Od 1. januara za rukovanje pesticidima obavezna obuka

21.12.2021

pesticidi_polje — Foto-ilustracija: Pixabay

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) izborio se 2019. godine za donošenje novog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja kojim se predviđa da tretman pesticidima mogu da vrše samo lica koja su prošla obuku, kao i da su dužna da susedima 24 sata ranije najave tretman.

Iako je pandemija COVID-19 odložila početak obuke, od 1. januara 2022. godine, Zakon će u potpunosti početi da se primenjuje, navodi SPOS u saopštenju.

Poljoprivrednici su dužni da obaveste vlasnika parcela koje se graniče sa parcelom koju nameravaju da tretiraju sredstvima za zaštitu bilja najmanje 24 sata pre početka primene, bez obzira da li su njihovi susedi pčelari ili ne, što je još jedna dodatna mera prevencije, stoji u saopštenju.

“Ovogodišnji zakon donosi neke novine koje je SPOS odavno tražio, a to je pre svega kontrola prodaje pesticida, jer danas možete otići u poljoprivrednu apoteku i kupiti pet tona pesticida, a da vas niko i ne pita šta će vam i gde ćete ih i kako upotrebiti. Po novom zakonu, poljoprivrednik će morati da prođe obuku za bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja, i moći će da kupi samo onoliko sredstava koliko mu je potrebno za kulture koje gaji, i tačno će se znati ko je i koliko sredstava za zaštitu bilja kupio, a moraće da vodi evidenciju o njihovoj primeni”, navode iz SPOS-a.

Novi Zakon propisuje da se pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje koristi sredstva za zaštitu bilja u okviru svojih profesionalnih aktivnosti, kao i u slučaju stavljanja svojih poljoprivrednih proizvoda na tržište, smatra takozvanim profesionalnim korisnikom.

Pročitajte još:

Profesionalni korisnik dužan je i da redovno vrši podešavanje i tehničku proveru uređaja za primenu, kao i koristi uređaje za primenu koji su periodično pregledani u skladu sa ovim zakonom.

Sredstvo za zaštitu bilja namenjeno profesionalnom korisniku može da kupuje i primenjuje fizičko lice koje ima sertifikat profesionalnog korisnika izdat u skladu sa ovim zakonom, kao i pravno lice, odnosno preduzetnik, koji ima zaposleno lice koje ima sertifikat profesionalnog korisnika.

Detaljnije o novom Zakonu pročitajte OVDE.

Sertifikat profesionalnog korisnika izdaje Ministarstvo i on će biti uslov da profesionalni korisnici u dogledno vreme, kada veći broj lica bude obučen, mogu da kupuju sredstva za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama.

Sva lica koja koriste sredstva za zaštitu bilja u okviru svojih profesionalnih aktivnosti i lica koja svoje poljoprivredne proizvode stavljaju na tržište smatraju se profesionalnim korisnicima i dužni su da primenu pesticida sprovode tako da ničim ne ugroze život i zdravlje ljudi i životinja.

Uskoro će, dodaju iz SPOS-a, biti organizovane obuke za sticanje sertifikata profesionalnog korisnika.

Izvor: Savez pčelarskih organizacija Srbije

U Srbiji 26,3 odsto energije dolazi iz OIE

21.12.2021

solar_park_solarni_park_solar_power_plant_solarna_elektrana_solar_energy_solarna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Prema podacima koje je objavio Eurostat za 2020. godinu udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupno proizvedenoj energiji u Srbiji iznosio je 26,3 odsto. Kako se dalje navodi to je za 4,86 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, a veoma je blizu zacrtanog cilja za 2020. godinu koji je iznosio 27 odsto.

Kao članica Energetske zajednice Evropske unije, Srbija se obavezala da će 2020. godine u svom nacionalnom akcionom planu za obnovljivu energiju proizvoditi 27 odsto svoje energije iz obnovljivih izvora.

Objavljeni podaci pokazuju da je udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije iznosio 30,7 odsto u odnosu na 2019. godinu kada je bio 30,11 odsto.

Najveći deo energije proizvedene iz obnovljivih izvora u zemlji u 2020. godini potiče iz hidroelektrana – 859,8 kilotona ekvivalentne nafte. Na drugom mestu je energija vetra sa 82,9 kilotona ekvivalente nafte, dok je iz solarne energije – 1,1 kilotona ekvivalenta nafte.

Kako se dalje navodi iz drugih obnovljivih izvora energije, u koje spadaju, između ostalog, gasna i tečna biogoriva, komunalni otpad, geotermalna energija, proizvedeno je 14,9 kilotona ekvivalentne nafte.

Pročitajte još:

Evropa ima jasno zacrtan cilj da postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Kako bi, svi zajedno, ispunili zacrtane planove, neophodno je smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, iskoristiti pun potencijal obnovljivih izvora energije, kao i smanjiti zasvisnost od fosilnih goriva.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da je cilj da do 2040. godine 40 odsto energije dobijamo iz obnovljivih izvora. Kao i da naša zemlja ima veliki potencijal u ovoj oblasti koji do sada nije iskorišćen.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike ranije je izjavila da će Srbija u narednih 20, 30 godina ići u pravcu dekarbonizacije energetskog sektora, što znači da su neophodne investicije u OIE, kako bi se ispunili zacrtani ciljevi.

Milica Radičević

IMMOFINANZ najavio postizanje nulte emisije gasova do 2040. godine

21.12.2021

IMMOFINANZ će dati važan doprinos borbi protiv klimatskih promena svojom novom strategijom koja podrazumeva dostizanje neto nulte emisije štetnih gasova. Planovi predviđaju smanjenje svih emisija gasova sa efektom staklene bašte za 60 odsto do 2030. godine, a do 2040. godine kompanija nastoji da bude bez emisija u celom lancu vrednosti. To znači da će IMMOFINANZ jasno premašiti cilj koji je postavila Evropska unija, a to je da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine.

Sektor nekretnina ima odlučujuću ulogu u borbi protiv klimatskih promena – oko 40 odsto svetskih emisija se može pripisati izgradnji ili radu nekretnina. Sa ciljem da se globalno zagrevanje ograniči na maksimalno 1,5°C, hitno su potrebne brojne mere. IMMOFINANZ, kao jedan od vodećih investitora u oblasti komercijalnih nekretnina u Evropi, prihvatila je ovu odgovornost i namerava da dostigne nultu emisiju gasova do 2040. godine.

„Globalna klimatska kriza i njen uticaj na životnu sredinu su najvažniji izazovi današnjice i svi smo pozvani da reagujemo. Zato smo postavili ambiciozan cilj da do 2040. dostignemo nultu emisiju gasova u svim segmentima našeg poslovanja. To održava našu posvećenost da prihvatimo odgovornost za čovečanstvo i našu životnu sredinu, kao i našu nameru da igramo vodeću ulogu u održivoj transformaciji naše industrije“, izjavio je Dietmar Reindl, izvršni direktor kompanije IMMOFINANZ, o ambicioznom programu održivosti kompanije.

Pročitajte još:

Svake godine, najmanje pet odsto portfolija nekretnina će biti podvrgnuto opsežnoj obnovi energetske efikasnosti. IMMOFINANZ će takođe značajno povećati sopstvenu proizvodnju obnovljive energije, postavljanjem fotonaponske opreme na krovove svojih ritejl parkova STOP SHOP i opremanjem svih novih lokacija fotonaponskim sistemima. Poslovne zgrade myhive i šoping centri VIVO! biće opremljeni fotonaponskom opremom tamo gde je moguće i u zavisnosti od lokacije. Eksterno snabdevanje električnom energijom biće prevedeno na 100 odsto obnovljive izvore energije, a kupovina fosilnih goriva će biti obustavljena. Svetlosni sistemi koji štede energiju biće instalirani u čitavom portfoliju, a upotreba pametnih tehnologija za sve nekretnine biće masovna proširena.

Izvor: Executive Group

Najveći nuklearni reaktor u Evropi spreman za probni rad

21.12.2021

nuclear-power-nuklearna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Finska agencija za nuklearnu bezbednost dala je dozvolu petom nuklearnom reaktoru u toj zemlji da pokrene probni rad pod niskom snagom. Reaktor Olkiluoto 3 (OL3) treba da počne sa redovnom proizvodnjom električne energije u junu 2022. godine i biće najveći reaktor u Evropi.

Očekuje će taj reaktor povećati energetske kapacitete Finske za 1.600 MW, što bi pokrilo oko 15 odsto potrošnje električne energije u zemlji. Maksimalna proizvodnja struje od vetra u Finskoj, poređenja radi, iznosi 2.500 megavata.

Sa početkom rada reaktora Olkiluoto 3 udeo struje dobijene iz atomskih centrala porašće u Finskoj na oko 40 odsto.

Reaktor, smešten na zapadnoj obali Finske, umnogome će unaprediti energetsku nezavisnost te zemlje, koja struju uvozi iz Švedske i Rusije. Koliko i kako će uticati na sadašnje cene energenata još je neizvesno.

Projekat izgradnje reaktora od samog početka su pratili tehnički problemi i pravni sukobi oko troškova u konzorcijumu koji su činili francuski koncern za nuklearnu energiju AREVA NP, koji se sada zove Framatome, njegova nemačka podružnica AREVA GmbH i nemački Simens.

Pročitajte još:

Reaktor je trebalo da bude završen još 2009. godine uz ukupne troškove 3,2 milijarde evra. Trinaest godina kasnije konačni troškovi izgradnje se procenjuju na 8,5 milijardi evra.

U Finskoj veliki deo građana podržava nuklearnu energiju. Istraživanje koje je sprovelo krovno udruženje finske energetske industrije, Finiš enerdži, pokazalo je da oko 50 odsto Finaca želi da se poveća udeo nuklearne enegije u ukupnoj proizvodnji energije.

Oko 25 odsto zadovoljno je sadašnjim postotkom nuklearne energije u ukupnom energetskom miksu, a svega 18 odsto se zalaže za smanjenje udela nuklearne energije u proizvodnji struje.

Izvor: Beta / EURACTIV.rs

Solarna energija kao odgovor na energetsku krizu

21.12.2021

“Gotovo 27 odsto teritorije Srbije je izuzetno pogodno i pogodno za postavljanje solarnih elektrana”, izjavio je Nikola Mladenović iz Centra za razvoj neformalnog obrazovanja građana (CRNOG), na predstavljanju publikacije o potencijalima solarne energije u Srbiji, koja je pripremljena u okviru mreže “Klimatski forum”.

Cilj studije je da pruži praktične informacije o primeni solarnih sistema i sastoji se iz četiri segmenta: osnovni podaci o solarnoj energiji i tehnologijama koje se najviše koriste, potencijal solarne energije u Srbiji, kratak prikaz neophodnih koraka u procesu instalacije solarnih sistema, i primere uspešnih projekata primene solarnih sistema u Srbiji, navela je Tijana Jakovljević iz CRNOG-a.

Urađeno je posebno istraživanje koje je podrazumevalo primenu otvorenih satelitskih i geoprostornih podataka i njihovu obradu u geografskim informativnim sistemima, uključen je veliki broj parametara, a najveći izazov je bila dostupnost podataka, kao i nedostatak određenih podataka koji bi omogućili još preciznije sagledavanje celokupne slike i parametara potrebnih za što efikasnije iskorišćenje ovih sistema”, dodao je Nikola Mladenović.

Nakon predstavljanja studije održana je i panel diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici dve studije slučaja koje su se našle u publikaciji – Đorđe Samardžija, vlasnik solarne elektrane u blizini Čačka i Aleksandar Jakovljević, vlasnik hladnjače “AB Prom”.

Pročitajte još:

“Mi smo, uz pomoć finansija iz IPARD fonda, instalirali kapacitete od 600kW na ukupno 10 krovova, što je tačno 1978 postavljenih panela. Elektrana je počela sa radom u avgustu, i ono što mogu da kažem je da smo već u septembru uspeli da prepolovimo račun za struju koji je bio tri miliona dinara. Ja sam to video kod kolega u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, i ako se njima isplatilo, nije bilo razloga da se ne isplati i nama”, rekao je Jakovljević.

“Naša ideja je bila da napravimo elektranu kapaciteta 30 KW, iako je mogla biti veća, kako bismo ponudili projekat, po principu ‘ključ u ruke’, koji može da se lako replicira u brojnim selima u Srbiji. Bilo nam je važno i da pokažemo da se ovakvi projekti, po principu energetske zadruge, mogu sprovesti i bez državnih subvencija”, naglasio je Samardžija.

“Svim kolegama koji se bave ovim poslom bih preporučio upotrebu solarnih panela, obzirom da u periodu kada najviše trošimo energije za zamrzavanje voća i povrća, u julu i avgustu, istovremeno imamo najviše sunca, što je zaista korisno u našem slučaju. Vidim da sve veći broj kolega razmišlja o ovome, neki već pripremaju projekta i ugovore za izgradnju, i to je proces koji će brzo zaživeti kod nas”, rekao je Jakovljević.

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

“Donosioci odluka već godinama izbegavaju da donesu stratešku odluku da se proizvodi čista energija i da se svaki sledeći korak planira imajući tu odluku u vidu. Mislim da ćemo ubrzano videti sve veći broj ovakvih ideja i projekata, i da je važno imati u vidu i ceo ekološki aspekt ove priče, ali i decentralizaciju proizvodnje energije. Dugo se to pitanje guralo pod tepih”, dodao je Samardžija.

Iako, još uvek, postoje nepoznanice oko načina saradnje sa EPS-om, kada su viškovi proizvedene struje u pitanju, zaključak diskusije je da solarni paneli daju značajnu korist, ali i fleksibilnost u proizvodnji “zelene” energije, kako u domaćinstvima tako i u privredi, pogotovo imajući u vidu i postojeću energetsku krizu i rast cena električne energije, a sagovornici su se složili da smo još uvek na početku, i da će biti potrebno još znanja i iskustva u primeni kako bismo sve više počeli da uspešno gradimo sisteme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije.

Izrada publikacije i panel diskusija su sprovedeni u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Radna grupa zaključila: Elektroenergetski sistem stabilan, potrebna nabavka dodatnih energenata

21.12.2021

eletrična-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Na sednici Radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, na kojoj su predstavljeni najnovniji podaci o stanju energetskog sistema u Srbiji rečeno je da se, nakon kvarova na distributivnoj mreži koje su izazvali vremenski uslovi, energetska situacija stabilizuje, da su kapaciteti proizvodnje energije u termoelektranama povećani, kao i da su u sistemu svi blokovi.

Kapaciteti proizvodnje energije u Termoelektrani „Nikola Tesla“ povećani su i u sistemu je svih osam blokova. Takođe, u TE „Kostolac“ svi blokovi funkcionišu bez prekida, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Stanje u prenosnom sistemu funkcioniše bez problema, sa tekućim održavanjem. Situacija u distributivnom sistemu je normalizovana.

Kada je reč o radu „Beogradskih elektrana“ i toplana u Srbiji, za sada nema većih kvarova, a obezbeđena je i dovoljna količina energenata za nesmetano funkcionisanje daljinskog grejanja do kraja zimske sezone.

Pročitajte još:

Na sednici je predstavljen i izveštaj o dosadašnjem radu operativnog tima za utvrđivanje činjeničkog stanja u vezi sa rezervama i kvalitetom uglja u JP EPS.

Na sednici je bilo reči i o potrebnim dodatnim količinama energenata i planovima za period do kraja godine i do kraja zimske sezone i planovima za snabdevanje tržišta mazutom.

Pored predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike i predstavnika kabineta predsednice Vlade, sastanku su prisustvovali i predstavnici Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), Javnog preduzeća „Srbijagas”, „Elektroprivrede Srbije”, AD „Elektromreža Srbije”, „Elektrodistribucije“, „Naftne industrije Srbije” a. d, Poslovnog udruženja „Toplane Srbije”, Javno-komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“, Grada Beograda, članovi Saveta AERS-a i Direkcije za robne rezrve.

Energetski portal

Naučnici razvili materijal koji “zarobljava” ugljen-dioksid

20.12.2021

smoke-zagađenje — Photo-illustration: Pixabay

Sudeći po najnovijim naučnim dostignućima, na pomolu je novo rešenje koje će nam pomoći u borbi protiv ugljen-dioksida, jednog od najljućih neprijatelja životne sredine.

Naučnici sa Univerziteta u Kalgariju, Kanada, razvili su inovatvni metalo-organski materijal pod imenom CALF-20 koji je u stanju da „zarobljava“ ugljen-dioksid tako što molekuli gasa ostaju zalepljeni za njegovu površinu.

Iako je pomenuto svojstvo metalo-organskih jedinjenja poznato već decenijama, ovi materijali nisu naišli na komercijalnu primenu budući da nisu funkcionisali van laboratorijskih, strogo kontrolisanih uslova.

Prisustvo vode u mešavini gasova onemogućavalo je metalo-organske materijale da vezuju molekule ugljen-diokosida, ali je tim naučnika sa Univerziteta u Kalgariju uspešno rešio ovaj problem.

“Inovacija u ovom materijalu je ta što dobro podnosi vodu. To znači da ne morate da sušite gas pre nego što ga filtrirate kroz ovaj materijal, čime se smanjuje potreba za trošenjem gomile energije”, rekao je jedan od istraživača, Arvin Radžendren.

Pročitajte još:

Još jedan problem predstavljale su čak i najmanje količine jedinjenja kao što su sumpor-dioksid ili azot-oksid koji su takođe onesposobljavale materijal da „hvata“ ugljen-dioksid.

Velika prednost CALF-20 je to što hiljadama sati ostaje efikasan u praktičnim uslovima, pa će ovaj materijal moći da posluži za izradu industrijskih dimnjaka kako bi se znatno smanjile emisije ugljen-dioksida povezane za industrijskom proizvodnjom.

Milena Maglovski

Kako u Beču smanjuju otpad tokom praznika

20.12.2021

Proteklih godina se u Beču u nedelji tokom božićnih i novogodišnjih praznika stvaralo u proseku dodatnih 550 tona otpada i 300 tona otpadnog papira što predstavlja povećanje obima smeća od deset odsto. Ovakva situacija je posebno primetna kada je u pitanju papir.

U Gradskoj čistoći je zaposleno 900 radnika koji su zaduženi za odnošenje otpada i rade tokom Badnje večeri i novogodišnje noći.

“Zato je najbolji otpad onaj koji uopšte ne nastaje od čega najviše profitiraju životna sredina i klima“, naglašava Jirgen Černohorski, član gradskog veća zadužen za klimu.

Grad Beč apeluje na građane da tokom prazničnih dana pokušaju da smanje otpad i savetuje ih kako to da sprovedu. Za pakovanje poklona se umesto ukrasnog papira može koristiti kesa koja je ponovo upotrebljiva. Kartonske kutije kojih ima mnogo više usled kupovine putem interneta treba smanjiti tako da mogu da stanu u kontejnere. Kabasti otpad se može odložiti na trinaest lokacija u gradu.

Pročitajte još:

Pokloni ne moraju uvek da budu novi. Gradska čistoća u Beču sakuplja upotrebljive stvari i organizuje njihovu prodaju po povoljnim cenama. Asortiman obuhvata nameštaj, odeću, igračke, knjige, dekoraciju i mnoge druge stvari. Ukoliko neko dobije poklon koji već ima ili mu se ne dopada takođe može da ga preda Gradskoj čistoći. Takvi pokloni se prodaju, ali i doniraju dobrotvornim ustanovama.

Izvor: EurocommPR

OIE u Srbiji: pravni okvir i potencijalna tržišta

20.12.2021

solarni_paneli — Photo-illustration: Pixabay

U organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije, Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE), održan je vebinar o potencijalu sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji, namenjen španskim kompanijama koje su zainteresovane za ulaganje i razvoj energetskog sektora u Srbiji.

Novi pravni okvir i potencijalne projekte u oblasti obnovljivih izvora energije predstavile su Jovanka Atanacković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije i pomoćnica ministarke Natalija Luković, dok su potencijal tržišta iz perspektive privatnog sektora predstavili Veljko Ožegović i Danijela Isailović, ispred udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

Razvoj zelene energije je jedan od prioriteta za Ministarstvo rudarstva i energetike, a na svom putu ka uspehu u energetskoj tranziciji, Srbija računa na pomoć svojih partnera iz Evropske unije i njenih država članica. Plan je da se udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora do 2040. podigne na 40 odsto, dok paralelno Srbija radi na procesu dekarbonizacije, sa ciljem da do 2050. postane ne samo ugljenično neutralna, već „ugljenično pozitivna“.

Pročitajte još:

Sa druge strane, Španija je jedan od evropskih i svetskih lidera u ovom sektoru, budući da već sada od ukupne količine potrebne energije, iz obnovljivih izvora dobija 40 odsto, a prema dugoročnoj nacionalnoj strategiji predviđeno je da do 2050. u potpunosti podmiruje sve energetske potrebe na osnovu obnovljivih izvora. Prosečno, zahvljajući zelenoj energiji, Španija uspeva da smanji svoju emisiju ugljen-dioksida za preko 50 miliona tona godišnje, dok ovaj sektor u Španiji zapošljava preko 80.000 ljudi.

Na vebinaru su prisustvovali predstavnici preko 20 španskih kompanija – od onih koje su zainteresovane za direktne investicije, preko kompanija čija tehnologija i iskustvo mogu pomoći prioritetnim projektima u Srbiji, pa do konsultantskih kuća angažovanih na razvoju ekološki svesvne, održive ekonomije.

Izvor: OIE Srbija

Crna Gora: Ubijen kormoran u NP, potreban moratorijum na lov

20.12.2021

puška_lov — Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Pociecha)

Najnoviji primer krivolova u Nacionalnom parku “Skadarsko jezero”, gde je odstrijeljen kormoran, još jednom ukazuje na hitnu reakciju nadležnih, odnosno na hitno uvođenje moratorijuma na lov, ističu u Građanskom pokretu URA, prenosi RTCG.

“Svedočimo najnovijem primeru krivolova koji opominje da se to pitanje mora hitno rešiti. Naime dva lovca su ubila kormorana, naočigled lokalnog stanovništva, radnika i malobrojnih turista u Virpazaru. Tačno naspram Centra za posetioce koje pripada NP “Skadarsko jezero” i TO Bar. Kormoran je, inače, vrsta koja je bila jedan od razloga zašto je prostor Skadarskog jezera prepoznat i uvršten u IBA područje, područje od međunarodnog značaja za boravak ptica“, saopštila je Ljiljana Jokić ispred Građanskog pokreta URA.

Kako je kazala, ukoliko se neko pita zašto je moratorijum potreban Crnoj Gori, neka pogleda još jednu situaciju u kojoj lovci dođu sa puškom u zaštićeni prostor bez bojazni da će biti uhvaćeni, za nešto što je zakonom propisana kazna zatvora.

“Upravljači ovih prostora su dugogodišnjim nečinjenjem i odnosom prema zaštiti prirode doveli do toga da ne postoji bojazan da će neko bitnije odgovarati. Moraju se doneti stroži zakoni, ali mora se početi i sa izmenom strukture ljudi koje čuvaju parkove. Potrebno je zaustaviti da se na odgovornim pozicijama zapošljavaju ljudi koji nemaju dodirnih tačaka sa prirodom, pa je samim tim ne razumiju i ne odnose se prema njoj primereno”, kazala je Jokić.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, a na osnovnu stava stručnjaka iz nevladinog sektora, jedini način da se omogući dovoljno vremena da se odredi nulto stanje populacija divljači i da se sprovedu efikasne zakonodavne i institucionalne reforme je moratorijum.

“Mi iz Građanskog pokreta URA to u potpunosti podržavamo. Kako na Skadarskom jezeru postoji mnoštvo institucija, koje su zadužene za zaštitu ovog prostora, ponovo apelujemo na njihov zajednički i profesionalni rad kako bi se zaštitili ova prirodna bogastva sa kojima se naročito ponosimo”, zaključuje ona.

Izvor: RTCG

Cena struje i gasa za domaćinstva ostaje ista

20.12.2021

news-2014-March-struja_energetika_911860090 — Foto-ilustracija: Pixabay

Cena struje i gasa za domaćinstva neće se menjati ni pod kojim uslovima, dok je za privredu cilj da se naprave dugoročni ugovori kojima će održati stabilnost i konkurentnost, navodi se u saopštenju Vlade.

Predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je cene gasa i struje rastu svuda u Evropi izrazivši uverenje da će građani i privreda Srbije ostati bezbedni.

Prema njenim rečima, Srbija ima dovoljno gasa, a od velikog značaja je i to što je magistralni gasovod završen i pušten u rad 1. januara 2021. godine.

“Mi danas ne bismo imali gas da to nismo uradili, naša privreda ne bi mogla da radi. Ne znam da li naši građani mogu da shvate šta to znači, prvo koliko je bilo teško da se taj magistralni gasovod završi u za godinu dana, to je investicija od oko milijardu i 500 miliona eura. Mi smo danas bezbedni, sigurni, tranzitna smo mreža za gasovod”, rekla je Brnabić.

Pročitajte još:

Ona je, takođe, naglasila da i dalje veruje u to da je havarija u Termoelektrani “Nikola Tesla”, posledica sabotaže, što ipak ne oslobađa odgovornosti ljude u lancu Elektroprivrede Srbije.

“Meni je neverovatno da su svi kontrolni mehanizmi zakazali, od kopanja uglja, do stavljanja uglja na deponiju, gde je neko morao da vidi koja je količina tu jalovine, blata, do utovara toga. Čudno mi je da niko nije zapazio nedeljama pre i niko nije rekao ništa resornom ministarstvu i državnom vrhu”, istakla je premijerka.

Ona je rekla da će direktor EPS-a podneti ostavku čim se uspostavi sistem.

Upitana ima li Srbija dovoljno struje, ona je izrazila uverenje da će snabdevanje biti stabilno i da će ljudi imati i struju i grejanje.

Energetski portal

Kragujevčani počinju sa reciklažom baterija i sijalica

20.12.2021

sijalice_svetlo — Foto-ilustracija: Pixabay

Potrošene baterije i sijalice u Kragujevcu više ne moraju da završavaju u komunalnom otpadu, jer su posude za sakupljanje ovog opasnog otpada dostupne na čak sedam lokacija u gradu.

Inicijativu su u saradnji sa Gradskom upravom Kragujevca, pokrenuli NALED i partneri iz reciklažne industrije, uz finansijsku podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, kako bi se sprečilo dalje širenje opasnih materija na deponijama i zagađivanje zemljišta i voda.

Govoreći o značaju projekta za grad Kragujevac, Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine je naglasio da je gradu Kragujevcu očuvanje životne sredine među najvišim prioritetima.

“Kragujevac je među prvim gradovima u Srbiji dobio 150 kontejnera za odlaganje staklene ambalaže u okviru projekta ”Upravljanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu“ u okviru koga smo dobili 120 staklenih zvona sa ciljem da povećamo stopu reciklaže u Kragujevcu. Prvi rezultati govore da smo za 20 odsto povećali stopu reciklaže stakla. Sada krećemo u odlučnu inicijativu da smanjimo i količinu opasnog otpada i omogućimo građanima efikasan i lak metod kojim mogu da recikliraju istrošene baterije i sijalice. Pozivam sve građane da odgovorno recikliraju”, kaže Stefan Nikezić.

Pročitajte još:

On je dodao da građani mogu da pronađu posude u zgradi Gradske uprave, na u JKP „Vodovod i kanalizacija“, na naplatnim mestima JSP „Kragujevac“ u naseljima Stanovo, Pivara, Aerodrom, Erdoglija i Dom samoupravljača i Gradskoj poreskoj upravi.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se godišnje reciklira između 70 i 100 tona sijalica, što je manje od 10 odsto ukupne količine uvezenih sijalica. Kada su u pitanju baterije, procena je da svaki građanin godišnje iskoristi kilogram baterija, dok je prošle godine na reciklažu u Nemačku izvezeno tek malo više od 17 tona otpadnih baterija.

“Jedan od glavnih ciljeva projekta jeste da se poveća količina sakupljenih baterija i sijalica za 20 odsto i na bazi prikupljenih informacija planira dalji razvoj sakupljačke mreže za ove tokove otpada, uz obezbeđivanje podsticajnih sredstava za izvoz baterija na dalji tretman i reciklažu. Postrojenja za reciklažu baterija su neisplativa za mala tržišta, zbog čega moramo nastaviti da radimo na izvozu ovog otpada, ali s obzirom na njegovu cenu, bez određene državne pomoći, najverovatnije je da će i on dalje u najvećoj meri završavati na obližnjim deponijama“, izjavila je Sanja Knežević Mitrović, koordinatorka za regulatornu reformu u NALED-u.

Sanela Veljkovski Mandić, menadžerka projekata u GIZ-u, istakla je da se ovaj projekat sprovodi u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj. Ovakvi projekti daju značajan doprinos naporima Srbije da svoje razvojne politike uskladi sa zahtevima za pridruživanje EU, naročito nakon otvaranja poslednjeg klastera, u kome se nalazi i ključno Poglavlje 27“- izjavila je Sanela Veljkovski.

Izvor: Grad Kragujevac

Rumunija počinje da vadi gas iz Crnog mora za pet godina

19.12.2021

gas_pipeline_gasovod — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Danil Sorokin)

Ministar energetike Rumunije Virdžil Popesku rekao je da bi ta zemlja mogla da postane gotovo energetski nezavisna kada kompanije Romgaz i OMV Petrom počnu da vade gas iz Crnog mora.

Odluka o investiciji još nije doneta, ali je Popesku optimista da će gas početi da stiže za pet godina i to deset milijardi kubnih metara godišnje.

“Ukoliko investiciona odluka bude doneta 2022, sudeći prema razgovorima koje smo imali sa Romgazom i OMV Petromom, investicija bi trajala četiri-pet godina i gas bi počeli da vadimo 2026. godine”, rekao je rumunski ministar u intervjuu za EURACTIV.

Rumunska državna kompanija za gas Romgaz preuzeće učešće američke kompanije EksonMobajl (ExxonMobil) u perimetru Neptun dip (Deep), gde su rezerve gasa procenjene na oko 100 milijardi kubnih metara.

Transakciju treba da odobre Vrhovni savet za nacionalnu odbranu i Nacionalna agencija za mineralne resurse, a Popesku se nada da će sve biti završeno početkom 2022.

Proizvodnja gasa u zoni vađenja mogla bi da dostigne, prema procenama, deset milijardi kubnih metara godišnje, što je gotovo dovoljno da se pokrije ukupna rumunska godišnja potrošnja tog energenta od 12 milijardi.

Romgaz i OMV Petrom inače nisu jedine energetske kompanije koje investiraju u toj oblasti. Kompanija rival Crno more nafta i gas (Black Sea Oil and Gas) uskoro će početi proizvodnju u drugom perimetru.

Prvobitno se očekivalo da vađenje gasa počne ove godine ali su neki radovi kasnili. “Mislim da će početi da pumpaju gas u prvom kvartalu 2022… Proizvodiće se milijardu kubnih metara, oko 8-9 odsto rumunske godišnje potrošnje”, rekao je Popesku.

I ministar i investitori kažu da Rumunija ima priliku da postane vodeći “ofšor” proizvođač gasa u EU. Međutim, da bi počela investicija, potrebne su promene zakona o “ofšor” proizvodnji, ukazuju ulagači.

Popesku veruje da će izmene zakona biti brzo usvojene. “U (vladajućoj) koaliciji smo raspravljali amandmane na (zakon o) ‘ofšor’ (proizvodnji). Uskoro ćemo predstaviti izmene (zakona) u parlamentu”, rekao je rumunski ministar.

Pročitajte još:

I Crno more nafta i gas i Petrom kažu da su izmene zakona ključne za nastavak njihovih investicija na području Crnog mora.

Direktorka OMV Petroma Kristina Verkere (Christina Verćere) rekla je da su “neočekivane promene u vladi” dovele do kašnjenja izmena zakona i istakla da je gas iz Crnog mora od strateškog značaja za Rumuniju.

“Svako kašnjenje amandmana na zakon znači pritisak na projekat, predstavlja pretnju energetskoj bezbednosti Rumunije i vodi povećanju uvoza gasa”, upozorila je ona.

Kako je rekla, bez projekta Neptun dip, uvoz gasa biće povećan na 50 odsto potrošnje u 2030.

Rumunija je jedna od članica EU koja se zalaže da Unija prizna nuklearnu energiju i prirodni gas kao prelazne investicije na putu ka klimatskoj neutralnosti do 2050.

Popesku je rekao da je optimista da će i nuklearna energija i gas biti uključeni u EU taksonomiju zelenih investicija, odnosno da će biti klasifikovane kao zelena ulaganja. Međutim, ni negativna odluka po tom pitanju neće promeniti planove Rumunije da investira u prirodni gas, dodao je ministar.

Kako je rekao Popesku, već godinama se razgovara o restrukturisanju sektora energije iz uglja a pregovori o izbacivanju uglja iz upotrebe zasnovani su na Fondu za modernizaciju EU koji je Brisel lansirao za finansiranje energetske tranzicije u deset članica sa najmanjim prihodima.

Međutim, Rumunija insistira na uključivanju gasa i nuklearne energije u EU taksonomiju zelenih finansija kako bi osigurala investicije.

“To bi poslalo signal tržištu da prirodni gas još može da se finansira… To je signal investitorima da mogu da nastave sa ulaganjima na tom planu”, rekao je Popesku.

Izvor: EURACTIV Romania/EURACTIV.rs

Od 1. marta brzom prugom od Beograda do Novog Sada

19.12.2021

U toku su radovi na izgradnji podvožnjaka u Kisačkoj ulici u Novom Sadu, u okviru pruge za velike brzine Beograd–Novi Sad–Subotica, navodi se u saopštenju Vlade.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović obišao je radove i tom prilikom istakao da je cilj da se pruga od 1. marta iduće godine pusti u saobraćaj za relaciju Beograd– Novi sad.

“Ovako zahtevni građavinski poduhvati kakav je izgradnja brze pruge od Beograda do Novog Sada zahtevaju zatvaranje ulica u jednom vremenskom periodu. Ovo je projekat koji traje nekoliko godina, za sada nema kašnjenja, ali i svi daju sve od sebe kako bi se maksimalno ubrzali radovi”, naglasio je Momirović.

Prema njegovoj oceni, pruga koja će za nekoliko godina spojiti Novi Sad i Suboticu, sa Budimpeštom i Mađarskom, najverovatnije je najkompleksniji investicioni poduhvat.

Pročitajte još:

“Mi očekujemo da za nekoliko meseci od Beograda do Novog Sada putujemo 30 minuta i da vozovi na ovoj deonici saobraćaju brzinom od 200 kilomerara na čas. Kada pustimo ovu brzu prugu ona će baciti potpuno drugačije svetlo na saobraćajnu komunikaciju između Beograda i Novog Sada. Vi ćete moći da u Beogradu sednete u voz i da za pola sata dođete do centra Novog Sada, u vozovima kakvi postoje samo u Švajcarskoj, Nemačkoj, Španiji i u još nekoliko zemalja u svetu”, izjavio je ministar.

Radovi na izgradnji podvožnjaka u Kisačkoj ulici se realizuju u okviru izgradnje treće deonice brze pruge, na relaciji Novi Sad–Subotica. Imajući u vidu da dosadašnji most u Kisačkoj ulici nije zadovoljavao standarde za saobraćaj vozova za velike brzine do 200 km/sat, projektom je predviđeno rušenje postojećeg i izgradnja novog mosta na ovoj lokaciji.

Energetski portal

Širom Srbije održani protesti protiv “Rio Tinta”

18.12.2021

268095348_277289161110188_5986150346936151740_n — Foto: Fejsbuk/ Ne davimo Beograd

Kao i prethodne subote i danas su u tačno 14 časova počeli protesti protiv kompanije “Rio Tinto” koja planira da otvori rudnik litijuma u Srbiji.

Pokret Ekološki ustanak pozvao je građane na mirne proteste, koji su trajali sat vremena. Okupljeni ispred Vlade Srbije poručili su ukoliko se do Božića ne izbriše projekat “Jadar” – slede blokade i “opšta mobilizacija”.

Među okupljenim građanima bili su i glumica Svetlana Ceca Bojković, Aleksandar Jovanović Ćuta, Dejan Atanacković, profesor Ratko Ristić.

Svetlana Ceca Bojković okupljenim građanima je poručila ”da nema stajanja, jer je u pitanju naš opstanak i zdravlje”.

Kako je istakao Aleksandar Jovanović Ćuta, do Božića iz Prostornog plana mora biti izbrisan projekat “Jadar”, u suprotnom sa blokadama se nastavlja.

Pročitajte još:

“Bićemo tamo gde nam je mesto – da branimo ovu zemlju, jer ona pripada svima nama. Zahtevamo da se odmah povuku sve prijave protiv građana koji su učestvovali u ranijim blokadama, kao i da policija prestane da dolazi na vrata ljudima i da ih maltretira”, kaže Jovanović.

Učesnici protesta u Beogradu nosili su transparente na kojima je pisalo „Sa koliko nula se piše izdaja?“, „Sindikate na blokade“, „Istinu progovori državo“, “Rio Tinto napolje iz Srbije”, “Stop investitorima spasimo prirodu”

Protesti su održani i u Nišu, Boru, Somboru, Vranju, Gornjem Milanovcu, Zlatiboru…

Milica Radičević

1...492493494...1,670 Page 493 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM