Air France predstavio novu strategiju za smanjenje emisije CO2

14.04.2022

Kao doprinos Pariskom sporazumu o klimatskim promenama koji je za cilj postavio zadržavanje povećanja globalne prosečne temperature ispod 2 °C, avio-kompanija Air France predstavila je Air France ACT, svoju novu strategiju za smanjenje emisije CO₂.

Ova strategija je realistična i naučno zasnovana na procenama razvoja avio-saobraćaja koju je razvila organizacija SBTi (Science-Based Target initiative). Prioriteti strategije Air France ACT su smanjenje emisije CO₂ (kako direktne, tokom letova, tako i indirektne, tokom drugih aktivnosti kompanije), kao i unapređenje projekata kompenzacije CO₂.

Ključni ciljevi strategije Air France-a su za 30 odsto manja emisija CO₂ po putniku po kilometru do 2030. godine u odnosu na 2019. godinu, odnosno 12 odsto manja emisija ugljen-dioksida u apsolutnom iznosu, kao i nulta emisija CO₂ do 2050. godine. Ovi ciljevi u sebe uključuju i razvijanje projekata koji će kompenzovati emisiju ugljen-dioksida na taj način što će do 2050. ukloniti iz atmosfere količinu CO₂ koja je ekvivalentna zaostaloj emisiji svake godine. Pod projektima kompenzacije se najpre misli na pošumljavanje tropskih šuma i mangrova. Podsećanja radi, Air France je u periodu između 2005. i 2019. godine emisiju ugljen-dioksida smanjio za 6 odsto.

Pročitajte još:

Pet koraka za postizanje ciljeva održivosti:

1) Obnavljanje flote avionima nove generacije. Airbus A220 i Airbus A350 su avioni koji koriste manje goriva, emituju do 25 odsto manje CO₂, a zagađenje bukom smanjuju u proseku za 33 odsto. Trenutno ovi avioni čine 7 odsto Air France-ove flote, dok će do 2030. činiti čak 70 odsto. Kako bi to postigao, Air France će od danas do 2025. godine ulagati milijardu evra godišnje u obnavljanje flote.

2) Povećana upotreba održivog vazduhoplovnog goriva (SAF), koje će smanjiti emisije CO₂ u proseku za 80 odsto. Održivo avio-gorivo se pravi od jestivog ulja, poljoprivrednih ostataka ili sintetički od ugljen-dioksida i vodonika. Od početka 2022. godine Air France na svim svojim letovima iz Francuske koristi 1 odsto održivog avio-goriva, dok je cilj da taj udeo do 2030. bude 10 odsto, a do 2050. čak 63 odsto.

3) Korišćenje tehnika eko-pilotiranja kao što su, na primer, upotreba samo jednog motora kad god je to moguće ili optimizacija putanje leta pomoću veštačke inteligencije. Korišćenje eko-pilotiranja bi trebalo da smanji emisiju CO₂ za 2 do 3 odsto godišnje.

4) Uvođenje održivog keteringa u cilju smanjenja karbonskog otiska. Na letovima i u salonima, Air France favorizuje lokalne, sezonske proizvode, a do kraja 2022. Air France će 90 odsto plastike za jednokratnu upotrebu zameniti održivim alternativama.

5) Saradnja sa drugim oblicima transporta. Avio-kompanija preporučuje svojim putnicima da za kraće relacije izaberu oblik prevoza sa manjom emisijom CO₂ i razvija snažno partnerstvo sa Francuskom nacionalnom železnicom.

Odgovorno poslovanje i održiva budućnost avijacije su osnovna načela avio-kompanije Air France. Da bi što detaljnije predstavio svoju ekološku strategiju, Air France pokreće video-kampanju i namensku veb-stranicu, Air France ACT, namenjenu široj javnosti.

Izvor: TOP ONE

Aplikacija koja čuva životnu sredinu i odgovara na večito pitanje „šta da obučem?!“

14.04.2022

odeća_cveće — Foto-ilustracija: Unsplash (Angela Bailey)

Moj krcati ormar me pred svaki izlazak iz kuće obmane da mogu da se obučem kao Kejt Mos, a u stvari je samo osmina njegove sadržine zaista nosiva. Ostalo su stvari dobijene na poklon koje mi se nikada nisu dopadale, očuvane stvari iz 90ih sa naramenicama i garderoba iz moje emo-faze koju nisam prerasla (mada fazu, hvala Bogu, jesam).

Naravno, pravi modni ekspert znao bi kako da ukombinuje sve ove komade i izgleda spremno za “fešn vik” – ali ja, i ne baš. I taman kada sam želela da poslušam savet jedne mudre gospođe koji glasi: „ako nisi obukla stvar godinu dana, pokloni je (baci, spali, šta god)“, naleteh na aplikacije koje će ih zadržati još koji dan u mojoj kolekciji i možda konačno izvući iz tame ormara.

Akozet (Acloset) je od sada počasna ikonica u mom telefonu, a samo letimični pregled aplikacije obećava mnogo korisnih opcija.

Ova aplikacija omogućava vam da kreirate svoj virtuelni ormar i pratite koliko ste puta obukli neku stvar, a koje uopšte ne nosite. Odevne predmete možete dodavati u „ormar“ tako što ćete ih pronaći pod jednim od 100 brendova ponuđenih u aplikaciji, ili jednostavno možete uslikati svoje komade, a veštačka inteligencija će precizno ukloniti pozadinu što izgleda zaista profi.

Još jedna opcija je da izaberete garderobu iz galerije u kojoj se nalaze neki standardni komadi, mada je po mom mišljenju ova galerija prilično ograničena.

A sada kreće „mix and match“ zabava – bez po muke možete da pravite kolaže iz svog ormara i vidite koji komadi najbolje idu zajendo, a odevne kombinacije možete da sačuvate za nemile „ne znam šta da obučem“ prilike. Ova vrlo korisna alatka će vam uštedeti sate isprobavanja i bez sumnje probuditi malu Anu Vintur u vama.

Aplikacija pomaže korisnicima da spoje održivost i modu tako što im nudi informacije o lokacijama gde mogu donirati garderobu, mestima koja vrše hemijsko čišćenje u skladu sa ekološkim standardima, najbližim krojačima koji vrše prepravke i još mnogo toga, ali ove opcije, nažalost, još uvek nisu dostupne kod nas.

Moram da napomenem da mi se u aplikaciji ne dopada to što uz brendirane artikle stoji link za kupovinu, ali na sve ostalo nemam zamerki. Čak dobijate i informacije o vremenskim prilikama što znači da ćete se uz ovu aplikaciju uvek adekvatno obući.

Kako Aklozet nije jedina aplikacija koja promoviše održivi odnos prema garderobi, reših da brzinski isprobam još jednu zvanu „Save Your Wardrobe“ što u prevodu znači “spasi svoj ormar”. Sudeću po nazivu, namera aplikacije ovde je očigledna, što se ne može reći za prethodnu koja vas suptilno navodi na kupovinu.

SYW je pregledna i jednostavna za upotrebu mada, opet, brojne korisne opcije nisu dostupne kod nas.

I ovde je moguće da slikate svoju kolekciju odeće i ubacite u ormar, a to je, koliko vidim, i jedina opcija u ovoj aplikaciji. Uklanjanje pozadine nije tako precizno kao u prethodnoj, ali ćemo im oprostiti jer SYW dolazi sa sjajnim blogovima koji vas inspirišu i ohrabruju da koračate stazom održive mode.

Milena Maglovski

Predstavljena inicijativa za pravednu zelenu tranziciju i dekarbonizaciju Srbije

14.04.2022

thumbnail_Fransin Pikap UNDP — Foto: UNDP Communications Serbia

U Vladi Srbije danas je predstavljena nova inicijativa za pravednu zelenu tranziciju i dekarbonizaciju srpske privrede i industrije, koju će uz finansijsku podršku Vlade Japana i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike sprovoditi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Cilj ove inicijative, čija je vrednost 1.010.000 dolara, je da podstakne proces dekarbonizacije, odnosno napuštanja uglja kao dominantnog izvora za proizvodnju energije u Srbiji, istovremeno vodeći računa da i cena i koristi ove tranzicije budu ravnomerno raspoređeni u društvu.

Zelena tranzicija može da donese značajan boljitak za životnu sredinu i zdravlje ljudi, privredu i društvo u celini, ali će uticati na industriju, rudarstvo i evoluciju energetskog sektora u Srbiji. Zato je neophodno da zelena tranzicija bude pravedna i strateški isplanirana na vreme, kako bi se minimizirao gubitak radnih mesta i obezbedila ekonomska sigurnost za stanovništvo u delovima zemlje koji se oslanjaju na ove sektore.

„Kako bi doprineo tranziciji ka dekarbonizovanom društvu, radi budućnosti čovečanstva, Japan će sa oko 42 miliona dolara podržati 23 zemlje, među kojima je i Srbija. Osim finansijske, Japan će podršku pružiti i u vidu znanja i ekspertize. Konkretno, kroz ovu inicijativu želimo da obezbedimo da princip pravednosti bude sastavni deo zelene tranzicije i dekarbonizacije privrede. Istovremeno ćemo pomoći da se uvedu inovativni poslovni modeli i osiguraju investicije u zelene tehnologije“, istakao je Takahiko Kacumata, ambasador Japana u Srbiji.

“Vlada Srbije je od kad je formirana opredeljena za borbu protiv klimatskih promena, što znači da zaštita životne sredine i energetika više ne mogu ići odvojeno. Projekat koji danas predstavljamo je važan jer šalje poruku da ne odustajemo od procesa zelene energetske tranzicije, već da on treba da se ojača i ubrza, jer on nije omča oko vrata, nego način da se prevaziđu problemi i izvor nove nacionalne i energetske moći”, poručila je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike.

Ona je dodala da su mnoge zemlje otišle daleko u tom procesu, ali i da je Srbija, koja je na početku tog procesa, pokazala da je aktivna u njemu, o čemu govori donošenje Zakona o klimatskim promenama koje je pripremilo Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i set modernih zakona iz oblasti energetike, uključujući prvi poseban Zakon o korišćenju OIE i novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Pročitajte još:

Pomoćnica ministarke zaštite životne sredine Sandra Dokić ističe da je ova inicijativa od velikog značaja za efikasnu i pravednu zelenu tranziciju privrede i društva u Srbiji.

„Važan korak smo napravili u martu prošle godine kada je usvojen Zakon o klimatskim promenama koji predviđa donošenje podzakonskih akata i strateških dokumenata koji će nam odrediti jasan pravac kretanja ka niskougljeničnom društvu. Ta tranzicija mora da bude pravedna, zbog čega je neophodno da vodimo računa o svakom pojedincu i da uspostavimo otvoren dijalog sa svima na koje će ona direktno ili indirektno uticati. Na ovom putu, kao i za svaku veliku sistemsku promenu, znače nam jaka partnerstva, kako bismo udružili znanja, uključili sve aktere i na najbolji način sproveli sve ono što su zelene politike i prioriteti Vlade Srbije“, rekla je Dokić, ističući da je značajno i što upravo ovaj projekat koji finansira Vlada Japana počinje istovremeno sa aktivnostima Ministarstva u okviru projekta Zelena agenda u Srbiji, koji takođe doprinosi zelenoj tranziciji.

“Pravedna zelena tranzicija je sastavni deo, a ne posledica procesa dekarbonizacije privrede. Uz podršku Vlade Japana i u partnerstvu sa Vladom Srbije, UNDP će se pobrinuti da, paralelno sa zelenom transformacijom srpske privrede i društva, bude obezbeđena adekvatna podrška i pravedna tranzicija za regione, sektore i lokalne zajednice koje ekonomski zavise od intenzivnog korišćenja fosilnih goriva, posebno uglja – kako niko ne bi bio izostavljen”, rekla je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji.

UNDP će u okviru nove inicijative podržati Vladu Srbije u izradi Plana pravedne tranzicije ka nisko-ugljeničnoj ekonomiji, a preduzeća iz javnog i privatnog sektora pozvati da predlože inovativna rešenja za dekarbonizaciju privrede i industrije, i smanjenje zagađenja životne sredine. Pored toga, biće podržana primena najboljih predloga u praksi.

Osim što predstavlja održivo rešenje za krizu na globalnom energetskom tržištu, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, kao i energetska efikasnost, neophodni su kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje negativno utiču na klimatske promene i izazivaju globalno zagrevanje.

Srbija se kao potpisnica Sporazuma iz Pariza o klimi obavezala da smanji emisije GHG, a zelena transformacija privrede i društva je neizostavan deo pristupanja zemlje Evropskoj uniji i istovremeno uslov da srpski proizvodi ostanu konkurentni u EU, koja je glavno izvozno tržište Srbije.

Izvor: UNDP

ABB i Samsung Electronics zajednički pokreću holističku tehnologiju za pametne zgrade

14.04.2022

ABB i Samsung Electronics će kroz globalno partnerstvo ponuditi zajednički razvijene tehnologije koje omogućavaju uštedu energije, upravljanje energijom i povezivanje s inteligentnim internetom stvari (IoT) u stambenim i komercijalnim zgradama. Zgrade čine gotovo 40 odsto svetske godišnje emisije CO2, a partnerstvo između dve kompanije stvoriće platformu za izgradnju dugoročnog odnosa za inovacije na pametnoj tehnologiji, pametnom upravljanju i pametnim uređajima.

Korisnicima će biti omogućen širi pristup tehnologijama automatizacije zgrada i boljem upravljanju uređajima. Pametne kuće koriste umrežene uređaje i uređaje integrisane kroz centralizovan sistem kako bi uštedeli novac, vreme i energiju. Na primer, korisnici će sa svojim ličnim uređajima moći pratiti i kontrolisati brojne kućne aparate, detektore gasa i dima, sisteme za energiju, sigurnost i udobnost iz jedne aplikacije povezivanjem Samsungove aplikacije SmartThings s ABB-ovim rešenjima za automatizaciju zgrada. Između ostalog, uređaji kao što su mašina za pranje sudova i mašina za pranje veša mogu se ciljano koristiti tokom vremena smanjene potrošnje energije. Na taj se način postiže optimizacija opterećenja mreže i smanjenje troškova energije.

Uz rešenja za automatizaciju zgrada, dve kompanije nastoje da prošire interakciju između HVAC proizvoda (grejanje, ventilacija i klimatizacija) i upravljačkog sistema prostora s promenljivim protokom rashladnog sredstva (VRF) kompanije Samsung Electronics i ABB-ovog komercijalnog i upravljačkog sistema HVAC-a.

Pročitajte još:

Mike Mustapha, predsednik ABB Smart Buildings divizije, izjavio je: “Zamišljamo budućnost u kojoj naši kupci mogu imati koristi od značajnih ušteda energije i smanjenja emisije CO2 daljim poboljšanjem pristupa potpuno integrisanoj i holističkoj tehnologiji pametnih zgrada. Partnerstvo s velikim vodećim tehnološkim liderom kao što je Samsung Electronics dodatno podržava ABB-ovu viziju i ponudu povezivanja celih zgrada s otvorenim rešenjima, te pružanje uvida u ukupnu potrošnju energije, uključujući elemente kao što je punjenje električnih vozila (EV). To ne samo da smanjuje carbon footprint iz izgrađenog okruženja, već pruža besprekorno i privlačno korisničko iskustvo.”

Chanwoo Park, rukovodilac IoT poslovanja u Samsung Electronicsu, rekao je: „Ovde su dva dobavljača udružila snage kako bi pomogli građevinskim kompanijama i investitorima u njihovim projektima pametnih zgrada. Uz sva rešenja koja dolaze iz jednog izvora možete biti sigurni da će proizvodi neometano funkcionisati zajedno kako prilikom naknadnog opremanja postojećih zgrada tako i prilikom izgradnje novih. Budući da postoji samo jedna platforma za ceo sistem, korisnička usluga je takođe optimizovana.”

Izvor: ABB

Beogradski metro – U toku nasipanje Makiškog polja

14.04.2022

metro-Makiško polje — Foto: Grad Beograd

U toku su radovi na nasipanju Makiškog polja za izgradnju Beogradskog metroa. Radnici su do sada raščistili oko 11 hektara, a nasuto je oko šest hektara od ukupno nešto više od 75 hektara, koliko treba da se sredi.

“Radovi idu prema utvrđenoj dinamici, a ono što nas čeka u narednim fazama izgradnje metroa jeste potpisivanje nekoliko ugovora i početak izgradnje. U maju se potpisuje ugovor za pristupne saobraćajnice, koje će biti bulevarskog tipa, sa četiri trake, biciklističkim stazama, razdelnim ostrvom i trotoarima, kako bi građani iz svih krajeva Beograda mogli da dolaze na prvu stanicu metroa. U toku leta biće potpisana dva ugovora, ugovor o izgradnji prve linije metroa i ugovor o izgradnji depoa”, objasnio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Kako se dalje navodi u novembru će početi izgradnja depoa, u martu sledeće godine grade se pristupne saobraćajnice, u septembru 2023. godine počinju da se grade prve stanice metroa, jer je u međuvremenu već 16 stanica projektovano, a sada se radi na projektima za izvođenje.

Pročitajte još:

Tokom 2023. godine iz Kine će stići dve mašine, počeće se sa bušenjem tunela, kako bi do 2028. godine bila završena prva linija metroa. Prema planu do 2030. godine biće gotova druga linija metroa, ukupno 42 kilometara metro mreže i 44 metro stanice.

Direktor „Mostogradnje ING” Goran Petrović izjavio je da radovi idu prema planu, da je drveće i šiblje raščišćeno na 110.000 kvadratnih metara, dok je na 65.000 kvadratnih metara izvršen iskop zemlje i odvoz viška materijala te kompletno nasut teren.

Energetski portal

Otvorene prve Nacionalne konsultacije o životnoj sredini, u susret konferenciji Stokholm+50

14.04.2022

IMG-20220413-WA0098 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Srbija će učestvovati na globalnoj konferenciji planiranoj za jun ove godine, “Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika”, a juče su u sklopu priprema za konferenciju otvorene prve Nacionalne konsultacije o životnoj sredini, saopšteno je iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Na prvim konsultacijama koje organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a uz podršku Vlade Švedske, učestvovalo je više od 150 predstavnika državnih institucija, civilnog sektora i akademske zajednice.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla je da je Srbija posvećena ispunjenju globalnih ciljeva održivog razvoja, a zaštita životne sredine je jedan od prioriteta.

“Niz konsultacija koje smo danas pokrenuli od velikog je značaja, jer ćemo na taj način, uz učešće svih zainteresovanih strana, sagledati najvažnije ekološke probleme i pripremiti predloge za nacionalni izveštaj koji ćemo predstaviti na konferenciji u Stokholmu. Za nas je jednako važna saradnja na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou, jer samo na taj način možemo da dođemo do adekvatnih rešenja koja su važna za održiv razvoj”, rekla je Vujović.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David ističe da je Srbija izabrana kao jedna od 59 zemalja u kojima Vlada Švedske podržava konsultativni proces uoči sastanka u Stokholmu u junu.

Pročitajte još:

“Nacionalne konsultacije su važna prilika za dijalog različitih aktera u srpskom društvu o ključnim prioritetima akcije za zaštitu životne sredine između. Zaključci ovih konsultacija će biti predstavljeni na sastanku Stokholm+50 u junu. Veoma sam srećna što angažovanje za zaštitu životne sredine u srpskom društvu raste, kao i u Evropi i širom sveta”, izjavila je ambasadorka Ben David.

Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap izjavila je da je zabrinjavajuće videti da svet ni posle 50 godina nije napravio dovoljan pomak ka zaštiti životne sredine i sprečavanju promene klime.

“Ove nacionalne konsultacije pomažu u sagledavanju ključnih ekoloških izazova, kao i toga šta Srbija treba da preduzme da bi smanjila zagađenje životne sredine, očuvala biodiverzitet, i adekvatno odgovorila na izazove klimatskih promena. Zato okupljamo predstavnike svih segmenata društva, uključujući mlade, kako bi svi bili jednako uključeni u davanje preporuka”, rekla je Pikap.

Na događaju je predstavljena i onlajn digitalna platforma „SparkBlue“, putem koje će zainteresovani aktivno uključe u proces nacionalnih konsultacija kako bi dali svoj doprinos, pratili tok dijaloga i ostvarene rezultate u vidu preporuka za dalje korake u unapređenju životne sredine u Srbiji. Na osnovu ključnih nalaza i preporuka Nacionalnih konsultacija, UNDP će podržati pripremu nacionalnog izveštaja koji će delegacija Srbije predstaviti na globalnoj konferenciji u Stokholmu.

Konferencija “Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika”, okupiće 2. i 3. juna 2022. godine u glavnom gradu Švedskeua 59 država sveta, uključujući i Srbiju.

Energetski portal

Grčka dobila najveću solarnu farmu sa bifacijalnim panelima u Evropi

13.04.2022

solarni_paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Red Zeppelin)

Grčka je sve bliža cilju od 35 odsto električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine jer je ove nedelje otvorena najveća solarna farma sa bifacijalnim panelima u Evropi.

Kako prenose svetski mediji, solarna farma snage 204 MW nalazi se u gradu Kozaniju u regionu Zapadne Makedonije i biće priključena na elektroenergetsku mrežu Grčke u narednih nekoliko nedelja.

Sastoji se od 500.000 bifacijalnih solarnih panela, a očekivana godišnja proizvodnja iznosi 350 GWh što je dovoljno za potrebe 75.000 domaćinstava.

Projekat je vredan 130 miliona evra, a vlasnik solarne farme je najveća rafinerija nafte u Grčkoj Helenik Petroleum koja ostaje dosledna svojoj tranziciji ka čistoj energiji. Mediji prenose da je Helenik Petroleum najavio dodavanje baterija za skladištenje energije novoj solarnoj farmi te da će nastaviti sa ulaganjima u obnovljive izvore koji bi trebalo da dostignu 1GW do 2026. godine.

Pročitajte još:

Šta su bifacijalni solarni paneli?

Iako se domaćinstva i kompanije još uvek češće opredeljuju za monofacijalne solarne panele, barem kada je reč o našim prostorima, bifacijalni ili dvostrani solarni paneli uskoro bi mogli da postanu dominantni kako na krovovima, tako i na zemlji.

Solarne ćelije u oba tipa solarnih panela potpuno su iste, a jedina razlika je u tome što monofacijalni paneli imaju neprozirnu pozadinu, dok bifacijalni imaju reflektujuću koja omogućava izlaganje solarnih ćelija sunčevoj svetlosti i na pozadini panela, objašnjeno je na sajtu Deege Solar.

Bifacijalni solarni paneli dizajnirani su tako da generišu više električne energije prikupljajući sunčeve zrake koji se odbijaju o podlogu na kojoj se nalaze. Zato je najbolje postaviti ih u blizini reflektujućih površina kao što su pesak, kamen ili sneg i ostvariti i do 30 odsto veću efikasnost u odnosu na monofacijalne.

Milena Maglovski

Mikroplastika prvi put pronađena u ljudskim plućima

13.04.2022

glitter_šljokice_mikroplastika_microplastics — Foto-ilustracija: Unsplash (Karina Vorozheeva)

Naučnici već godinama upozoravaju na to da je cela planeta Zemlja zagađena mikroplastikom. Nakon saznanja da je mikroplastika po prvi put otkrivena u ljudskoj krvi, stiže vest da je pronađena duboko u plućima živih ljudi.

Istraživanja dokazuju da mikroplastika prodire u ljudsko telo, da pluta po njemu i zadržava se. Prema najnovijim istraživanjima čestice mikroplastike pronađene su u uzorcima tkiva 11 od 13 pacijenata koji su bili podvrgnuti operacijama.

Ukupno je pronađeno 39 čestica mikroplastike u svim delovima pluća. Najviše je bilo čestica polipropilena (PP), koji se koristi u plastičnoj ambalaži za hranu, i polietilen tereftalata (PET), koji se koristi za izradu odeće i flaša.

Istraživanje pod nazivom „Detection of microplastics in human lung tissue using μFTIR spectroscopy“ objavljeno je u časopisu Science of the Total Environment, a za njega su korišćeni uzorci zdravog plućnog tkiva, i analizirane čestice veličine do 0,003 mm.

Čestice mikroplastike i ranije su pronalažene u ljudskom telu, tačnije u uzorcima tkiva uzetih tokom obdukcije. Naučnici su tada pronašli čestice polietilena koji se koristi za proizvodnju plastičnih kesa. Jedan od njihov zaključaka bio je “štetni zdravstveni ishodi mogu biti povezani sa ovim kontaminantima nakon udisanja”.

Pročitajte još:

Kada je reč o najnovijem istraživanju, naučnici su rekli “disajni putevi su veoma uski i niko nije mislio da mikroplastika može tamo da prođe, ali očigledno jeste”.

“Ovi podaci predstavljaju važan napredak u oblasti zagađenja vazduha, mikroplastike i zdravlja ljudi“, navodi se u saopštenju.

Mikroplastika je svaki komad plastike manji od 5 milimetara kao što su vlakna od odeće, perlice, plastične granule i komadići polomljene plastike. Ona nastaje i razgradnjom plastičnih predmeta usled prirodnih vremenskih procesa.

Znali smo da mikroplastika utiče na životnu sredinu, vodu, zemljište, životinje i bilo je samo pitanje trenutka kada će se pojaviti u ljudskom telu. Kakve posledice ima po naš organizam, verovatno ćemo uskoro saznati.

Milica Radičević

Zelena nijansa crnog zlata

13.04.2022

Kada se pomene NIS, prva asocijacija za većinu potrošača je proizvodnja i prodaja goriva. Međutim, tokom protekle decenije energetska tranzicija nije zaobišla ni domaću naftnu industriju.

Naime, NIS je još 2012. godine definisao strategiju prerastanja iz naftne kompanije u energetski holding u okviru koje je započeto širenje delatnosti kompanije u oblasti elektrogeneracije. Šta je to značilo?

Svakako, jaču usmerenost ka ekološki prihvatljivijim projektima i racionalnijem korišćenju energije. Tako je već 2013. NIS započeo svoj program kogeneracije – konkretno, na osam lokacija u Srbiji izgrađene su mini elektrane čija je ukupna maksimalna snaga 14MW.

U ovim elektranama, u koje je kompanija uložila više od 20 miliona evra, toplotna i električna energija proizvode se iz gasa koji je zbog lošijeg kvaliteta ranije spaljivan na baklji:

”Efikasnije korišćenje gasnih resursa doprinelo je većoj energetskoj efikasnosti uz značajan ekološki efekat. Proizvedena energija se koristi kako za potrebe kompanije, dok se deo plasira na slobodno tržište”, navode u NIS-u uz konstataciju da je realizacija ovog projekta omogućila kompaniji da uđe u poslove trgovine električnom energijom, najpre u Srbiji, a zatim i na regionalnom tržištu.

U fokusu:

Od nafte do struje

Pored kogeneracije, NIS uskoro očekuje i finalizacija najznačajnije investicije u segmentu elektrogeneracije, a reč je o elektrani TE-TO Pančevo, koju kompanija gradi zajedno sa ruskim „Gasprom energoholding”.

Vrednost samog projekta je oko 180 miliona evra, dok instalisani kapacitet postrojenja iznosi do 200 MW. Kao ključni igrač na domaćem tržištu derivata, NIS je, vodeći se savremenim energetskim trendovima, na svojim benzinskim stanicama uveo i mogućnost punjenja automobila na električni pogon:

„Naše benzinske stanice deo su Charge&Go mreže elektropunjača. Vozači elektroautomobila mogu da se dopune na nekim od naših auto-putskih stanica – ‘Velika Plana-desna’, ‘Stari Banovci’, ‘Novi Sad 16’ i ‘Sokolići 1’, koja je i prva benzinska stanica na auto-putu „Miloš Veliki”. Takođe , usluga će biti uskoro omogućena i na najnovijem NIS-ovom objektu, „Zmaj 1” u Beogradu, kao i na benzinskoj stanici „Krnješevci”, na auto-putu „Beograd-Zagreb”, kažu u NIS-u.

Veće količine čistijeg gasa

Još 2016. godine NIS je kod Elemira pustio u rad Aminsko postrojenje za prečišćavanje gasa koje je omogućilo značajno poboljšanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, kao i povećanje obima njegove proizvodnje.

Uz to rad ovog postrojenja, u koje je NIS uložio više od 30 miliona evra, ima značajne ekološke efekte jer je način prerade takav da u potpunosti sprečava dospevanje ugljen-dioksida u atmosferu i samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte”.

Postrojenje u Elemiru je prvo HiPACT (High Pressure Acidgas Capture Technology) postrojenje u Evropi, a ova tehnologija se smatra jednom od najefikasnijih u svetu među postojećim metodama u procesu prerade gasa.

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Posle decenije NES evolucije, dolazi NES revolucija

13.04.2022

wind-turbine-vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Veljko Ožegović, zamenik generalnog direktora u New Energy Solutions, predstavnik je te kompanije kao redovni član u Skupštini Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije. Ovaj mladi elektroinženjer je jedan od najperspektivnijih menadžera u regionu, te OIE Srbija ima od njega velika očekivanja u doprinosu rada Inženjerskom forumu i grupaciji RES mladi lideri. U internacionalnim krugovima se već dokazao kao govornik na vebinaru koji smo krajem prošle godine organizovali sa ambasadom Španije u Beogradu.

New Energy Solutions ove godine obeležava 10 godina postojanja. Od grupe pojedinaca postali ste ozbiljna developerska, konsultantska i servisna kompanija. Šta je obeležilo prvu deceniju rada New Energy Solutions-a i koja je tajna Vašeg uspeha?

Veljko Ožegović: Agilnost tima uz marljiv rad i apsolutnu posvećenost, definitivno su ključne karakteristike koje su dovele do toga da kroz prethodnu deceniju od male grupe kvalitetnih pojedinaca evoluiramo u kompaniju sa prepoznatim pedigreom i dokazanim dostignućima, a sve uz jasno vidljiv potencijal za dalji rast i ostvarivanje sve većih ciljeva.

New Energy Solutions je formiran sa ciljem da razvije vetropark “Kovačica”, ali se ubrzo pokazalo da ste spremni za mnogo više od toga?

Veljko Ožegović: Tačno tako. Počeli smo kao mali tim formiran da iznese razvoj projekta vetroelektrane “Kovačica”. Ubrzo je kvalitet prepoznat i ukazana nam je prilika da različitim klijentima pružimo svoje usluge. Kako je tržište projekata iz obnovljivih izvora sazrevalo, a naši kapaciteti da struktuiramo i vodimo kapitalne investicije rasli, generisana je vizija i NES-ov organizam je bio spreman da raste.

Posle razvoja vetroparka “Kovačica”, usledio je razvoj vetroparka “Pupin”? Šta možete da nam kažete o tom projektu?

Veljko Ožegović: Projekat vetroelektrane “Pupin” usledio je kao prirodni nastavak uspešne saradnje sa klijentom, odnosno vlasnikom vetroparka “Kovačica”. Projekat je osmišljen kao nova etapa, odnosno proširenje realizovane vetroelektrane “Kovačica”, kroz instalaciju novih 95.5 MW kapaciteta. Među projektima unutar našeg razvojnog portfolia, projekat vetroelektrane “Pupin” se izdvaja kao najzreliji. Trenutno je u završnoj fazi razvoja, u postupku formiranja finansijske konstrukcije i pripremi za fazu izgradnje. Procenjena vrednost ove investicije iznosi oko 100 miliona evra.

Kada se očekuje izgradnja tog vetroparka i šta ta dva vetroparka znače za lokalnu samoupravu, za energetski sistem Srbije, za Vašeg investitora i za New Energy?

Veljko Ožegović: Realizacijom projekta vetroparka “Kovačica”, ostvarena je najveća investicija u opštini Kovačica, sa vrednošću od 189 miliona evra. Pored direktnih finansijskih benefita za opštinu, brojni periferni benefiti koje lokalna zajednica ima od ovog projekta dodatno su doprineli ojačanju veoma pozitivnog opšteg utiska o njemu, kao što je primera radi izgradnja javne atarske putne mreže u dužini od 40 km unutar obuhvata vetroparka kojom je poboljšan saobraćaj poljoprivrednih mašina lokalnog stanovništva. Naša kuća je ovoj opštini sada već jednu celu dekadu dokazan partner i u potpunosti je prihvaćena od strane lokalne zajednice. Shodno tome se i sa pozitivnim osećajem gleda na projekat vetroelektrane “Pupin” kao nove nadolazeće investicije velikog obima. Sa aspekta razvoja projekta, u drugoj polovini ove godine planiramo da projekat dovedemo na nivo spremnosti za izgradnju, dok će zatvaranje finansijske konstrukcije projekta i sam početak izgradnje zavisiti od zaokruživanja zakonodavnog okvira, sadržaja podzakonskih akata, sa sve definisanom maksimalnom otkupnom cenom električne energije koja je postavljena za aukciju. Iako je ova maksimalna cena definisana prilično nisko usled nepotpunog odražavanja svih relevantnih činilaca poput inflacije, troškova balansiranja, disrupcije tržišta sa porastom cena sirovina, materijala i opreme, itd. Usled toga, tek nakon što svi potrebni parametri budu poznati, upotpuniće se sagledavanje isplativosti projekta i tada ćemo se odrediti povodom započinjanja realizacije projekta.

Pročitajte još:

Osim razvojem, bavite se i održavanjem i upravljanjem vetroparkovima? Da li nam možete reći nešto više o tome?

Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

Veljko Ožegović: Naš specijalizovani tim unutar sektora upravljanja elektranama trenutno obavlja poslove upravljanja i održavanja dve najveće vetroelektrane u Srbiji, vetroelektrane “Čibuk 1” i vetroelektrane “Kovačica”. Uzimajući u obzir činjenicu da ove dve elektrane, ukupne investicije od skoro pola milijarde evra, čine otprilike dve trećine od totalnog instalisanog kapaciteta u vetru srpskog elektroenergetskog sistema, verujem da se može uvideti nivo ekspertize koju je naša kompanija vremenom uspela da izgradi u ovoj oblasti.

Koje usluge New Energy Solutions još pruža? Zašto se baš Vama za servis obraćaju vodeći strani investitori?

Veljko Ožegović: Okupljajući vodeće stručnjake iz različitih oblasti sa bogatim kako lokalnim, a tako i internacionalnim znanjem i iskustvom, NES je kroz postepen ali organski rast izrastao u kompaniju sposobnu da pokriva kompletan ciklus životnog veka projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, obavljajući čitav spektar svih aktivnosti unutar faze razvoja (od inicijacije projektne ideje do potpunog kompletiranja razvoja i uvođenja projekta u status spremnosti za izgradnju), potom po ulasku projekta u fazu izgradnje NES-ov poseban sektor obavlja poslove upravljanja procesima izgradnje OIE elektrana, a po uspešno realizovanoj izgradnji kada elektrana postane spremna za operaciju, kao što smo se toga i dotakli kroz prethodni odgovor, NES vrši upravljanje i održavanje OIE elektranama. Potvrda izuzetno profesionalnog i visoko kvalitetnog nivoa obavljanja pomenutih poslova dolazi iz činjenice da smo sa našim klijentima, koji su vodeći igrači u ovoj oblasti svetskog renomea, ostvarili dugotrajan partnerski odnos, a sve na bazi uspešne saradnje utemeljene na principima do kojih NES ponosno drži, a to su integritet, posvećenost i odgovornost.

Da li ste zainteresovani za proizvodnju solarne energije i da li radite na projektima iz te oblasti?

Veljko Ožegović: Apsolutno. Iako na našem tržištu još uvek nema velikih utility-scale solarnih elektrana, ipak imajući u vidu da se pored zrele industrije, stiču i potrebni zakonski uslovi sa aspekta definisanja regulative, ceo sektor se priprema za ekspanziju projekata solarnih elektrana. Sa druge strane, kako izgradnja velikih solarnih elektrana zahteva okupaciju površine ogromnih razmera, izazov je naći povoljnu lokaciju za elektranu ovakvog tipa, a da to nije zemljište višeg kvaliteta u svrsi poljoprivrede. NES odabiru lokacije pristupa uz uvažavanje principa očuvanja osnovne namene kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta, a to je poljoprivreda. Shodno tome, razvoj solarnih elektrana planiramo na lokacijama podobnijim za tu namenu. Sve u svemu, obazirući se na tržišne okolnosti, danas NES svakako vidi šansu da doprinese razvoju solarnih kapaciteta i povećanju udela i raznovrsnosti obnovljivih izvora energije u našem elektroenergetskom sistemu.

S obzirom na to da Vam je prošlu deceniju obeležila NES-ova evolucija, šta se može očekivati u narednoj?

Veljko Ožegović: NES revolucija.

Izvor: Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije

Mihajlović u Beču: Srbija posvećena borbi protiv klimatskih promena

13.04.2022

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović kopredsedavala je Osmim energetsko-klimatskim komitetom Energetske zajednice u Beču. Ona je izjavila da Srbija, kao i druge članice ove organizacije, ostaje posvećena zajedničkoj borbi protiv klimatskih promena, zelenoj agendi i energetskoj tranziciji, stoji u saopštenju Vlade.

Mihajlović je istakla da je suština da se kroz saradnju ostvari dugoročna regionalna energetska stabilnost i bezbednost i ocenila da je energetska bezbednost danas najvažnije pitanje na globalnom nivou te da je Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, opredeljena da zajedno sa državama Unije radi na povećanju energetske bezbednosti.

“Nema stajanja – danas ne postoji nijedna zemlja koja je rekla da energetska tranzicija nije prioritet i koja ne radi na ispunjenju obaveza – da do 2050. bude karbonski neutralna i da do 2030. godine donesemo mere koje se tiču unapređenja energetske efikasnosti, povećanja učešća obnovljivih izvora energije, diverzifikacije izvora, i interkonekcija u gasnom sektoru”, napomenula je ona.

Prema njenim rečima, bez zelene energetike, unapređenja energetske efikasnosti, novih investicija u kapacitete koji koriste obnovljive izvore energije nećemo biti energetski bezbedni, niti je moguće da napredujemo u procesu dekarbonizacije.

Pročitajte još:

Ministarka je navela da je povećanje investicija u nove kapacitete koji koriste obnovljive izvore prioritet i da je neophodna saradnja sa državama u regionu kako bi se osigurale stabilnost i bezbednost u energetskom sektoru.

Ona je rekla da je ovaj sastanak pokazao koliko smo uradili za poslednjih godinu i po dana u oblasti energetike, istakavši da Srbija prednjači u odnosu na zemlje regiona i da je najbolji zakon u oblasti obnovljivih izvora energije upravo naš, a to je mišljenje cele Evrope i investitora.

“Na nama je sada da u toku ove godine završimo strategiju razvoja energetike i nacionalni integrisani plan za klimu i energetiku. U isto vreme, trebalo bi da učinimo sve što možemo da stvaramo uslove za nove investicije u oblasti obnovljivih izvora energije, što je veoma važno kako bismo dugoročno osigurali energetsku bezbednost”, poručila je Mihajlović.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski rekao je da je današnji sastanak posebno važan zbog trenutka u kojem je organizovan, imajući u vidu energetsku krizu, uz ocenu da je Srbija ostvarila veliki napredak u energetskim reformama.

“Ništa nije važnije od toga da obezbedimo ljudima dovoljno električne i toplotne energije i gasa i to po pristupačnim cenama koje su prihvatljive za domaćinstva. Razgovarali smo o tome, kao i o načinima za povećanje energetske bezbednosti, odnosno osiguravanja stabilnog snabdevanja i cenama koje će biti pristupačne”, istakao je Lorkovski.

Energetski portal

Koliko su porasle cene hrane i šta je na to uticalo

13.04.2022

grocery-hrana-namirnice — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Mehrad Vosoughi)

U poređenju sa martom prošle godine, cene prerađene hrane su prošlog meseca bile više za 10,9 odsto, a cene neprerađene hrane za 26 odsto. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, saopštava Narodna banka Srbije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u martu na mesečnom nivou iznosila 0,8 odsto, što je blisko ostvarenjima iz prethodnih meseci, saopšteno je iz kabineta guvernera Srbije Jorgovanke Tabaković.

Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili su rast cena prerađene hrane, cena u okviru bazne inflacije i cena energenata.

Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9 odsto, kao i u periodu decembar 2021. – februar 2022. i sporije nego u oktobru i novembru, kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko 2 odsto.

NBS saopštava da su sporijem rastu cena prerađene hrane doprinele i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u martu bile više za 10,9 odsto, a cene neprerađene hrane za 26 odsto.

“Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – prošlogodišnje suše, visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i posledično znatno uvećanih troškova u proizvodnji hrane”, pojašnjeno je u kabinetu guvernera.

Pročitajte još:

Globalni faktori uticali na rast cena energenata

Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4 odsto.

Kako je saopšteno, njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Rob Maxwell)

“Rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio je 2,1 odsto i znatno je niži od rasta svetske cene nafte, koja je u proseku povećana za oko 20 odsto, čemu je doprinela odluka Vlade da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte. U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske”, saopšteno je is NBS.

Uticaj rata u Ukrajini

Prema projekciji Narodne banke Srbije iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija trebalo bi da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja.

Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva koronavirusa, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini.

To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile.

“I pored toga, procene Narodne banke Srbije i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini, kao i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone”, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: RTS

Rimac Nevera neustrašiv čak i po snegu i ledu (VIDEO)

12.04.2022

Hrvatski proizvođač električnih hiperautomobila Rimac Automobili započeće u narednih nekoliko meseci prve isporuke električnog modela Rimac Nevera nakon što je ovo vozilo uspešno okončalo sve bezbednosne testove.

Poslednje testiranje izvelo je Neveru na ledene i snegom prektrivene staze u Pirelijevom centru Sotozero u blizini Arktičkog kruga u Švedskoj.

Zbog neuobičajeno visokih dnevnih temperatura, tim kompanije Rimac obavljao je testiranja noću kada su se temperature spuštale i do -15°C.

„Proces testiranja po hladnom vremenu bio prilika da Neveru dodatno usavršimo pre prvih isporuka koje nas očekuju kroz nekoliko meseci. Čak i nakon dve nedelje provedene na temperaturama od oko -15°C i prilično zahtevnog režima testiranja, naš prototip je ispunio 100 odsto očekivanja tako da znamo da svi naši sistemi mogu pouzdano da rade u ekstremnim uslovima”, rekao je Mate Rimac, izvršni direktor Rimac grupe.

Pročitajte još:

Dvonedeljna testiranja u Švedskoj poslužila su kao prilika za testiranje Nevere sa njenim preporučenim zimskim gumama – Pirelli P Zero Vinter, a rezultati su tačno onakvi kakve je kompanija očekivala, ocenio je glavni vozač Miroslav Zrnčević.

Električni Rimac Nevera od 1.914 konjskih snaga već je prošao homologacione testove bezbednosti za SAD i EU, a sledeći korak je isporuka prvim vlasnicima.

Ovaj model opremljen je baterijom od 120 kWh, može se kretati maksimalnom brzinom od 412 km/h, dok ubrzanje od nula do 100 km/h postiže za samo 1,97 sekundi. Iako deluje da je Nevera zbog svojih super-performansi namenjen isključivo profesionalnim trkačima, iz kompanije tvrde da ga mogu voziti i manje iskusni vozači.

Milena Maglovski

Do zlata od elektronskog otpada

12.04.2022

gold-zlato-nakit — Foto-ilustracija: Pixabay (Engin Akyurt)

Kraljevska kovnica novca, The Royal Mint, u Velikoj Britaniji, planira da izgradi fabriku u kojoj će elektronski otpad koristiti za proizvodnju zlata. U ovoj fabrici, prvoj takve vrste u svetu, pomoću revolucionarne tehnologije, sav elektronski otpad biće recikliran i od njega će izrađivati nakit.

Iz elektronskih uređaja, telefona i laptopova, pomoću specijalnih hemijskih jedinjenja, izvlačiće zlato, srebro i paladijum.

Prema planovima fabrika će biti izgrađena u Južnom Velsu i zahvaljujući, do sada neviđenoj tehnologiji, obnoviće neverovatnih 99 odsto dragocenih metala iz otpada.

Primena nove tehnologije u velikoj meri bi mogla da pomogne u rešavanju globalnog problema sve veće količine elektronskog otpada koji ima veoma štetan uticaj na životnu sredinu.

Izgradnja fabrike trebalo bi uskoro da počne, prenose svetski mediji, a očekuje se da u rad bude puštena 2023. godine. U punom kapacitetu nedeljno će prerađivati 90 tona otpada, prema proračunima to bi trebalo da stvori stotine kilograma zlata.

Pročitajte još:

Nova fabrika funkcionisaće po principima cirkularne ekonomije, zahvaljujući njihovoj primeni elektronski otpad će u potpunosti biti iskorišćen, što znači očuvanje prirodnih resursa i životne sredine.

Istraživanja pokazuju da se godišnje, širom sveta, proizvede više od 50 miliona tona elektronskog otpada, dok se, nažalost, svega 20 odsto reciklira. Ukoliko se nastavi ovim tempom do 2030. godine proizvodiće se 74 miliona tona ovog otpada.

Reciklažom i primenom inovativnih tehnologija u velikoj meri može se uticati na smanjene količine e-otpada, dok se ponovnom upotrebom sirovina čuvaju prirodni resursi naše Planete i štiti životna sredina.

Milica Radičević

Konkurs za izbor najboljeg turističkog sela i ove godine

12.04.2022

log-cabin-kuća-selo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nerses Khachatryan)

Sve lokalne samouprave u kojima se razvija ruralni turizam imaju šansu da se prijave na konkurs za izbor najboljeg turističkog sela Srbije u 2022. godini, navodi se u saopštenju Vlade.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić istakla da i ove godine, imajući u vidu da je protekla godina bila veoma uspešna i da je Mokra Gora proglašena za jedno od najboljih sela, Srbija nastoji da svet prepozna atrakcije njenih ruralnih destinacija koje na najbolji način oslikavaju autentičnost naše kulture.

Ona je objasnila da se ovim konkursom podstiče razvoj inovacija i preduzetništva, unapređuje turistički proizvod i način života zajednice, kao i promocija prirodnih i kulturnih resursa sela u Srbiji.

Pročitajte još:

Svetska turistička organizacija UN (UNWTO) raspisala je konkurs za izbor najboljih turističkih sela (The Best Tourism Villages) u nameri da se na taj način identifikuju najbolji primeri inovativnog razvoja i pristupa turizmu u ruralnim oblastima, sa osnovnim ciljem da turizam postane jedan od pokretača ruralnog razvoja i blagostanja zajednice.

Više o konkursu saznajte OVDE.

Sve dodatne informacije u vezi sa prijavom i uslovima konkursa nalaze se na linku.

Energetski portal

Nemačka planira da ima potpuno čistu energiju do 2035.

12.04.2022

wind-park-vetropark — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Rat u Ukrajini i energetska kriza primorali su Nemačku da ubrza energetsku tranziciju. Vlada je usvojila predlog zakona čija realizacija treba da omogući da zemlja do 2035. skoro potpuno pređe na obnovljive izvore energije.

Novelirani zakon o obnovljivim izvorima energije predviđa da do 2030. godine 80 odsto struje u Nemačkoj bude proizvedeno iz obnovljivih izvora, a do 2035. godine 100 odsto.

Paket zakona na više od 500 strana nazvan je Uskršnji paket, pošto vlada očekuje da će u parlamentu biti usvojen do Uskrsa, 17. aprila. Usvojen je na inicijativu ministra za privredu i zaštitu klime, lidera nemačkih Zelenih Roberta Habeka.

Habek je u januaru ove godine, predstavljajući bilans rada, upozorio da Nemačka mora da utrostruči brzinu smanjivanja emisije CO2, pošto u suprotnom neće ispuniti zacrtane klimatske ciljeve do 2030.

Prema novom paketu zakona, obnovljivi izvori energije će ubuduće biti smatrani prioritetnim javnim interesom. To treba da ukloni birokratske prepreke i ubrza izdavanje dozvola za njihovu izgradnju.

Izgradnja vetroparkova na kopnu i mora i solarnih elektrana treba da bude znatno ubrzana, kako bi 2030. obnovljivi izvori podmirivali 80 odsto potreba za strujom, a 2035. gotovo 100 odsto potreba. U Nemačkoj je 2021. godine udeo svih obnovljivih izvora u proizvodnji struje iznosio 42 odsto. Udeo energije vetra i sunca iznosio je, prema podacima NVO Ember, 29 odsto.

Izgradnja ofšor vetroparkova poslednjih je godina u Nemačkoj tapkala u mestu, 2021. nije u pogon puštena nijedna. Vladajuća koalicija sada planira da postojeću snagu vetroparkova na moru sa sadašnjih 7,8 Gigavata do 2030. poveća najmanje na 30 GW, do 2035. na 40 GW, a do 2045. na 70 GW.

Pročitajte još:

Plan je da i na kopnu izgradnja bude ubrzana i da postojeći kapaciteti od oko 56 GW do 2030. budu povećani na 115 GW. U predlogu zakona je predviđeno da dva odsto ukupne površine zemlje bude namenjeno izgradnji vetroparkova.

Međutim, najveću prepreku predstavlja zemljište za izgradnju, pošto zakoni nemačkih pokrajina propisuju određenu udaljenost vetroparkova od naseljenih mesta. Habek je najavio da će u tu svrhu do leta biti predložen još jedan zakon.

Kapacitet solarnih elektrana, prema predlogu zakona, do 2030. treba da bude podignut na 230 GW, sa sadašnjih 59 GW. Planirana je godišnja stopa povećanja kapaciteta od 22 GW.

Nemačka je još 2011. godine, posle nesreće u japanskoj nuklearki Fukušima, donela odluku da prestane da koristi nuklearne centrale. Tako je krajem 2021. godine isključila tri od do tada još šest aktivnih nuklearnih elektrana, a najkasnije do 31. decembra 2022. planira da isključi i preostale tri.

Vlada je odbacila zahteve da se zbog sadašnje energetske krize produži životni vek nuklearki.

Uz to, ambicija vladajuće koalicije je da se najkasnije do 2030. postepeno odrekne uglja, što zavisi od bržeg razvoja obnovljivih izvora.

Usvajanje predloga zakona ubrzano je energetskom krizom zbog rata Rusiji, jer je Nemačka među članicama EU koje najviše zavise od ruskog gasa, a upravo je gas trebalo da bude prelazno rešenje dio potpunog prelaska na čistu energiju.

Liberalna partija FDP, članica vladajuće koalicije, izrazila je sumnje da se ciljevi koje je zacrtao Habek mogu dostići do 2035. godine, ali je najavila da će u parlamentu iako sa rezervama glasati za predlog zakona. Zatražila je, međutim, da se unesu i određene izmene i dopune.

Ipak, lider FDP i ministar finansija Kristijan Lindner nazvao je obnovljive izvore energije “energijom slobode” koja će Nemačkoj obezbediti veći stepen energetske nezavisnosti, i najavio da će u dekarbonizaciju i veću nezavisnost od fosilnih goriva u naredne četiri godine biti uloženo 200 milijardi evra.

Za unapređenje predloga zauzeo se i predsednik krovnog saveza nemačkih ekoloških organizacija Kai Nibert. Predsednica Saveznog udruženja za obnovljivu energiju Simone Peter zamerila je što su u predlogu zakona potpuno zanemareni potencijali geotermalne energije.

Nemačka vlada saopštila je i da radi na hitnom programu klimatske zaštite, koji će između ostalog sadržavati mere za unapređenje energetske efikasnosti objekata i postizanje klimatskih ciljeva u saobraćaju.

Izvor: Beta/EURACTIV

1...455456457...1,673 Page 456 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM