Koliki je procenat ekološki značajnih područja u Srbiji pod zaštitom

22.03.2024

priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Knezevic)

Srbija u ovom trenutku ima 473 zaštićena područja, koja se prostiru na 8,65 odsto teritorije, a u planu je da se do kraja ove godine područja pod zaštitom prošire na 9,21 odsto ukupne teritorije.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, planirano proširenje uz postojeću površinu koju obuhvata ekološka mreža, očekuje se da će ukupno pod zaštitom do kraja 2024. godine biti oko 30 odsto ukupne površine naše zemlje.

Konvencija o biodiverzitetu postavlja upravo cilj stavljanja pod zaštitu 30 odsto kopnenih i vodenih ekosistema do 2030. godine.

Za održavanje i unapređenje ovakvih prirodnih bogatstava u Srbiji je u ovoj godini obezbeđeno 500 miliona dinara, dok je 2020. godine bilo izdvojeno 229 miliona dinara.

Pročitajte još:

Prema podacima iz Druge nacionalne inventure šuma, šumovitost Srbije sa 29,1 odsto iz 2006. godine porasla na trenutnih 39,01 odsto teritorije, navodi se na sajtu Ministarstva i dodaje da ovo znači da se naša zemlja približila evropskom proseku od 41 odsto.

Pojašnjenja radi, kako se navodi u Zakonu o zaštiti prirode, ekološka mreža kao koherentna, funkcionalno i prostorno povezana celina, uspostavlja se radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja za zaštitu, za obnavljanje i/ili unapređenje narušenih staništa, kao i za očuvanje staništa divljih vrsta flore i faune. Dakle, ekološku mrežu čine ekološki značajna područja i ekološki koridori a koji ujedno mogu da budu i u kategoriji zaštićenih područja.

Energetski portal

Dunavski koridor biće završen pre najavljenog roka

22.03.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Xan Griffin)

Projekat izgradnje brze saobraćajnice koja će spojiti auto-put Beograd – Niš sa gradovima Požarevcem, Velikim Gradištem i Golupcem predstavlja jedan od ključnih infrastrukturnih projekata na kojima se radi u Srbiji, sa napretkom koji obećava završetak projekta pre predviđenog roka, saopšteno je na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Tokom posete gradilištu, resorni ministar istakao je da će dinamika radova omogućiti završetak prve deonice, koja je integralni deo Dunavskog koridora dužine 67 kilometara, znatno pre planiranog roka. Cilj je da se do kraja godine otvori prvih 30 kilometara trase, čime će projekat doprineti boljoj povezanosti istočne Srbije sa ostatkom zemlje.

Saobraćajnica, koja počinje kod Petlje Požarevac i završava se kod Golupca, nastavlja se ka Kladovu uz Dunavsku magistralu, predstavljajući vitalnu vezu u saobraćajnoj mreži Srbije, za izvođača radova ima kinesku kompaniju Shangdong Hi Speed Group, koja će umesto predviđene sredine 2025. godine, radove završiti bar godinu dana ranije.

Pročitajte još:

Osim što će unaprediti infrastrukturnu mrežu, ovaj projekat će doprineti jačanju veza sa Kostolcem i ekonomski i turistički razvoj regiona. Lokaliteti kao što su Viminacijum, Ramska i Golubačka tvrđava u blizini nove saobraćajnice postaće dostupniji, što će dodatno obogatiti turističku ponudu.

Projekat Dunavskog koridora tako ne samo što će omogućiti bolju povezanost Požarevca i okoline sa ključnim saobraćajnim arterijama zemlje, već će otvoriti vrata novim investicionim i razvojnim prilikama, s obzirom da će i Beograd biti na 70 minuta.

Energetski portal

SET: Uloga novih tržišnih učesnika u daljem razvoju tržišta električne energije

21.03.2024

Tržite usluga fleksibilnosti – Uloga novih tržišnih učesnika u daljem razvoju tržišta električne energije, bila je tema prvog panela drugog dana Samita energetike u Trebinju.

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX i jedan od učesnika panela, preneo je trinaestogodišnje iskustvo razvoja projekata solarne energije, izgradnje i problema sa kojima su se suočavali.

„Prošle godine smo predstavili jednu elektranu u koju smo investirali, to je najveći objekat u Srbiji snage 12 megavata sa strane solarnih panela, priključne snage 9,9 megavata. Tu elektranu kao jedno igralište pratimo svi – i mi kao investitori, a i operator distributivnog sistema. Odlučili smo se da istestiramo sve mogućnosti u upravljanju i radu te elektrane, pa smo radili merenje harmonike flikera, a rezultati su takvi da s obzirom na kvalitet opreme flikera nema, pošto su elektronske mašine pri harmonici daleko ispod tehničkih parametara. Zatim smo se bavili dugoročnom analizom uticaja elektrane na naponske prilike sabirnica na transformatorskoj stanici 110/35/10 Lapovo, gde smo priključeni. Ustanovljeno je da elektrana nema većeg uticaja na naponske prilike, a malom promenom podešavanja tolerancije automatskog regulatora napona na transformatoru, obezbeđen je minimalni broj odrada regulatora’’, rekao je Kostić.

Pročitajte još:

Dodao je da je poslednje što su radili testiranje solarne elektrane u svim mogućim režimima onog dela koji treba da radi agregator, a takođe je i ispričao koji su to tehnički problemi sa kojima su se suočili.

„Prošli smo ’’kompletan test“, elektrana može da radi u svim režimima, da pliva po nekoj linearnoj funkciji, da pliva po eksponencijalnoj funkciji, da prati napon, da prati reaktivnu energiju, prati frekvenciju. Dolazimo do sklapanja ugovora o eksploataciji elektrane sa distributivnim sistemima i tu se javljaju ograničenja jer se operator bavi samo tehničkim problemima, a to je havarijski slučaj’’, rekao je Kostić.

Kada je u pitanju projekat solarne elektrane Lapovo, rekao je da su po starom zakonu razvili skoro 80 megavata sopstvenih investicija, a da će za mesec dana imati 32 megavata puštenih elektrana.

Dominik Maričević iz kompanije Nano Energies preneo je iskustva koja su sticali po Jugoistočnoj Evropi.

„Krenuli smo sa Češkim tržištem gde se razvila priča slučajno. Pre svega smo iskorišćavali fleksibilnost pojedinih jedinica koje smo vozili na kratkoročna tržišta električne energije, gde smo ostvarili značajne benefite. Tada smo došli na ideju da razvijemo sotfver, odnosno infrastrukturu virtuelne elektrane koja može upravljati različitim jedinicama i nakon nekoliko godina proširli se i na druga tržišta’’, rekao je Maričević.

Iz MT-KOMEX-a su na kraju panela poručili da nije cilj korišćenje prljavih energija zarad finansijskih benefita, već da se energetski miks pomeri prema zelenoj energiji.

Jasna Dragojević

Fond za nauku proslavio pet godina od osnivanja i predstavio novu generaciju mladih srpskih naučnika

21.03.2024

5 godina Fonda za nauku — Foto: Milorad Milanković

Fond za nauku Republike Srbije obeležio je pet godina od osnivanja svečanom ceremonijom dodele priznanja istraživačima za izuzetan doprinos nauci kroz projekte Fonda za nauku. Ova prestižna priznanja Fonda za nauku, dodeljena su po prvi put. Na događaju „Nauka menja svet“ predstavljena je i nova generacija mladih naučnika koja će u naredne dve godine raditi na važnim projektima u okviru programa PROMIS 2023 Fonda za nauku.

Fond za nauku Republike Srbije je tokom pet godina rada otvorio 11 programa sa ukupnim budžetom od 81,7 miliona evra. Za finansiranje je odobreno 497 projekata iz svih naučnih oblasti. Na projektima je angažovano više od 3.000 istraživača iz Srbije iz 145 naučnoistraživačkih organizacija iz naše zemlje.

V.d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije dr Milica Đurić-Jovičić je tokom svečanosti istakla da je veoma ponosna na postignute rezultate. „Za ovih 5 godina otvorili smo 11 programa i podržali projekte koji se bave važnim istraživačkim temama koja doprinose razvoju nauke, tehnologija i društva u celini. Obezbedili smo sredstva za rad istraživača, opremu, međunarodnu saradnju, publikacije kroz skoro pet stotina projekata na kojima radi više od 3000 istraživača. Takođe, Fond je i na međunarodnom nivou prepoznat kao stabilna evropska institucija – postali smo član Upravnog odbora međunarodne organizacije Science Europe koja okuplja fondove za finansiranje nauke u Evropi. Iza ovih rezultata stoji veliki rad Fonda i njegovih zaposlenih, podrška Vlade RS, Svetske banke i Evropske unije, a pre svega ogromne podrške naučne zajednice u Srbiji. Za rođendan Fonda sam poželela još veće ulaganje u nauku – ulaganje u nove ideje, u opremu, infrastrukturu, u znanje i pamet. A našim naučnicima da ostvare vrhunske rezultate u nauci i da budu uzor novim generacijama mladih istraživača koje dolaze“, poručila je dr Đurić-Jovičić. Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelene Begović istakla je da Fond za nauku ima veliki značaj za naučnike i naučnu zajednicu u Srbiji.

„Ovo je zaista lep jubilej za nauku, naučnu zajednicu, ali i za celu Srbiju. Proslavljamo pet godina postojanja Fonda za nauku, koji je osnovan još 2019. godine sa idejom da se pređe na novi način finansiranja nauke koji je posle velikog broja decenija postao kompetitivan, što znači da najbolje ideje, najkvalitetniji timovi dobijaju finansiranje svojih ideja i svojih istraživanja“, rekla je dr Begović na svečanosti u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija je istakla da je jedna od uloga Fonda da se približi naučnicima koji možda do sada nisu imali iskustvo u vođenju ozbiljnijih projekata i da ih pripremi za konkurisanje za projekte Evropske unije, koji su mnogo zahtevni i izazovni.

„Ovo i jeste bila ideja države da se napravi taj prelazni period, da ljudi nauče kako se vode projekti, da ljudi nauče kako se konkuriše, kako se brane svoje ideje, kako bi bili mnogo konkurentniji kao naučna zajednica na jednom većem naučnom tržištu kao što je Evropska unija“, navela je ona.

Direktor Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara istakao je da se Fond za nauku etablirao kao ključno sredstvo za podizanje nivoa i kvaliteta istraživanja u Srbiji, sa praktičnom primenom u ekonomiji i društvu.

„Konkurentnost procesa dodele grantova pomaže istraživačima da se prijavljuju za veće evropske i međunarodne grantove i ojačaju saradnju sa istraživačima u inostranstvu i partnerima iz industrijskih oblasti. Ove aktivnosti značajno su doprinele unapređenju inovacionog ekosistema u Srbiji“, izjavio je Pontara.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva je istakla da je veoma važno nastaviti investiranje u naučna istraživanja koja doprinose razvoju privrede i kvalitetu života građana Srbije.

„Ulaganja u naučna istraživanja, razvoj i inovacije ključna su za stvaranje zelene i digitalne ekonomije zasnovane na znanju. Ona nisu trošak, već ulaganje u konkurentnost privrede i dobrobit građana Srbije. Evropska unija snažno podržava nauku i istraživanje u Srbiji, kao najveći donator koji je podržao Fond za inovacionu delatnost, zajedno sa Svetskom bankom, ali i prvi koji je pružio podršku Fondu za nauku, koji je osnovan pre pet godina. EU je pružila direktnu podršku ekosistemu inovacija, istraživanja i razvoja i start-up ekosistema u Srbiji u iznosu od 90 miliona evra, ali ovo je samo deo podrške EU, a mnogo više je obezbeđeno iz programa koje finansira EU kao što su Horizont 2020, Horizont Evropa ili COSME, gde je Srbija postigla odlične rezultate!“, izjavila je Halačeva.

Priznanja Fonda za nauku dodeljena su istraživačima za izuzetan doprinos u nauci i to u osam kategorija: za izvrsnost u istraživanju (dobitnik: dr Jakša Vučičević), za izvrsnost u oblasti biomedicinskih nauka (dobitnice: dr Tatjana Simić i dr Irena Aranđelović), za istaknute naučne rezultate iz prirodnih nauka (dobitnici: dr Marko Stalevski i dr Milica Vujković), za doprinos u oblasti tehničko-tehnoloških nauka (dobitnik: dr Aleksandra Mišan), za izvrsnost u oblasti društvenih i humanističkih nauka (dobitnica: dr Emilija Nikolić), za mladog rukovodioca u ranoj fazi karijere (dobitnica: dr Aleksandra Buha Đorđević), za otvorenu nauku (dobitnica: dr Aleksandra Janković) i za naučnu komunikaciju (dobitnica: dr Ana Banko).

Na svečanosti su predstavljeni i rukovodioci 30 projekata podržanih u okviru programa PROMIS 2023 koji je namenjen podršci mladim istraživačima i naučnicima u ranoj fazi karijere. Ukupan budžet programa iznosi 4 miliona evra, a na odobrenim projektima u naredne dve godine radiće 156 mladih istraživača.

Izvor: Fond za nauku Republike Srbije

Ozelenjavanje unutrašnjih prostora – život biljaka u veštačkim uslovima

21.03.2024

8370 — Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

Foto-ilustracija: Unsplash (Liubov Ilchuk)

Mart mesec prožet je svetskim danima posvećenim divljim vrstama, vodi, šumama i drugim, a svi oni nose zajedničku poruku – sačuvajmo našu prirodu. Urbanizam, poljoprivreda i druge ljudske aktivnosti svakodnevno degradiraju i smanjuju prirodna prostranstva koja predstavljaju dom biodiverzitetu.

I dok prodiremo u svaki deo prirode, uništavajući je i zamenjujući betonskim zidinama, istovremeno smo svesni da bez nje ne možemo. Zbog toga ljudi iznalaze različite načine kako da makar delić iste prodre u naš životni prostor.

Moramo priznati da betonske zidine ne može da oplemeni i pruži živost ništa onako kako to mogu biljke. Ono o čemu bih želela danas da pišem, jeste inovativno rešenje koje su osmislili naučnici, a koje omogućava da se ozeleni čak i podzemni prostor sa veoma otežanim uslovima za život biljaka.

U konkretnom slučaju reč je o holu podzemne linije metroa u Pragu. Arhitektonska rešenja ne prestaju da nas iznenađuju, pa su ovog puta naučnici Univerzitetskog centra za energetsku efikasnost zgrada (UCEEB) sa Češkog tehničkog univerziteta dizajnirali teratijum koji će putnicima pružiti estetski ugođaj.

Kao što sam napisala, ovo su vrlo nezahvalni uslovi za život biljaka, što je inženjerima donelo brojne izazove. Terarijum je napravljen od materijala koji je teško zapaljiv, a u samo srce ove tehnologije ugrađen je pametni sistem koji brine o potrebama biljaka. Postavljeni senzori prate različite vrednosti na osnovu kojih kontrolišu navodnjavanje, odnosno vlažnsost zemljišta i vazduha. Posebno veštačko osvetljenje zameniće potrebu sunčevim zracima, čime će se regulisati i temperatura. Pametan sistem istovremeno prati i nivo CO2 unutar i izvan instalacije.

View this post on Instagram

A post shared by UCEEB (@uceeb_cvut)

Ukoliko i vi želite da unesete delić prirode u vaš dom, to je danas veoma jednostavno i pristupačno. Postoje načini kako možete i sami da napravite zatvoreni terarijum i u njemu stvorite jedan pravi mali ekosistem. Nisu vam potrebni pametni sistemi za samoregulaciju životnih uslova unutar terarijuma. Postoje posebne lampe za biljke koje zamenjuju sunčevu svetlost i koje ujedno pružaju potrebnu toplotu, a koje možete sami da podešavate.

Ono što je interesantno kod zatvorenih terarijuma, a što dodatno doprinosi osećaju da u svom domu zaista imate jedan delić prirode, jeste prirodni ciklus vode. Bilo da je reč o prirodnoj ili veštačkoj svetlosti koje stvaraju biljne lampe, ona omogućava da vi ne morate da zalivate biljke. Zapravo, ukoliko se pravilno postavi, dovoljno je da se na početku sipa dovoljna količina vode, a potom će ovaj zatvoreni sistem i toplota koja dolazi od sunca ili biljnih lampi, regulisati kruženje vode kroz isparavanje i ponovo vlaženje zemlje.

Ovakve mogućnosti nikako ne treba da zanemare očuvanje biljaka u njihovom prirodnom staništu, ali su divne ideje kako dodatno možemo da im obezbedimo životne uslove i u zatvorenim prostorima, istovremeno čineći i naš život ispunjenijim.

Katarina Vuinac

Svetski dan šuma

21.03.2024

šuma, čamac — Foto-ilustracija: Unsplash (saikrishna-saketh-yellapragada)

Foto-illsutration: Unsplash (John-o-Nolan)

Šume predstavljaju vitalne, bujne, složene, efikasne kopnene ekosisteme koji pružaju dom različitim vrstama života i igraju nezamenjivu ulogu u održavanju zdravlja Zemlje i ljudi.

Postoji osnovna podela na borealne, umerene i tropske šume. Borealne se nalaze u hladnim predelima poput Sibira, Aljaske, Kanade i severa Evrope, umerene šume su one koje poznaju i leta i zime, ali ne i drastične temperature, dok tropske šume, koje zauzimaju površinu od 10 odsto na globalnom nivou, jesu one najotpornije na visoke temperature i veliku vlažnost. Sve one zajedno pokrivaju nešto više od 30 odsto planete, što prema podacima FAO iz 2020. godine iznosi preko četiri milijarde hektara zemljišta.

Osim što su dom za 80 odsto svetskih kopnenih životinja, biljaka i insekata, kako navodi WWF, šume pružaju osnovne resurse i dom za oko 300 miliona ljudi. One regulišu padavine, učestvuju u klimatskim obrascima, prečišćavaju vodu, regulišu temperature, i smanjuju količinu CO2 u atmosferi za milione i milione tona godišnje.

Pročitajte još:

Evropa i Južna Amerika su kontinenti sa najviše šume, ali i zemlje van ovih kontinenata mogu se pohvaliti svojim biodivezitetom.

Surinam je poznat po svom zelenilu, dominira sa najvišim procentom šumskih površina među državama- više od 90 odsto teritorije prekriveno je šumom. Gvajana se takođe ističe sa više od 80 odsto pokrivenosti šumom, što ovaj region čini jednim od zelenijih na planeti. Na Pacifiku, Papua Nova Gvineja ima oko 70 odsto šumskih površina, što je čini jednom od najpošumljenijih zemalja u tom ovom sveta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mika Korhonen)

U Evropi, Finska prednjači kada je u pitanju teritorija pokrivena obimnim borealnim šumama, dok je Švedska sledeća. Japan, s druge strane, predstavlja azijsku zelenu oazu. Uglavnom sve od ovih zemlja imaju preko polovine svoje teritorije prekrivene šumama.

Brazil zadržava svoju poziciju među zemljama sa velikim šumskim pokrivačem, zahvaljujući neizmernoj površini Amazonije. Slično tome, Demokratska Republika Kongo, dom drugoj po veličini tropskoj šumi na svetu nakon Amazonije, takođe se izdvaja svojom značajnom šumskom pokrivenošću.

Na severu Amerike, Kanada pruža dom velikim površinama borealnih šuma, dok Rusija, poseduje najveće površine šuma među državama.

Što se tiče našeg regiona, Slovenija i Crna Gora visoko se kotiraju kada je u pitanju ova statistika.

Šume su skladišta ugljenika, izvor čistog vazduha, borac protiv klimatskih promena i dom mnogim živim bićima.

Energetski portal

Umrežavanje elektroprivreda regiona ključ za energetsku budućnost

21.03.2024

Prvi panel na ovogodišnjem samitu SET Trebinje Povezivanje/umrežavanje elektroprivrednih preduzeća u regionu kao odgovor na energetske i klimatske promene politike EU okupio je predstavnike elektro preduzeća iz zemlje i regiona.

Jedna od poruka koja je poslata je da su sve zemlje u regionu u istoj situaciji, imamo stare termoelektrane i treba raditi na tranziciji.

Viktor Andonov, član uprave i izvršni direktor za razvoj EMS-a rekao je da je šansa u regionalnoj saradnji.

„Treba da pravimo pritisak na finansijere, Evropska komisija je postavila targete i ciljeve da Evropa bude energetski neutralna, uključujući i Zapadni Balkan. Dobro smo povezani na sistem interkontinencije i sada to treba nadograđivati. Imamo dobre uslove, u Makedoniji je dosta sunčevih dana i možemo da gradimo fotonaponske centrale. Neke države su bolje za vetar, a kao kombinacija za region to je dobro“, istakao je Andonov.

Da će cene električne energije u narednom periodu biti niske saopštio je sa ovog panela Luka Petrović, generalni direktor Elektroprivede RS.

„Danas se svi vežu za berzu i procente na njoj. To će biti realnost, a koliko će biti prihodi, zato će solarne elektrane biti na meti jer se najveća energija proizvodi tokom dana. Treba biti pažljiv u tranziciji, zajedno da ulazimo u sve ovo jer bi se inače namučili“, rekao je Petrović.

Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije rekao je da regulativa ne smeta ni privatnicima, ni prozjumerima kao budućim agregatorima.

„Svi smo pomenuli nezavisnu proizvodnju električne energije u svojim državama, veliki je broj prozjumera. Nisam čuo šta smo mi kao kompanije napravile. Možda ćemo doći u situaciju da imamo nekih 15.000 megavata kao energetska kompanija, a s druge strane isto toliko od drugih proizvođača sa druge strane brojila. Hoćemo li svi trebati tržištu?! I gde smo mi kada se pojave nezavisni proizvođači u bilo kom obliku. To nas sustiže da nismo dovoljno spremni za tu situaciju“, poručio je Živković.

Pročitajte još:

POČEO TRODNEVNI SAMIT ENERGETIKE U TREBINJU

Nikola Rajaković, moderator panela, koji dolazi iz Saveza energetičara Srbije, obraćajući se medijima rekao je da je panel dao odgovor treba li nam više umrežavanja i na koji način.

„Treba što pre završiti projekte u slivu Drine i započinjati nove. Održivost energetskog sektora može da se prevede u funkciju umrežavanja“, zaključio je Rajaković.

Tokom prvog dana SET-a održan je i panel Planiranje razvoja i vođenje EES s ciljem povećanja integracije OIE i ubrzanja energetske tranzicije.

Jedna od poruka koja poslata je da je problem priključenja obnovljivih izvora energije prisutan i u Evropi i SAD-u, gde ogromne količine čekaju da se priključe na mrežu. Na elektroprivredama je veliki zadak da obezbede sigurnost sistema, a i korišćenje obnovljivih izvora energije gde proizvodnja kako su rekli nagla i česta, zbog čega dolazi do zakrčenja. Potencijalno rešenje problema je u izgradnji dodatne mreže.

Samit u Trebinju pod sloganom “Energetska stabilnost Zapadnog Balkana” održava se u organizaciji Elektroprivreda Republike Srpske, grada Trebinje i preduzeća “SET”.

Jasna Dragojević

Svečano otvoreni DDOR BG Car Show i Motopassion

21.03.2024

Sajam automobila DDOR BG Car Show 08 i 16. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme „Motopassion“ svečano su otvoreni 20. marta, na kraju „novinarskog dana“ namenjenog medijskim profesionalcima, dan pre nego što u sajamske hale uđu prvi posetioci.

Ovu jedinstvenu sajamsku manifestaciju i najznačajniji godišnji događaj u sektoru auto i moto industrije u regionu ali i jugoistočnoj Evropi, koji se na Beogradskom sajmu održavaju od 21. do 27. marta 2024. godine, svečano je u Hali 1 otvorio Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije.

Podsetio je da je ovo 86. godina kako se organizuje izložba vozila u Beogradu, ističući kako je to tradicija kakvih nema puno u svetu.

,,Veliki broj renomiranih izlagača, najnoviji modeli, inovativna tehnička i tehnološka rešenja i ogroman broj posetilaca samo potvrđuje da je Srbija lider u oblasti saobraćaja u ovom delu Evrope“, istakao je Vesić.

Ministar je potom ukazao na neophodnost prilagođavanja promenama kad su u pitanju saobraćaj i automobilska industrija.

,,Srbija ima mali procenat električnih automobila, oko jedan odsto, ali će u Srbiji početi proizvodnja električnih automobila Stelantis, što će sasvim sigurno uticati na njihov veći broj“, rekao je on.

,,Mi smo kao država ove godine nastavili sa politikom davanja subvencija, ali smo ove godine prvi put subvencije opredelili samo za električna vozila. Nastavićemo i da radimo na izgradnji infrastrukture. Novim zakonom o planiranju i izgradnji najavljene su značajne promene u tom sektoru. Upravo smo završili tender za izgradnju novih punjača za električne automobile i počinjemo na 16 različitih lokacija na stajalištima autoputeva. Na svakoj od „zelenih oaza“ će biti između pet i 20 punjača za automobile. Uskoro počinjemo sa instalisanjem. Do kraja godine ćemo imati na našim autoputevima 33 punjača uz postojećih 80. Tako ćemo u skoroj budućnosti imati 113 punjača i to bez obaveze pumpi da imaju određeni broj električnih punjača“.

,,U Zakonu o planiranju obavezali smo zgrade da imaju na određenom broju parking mesta električne punjače. To se odnosi na poslovne objekte i ti će propisi biti sve strožiji i strožiji. Pripremamo i posebne oznake za električne automobile, tablice koje će imati prepoznatljiv slovni znak, što bi obezbeđivalo nižu odnosno simboličnu cenu putarine na našim autoputevima. Dozvolićemo i lokalnim samoupravama da ih oslobode plaćanja parkinga“.

Pročitajte još:

,,Doneli smo odluku i da se na „zelenim oazama“ postave dispanzeri za vodonik, pošto ima sve više kamiona koji koriste ovo gorivo. Imaćemo ih na četiri mesta u Srbiji“, najavio je ministar Vesić.

Aleksandra Đurđević, predsednica Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, konstatovala je da je ovaj sajam ozbiljniji od nedavnog Ženevskog, jer mi ovde imamo „čak 30 brendova koji prikazuju 34 automobilske premijere, a kod motocikala 22 brenda sa 52 premijere“.

Đurđević je insistirala da je „nulta emisija apsolutni pravac i smer koji je automobilska industrija zauzela kad je ova problematika u pitanju“. „Globalno opredeljenje su električna vozila, iako je elektrifikacija danas prilično kontroverzna tema i na globalnom. Ipak, danas nema nijednog proizvođača automobila koji nema ni jedan elektrificirani model u svojoj gami proizvoda“.

,,U Evropi imamo učešće električnih vozila od čak 14 odsto, dok naša zemlja ima samo jedan odsto električnih automobila, ali je još u razvoju. Ovo je četvrta godina kako imamo subvencije za električna vozila i zato je važno da se subvencije nastave i isprate potrebu zastupljenosti električnih vozila. Važno je i da imamo najave ozbiljnog razvoja infrastrukture za električna vozila, koja su definitivno naša budućnost“, zaključila je Đurđević.

Frančesko Maši (Francesco Masci), predsednik Izvršnog odbora DDOR Osiguranja Novi Sad, sponzora ove manifestacije, rekao je da mu je čast što predstavlja DDOR osiguranje Novi Sad kao deo Unipol grupe evropskih dimenzija.

Želeo je da skrene pažnju na pitanje sajber bezbednosti, imajući u vidu da se čitav niz informacija i podataka prenosi putem interneta te da ih je zbog toga neophodno zaštititi od sajber napada koji postaju sve učestaliji i sofisticiraniji. Sve to u svetlu sve povezanije mobilnosti, što je Unipol grupa predvidela još pre nekoliko godina kao osnivač Istraživačkog centra za mobilnost Instituta za urbanu mobilnost. „Sve veći broj informacija deli se kako sa uređajima u neposrednoj blizini tako i sa daljinskim uređajima. Sajber rizik je najozbiljnija pretnja za pojedince i korporacije pa se očekuje da će se i dalje razvijati i uticati i na vozila. Suvišno je reći da se sajber kriminalci spremaju da iskoriste potencijalne slabosti vozila u pogledu bezbednosti. Automobilska industrija je zbog toga pod sve većim pritiskom, što će značajno uticati na integrisanje odgovora na ovaj problem u svim životnim fazama jednog vozila, preko proizvodnje do upotrebe“.

,,Automobilska industrija prolazi kroz fazu sveobuhvatnih promena koje su između ostalog uslovljene tržišnom potražnjom i autonomnom mobilnošću. Tehnologija svakako može dati odgovore na neke od ovih problema i omogućiti alatke u ovom sektoru. Sajber bezbednost mora biti integrisana ne samo u novim automobilima nego i u celokupnoj infrastrukturi koja pruža podršku uslugama da bi se sprečili rizici i gubici podataka i obezbedilo bezbedno okruženje za ljude i njihovu imovinu“, rekao je Maši.

Svečanom otvaranju prisustvovali su i ministar privrede Slobodan Cvetković i direktorka Beogradskog sajma Danka Selić.

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, koja okuplja sve potencijalne izlagače na sajmu, i za ovaj sajam je najavila predstavljanje svih novih modela kod svih brendova zastupljenih na našem tržištu. Posetiocima i potencijalnim kupcima pruža se mogućnost da učestvuju u jedinstvenom događaju, tokom kojeg će se predstaviti oko 230 izlagača, koji će predstaviti više od 30 automobilskih brendova sa 38 premijera.

Na sajmu „Motopassion“ je, pod sloganom Strast koja te pokreće“, svoje mesto obezbedilo oko 50 izlagača, sa više od 30 brendova i 60 premijera

Na spisku najviđenijih sajamskih učesnika su i finansijske institucije i osiguravajuća društva, strukovne organizacije, klubovi, udruženja i specijalizovani mediji. To se posebno odnosi na banke, lizing i osiguravajuće kompanije, čiji je zadatak da u aktuelnim specifičnim tržišnim okolnostima, u saradnji sa prodavcima i distributerima, pripreme povoljne finansijske aranžmane, kako bi kupac za isti novac dobio povoljnije uslove kreditiranja, povlastice u dodatnoj opremi vozila, produženoj garanciji ili uslovima servisiranja.

Raspored po halama

U hali 1 će biti: Mazda, Nissan, MG, Škoda, Subaru, Isuzu, Toyota, Honda, Opel, Peugeot, Suzuki, Fiat, Abarth, Jeep, Alfa Romeo, Citroen, Chery, Ford, Hyundai, Dacia, Renault, Kia, Volvo, Geely, Lynk&Co.

U hali 3 nastupaju Mercedes, Maybach, BMW i Mini.

U hali 3A – u kojoj će se predstaviti laka privredna vozila i izlagači LCV programa – Mercedes, Renault, Dacia, Fiat Professional, BG Plast (proizvođač nadogradnji) – biće predstavljena i mini izložba kineskih električnih vozila u organizaciji kompanije Ferum iz Šida (putničko i lako dostavno vozilo marke BAW – model Pony, lako dostavno vozilo marke Runhorse – model J2-P i džip petosed marke Dayun model Yuehu).

Na sajmu „Motopassion“ u hali 4 predstaviće se sledeći brendovi motocikala, ATV vozila i skutera: BMW, Honda, KTM, Kawasaki, Suzuki, Motomorini, SYM, Yamaha, Ducati, Benelli, Zontes, QJ Motor, Kymco, Keeway, Polaris, Indian, Triumph, Husqvarna, GASGAS, Jawa, Linhai, Malaguti, CAN AM, Odes, Segway, Loncin, Voge, Peugeot, Peda, Kove.

Prateća automobilska oprema biće u halama 2 i 1A.

Izvor: Beogradski sajam

20 godina postojanja kompanije ABB u Srbiji

21.03.2024

Cover_20_years_ABB_Serbia (1) — Foto: ABB

Decenijama unazad, kompanija ABB u Srbiji je organski rasla, počevši od predstavništva pa do formiranja privrednog društva, kao deo ABB Grupe, renomirane kompanije u oblasti energetike, automatizacije i industrijskih digitalnih tehnologija koja posluje u preko 100 zemalja sveta. U neprekidnom usavršavanju i ulaganju u razvoj svojih zaposlenih, te negovanju zdravog timskog duha, ogleda se ABB korporativna kultura koja se kontinuirano usavršava u cilju sopstvenog napretka.

Kroz ovaj kratki retrospektivni film prikazano je kako je kompanija ABB u Srbiji uspešno odgovarala na izazove tržišta i pružala rešenja za raznovrsne potrebe klijenata tokom svog dvodecenijskog poslovnog trajanja, što je osiguralo njen status pouzdanog partnera. Takođe, kroz podršku različitim sponzorskim i humanitarnim projektima, kompanija ABB u Srbiji je aktivno doprinosila zajednici, suptilno dajući primer odgovornosti i posvećenosti društveno odgovornom poslovanju. Posebno je istaknuta angažovanost i ekspertiza kompanije kroz projekte održavanja infrastrukturnih objekata i revitalizaciju elektroenergetskih sistema Srbije, naročito nakon poplava 2014. godine.

Pogledajte video 20 years of ABB in Serbia

Izvor: ABB

Raste značaj nuklearne energije – koja je pozicija Srbije

21.03.2024

nuklearne_elektrane — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

U Briselu počinje prvi Samit o nuklearnoj energiji. Svetski lideri, među kojima i predsednik Srbije, razmatraće značaj nuklearne energije u rešavanju klimatskih promena i jačanju energetske bezbednosti. U svetu je aktivno 396 nuklearki, a gotovo polovina ih je u Evropi. Takođe, u izgradnji je 30 projekata za nove elektrane, a u pripremi ih je tri puta više.

Rumunija je uz postojeću nuklearku i podršku Sjedinjenih Dražava već odredila lokaciju za gradnju prve modularne nuklearne elektrane.

Rumunski ministar energetike Sebastijan Burduja kaže da Rumunija ima šansu da bude „prva među prvima“.

,,Zato što su vlade Sjedinjenih Država i Rumunije već godinama posvećene tom putu. Izabrali smo najsavremeniju nuklearnu tehnologiju“, navodi Burduja.

Pročitajte još:

Nemačka bez nuklearki

Uoči briselskog Samita o nuklearnoj energiji, reakcije su stigle i iz Nemačke.

Zvanični Berlin je prošle godine zatvorio i poslednje tri nuklearke. Dok neki podržavaju tu odluku, drugi smatraju da je treba preispitati.

Niklas Hene, iz nemačkog Instituta za novu klimu, smatra da su nove nuklearne elektrane koje se trenutno grade „neverovatno skupe“.

„Nisu isplative. Mislim da su oni koji se fokusiraju na nuklearnu energiju na pogrešnom putu, jer ona nije rešenje i nije kompatibilna sa obnovljivim izvorima energije„, ističe Hene.

S druge strane, Jens Špan, bivši ministar zdravlja Nemačke i član Bundestaga iz redova Hrišćansko-demokratske unije, tvrdi da je iz današnje perspektive, Nemačka išla pogrešnim redosledom.

,,Trebalo je prvo da ukinemo energiju uglja, a zatim nuklearnu energiju. Tako bismo bolje postigli klimatske ciljeve“, zaključuje Špan.

Samit u Briselu – nova prilika za ekologiju

Prvi svetski Samit o nuklearnoj energiji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju i Belgija, koja je posle katastrofe u Fukušimi donela odluku o gašenju svojih nuklearki.

Međutim, u vreme energetske krize, Brisel je odložio zatvaranje.

Premijer Belgije Aleksandar de Kro tvrdi da će skup o nuklearnoj energiji biti prilika za sve lidere da iznesu stavove o ulozi koju nuklearna tehnologija mora da igra.

,,Kao i ulogu koju će igrati u narednim godinama u ispunjavanju ciljeva dekarbonizacije koje smo zajednički postavili“, kaže De Kro.

Nuklearke danas pokrivaju 10 odsto svetskih potreba za strujom.

Podsetimo, Srbija ima moratorijum na gradnju nuklearki, a u javnosti sve više provejava mišljenje da o nuklearnoj energiji mora da se razmišlja.

Izvor: RTS

Počeo trodnevni Samit energetike u Trebinju

20.03.2024

viber_slika_2024-03-20_13-54-02-717 — Foto: EP

Peti Samit energetike „SET Trebinje 2024“ otvoren je danas u prepunoj sali Kulturnog centra Trebinje. Oko 800 posetilaca SET-a u naredna tri dana imaće priliku da prisustvuju panel diskusijama.

Jedan od najprepoznatljivijih skupova u ovom delu Evrope virtuelnim pritiskom dugmeta otvorio je Milorad Dodik.

„Pojačava se interesovanje i potreba za izgradnjom kapaciteta koji će omogućiti energetsku stabilnost i efikasnost i zato treba treba da se ide u korak sa savremenim trendovima. Imamo dogovor sa Srbijom da se na prostoru Srednje Drine započne projekat izgradnje hidroenergetskih potencijala“, rekao je Dodik.

Luka Petrović, generalni direktor Elektroprivrede RS rekao je da SET Trebinje unapređuje rad na polju energetike.

„Najvažnija poruka našeg Samita je da poboljšamo međusobnu povezanost energetskih kompanija iz regiona, i ne samo javnih već i privatnih. Dobra je prilika da u tri dana na sedam panela ukrstimo koplja i izvučemo kvalitetne poruke koje ćemo uputiti donosiocima odluka“, rekao je Petrović i dodao da će tekući projekti biti garant održavanja niskih cena električne energije i mogućnost većeg izvoza.

Pročitajte još:

Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva RS obraćajući se prisutnima rekao je da SET nudi nove perspektive na polju energetike.

„U ovom času RS je mesto velikih energetskih aktivnosti. Priprema se i realizuje mnogo projekata čija je vrednost negde prešla četiri milijarde i 300 miliona KM, 1.791 megavata instalisane snage ugovoreno je kroz zaključene ugovore i kroz koncesije“ rekao je on.

Između ostalog, učesnici SET-a moći će da čuju stavove i mišljenja direktora čak sedam elektroprivreda regiona, govoriće se o sajber sigurnosti, gasifikaciji i izgradnji gasnih elektrana, prozjumerima i zakonskim rešenjima i upravljanju solarnim elektranama. Drugoga dana SET-a na panelu tržište usluga fleksibilnosti govoriće i Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX koja posluje tri decenije i pionir je kada je reč o projektima izgradnje solarnih elektrana u Srbiji.

Zbog velike posećenosti Samita energetike, u Trebinju se sa nestrpljenjem čeka izgradnja kongresnog centra, a među 39 prijava izabrano je najbolje rešenje koje će pored svoje osnovne funcije pleniti i izgledom.

Samit u Trebinju pod sloganom “Energetska stabilnost Zapadnog Balkana” održava se u organizaciji Elektroprivreda Republike Srpske, grada Trebinje i preduzeća “SET”.

Jasna Dragojević

Prvi dan proleća – Natprosečno toplo, do 20 letnjih dana?

20.03.2024

pčele_cvet — Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Brinksma)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sora Sagano)

Za mnoge najlepše godišnje doba, proleće, kalendarski je stiglo jutros, u četiri sata i šest minuta, na severnu hemisferu planete Zemlje. Međutim, još pre nekoliko nedelja, zbog izuzetno toplog februara rascvetalo se voće, zamirisao je behar, u dvorištima i baštama pojavile su se visibabe i ljubičice. Nagoveštaj da nas očekuje natprosečno toplo proleće. U RHMZ-u kažu da se očekuje od 12 do 20 letnjih dana – sa temperaturom većom od 25 stepeni.

Zima za nama bila je jedna od najtoplijih u poslednjih 70 godina, a Svetska meteorološka organizacija najavljuje da će i mart biti takav. Pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Goran Mihajlović za RTS rekao je da će proleće biti toplije od proseka.

,,Srednja temperatura bi bila i do dva stepena iznad višegodišnjeg proseka, s tim da treba računati i na promenljivo vreme, u smislu da bi negde mart, april, maj, kao tri prolećna meseca, ukupno imali u nižim predelima između 5 i 15 mraznih dana”, rekao je meteorolog.

Sa druge strane, očekuje se i između 12 i 20 letnjih dana – sa maksimalnom temperaturom preko 25 stepeni.

Pročitajte još:

PROLEĆNA SETVA U NISKOM STARTU, SEJAĆE SE VIŠE INDUSTRIJSKOG BILJA NA UŠTRB PŠENICE

PODSTICAJI ZA BILJNE KULTURE VAŽIĆE I ZA PARCELE KOJE ČEKAJU VERIFIKACIJU

DA LI EVROPA SPROVODI DOBRE POLITIKE PRILAGOĐAVANJA NA KLIMATSKE PROMENE?

Za vikend toplije vreme, do 20 stepeni

Posle jutarnjeg mraza, prvi dan proleća pretežno sunčan, a temperatura između 11 i 16 stepeni, prosečna za ovaj deo marta.

,,Još sutra bi bilo uslova za pojavu jutarnjih mrazeva, u petak i za dane vikenda, porast temperature, tako da bismo u petak i subota imali maksimalnu temperaturu, u pojedinim mestima i oko 20 stepeni”, kaže meteorolog Mihajlović.

Međutim, to neće biti dugotrajno, jer sa početkom sledeće nedelje stiže zahlađenje, a u planinskim predelima moguć je i sneg.

,,To naravno jeste karakteristično za mart i april, da planinski predeli imaju snežne padavine, ali nećemo baš tako naglo ući u topli deo godine. Imaćemo ipak ono tipično martovsko i prolećno vreme”, kaže Mihajlović.

Neće biti snežnog iznenađenja

Stabilizacija vremena očekuje se u drugoj polovini naredne sedmice, ali će se i dalje smenjivati – dva do četiri topla dana, pa jedan kišni.

,,Dakle, ne očekuje se da bi do kraja marta bilo snega u nižim predelima, ali u planinskim predelima da. Na Kopaoniku trenutno ima svega 10 centimetara snega, što svakako nije dovoljno za sve one koji uživaju u zimskim sportovima”, rekao je Mihajlović.

Što se tiče aprila, očekuje se da bude kiše, ali u granicama proseka.

,,Maksimalna temperatura biće između 14 i 17 stepeni, što svakako jeste nešto, da kažemo, toplije od proseka, ali padavine će biti u granicama proseka i u tom smislu neće biti nekih iznenađenja”, rekao je meteorolog.

Napominje da se u drugom delu proleća očekuju i kratkotrajni pljuskovi.

Izvor: RTS

Padej dobija solarnu elektranu instalisane snage 3 MWP

20.03.2024

U Severobanatskom naselju Padej u toku je izgradnja solarne elektrane Panawiss plus instalisane snage 3 MWp. Radovi na izgradnji solarne elektrane u punom su jeku. Površina od pet hektara gotovo je pokrivena konstrukcijama i solarnim panelima, a prema planovima, do kraja tekuće godine elektrana će biti u potpunosti završena. Investitor projekta je Panawiss plus, dok je izvođenje radova povereno kompaniji MT-KOMEX.

Za izgradnju ove solarne elektrane biće upotrebljeno ukupno 5.400 monofacijalnih panela nemačkog proizvođača Luxor Solar, dok je za model panela izabran ECO LINE HALF CELL M144/550 W poslednje generacije. Kada je reč o konstrukciji na koju se postavljaju solarni paneli, izabran je model turskog proizvođača Kirac Metal. Stručni tim kompanije odlučio je da za solarnu elektranu Panawiss plus koristi invertore kompanije Fronius Tauro – ECO-100-3-P, snage 100 kW.

Transformaciju električne energije sa napona 0,4 kV na napon 20 kV vršiće transformator snage 2.500 kVA.

Prema proračunima, solarna elektrana Panawiss plus na godišnjem nivou će proizvoditi 3.700 MW. Sva proizvedena električna energija plasiraće se u elektrodistributivni sistem.

U FOKUSU:

Pioniri u izgradnji solarnih elektrana

Izgradnju solarne elektrane investitor Panawiss plus poverio je kompaniji koja ima dugogodišnje iskustvo u izgradnji ovih elektrana. MT-KOMEX ove godine slavi 30 godina od osnivanja kompanije i za to vreme ostvarili su brojne uspešne projekte. Njihov portfolio svedoči o uspešnosti, do sada su izgradili i isporučili opremu za više od 200 solarnih elektrana na zemlji i krovovima, ukupne instalisane snage više od 100 MW.

Kompaniju čini stručan tim ljudi od poverenja, spreman da klijentima uvek pruži punu podršku u svim fazama projekta. Inženjeri zaposleni u kompaniji redovno pohađaju stručne seminare i posebne obuke i poseduju sve neophodne sertifikate. Imaju veliko iskustvo kada je reč o razvoju projekata i njihov posao obuhvata sve – od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i ishodovanja upotrebne dozvole, po principu ključ u ruke.

U kompaniji MT-KOMEX veruju da će solarna energija u velikoj meri doprineti ispunjavanju strateškog cilja Republike Srbije da do 2040. godine 40 odsto električne energije dobija iz obnovljivih izvora.

Kao društveno odgovorna kompanija, MT-KOMEX svakodnevno radi na promociji obnovljivih izvora energije i na projektima iz ove oblasti, a posebnu pažnju posvećuju zaštiti životne sredine.

Ušteda ugljen-dioksida

Jedan hektar šume apsorbuje osam kilograma ugljen-dioksida po satu. Ukoliko se uzme u obzir da biljke fotosintezu vrše u proseku 12 sati u toku dana, to znači da na dnevnom nivou apsorbuju 96 kilograma. Gledano na godišnjem nivou, jedan hektar šume apsorbuje oko 35.000 kilograma, dok je za 20 godina reč o 700 tona.

Kada je reč o elektrani, ona će na godišnjem nivou smanjiti emisije za 3.000 tona, odnosno 60.000 tona za 20 godina.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Slovenija – osnivanje konzorcijuma za razvoj vodoničnog ekosistema iz niskougljeničnih izvora

20.03.2024

vodonik — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Sloveniji je osamnaest kompanija, organizacija i opština potpisalo ugovor o konzorcijumu za uspostavljanje i razvoj vodoničnog ekosistema iz izvora sa niskim sadržajem ugljenika.

Različiti kriterijumi pokazuju da je sadržajno i kompetentno ovo najjači konzorcijum ikada osnovan u ovog zemlji.

Kako se navodi na sajtu opštine Ajdovščina koja je deo konzorcijuma, Slovenačko-japanski poslovni savet, Inženjerska akademija Slovenije i ELES formiraju konzorcijum zainteresovanih strana kako bi se ubrzalo uvođenje vodonika kao održivog goriva budućnosti, a on okuplja više od 6.500 stručnjaka iz oblasti kao što su elektrotehnika, transport, životna sredina, industrija nafte i gasa, automobilska industrija, mašinstvo i druge.

Neki od glavno postavljenih ciljeva jesu postavljanje prvih postrojenja za proizvodnju vodonika, testiranje tehnologija za skladištenje, prenos i distribuciju vodonika, korišćenje vodonika u industrijskim procesima, za proizvodnju toplotne ili električne energije, kao i njegovo korišćenje u logistici i javnom prevozu.

Pročitajte još:

Konzorcijum će na početku identifikovati povremeni skup potencijalnih projekata koji mogu da se implementiraju na odgovarajuće koordinisani način u tehnološkom partnerstvu, a postaviće se i temelji integrisanog ekosistema vodonika sa niskim sadržajem ugljenika u Sloveniji.

Napore na polju međusektorske integracije podržala su i ministarstva Slovenije i to Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova, Ministarstvo životne sredine, klime i energetike, Ministarstvo spoljnih poslova i energetike. privrede, turizma i sporta i Ministarstva visokog obrazovanja, nauke i inovacija.

Energetski portal

Opština Savski venac – raste broj zainteresovanih za mere energetske efikasnosti

20.03.2024

light_bulbs_sijalice — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (shane-rounce)

Na Opštini Savski venac broj domaćinstava koja su primila subvencije za implementaciju mera energetske efikasnosti porastao je četiri puta u odnosu na 2022. godinu.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, i predsednik Opštine Savski venac posetili su dve porodice koje su iskoristile bespovratna sredstva za energetsko poboljšanje svojih domova.

Porodice su primile subvencije koje pokrivaju 50 odsto vrednosti radova na zamenu stolarije, što je i sprovedeno u nekoliko meseci nakon apliciranja.

Inicijative poput ovih smanjuju potrošnju toplotne energije za grejanje za 25 do 30 odsto, čime direktno utiču na smanjenje mesečnih računa za struju.

Pročitajte još:

U poslednjem javnom pozivu, resorno ministarstvo i Opština Savski venac su utrostručili sredstva namenjena subvencijama za energetsku sanaciju.

Najavljeno je da će tokom proleća biti raspisani novi javni pozivi, sa ciljem da se još 10.000 domaćinstava širom Srbije uključi u program i dobije bespovratna sredstva koja pokrivaju od 50 do 65 odsto investicija za energetska unapređenja.

Proces apliciranja je po rečima korisnika subvencija jednostavan, a inicijatice vezane za širenje energetske efikasnosti biće nastavljane.

Energetski portal

1...464748...1.515 Page 47 of 1.515

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM