Opstanak poljoprivrednog zemljišta veliki je izazov s kojim se ukoštac hvataju stručnjaci širom sveta. Srbija ima tri i po miliona hektara obradivog zemljišta, koje se sve češće koristi za izgradnju industrijskih zona i stambenih kompleksa. Stručnjaci se tome protive, uz podsećanje da je hrana sve skuplja i da plodno zemljište treba imati isključivo poljoprivrednu namenu.
Na sedamdesetak kilometara od prestonice, u Sremskoj Mitrovici, oko stotinu hektara poljoprivrednog zemljišta pretvoreno je u građevinsko i industrijsko.
“U periodu kada su se formirali i kad su se radili planski dokumenti i pretvaranje poljoprivrednog zemljišta morali tako da se urade, jer je tada nezaposlenost bila veoma velika, a novi proizvodni i radni kompleksi su otvarali nove mogućnosti za zapošljavanje radnika”, rekla je Mirjana Vlasut, direktor Javnog preduzeća za poslove urbanizma Sremske Mitrovice.
Kako bi sačuvali poljoprivredno zemljište, Šapčani su našli rešenje – 330 hektara, zemljišta nekadašnje fabrike ustupili su investitorima. A pre dve decenije, Grad je kupio 600 hektara od Društvenog preduzeća “Mačva”.
“Trenutno u ovoj zoni posluje oko 35 poslodavaca i ova zona je postala izuzetno atraktivna i za domaće i za strane investitore upravo zahvaljujući ulaganjima države i izgradnji novog auto-puta od Rume ka Šapcu, izgradnji novog mosta preko Save i brze saobraćajnice do Loznice”, rekao je Živan Bajić iz Gradskog veća za privredu Šapca.
Pročitajte još:
Promene u domaćoj regulativi svedoče da se, posle skoka cena hrane na svetskom tržištu, i u Srbiji pažljivije analiziraju posledice stihijskog pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Međutim, i dalje su evidentni propusti u upravljanju strateškim resursima.
“Imamo ogromne površine zemljišta koje su prešle na korišćenje u industrijske zone, to je približno 11.000 hektara samo u Vojvodini, a na nivou cele Republike Srbije u toku godine ode čitavih 20.000 hektara poljoprivrednog zemljišta za izgradnju raznih infrastrukturnih objekata”, naveo je Sima Stokić, građevinski konsultant.
Zemljište u Srbiji je svojevrsni pedološki muzej Evrope po različitim tipovima zemljišta, posebno tip černozem, koje je pogodno za ratarske kulture.
“Jasno je da mora da postoji urbanizam i industrijalizacija i da strateški položaj određuje gde će biti nešto pozicionirano, ali je pre prevođenja zemljišta u drugu namenu odnosno u poljoprivrednu, u neku drugu, potrebno raditi projektne procene. Da se pre promene namene zemljišta konsultuje stručna javnost i da oni budu na neki način donosioci odluke da li će to zemljište promeniti namenu”, navela je Marija Ćosić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta.
U Grčkoj su na vreme shvatili da je kvalitetno i nezagađeno zemljište najskuplji prirodni resurs, pa su na manje plodnim oranicama dozvolili da investitori postavljaju solarne panele.
“Sve više kompanija dolazi iz inostranstva i Atine i kupuju zemljište u regionu Tesalije. Reč je o ravnici u kojoj ima mnogo sunčanih dana. Solarni paneli se montiraju na malim poljoprivrednim parcelama, obično na 10 ari, a ugovori traju do 25 godina”, rekao je Vasilios Karaulanis iz upravnog odbora Komore Magnezije u Grčkoj.
Zakoni ne mogu baš sve da urede, pa je tim pre od značaja da lokalne samouprave i građani zahtevaju da se za svaku značajniju investiciju napravi precizna analiza o tome šta lokalna zajednica dobija, a šta eventualno gubi.
Izvor: RTS
