Home Blog Page 46

Izgradnja novog bloka u TE Kostolac značajna za energetski sektor

Foto-ilustracija: Pixabay (ustalij_pony)
Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

O završetku izgradnje novog bloka B3 u Termoelektrani Kostolac, razgovarali su Siniša Mali, potpredsednik Vlade i ministar finansija, Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Lo Ćeiem, direktor kineske kompanije CMEC (China Machinery Engineering Corporation).

Tom prilikom, ministar finansija istakao je da je ovo jedan od najvažnijih projekata u energetskom sektoru Srbije i ima strateški značaj za našu zemlju, napomenuvši da će snaga novog pogona biti 350 megavata i da će dugoročno obezbediti sigurnost našeg elektroenergetskog sistema.

Prema njegovim rečima, izgradnjom bloka B3 dobićemo novo moderno postrojenje za proizvodnju električne energije, prvo nakon skoro četiri decenije, koje će doprineti energetskoj nezavisnosti Srbije i stabilnom snabdevanju građana i privrede.

Pročitajte još:

Neophodno je, kako je rekao, da kineska i srpska strana zajedno prate dinamiku izvođenja radova u narednih nekoliko meseci, najavivši da će u narednih desetak dana biti održani novi sastanci na temu izazova u izvođenju radova i načinima da se oni ubrzaju.

Ovaj ogroman projekat je od strateškog značaja za Srbiju i zato zajednički radimo na tome da on što pre bude i završen, naglasio je potpredsednik Vlade i dodao da Kina i Srbija imaju izuzetno razvijenu saradnju u mnogim oblastima, a da je energetika jedna od njih.

Lo Ćei je izrazio zahvalnost na ukazanom poverenju, navodeći da je kompanija CMEC zainteresovana za dalju saradnju na novim projektima.

Energetski portal

Predstavljanje inicijative „ESG Lab”

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Konfindustrija Srbija, Udruženje italijanskih industrijalaca u Srbiji, uz institucionalnu podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), i u saradnji sa partnerima: Banca Intesa, Deloitte, Bureau Veritas, Advokatska kancelarija Sekulović, Business Intelligence Institute i SIAD Group, organizuje svečano predstavljanje ESG Lab-a, inicijative kreirane sa ciljem da pomogne malim i srednjim preduzećima da postignu održive poslovne prakse i ispune regulatorne i tržišne zahteve u oblasti ESG-a.

Pridružite se dinamičnoj razmeni ideja na događaju 16. aprila u 11.00 časova u „Fabrika Events“, Poenkareova 32, Beograd, koji će predstaviti koncept i značaj inicijative „ESG Lab“.

Upoznajte detalje predstojećeg programa:

  • Seminari: otvoreni za sve kompanije zainteresovane da se informišu o ESG praksi i njenom uticaju na poslovanje
  • Personalizovani kursevi: koji imaju za cilj da podrže kompanije u izradi i implementaciji održivih i finansijski isplativih projekata

Informišite se iz prve ruke kako „ESG Lab“ može da podrži i pomogne vašoj kompaniji u primeni ESG standarda i omogući vam da održite tržišta i klijente koje ste već stekli, ali pre svega da uključite održivost u svoje dugoročno poslovanje.

Agendu možete da pogledate ovde.

Ne propustite priliku da budete deo ovog važnog događaja!

Prijave putem mejla office@confindustria.rs 

Izvor: CONFINDUSTRIA SERBIA

Isprepletenost energetske efikasnosti i energetskog siromaštva

Foto-ilustracija: Unsplash (Kristaps Grundsteins)
Foto-ilustracija: Unsplash (nikola-stojanovic)

Primena energetske efikasnosti u stambenim objektima, naročito poslednjih godina, tema je koja se proteže kroz medije, vladine i nevladine organizacije, kompanije koje se bave proizvodnjom električnih i elektronskih uređaja i energetskih materijala… Sprovođenje ovakvih mera važne su iz više razloga, pa se izdvajaju ekološki, finansijski i oni koji se odnose na energetsku bezbednost.

Prisećanja radi, Vlada Srbije je na predlog Ministarstva energetike, usvojila Uredbu o energetski ugroženom kupcu koja je na snagu stupila u decembru 2022. godine. Na ovaj način su bliže definisani kriterijumi i uslovi za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.

Iako se primena energetske efikasnosti preporučuje, između ostalog, kako bi domaćinstva smanjila svoje račune za stuju, ukoliko se mere ne sprovode pravilno i pravedno, može da se izazove kontra efekat.

Najveći deo objekata u Srbiji građen je u prošlom veku, kada se energetska efikasnost nije uzimala kao važna stavka, a tako ni novoizgrađeni objekti nisu u velikom broju u najvišim energetskim razredima.

Socio-ekonomski ugroženo stanovništvo verovatnije je da živi u objektima koji nisu energetski efikasni, zbog čega je potrebno da ulože u njihovu energetsku obnovu. Pritom, ove je reč ne samo o obnovi samog objekta, kao što je ugradnja PVC stolarije, izolacije, solarnih panela i drugog, već i o kupovini energetski efikasnijih kućnih uređaja, koji iziskuju dodatna ulaganja.

Pročitajte još:

Upravo se u ovome ogleda isprepletenost mera energetske efikasnosti i energetskog siromaštva. S jedne strane, sprovođenje ovakvih mera dugoročnije će smanjiti izdatke za račune, ali je za stanovništvo u ovoj kategoriji teško da izdvoje sredstva za početno ulaganje. Analiza efekta mera energetske efikasnosti na priuštivost stanovanja, publikacija koju je objavilo Ministarstvo prostora, pokazuje da je ugroženim domaćinstvima potrebna podrška koja uključuje više faktora. Prvo, potrebno je obrazovanje o energetskoj efikasnosti, kako bi se stvorila svest o prednostima koje donosi, ali ono mora da bude ispraćeno pristupu povoljnijim kreditima za ovakve investicije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Milivoj Kuhar)

Kako se navodi, programi unapređenja energetske efikasnosti moraju da budu osetljiviji na različite socio-ekonomske mogućnosti građana. Na njihov mogućnost uticaće dalji rast osnovne cene energenata, zato što će i primenom mera energetske efikasnosti, njihovi računi ponovo biti isti, a već su izdvojili dodatna sredstva i za investiciju.

Posmatrajući generalno situaciju, u Srbiji i dalje nema u značajnom broju zgrada koje zadovoljavaju minimalne standarde energetske efikasnosti. Štaviše, u pomenutoj publikaciji se navodi analiza stambenog fonda pokazuje da je reč o 85 odsto zgrada koje ne ispunjavaju ova standarde.

Čak i novoizgrađene za koje postoji zakonska obaveza za poseduju energetski pasoš, kao i oni objekti na kojima je izvršena rekonstrukcija, proširenje, dogradnja ili energetska sanacija, nemaju najviše energetske razrede. Podaci o ovome preuzeti su iz Centralnog registra energetskih pasoša (CREP), a pokazuju da je najviše onih u energetskog razredu C, čak 84,6 odsto od ukupnog broja. U najvišim razredima A+ i A nalazi se svega 0,016 i 0,164 odsto, što je zajedno manje od jednog procenta.

Celu publikaciju možete da pročitate ovde.

Katarina Vuinac

Otvoren ekskluzivni Maserati salon u Beogradu

Foto: Delta Auto Grupa
Foto: Delta Auto Grupa

Delta Auto grupa predstavila je ekskluzivni Maserati salon u Beogradu, koncipiran po najvišim standardima prestižnog italijanskog brenda. Kao jedino zvanično Maserati predstavništvo u regionu, ovaj salon ujedno predstavlja završetak prve faze ambicioznog projekta Delta Auto grupe da u Srbiji sagradi najveće multibrend auto-moto dilerstvo površine od skoro 17.000m².

Kreiran u slakdu sa najnovijim vizuelnim identitetom koji je predstavljen u Milanu pre tačno godinu i po dana, novi Maserati salon srpsku prestonicu postavlja rame uz rame sa najvećim svetskim metropolama poput Hongkonga, Tokija, Los Anđelesa, Londona, Berlina i drugih. Dizajn ovog nesvakidašnjeg prostora potpisuje njujorški studio Eight Inc koji stoji iza svetski poznatih projekata poput Apple Store-a.

Brend Maserati više od 100 godina simbolizuje prepoznatljivu italijansku estetiku, inovativnu tehnologiju i strast prema automobilizmu i zato je svaki aspekt novootvorenog salona savršeno uklopljen u luksuzni karakter brenda – od elegantnog, modernog enterijera, do pažljivo odabrane ambijentalne rasvete i najsavremenije AV tehnologije.

Foto: Delta Auto Grupa

U Maserati salonu izloženi su najnoviji prestižni modeli, koji predstavljaju sinonim za vrhunsku izradu, performanse i ekskluzivnost. Ovaj prostor je koncipiran tako da su automobili posebno osvetljeni i izloženi poput skulptura u umetničkoj galeriji, gde je na centralnom mestu posetilac koji istražuje suštinu luksuznog Masertati brenda.

Unutar salona izloženi su aktuelni modeli Grecale, kao i 1 od 75 primeraka u svetu Maserati GranTurismo Trofeo Primaserie, dok potencijalni klijenti imaju priliku da kreiraju potpuno autentičan Maserati primerak u skladu sa svojim afinitetima kroz program individualizacije Fuoriserie.

Posetioci salona imaju mogućnost da istinski uživaju u okviru komforne bar-zone, a na raspolaganju je i ekskluzivni Lifestyle segment sa originalnim odevnim, putnim i aksesoar programom, koji uključuje cross branding saradnje sa brendovima poput Zegna i North Sails.

Pored globalnih, Maserati je uspostavio saradnju i sa lokalnim partnerima, pa su tako klijentima u Srbiji dostupne usluge Trident Rent-a koje podrazumevaju specijalne programe premijum finansiranja, razvijene u sradnji sa kompanijom Delta Rent Services.

Foto: Delta Auto Moto

Takođe, Maserati Delta Automoto ostvario je saradnju sa centrom Navak u okviru kog se organizuje program Maserati Corsa Experience, koji pruža mogućnost vožnje supersportskog modela MC20.

Uz novi Maserati salon, zvanično je otvoren najsavremeniji ovlašćeni multibrend servis sa čak 46 radnih mesta, od čega se 26 odnosi na mehaniku automobila, 10 na motocikle i 10 na limarko-farbarsku radionicu. Ovaj servis pruža kompletnu servisnu podršku i vrhunsku uslugu održavanja vozila uz pomoć najsavremenije opreme, alata i robotizacije.

Ljubiteljima Maserati brenda i luksuznog životnog stila u Srbiji i regionu od sada je na jednom mestu raspolaganju ekskluzivan prodajno-servisni kompleks koji omogućava jedinstveno iskustvo uz sveobuhvatnu, efikasnu i brzu uslugu.

Izvor: Delta Auto Grupa

Da li biste živeli u zgradi – košnici?

Foto: Društvene mreže / Edward Beierle

Prosečan čovek u industrijalizovanim društvima provede oko 70 odsto dana u zatvorenom prostoru ( u mnogim zemljama ovaj procenat je daleko veći). Celodnevno gledanje u ekran računara, sedenje i udisanje ustalajog vazduha ne idu na ruku našem zdravlju, pa nam ne preostaje ništa drugo nego da poboljšamo karakteristike prostora i uskladimo ga sa našim potrebama.

Sa druge strane, efikasne kuće i zgrade postale su sastavni deo globalne dekarbonizacije gradova jer jedino održivo stanovanje može da smanji veliku potrošnju energije i resursa u domovima.

Sada, kada savremena arhitektura ima jasan pravac u kom treba da ide, postavlja se pitanje koje je to najbolje rešenje koje će transformisati urbana mesta i obezbediti nam kvalitetniji život?

Naravno da su na scenu stupile brojne održive kuće i eko-zgrade koje na pametan način prevazilaze nedostatke tradicionalne gradnje, a ovih dana pažnju mi je privukao koncept nemačkog arhitekte Pitera Haimerla koji je dizajnirao zgradu po uzoru na košnicu.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели PETER HAIMERL . ARCHITEKTUR (@peterhaimerl.architektur)

Čovek po mnogo čemu treba da se ugleda na najvrednije insekte, pa tako i kada je reč o izgradnji stambenih i poslovnih objekata.

Pametne pčele ostaju dosledne šestouglu jer je to jedan od najjačih i najefikasnijih oblika na svetu. Šestougaona struktura u stanju je da izdrži veliko opterećenje koje se ravnomerno raspoređuje na sve strane što sprečava kolaps i deformacije. Takođe, izbor šestougla u arhitekturi omogućava nam da sa najmanje materijala pokrijemo velike površine pa time postaje jasnije zbog čega je šestougao verovatno najbolji izbor kada je reč o održivoj gradnji.

Ovo je prepoznao i Haimerl iz čijeg je studija ponikla zgrada-košnica u kojoj su cilindrični stanovi naslagani jedan na drugi baš kao u saću.

Izbor šestougla omogućio je nemačkom arhitekti da se poigra sa prostorom i iskoristi ga na kreativan i efikasan način. Haimerl tvrdi da ovi cilindrični stanovi deluju 1,3 puta veće od nihove stvarne veličine, nude dinamičnije i otvorenije životno okruženje i podstiču osećaj zajedništa. Pored toga, kosi plafoni i zidovi pružaju upotrebljiv prostor koji ne bi postojao u tradicionalnoj zgradi, a dva prozora na početku i kraju cilindra dovoljna su da osvetle ceo stan dnevnom svetlošću, piše Designboom.

Čini se da je princip košnice sve atraktivniji savremenim arhitektama koji su tek skoro uvideli ono što su pčele oduvek znale – šestougao štedi materijal, osigurava čvrstinu i nudi prostranost.

Tako bi fraza „život kao u košnici“ uskoro  mogla da poprimi novo, pozitivno značenje ukoliko ideja o zgradama – košnicama zaživi, a naši stanovi i kancelarije dobiju šestougaoni oblik.

Milena Maglovski

Danas se obeležava Dan zaštite prirode Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Stojanovic)
Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Sitnikova)

Zaštita prirode u Srbiji svoj dan dobila je Zakonom o zaštiti prirode iz 2009. godine, a zvanično se obeležava 11. aprila. Datum je simbolično određen zato što je na isti dan 1949. godine prvi put ustanovljen status zaštićenog prirodnog dobra u našoj zemlji. Reč je o vodopadima koji se nalaze u okviru Spomenika prirode ,,Velika i Mala Ripaljka’’ u Istočnoj Srbiji na nekoliko kilometara od Sokobanje.

Prema pomenutom Zakonu, zaštićena područja jesu područja koja imaju izraženu geološku, biološku, ekosistemsku i/ili predeonu raznovrsnost i zbog toga se aktom o zaštiti proglašavaju zaštićenim područjima od opšteg interesa.

Zaštićena područja su klasifikovana u sedam kategorija: strogi rezervat prirode, specijalni rezervat prirode, nacionalni park, spomenik prirode, zaštićeno stanište, predeo izuzetnih odlika i park prirode.

Neki od najpoznatijih ovakvih područja u našoj zemlji jesu nacionalni park ,,Fruška gora’’ i ,,Đerdap’’, zatim specijalni rezervat prirode ,,Rtanj’’ i ,,Suva planina’’, tu je predeo izuzetnih odlika ,,Ovčarsko-Kablarska klisura’’, kao i park prirode ,,Golija’’, ,,Zlatibor’’ i ,,Stara planina’’, predeo izuzetnih odlika ,,Veliko Ratno ostrvo’’ i ,,Avala’’ i drugi.

Pročitajte još:

Tokom prošle godine, doneto je nekoliko odluka koje su značajne za prirodna staništa naše zemlje. Naime, 6. marta 2023. godine ,,Vardenik’’ koji se nalazi na području Vlasine i Krajišta proglašen je za Predeo izuzetnih odlika. U istom mesecu pokrenuta je i inicijativa za bolju zaštitu vlažnih područja u Srbiji i očuvanje raznovrsnosti biljnog i životnjskog sveta u njima.

Specijalni rezervat prirode ,,Uvac’’ koji obuhvata deo klisure reke Uvac, kao i njenih pritoka Veljušnice, Kladnice i Tisovice, prošle godine je proširen na 11.750 hektara, što je za oko četiri hiljade hektara više.

Pod zaštitu su stavljena i dva spomenika prirode ,,Dubočka pećina – Gaura Mare” na teritoriji opštine Kučevo i „Vražji kamen – Prosečnik“ na teritoriji opštine Trgovište. Takođe, doneta je odluka o proglašenju predela izuzetnih odlika ,,Potamšje’’ za prirodno dobro I kategorije.

Katarina Vuinac

Manastir Žiča je najveći prozjumer među verskim objektima u Srbiji

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael Schwinge)
Foto-ilustracija: Unsplash (michael-wilson)

Manastiri i crkve u Srbiji prate svetski trend instaliranja solarnih panela i proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe – trenutno, status kupaca-proizvođača električne energije ima 10 crkava i manastira u našoj zemlji. Ukupna instalisana snaga svih crkvenih objekata upisanih u Registar prozjumera Elektrodistribucije Srbije iznosi 209,59 kW, piše OIE Srbija.

Najveću instalisanu snagu ima Manastir Žiča (50kW), koji je u blizini Kraljeva izgradio prvi srpski kralj, Stefan Prvovenčani, početkom trinaestog veka. Slede manastiri u Nišu: Manastir Sveti Stefan (40,29 kW) i Manastir Uspenja presvete Bogorodice (40kW).

Solarnu elektranu u sklopu Manastira Žiča izgradila je kompanija MT-KOMEX koja je tokom svog dugogodišnjeg poslovanja izgradila i isporučila opremu za više od 200 solarnih elektrana na zemlji i na krovovima.

Stručni tim kompanije MT-KOMEX je spreman da klijentima u svakom trenutku pruži punu podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i dobijanje upotrebne dozvole, po principu „ključ u ruke“.

Iz kompanije MT-KOMEX kažu da su veoma ponosni što su učestvovali u realizaciji ovog projekta i što su dali svoj doprinos da jedan od naših najlepših manastira dobija zelenu energiju.

Pročitajte još:

Niš ima još jednog predstavnika na ovoj listi, reč je o Manastiru Svete Bogorodice. U registru su upisana i dva manastira iz Vranja, Manastir Sveti Stefan i Manastir Sveti Nikola, jedan u Raškoj – Manastir Končul, posvećen Svetom Nikoli, pa je u narodu poznat i pod imenom Nikoljača, dva u Kragujevcu – Manastir Blagoveštenje Rudničko i Manastir Svetog velikomučenika Georgija, kao i jedan u Varvarinu – Manastir Sveti Luka.

Time naše crkve postaju deo svetskog trenda u kom se solarni paneli instaliraju na krovovima vekovima starih verskih objekata, poput katedrale u Jorku, najveće gotičke katedrale u Severnoj Evropi. Ova katedrala je samo jedna od 5.500 crkava u Velikoj Britaniji koje su prešle na obnovljive izvore.

Energetski portal

Srbija, Slovenija i Mađarska – regionalna saradnja u oblasti energetike

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)
Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

Srbija, Slovenija i Mađarska nedavno su udružile svoje berze električne energije, čime je omogućeno jednostavnije i efikasnije trgovanje električnom energijom u regionu. Ipak, ove tri države rade na daljoj saradnji u oblasti energije, odnosno povezivanju energetskom infrastrukturom i prenošenju znanja u vezi sa korišćenjem nuklearne energije.

O ovakvoj saradnji razgovarali su Veljko Kovačević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske i Bojan Kumer, ministar (zaštite) životne sredine, klime i energetike Slovenije.

Prema rečima državnoj sekretara Kovačevića, Srbija sa Mađarskom ima izuzetne odnose u gasnom sektoru, obe zemlje se snabdevaju preko gasovoda Balkanski tok, a za našu zemlju je važno što može da računa i na zalihe u skladištima gasa u Mađarskoj.

,,Planiramo da se bolje povežemo i gradnjom naftovoda Srbija-Mađarska, što će nam obezbediti dodatnu stabilnost u snabdevanju sirovom naftom i veću sigurnost u kriznim situacijama. Takođe, planiramo da do 2028. završimo Panonski koridor, kojim ćemo udvostručiti kapacitete za prenos električne energije na granici sa Mađarskom“, rekao je Kovačević.

Pročitajte još:

Kako je istakao, Srbija je zainteresovana za prenošenje iskustva Mađarske i Slovenije u vezi sa korišćenjem nuklearne energije.

,,Nuklearna energija predstavlja najstabilniji i najčistiji izvor energije u uslovima kada se u narednim decenijama očekuje dramatičan rast potrošnje. Ponosni smo na naše termoelektrane, ali moramo da se pripremamo za period u kojem ćemo morati da razmišljamo i o drugim izvorima bazne energije, kako bi izbegli razoran uticaj novih poreskih nameta koje EU planira da uvede na više industrija koje u svom proizvodnom procesu imaju značajan ugljenični otisak’’, rekao je državni sekretar.

On je dodao da je Srbija tek na početku procesa razvoja nuklearne energije i da bi od značaja bila pomoć Slovenije i Mađarske, pre svega u pogledu znanja u vezi sa izgradnjom i upravljanjem nuklearnim elektranama, s obzirom na to da obe zemlje imaju dugu tradiciju korišćenja nuklearne energije i planove za razvoj novih kapaciteta.

Trojica sagovornika saglasili su se da je energetska kriza podigla značaj povezivanja u regionu u cilju veće energetske sigurnosti i razmenili planove u vezi sa izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta i povezivanja u sektoru gasa, nafte i električne energije. Takođe je istaknut značaj formiranja zajedničke berze Srbije, Slovenije i Mađarske nastale zalaganjem sve tri strane, za razvoj tržišta u regionu, energetsku sigurnost i integraciju obnovljivih izvora energije.

Energetski portal

Grad Novi Sad pametno reciklira

Foto: Grad Novi Sad
Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

,,Novi Sad pametno reciklira’’, projekat je koji Grad Novi Sad realizuje u saradnji sa kompanijom „Sekopak“ iz Beograda i Javnim komunalnim preduzećem „Čistoća“, u cilju unapređenja sistema primarne selekcije ambalažnog otpada i podizanja svesti građana o značaju zaštite životne sredine.

Mira Radenović Bojić, članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine  je istakla da će kroz ovaj projekat građani moći na inovativan način da odlažu plastične flaše i aluminijumske limenke, a da je njegov cilj da se, pre svega, privuku mlađe generacije i motivišu da steknu ekološke navike i učestvuju u primarnoj selekciji.

,,Ovo je način da pokažemo da i Srbija prati trendove iz industrije koji građanima pruža mogućnost da pored kontejnera za PET i zvona za staklenu ambalažu mogu ambalažu odlagati i u pametne mašine – reciklomate’’, rekla je Radenović Bojić

Prema njenim rečima, svaki „recikler“ će moći i da učestvuje u sakupljanju bodova preko aplikacije „Reciklomat“ koja se može skinuti skeniranjem QR koda na reciklomatu ili ulaskom na Google Play Store. Aplikacija je besplatna, a preko nje mogu, pored sakupljanja bodova, da se vide i lokacije svih reciklomata, kao i kolika je njihova popunjenost.

,,Grad Novi Sad će svakog meseca animirati društveno odgovorne kompanije i gradske institucije da svoj doprinos projektu pokažu u vidu simboličnih poklona poput ulaznica za predstave, muzeje, izložbe, bazene i slično. Kako će nagrade varirati iz meseca u mesec najbolje je da se građani informišu na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine www.environovisad.rs’’, navela je Radenović Bojić.

Pročitajte još:

Violeta Belanović, generalna direktorka kompanije „Sekopak“, istakla je da ova kompanija kao operater za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom već trinaest godina sarađuje sa Gradom Novim Sadom, tokom kojih je realizovan veliki broj akcija, a da se danas postavljanjem reciklomata ova saradnja nadograđuje.

Jelena Subotina, volonter ispred „Zelene stolice’’ rekla je da volonteri danas pokrivaju svih pet lokacija u Gradu na kojim su postavljeni recikolamti i da joj je drago što mogu kroz edukaciju da doprinesu podizanju ekološke svesti Novosađana.

Kako se navodi na sajtu Grada Novi Sad, pet pametnih reciklomata raspoređeno je na centralnim gradskim lokacijama – na Beogradskom keju, kod nekadašnje prodavnice „KEJ SHOP“, na Trgu slobode, kod „Apolo centra“, u Ulici Žarka Zrenjanina 2, ispred Skupštine Grada Novog Sada, u Kineskoj četvrti, kod „Fabrike“, na Bulevaru despota Stefana 5, kao i kod glavnog ulaza na kupalište „Štrand“.

Energetski portal

Bogate zemlje naučile lekciju – pokušavaju da oporave svoja ušća

Foto-ilustracija: Pixabay (Stanbalik)
Foto-ilustracija: Unsplash (alex-meta)

Ljudi su oduvek naseljavali obale reka koje su vitalne za našu egzistenciju, no čini se da ljudska intervencija u zadnje tri decenije polako uzima svoj danak.

Stručnjaci sa Univerziteta Inha u Južnoj Koreji otkrili su da je u proteklih 35 godina najmanje 100.000 hektara zemlje oko ušća širom sveta pretvoreno u urbano ili poljoprivredno zemljište. Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u naučnom žurnalu Earth’s Future.

Izgradnja brana i melioracija zemljišta na ušćima imaju dalekosežne posledice po vodne i kopnene ekosisteme, smanjuju zaštitu obale od oluja, utiču na kvalitet vode i dovode do poplava, tvrde naučnici.

Studija je pokazala da je melioracija zemljišta, koja može uključivati njegovo isušivanje ili dodavanje sedimenta za potrebe izgradnje, činila 20 odsto gubitka površina ušća, dok su ljudi globalno izmenili 44 odsto ušća branama i/ili melioracijom.

PROČITAJTE JOŠ:

Rekultivacija ušća Kjantang u Kini je već uzela svoj danak izazivajući ozbiljne poplave u obližnjim gradovima. Zemlju je to koštalo u proseku četiri milijarde američkih dolara godišnje u zadnjih 50 godina.

Bogate zemlje pokušavaju da se oporave

Ušća predstavljaju mesta na kojima se slatka rečna voda meša sa slanom okeanskom i kao takva predstavljaju svojevrsne ekosisteme. Ipak, kako smo u prvi plan stavili činjenicu da ušća predstavljaju čvorišta za transport i pogodno mesto za urbanizaciju, a ne i to da predstavljaju važna staništa divljih vrsta, čini se da smo u proteklih nekoliko decenija zaboravili da ih sačuvamo ekološki zdravim.

Zbog toga mnoge razvijene zemlje, kao što su Holandija i Nemačka, sada pokušavaju da obnove svoja degradirana ušća uklanjanjem brana i obnavljanjem vitalnih funkcija ekosistema.

Ove zemlje već su izgubile velike površine svojih ušća te stoga mogu poslužiti  kao svojevrsno upozorenje zemljama u razvoju da, osim ekonomske koristi, prilikom modifikacije ušća vode računa i o zaštiti životne sredine, rekao je Guan-hong Li, geonaučnik sa Univerziteta Inha u Južnoj Koreji koji je vodio studiju.

Milena Maglovski

Azija sve bogatija plutajućim solarnim elektranama

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-wilson)
Foto: Tviter skrinšot

Indonezija je nedavno dobila prvi prototip morske plutajuće solarne elektrane, piše Offshore Energy.

Projekat pod nazovom Solar2Wave predstavlja prekretnicu u razvoju solarne energije u Indoneziji kojim su uspešno savladane dosadašnje prepreke poput nekontrolisanih talasa, vremenskih prilika, zahtevnog održavanja i nepredvidivh operativnih troškova. Upravo zbog toga su dosadašnji projekti ovog tipa bili ograničeni na jezera i rezervoare.

Prototip, ukupne snage 25 KW, sastoji se od šest monokristalnih i polikristalnih solarnih panela sa kombinovanim kapacitetom od 600 W i baterije za skladištenje energije.

Mohamed Ašari sa Tehnološkog instituta Sepuluh Nopember rekao je da je potrebno maksimizirati polje primene plutajućih solarnih elektrana i proširiti in na more kako bi se zemlja ubuduće što manje oslanjala na energiju dobijenu iz fosilnih goriva.

Nacionalna agencija za istraživanje i inovacije Indonezije prepoznala je plutajuće solarne panele kao veliku šansu za dekarbonizaciju zemlje. Mirna pomorska terirotija, koja se prostire na čak 708.000 kvadratnih kilometa, idealna je za ekspanziju plutajućih solarnih elektrana u Indoneziji, piše Business Indonesia.

Pročitajte još:

I druge azijske zemlje vide šansu u plutajućim solarnim elektranama

Neke od najvećih plutajućih solarnih elektrana nalaze se u Azijskim zemljama koje na ovaj način spajaju svoja dva prirodna dobra – puno sunca i mnogo vodnih površina, i koriste ih za proizvodnju struje.

Tajlandska uprava za proizvodnju električne energije (EGAT) postavila je 2021. godine solarne panele na površinu vode EGAT brana. Ova masivna instalacija, koja se prostire na 720.000 kvadratnih metara, omogućila je zemlji da po prvi put koristi hibridnu tehnologiju za proizvodnju električne energije tako što danju zeleni kilovati pristižu iz solarnih panela, dok noću za proizvodnju struje koriste hidroelektranu.

Projekti plutajućih solarnih elektrana postaju sve populatniji i u Indiji koja će do kraja 2024. godine dobiti preko 1.000 MW novih projekata plutajućih solarnih elektrana. Cilj zemlje je da do kraja 2030. godine dostigne 500 GW obnovljivih izvora energije, piše Fortune India.

A najveća plutajuća solarna farma na svetu nalazi se u Kini. Sa instalisanom snagom od 320 MW i 8 MWh skladišnog kapaciteta, ova elektrana godišnje proizvede 550 miliona KWh električne energije.

Milena Maglovski

Ekološka ambasada u ulici kulture

Foto: Ljubaznošću Nikole Bulja
Foto: Ljubaznošću Nikole Bulja

U jednom beogradskom naselju tzv. Ulica kulture krije jedan sasvim nov i dinamičan spoj kulture i ekologije. Reč je o prvom solarnom kulturnom centru u Srbiji, a i šire, koji nosi naziv – Eko dvorištance. Smešten u Borči, ovaj unikatan prostor nije običan kulturni centar već je smart kuća sa dvorištem, binom i brojnim inovacijama, koje ga ističu u njegovom tehnološkom pristupu i čine da ovaj kulturni centar odiše ekološkom svešću.

Priča o Eko dvorištancetu počinje vizijom Nikole Bulja, strastvenog zagovornika održivog života i obnovljive energije, ljubitelja ekologije i organske hrane. Nakon višegodišnjeg rada na festivalu Organic live fest i projektu Eko kuća 2015, Nikola donosi odluku da spoji ove dve ideje u jednu, stvarajući tako prvi samoodrživi kulturni centar.

Tako Eko dvorištance počinje da se razvija 2019. godine, a nešto više o ovom projektu nam je rekao Nikola, naš sagovornik.

U Eko dvorištancetu možemo da se upoznamo sa modernim tehnologijama, zelenom energijom i održivom gradnjom, s obzirom na to da je centar pretežno napravljen od ekoloških materijala. Solarni paneli na krovu i kolektori za zagrevanje vode deo su infrastrukture, dok se unutar zidova kuće nalaze peć na pelet i toplotna pumpa.

U FOKUSU:

Solarna bina, ekološki toaleti i vertikalne bašte čine prostor funkcionalnim i održivim. Dodatno, centar nudi i punjač za električne automobile. Svaki ovaj sistem u ponudi je i za posetioce koji su zainteresovani da se upoznaju kako rade i gde kupiti ove uređaje i sisteme, s obzirom na to da je ostvarena saradnja sa preko 50 kompanija sa čijim ugrađenim sistemima, činimo prvi eko show room u Evropi.

Naravno, dobrodošle su i druge kompanije da predstave svoje proizvode na istom mestu. Dakle, jedno mesto sa brojnim održivim sistemima koje su instalirale različite kompanije i koje su primenjene na jedno domaćinstvo.

Centar je zbog toga odlična edukativna prilika za sve one koji žele da nauče kako funkcioniše svaki od ovih sistema – od grejanja na pelet do punjača za automobile.

Međutim, Eko dvorištance nije samo mesto tehnoloških inovacija.

Tokom letnje sezone ovde je sve prožeto ekološkim i kulturnim festivalima, koncertima i predavanjima.

“Od maja do novembra Eko dvorištance je centar događaja kao što su Organic live fest, Candle night, Festival energetske efikasnosti, Jazz kids fest, kao i koncerti bluz i klasične muzike, čak i opere “, objašnjava Nikola.

Sledeći veliki skok za Eko dvorištance je zakazan za 2024. godinu. Naime, Nikola planira da ovaj prostor postane Ecology Embassy (Ekološka ambasada) – mesto gde se svetske kulture susreću i dele svoja ekološka dostignuća. Ideja je da se organizuju posebni događaji u saradnji sa ambasadama različitih država, gde će predstavnici promovisati kulturu i ekološka dostignuća država i gradova iz kojih dolaze i time ujediniti svet u zajedničkom cilju – očuvanju naše planete.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

U Nacionalnom parku „Durmitor“ zbog požara ugrožen biodiverzitet

Photo-illustration: Pixabay
Foto Ilustracija: Pixabay

U Nacionalnom park „Durmitor“ već tri dana bore se sa požarima, a nepovoljne vremenske prilike otežavaju gašenje.

Uprava parka uputila je apel državnim organima i službama da pomognu u gašenju požara koji vatrogasci i meštani već treći dan pokušavaju da lokalizuju i koji je ugrozio granični pojas Parka i okolinu.

Ističu da praksa paljenja šteti biodiverzitetu nacionalnih parkova i narušava prirodne vrednosti parka, ali i ugrožava zdravlje ljudi i nanosi štetu njihovoj imovini.

„Naši zaposleni su danima na terenu sa minimalnim sredstvima za gašenje požara, pa samim tim rizikuju svoje zdravlje i život. Direktorat za vanredne situacije MUP-a je reagovao u nedelju i poslao kanader, međutim ovde je potrebna duža i temeljnija intervencija iz vazduha jer je teren nepristupačan i vatra se brzo širi“, rekao je Pero Popović, direktor NP „Durmitor“ dodajući da je ugrožen biljni i životinjski svet nacionalnog parka.

Pročitajte još:

Iz Јavnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore saopšteno je da je požar primećen u nedjelju, 7. aprila, te da su nepovoljne vremenske prilike izazvane vetrom uticale na širenje požara.

Iz Nacionalnog parka „Durmitor“ apeluje na sve vlasnike imovine, meštane i posetioce da se uzdrže od paljenja trave, grana i ostalog materijala. Podsećamo da je shodno Zakonu o nacionalnim parkovima zabranjeno loženje vatre na mestima koja za to nisu predviđena.

Energetski portal

Srbija, Mađarska i Slovenija udružile berze električne energije

Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)
Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Srbija, Slovenija i Mađarska udružile su svoje berze električne energije čime se omogućava jednostavnije i efikasnije trgovanje električnom energijom u regionu, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Mađarska berza električne energije, HUPX, pridružila se prvoj regionalnoj berzi električne energije za Centralnu i Jugoistočnu Evropu – ADEX, koju su osnovali srpski i slovenački operater prenosnog sistema i evropska berza električne energije, EPEX SPOT. Sedište kompanije ADEX, koja će upravljati srpskom, slovenačkom i mađarskom berzom, biće u Budimpešti.

„Regionalnoj berzi koju su osnovale Srbija i Slovenija pridružila se Mađarska, a EMS postoje vlasnik 25 odsto berze električne energije u Sloveniji i Mađarskoj. Zajednička platforma za trgovanje na sve tri berze dodatno će podstaći razvoj regionalnog tržišta električne energije i obezbediti snažno i pouzdano tržišno okruženje neophodno za nove investicije. Takođe, pozitivno će uticati na razvoj i integraciju obnovljivih izvora energije u regionu“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Generalna direktorka EMS Jelena Matejić istakla je da je ponosna jer se sada uspostavlja snažna zajednička poslovna infrastruktura i ostvaruje puna sinergija između sve tri berze, na projektu koji je iniciran još 2018. godine.

PROČITAJTE JOŠ:

“Ovo spajanje donosi nam višestruke koristi, približava nas jedinstvenom evropskom tržištu, dok za sve učesnike omogućava olakšan pristup jedinstvenoj usluzi za trgovanje. Osim toga, postoji još jedan važan benefit za Srbiju – realizacijom ovog spajanja berzi stvoreni su uslovi da EMS nadalje sarađuje sa mađarskim operatorom prenosnog sistema, MAVIR-om, u procesu spajanja dan-unapred tržišta sa jedinstvenim tržištem Evrope, što je ispunjenje jednog od preduslova za R. Srbiju za ukidanje CBAM takse“, rekla je Matejić.

Sporazum o udruživanju tri berze potpisali su direktori prenosnih sistema Srbije, Mađarske i Slovenije i evropske berze EPEX SPOT, kao akcionara u kompaniji ADEX. Potpisivanju su prisustvovali ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Peter Sijarto, ministar zaštite životne sredine, klime i energetike Slovenije, Bojan Kumer i državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević.

Energetski portal

Zbog suše kukuruz i suncokret posejani nikad ranije, kakve će biti posledice

Foto: Unsplash (Adrian Infernus)
Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Neuobičajeno topla zima sa malo padavina uticala je na to da mnoge njive već početkom aprila budu posejane kukuruzom i suncokretom, dok u zemlji ima nešto vlage. Ratari strahuju da bi suša u narednim mesecima mogla da ima katastrofalne posledice. Nade polažu u kišu i nauku.

Na vojvođanskim njivama ovih dana uobičajena je slika traktora sa sejalicama. Mnogi poljoprivrednici koji već decenijama proizvode kukuruz kažu da ga ovako rano nikada nisu sejali.

„I moje kolege iz sela i ja žurimo da posejemo kukuruz dok u zemlji ima još koliko toliko vlage. Nema padavina i zemlja je jako suva. Od kada se bavim ovim poslom uvek sam kukuruz sejao oko 25. aprila. Ove godine je sve poranilo, šta će biti do kraja, ne znam. Odlučio sam se za domaće hibride, srednje grupe zrenja“, kaže poljoprivrednik iz Aradca.

Stručnjaci objašnjavaju da je početak setve prethodnih godina zavisio od temperature zemljišta. Ove godine zemlja je već krajem marta imala odgovarajuću temperaturu za ovaj važan posao. Početak setve odredila je količina vlage u zemljištu.

„Proizvođači su krenuli ranije sa pripremom zemljišta i oni koji su odmah nakon pripreme obavili setvu su dobro uradili. Na taj način se setveni sloj nije isušio, jer sa svakim sitnjenjem mi dodatno gubimo vlagu iz zemljišta. Na terenu je sada situacija da je setveni sloj od pet centimetara potpuno suv“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Pročitajte još:

Zbog toga proizvođači moraju da povedu računa na kojoj dubini seju kukuruz i da uslovima na parcelama prilagode svoje mašine.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Trenutno se vlaga nalazi na dubini od oko sedam centimetara. Preporuka je da se seme položi u vlažno zemljište, jer će ta vlaga i temperatura uticati na brzo klijanje i nicanje“, objašnjava naša sagovornica.

Imajući u vidu trenutne vremenske prilike ne čudi što je kod proizvođača prisutna doza straha da će nastupiti period suše, kažu stručnjaci. Kako niko ne može da predvidi da li će takvih nepovoljnih uslova zaista biti, jedino što proizvođači mogu jeste da se na njih prilagode.

„Osim pravilnom dubinom setve, prilagođavanje nepovoljnim uslovima suše se ogleda kroz pravilan izbor hibrida, kako prema agreokološkim uslovima, tako i prema nameni tj. da li je u pitanju žetva zrna, berba u klipu, silaža. Ide se u pravcu biranja hibrida kraće vegetacije, jer upravo ta ranostasnost omogućava hibridu da se bolje prilagođava“, kaže dr Željko Kaitović iz Instituta za kukuruz Zemun polje.

Veoma važna mera je, dodaje, da se smanjuje broj biljaka po jedinici površine. Preporuka je da ide od 62.000 do 65.000 biljaka po hektaru.

„Najoptimalnija mera svakako je navodnjavanje. Ipak, znamo da je to ozbiljna investicija, koja zahteva i vodne resurse i odgovarajuću infrastrukturu“, ističe naš sagovornik.

Pred poljoprivrednim proizvođačima je, ocenjuje, proizvodna godina puna izazova. S jedne strane zbog nepovoljnih vremenskih uslova koji su u skladu sa globalnim klimatskim promenama, a s druge zbog neizvesnosti kada je u pitanju ekonomska opravdanost proizvodnje, ne samo kukuruza, već i drugih ratarskih kultura.

Izvor: RTS

Nemačka -Odlični rezultati i ambiciozni ciljevi za energiju vetra – šta je prepreka

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Razvoj kapaciteta energije vetra na kopnu u Nemačkoj, prošle godine je bio duplo veći nego što je to ostvareno tokom godina u periodu od 2018. do 2022.

Ovo me je doprinela reforma dozvola, zato što se sada znatno veći broj novih projekata odobrava nego što je to bilo ranijih godina. Pored toga, Vlada donosi dobre odluke o investicijama u infrastruktu koja je važna za podršku razvoja ove energije.

Kako se navodi na sajtu WindEurope, Nemačka ima u planu da sprovede aukcije za izgradnju vetroelektrana na kopnu čiji će kapacitet biti gotovo 15 GW. Poređenja radi, ovo je veći kapacitet nego što su sve evropske zemlje zajedno izgradile u 2023. godini.

Savezna agencija za mrežu Bundesnetzagentur (BNetzA) ovakvu odluku je donela upravo zahvaljujući boljim uslovima za izdavanje dozvola. Nemačka je rigozorno pristupila sprovođenju hitnih propisa Evropske unije o dozvolama, uzimajući u obizir i pojam premošćavanja javnog interesa za projekte energije vetra.

U ovom konktekstu to znači da će projekti energije vetra biti odobreni čak iako postoje određene prepreke ili protivljenja koja se tiču javnog interesa, kako bi se ostvarili ciljevi razvoja ove energije. Kako se navodi, ovaj princip otključava projekte izgradnje vetrenjača na kopnu koji bi inače ostali zaglavljeni u pravnim postupcima.

Pročitajte još:

Ovakve odluke donele su dobre rezultate i u prošloj godini, s obzirom na to da je Nemačka odobrila 7,5 GW i time ostvarila povećanje više od 70 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Pored kopnenih, u planu je da se organizuju aukcije za priobalne vetrenjače i to za 8 GW, a već sada je otvorena prva aukcija za 5,5 GW.

Foto-ilustracija: Unsplash (Raychel Sanner)

Prisećanja radi, nedavno je objavljeno da je energija vetra u Nemačkoj premašila udeo uglja u 2023. godini. Štaviše, obnovljivi izvori energije su činili 56 odsto ukupno proizvedene električne energije, od čega je 31 odsto bila energija vetra.

Kada je reč o dobrim odlukama Vlade koje podržavaju razvoj potrebne infrastrukture, Vlada će doprineti širenju od 30 hektara priobalnog terminala za teške terete u luci Kukshafen. Ovo je značajno zato što se omogućava uvoz velikih kompanenti vetrogeneratora iz južne Evrope i drugih delova sveta, navodi se na sajtu WindEurope.

Ipak, potrebni su dodatni napori na razvoju lučke infrastrukture uzimajući u obzir planove Nemačke za proširenje energije vetra na kopnu. Pored toga, treba raditi i na razvoju unutrašnje infrastrukture i proširenja puteva, kao i na bržem dobijanju dozvola za transport.

Energetski portal

1...454647...1.522Page 46 of 1.522

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st jul
No Events
Events for 1st avgust
No Events
Events for 2nd avgust
No Events
Events for 3rd avgust
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th avgust
No Events
Events for 5th avgust
No Events
Events for 6th avgust
No Events
Events for 7th avgust
No Events
Events for 8th avgust
No Events
Events for 9th avgust
No Events
Events for 10th avgust
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th avgust
No Events
Events for 12th avgust
No Events
Events for 13th avgust
No Events
Events for 14th avgust
No Events
Events for 15th avgust
No Events
Events for 16th avgust
No Events
Events for 17th avgust
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th avgust
No Events
Events for 19th avgust
No Events
Events for 20th avgust
No Events
Events for 21st avgust
No Events
Events for 22nd avgust
No Events
Events for 23rd avgust
No Events
Events for 24th avgust
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th avgust
No Events
Events for 26th avgust
No Events
Events for 27th avgust
No Events
Events for 28th avgust
No Events
Events for 29th avgust
No Events
Events for 30th avgust
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs