko finale doneli su Milorad Stojanović i Dora Balog, studenti biomedicinskog inženjerstva na Fakultetu tehničkih nauka, sa svojom Breathe Energy Harvesting inovativnom idejom. Oni su pobedili na regionalnom takmičenju za Jugoistočnu Evropu i na Evropskom finalu su osvojili treće mesto. Pored toga, Milorad i Dora stiču stručnu praksu u Schneider Electric Hub-u u Novom Sadu, što im pruža priliku da nadograde svoje znanje i steknu nova iskustva.

Izvor: Represent

Severna Makedonija zabranila upotrebu plastičnih kesa

10.12.2021

shopping-kese — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Romero)

Od 1. decembra u Severnoj Makedoniji zabranjena je prodaja plastičnih kesa. Svi koji zaborave da ponesu ceger kada pođu u nabavku i dalje mogu da pazare biorazgradive kese koje koštaju 15 denara (manje od 30 dinara).

Kako su saopštile vlasti ove zemlje, ova zabrane uvedena je sa jednim ciljem, a to je da se građani podstaknu da što više koriste platnene torbe kako bi zajedničkim snagama doprineli očuvanju životne sredine.

Sve prodavnice u Severnoj Makedoniji moraju da vode evidenciju o broju prodatih biorazgradivih kesa, a dobijeni prihod moraju da uplate u poseban državni ekološki fond.

Prema rečima Nasera Nuredinija, ministra za životnu sredinu Severne Makedonije, zabrana upotrebe plastičnih i naplata biorazgradivih kesa nije doneta sa namerom da se kazne građani, već je ideja da se promeni svest i način kupovine kako bi se više pažnje posvetilo smanjenju zagađenja životne sredine.

Pročitajte još:

Za sve one koji ne budu poštovali zabranu prodaje plastičnih kesa propisane su kazne od 9.000 do 140.000 evra.

Ministar Nuredini istakao je da je Zakon za upravljanje pakovanjem i otpadom objavljen pre dve godine, da je njegova primena već jednom odložena i da su svi imali dovoljno vremena da se pripreme za zabranu upotrebe plastičnih kesa.

Donošenjem ovog zakona Severna Makedonija postepeno usaglašava svoje zakonodavstvo sa propisima Evropske unije.

Milica Radičević

Studenicu bi da betoniraju, aktivisti odlučni da je odbrane

10.12.2021

Studenica_river,_Serbia — Foto: Wikipedia/Gmihail

Uprkos činjenici da je reka Studenica pod zaštitom UNESCO i Zavoda za zaštitu spomenika Republike Srbije, privatni investitori žele da na njoj izgrade branu visoku čak 24 metara.

Ideja da pregrade reku koja pripada rezervatu biosfere Golija-Studenica privatnom graditelju pala je na pamet nakon što su u cevi strpali reke nedaleko od ove – Gokčanicu, Gvozdačku, Želebić. Sve su ovo brze čiste planinske reke koje pripadaju ibarskom slivu, a izviru na planinama Goč, Čemerno, Golija.

“Kada nam je ribolovac poslao fotografije na kojima se vidi da neko raščišćava i krči šumu, dovlači cevi i priprema za izgradnju, odmah smo se mi meštani okupili. Brzo se pročulo da hoće da nam unište reku”, kaže Goran Nikolić, penzionisani rudarski inženjer iz Ušća, varošice koja se nalazi na ušću Studenice u Ibar.

Pročitajte još:

Kako nam je rekao, ubrzo su odlučili da svoju reku moraju da brane, najpre zbog odluke Vlade, ali i celog sveta koji je prepoznao vrednost reke Studenice koja spada u tri najčistije reke u Srbiji.

“Nama je Studenica život, ona nam je sve. Osnovali smo udruženje kako bismo je zaštitili i ako treba, spavaćemo pored reke. Nećemo dozvoliti da nam betoniraju reku i branićemo je jer time branimo odluku Vlade Republike Srbije pod čijom je zaštitom”, kaže Nikolić iz Udruženja Spasimo Studenicu.

Aktivisti su sproveli anketu kako bi informisali komšije i meštane Ušća šta se dešava, praktično, ispred njihove kuće. Kako kažu, većina, čak 95 procenata njih želi da im pruža podršku u odbrani ovog prirodnog dobra.

Iako je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić javno obećao da se mini hidroelektrane neće graditi na teritoriji tog grada, do sada je izgrađeno čak deset na čistim planinskim rekama.

Izvor: Nova Ekonomija

“Drvo za Beograd” – posađeno 225 stabla Pančićeve omorike

10.12.2021

Zaposleni kompanije Nestlé Srbija posadili su 225 stabala Pančićeve omorike duž Bulevara Milutina Milankovića na Novom Beogradu, u okviru svoje globalne misije ozelenjavanja za bolji život lokalnih zajednica i očuvanje planete.

Drvored Pančićevih omorika, autohtone vrste četinara koji će dostići visinu do tri metra, krasiće celu dužinu Bulevara Milutina Milankovića, što je oko pet kilometara – od ulice Tošin bunar do Vladimira Popovića, navodi se u saopštenju.

“Počela je nova sezona akcije „Drvo za Beograd“. Ovu akciju smo pokrenuli pre skoro dve godine i kroz nju smo dosad zasadili oko 2.100 stabala. Za isti period je u okviru svojih aktivnosti JKP „Zelenilo – Beograd” posadilo oko 5.000 sadnica”, istakao je prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

Prema njegovim rečima, drvored u Bulevaru Milutina Milankovića značajno će uticati na zaštitu životne sredine i u budućnosti će iz vazduha eliminisati 5,5 tona ugljen-dioksida.

Pročitajte još:

“Poslovanje može biti uspešno samo ukoliko je i održivo. Trudimo se da na sve načine doprinesemo očuvanju okoline, a drveće nam je jedan od najvažnijih saveznika u borbi protiv klimatskih promena. Ne samo da ćemo uživati u lepšem pogledu na naš bulevar, već će ove omorike znatno doprineti smanjenju emisije CO2. Već duže od 16 godina Nestlé je pouzdan partner svih građana Srbije, posvećen njihovoj dobrobiti, jer jedino tako možemo zajedno da rastemo. Društvena odgovornost nije trend, to je fundamentalna stavka u poslovanju svake kompanije koja brine o zajednici u kojoj posluje.“, istakla je Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju.

Ona je istakla da je kompanija Nestlé jedina u Srbiji koja ima nulti negativni uticaj na životnu sredinu. Naime, sav čvrsti otpad recikliraju, a sve otpadne vode u potpunosti prečišćavaju.

Energetski portal

1...495496497...1,670 Page 496 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM