Home Blog Page 45

Folksvagen radi na jeftinim električnim automobilima

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Proizvođač automobila Folksvagen radi na razvijanju jeftinih električnih automobila pod motom „elektromobilnost za sve“  kako bi ove modele učili cenovno pristupačnijim.

Kako navode iz kompanije, uprkos atraktivnoj ceni od oko 20.000 eura, vozila će postaviti standarde u osnovnom segmentu u pogledu tehnologije, dizajna, kvaliteta i korisničkog iskustva

„Generacije ljudi povezuju jake brendove Volksvagen Grupe sa svojim prvim automobilom – i sa pristupačnom mobilnošću. Kao grupa sa jakim brendovima, i dalje preuzimamo ovu društvenu odgovornost do danas. Zato mi je veoma drago što pokrećemo projekat usmeren ka budućnosti. Radi se o osnovnoj električnoj mobilnosti iz Evrope za Evropu“, rekao je Oliver Blume, izvršni direktor Folksvagena.

Iz kompanije navode da projekat predstavlja još jednu prekretnicu na putu ka širenju elektromobilnosti u Evropi.

Pročitajte još:

„Intenzivan rad je već u toku na ‘Porodici električnih urbanih automobila’, sa kojom će Brand Group Core predstaviti električne automobile za manje od 25.000 evra već krajem 2025. godine. Dva nova kompaktna automobila, jedan od VW i jedan od CUPRA, kao i dva mala SUV-a, po jedan od Škode i jedan od VW, planirani su ovde. Sa projektom potpuno električne osnovne mobilnosti za 20.000 evra“, navode iz Folksvagena.

Sva četiri vozila će se proizvoditi u Španiji, a premijera je planirana 2027.godine.

Energetski portal

Da li će građani Zrenjanina dobiti čistu vodu do kraja godine?

Foto-ilustracija: Unsplash (Manki Kim)
Foto: Grad Zrenjanin

U Zrenjaninu je u toku sprovođenje aktivnosti na postrojenju za preradu vode za piće – Fabrici vode, o čemu su razgovarali Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanina i Branislav Zec, direktor evropskog ogranka Metita i njegovi saradnici.

Prema rečima gradonačelnika, nakon gotovo dve godine od kako je potpisan ugovor sa kompanijom Metito i nešto više od godinu dana od kada su stečeni svi preduslovi da mogu da se izvode radovi na gradilištu, vide se velike promene na sistemu vodosnabdevanja na teritoriji grada Zrenjanina.

U ovom trenutku u toku je druga faza izgradnje, dogradnje i povezivanja dodatne opreme koja je neophodna kako bi se u krajnjem ishodu dobila čista pijača voda, a ta faza podrazumeva i nabavku novog DAF sistema, koji je u trenutno na carini, navodi se na sajtu Grada Zrenjanina.

Kako je dodao gradonačelnik, druga faza takođe podrazumeva i izgradnju jednog novog objekta gde će se instalirati multimedijalni filteri za prečišćavanje, a videli smo deo fabrike u kome već postoje i delovi koji se tiču reverzne osmoze, dakle za membrane. Imamo deo za koji se tiče donacije kompanije Metito, a u pitanju je poseban softver za smanjenje gubitaka u mreži.

Podsetio je i da je kompanija Metito izvršila detaljnu analizu i uložila sredstva za softver doniran JKP „Vodovod i kanalizacija’’ a kojim su ustanovljeni gubici u mreži između 35 i 37 odsto.

Pročitajte još:

,,To znači da nemamo taj luksuz da gubimo čistu vodu koju ćemo do kraja godine isporučiti korisnicima.  Moramo imati čistu vodu i što manje gubitke u mreži, a naš cilj jeste da u krajnjem ishodu imamo do 20 procenata gubitaka u mreži. Za sad ćemo imati pilot projekat kada su u pitanju gubici u mreži, sa sto besplatnih vodomera koje će donirati kompanija Metito od kojih će polovina moći da se učitava na daljinu’’, rekao je gradonačelnik dodajući da će na taj način moći da se sagledaju kako i na koji način mogu da se smanje gubici.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema njegovim rečima, u protekle dve godine zamenjeno je i skoro 20 kilometara vodovodnih cevi u najugroženijim i najstarijim delovima grada, što će dodatno unaprediti sistem vodosnabdevanja i omogućiti smanjenje gubitka u mreži.

,,Takođe, ono što je bitno da napomenemo jeste da je sada sistem softverskog upravljanja na našim izvorištima, na našim bunarima, jedan od najmodernijih u Srbiji’’, istakao je on, dodajući da su oni sada potpuno digitalizovani što omogućava stanje u realnom vremenu i pokazatelje kroz 17 merno-regulacionih uređaja, kada je reč o protoku, pritisku i eventualnim kvarovima.

Kako je naglasio, u ovoj godini će građanima Zrenjanina moći da se isporuči čista voda i da bude rešen višedecenijski problem.

Gradonačelnim je obišao i Tehnički sektor JKP „Vodovod i kanalizacija“ gde je upoznat sa novim specijalizovanim vozilom VOMA koje je nedavno nabavljeno, a koje će biti korišćeno za odgušivanje kanalizacione mreže, kao i dispečerski centar u kome je zahvaljujući automatizaciji omogućen kompletan monitoring rada bunara i pumpi na izvorištu.

Kako se navodi, sa tog mesta omogućeno je i praćenje rezultata merenja protoka i gubitaka vode u mreži sa 17 mernih mesta koja su izgrađena prošle godine.

Energetski portal

Sprovedena akcija čišćenja priobalja „Neka reka Sava bude plava“

Foto: JVP "Srbijavode"
Foto: JVP „Srbijavode“

U susret Međunarodnom danu reke Save sprovedena je tradicionalna akcija čišćenja šetališta i priobalja pod sloganom „Neka reka Sava bude plava“, saopšteno je iz JVP „Srbijavode“.

Akcija je sprovedena na lokaciji od Čukaričkog rukavca, ispod mosta na Adi, do splava Rečne policije, a sakupljen je raznorazni otpad, koji je adekvatno razvrstan, odložen i recikliran.

U sklopu akcije, organizovane su edukativne i sportske radionice za najmlađe, gde su kroz bojenje, zajedno sa zaposlenima JVP „Srbijavode“, učili o bitnim pojmovima kao što su reke, poplave, zagađenje, otpad i recikliranje. Početak akcije čišćenja obeležen je simboličnim puštanjem helijumskih balona.

Svake godine nepropisno odlaganje smeća duž obala reke uništava i ugrožava biljni i životinjski svet, ali i narušava kvalitet života pored nje.

Pročitajte još:

„Ovo je odlična prilika da se još jednom skrene pažnja na izuzetan značaj reke Save, koja je važan ekološki resurs, a naša dužnost je da se prema obalama i toku Save odnosimo sa posebnom brigom, kako bi njen ekosistem ostao nenarušen“, izjavila ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Direktor JVP „Srbijavode“ Goran Puzović istakao je da je naš zadatak da brinemo o svim vodama u Srbiji, kako bi budućim generacijama ostavili čistije i uređenije reke.

„Ovo je jedna tradicionalna akcija koju sprovodimo udruženo sa javnim i gradskim preduzećima i velikim brojem volontera, a naš osnovni zadatak je da nam sve reke budu plave. Potrebno je od najmlađih uzrasta da šaljemo apel da bacamo smeće na za to predviđena mesta, kroz konstantnu edukaciju i podizanje svesti“, rekao je Puzović.

Energetski portal

NASA lansirala satelit za praćenje klime na polovima

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (NOAA)

Prvi od dva klimatska satelita, dizajnirana da proučavaju emisije toplote na Zemljinim polovima, uspešno je lansiran ove subote u Novom Zelandu, saopštila je NASA.

Reč je o dva kockasta satelita, ne veća od kutija za cipele, koji će meriti količinu toplote koju Zemlja zrači u svemir iz dva najhladnija regiona na planeti.

Prikupljeni podaci će pomoći istraživačima da bolje predvide kako će se ledeni pokrivač, more i klima menjati u svetu koji se suočava sa globalnim zagrevanjem.

„Misija pod nazivom PREFIRE popuniće prazninu u razumevanju Zemljinog sistema pružajući našim naučnicima detaljnu sliku o tome kako polarni regioni Zemlje utiču na to koliko energije naša planeta apsorbuje i oslobađa“, rekla je Karen St. Žermen, direktorka NASA-e za naučna istraživanja na Zemlji.

Ona je dodala da će ova misija poboljšati predviđanja porasta nivoa mora i topljenja ledenog pokrivača u narednim godinama.

Pročitajte još:

Misija je fokusira na energetski budžet Zemlje odnosno ravnotežu između dolazne toplotne energije sa Sunca i toplote koju emituje naša planeta. Razlika između njih je ono što određuje temperaturu i klimu planete. Toplota koja se emituje sa Arktika i Antarktika uglavnom se emituje kao daleko infracrveno zračenje, ali trenutno ne postoje detaljna merenja ove vrste energije.

Sadržaj vodene pare u atmosferi, zajedno sa prisustvom, strukturom i sastavom oblaka, utiče na količinu dalekog infracrvenog zračenja koje izlazi u svemir sa Zemljinih polova. Podaci prikupljeni uz pomoć malih satelita daće istraživačima informacije o tome gde i kada infracrvena energija zrači iz arktičkog i antarktičkog okruženja u svemir.

„Naša planeta se brzo menja, i to na mestima kao što je Arktik, na načine koje ljudi nikada ranije nisu iskusili. NASA-in PREFIRE će nam dati nova merenja infracrvenih talasnih dužina koje se emituju sa Zemljinih polova, koje možemo koristiti da poboljšamo klimatske i vremenske modele i pomognemo ljudima širom sveta da se nose sa posledicama klimatskih promena”, rekao je glavni istraživač misije, Tristan Lekujer.

NASA redovno upozorava da globalno zagrevanje dramatično menja oba pola, uzrokujući topljenje leda i promene u ekosistemima. Arktički led se smanjuje dramatičnom brzinom – pokriva sve manje površine tokom leta i postaje sve tanji i manje trajan.

Takođe, smanjenje snežnog i ledenog pokrivača smanjuje reflektivnost površine Zemlje (albedo), što dovodi do apsorpcije više sunčeve energije i dodatnog zagrevanja planete.

Milena Maglovski

Šolje kafe iskrčuju šume – preti li nam nestašica?

Foto-ilustracija: Unsplash (Tina Guina)
Foto-ilustracija: Unsplash (?? Janko Ferlič)

Uzgoj kafe u svetu ozbiljno preti životnoj sredini krčenjem šuma, a u nastojanju da se ono zaustavi, Evropa je donela Uredbu prema kojoj je samo kafa proizvedena u skladu sa važećim zakonima zemlje proizvođača dozvoljena za uvoz. Zbog toga su trgovci starog kontinenta počeli da gomilaju zalihe ovog proizvoda.

Uredba o proizvodima bez krčenja šuma (EUDR) pokušava da ograniči količinu poljoprivrednih proizvoda koji se unose na evropsko tržište, a koji su povezani sa krčenjem šuma. Ova uredba sa punom primenom počinje od kraja ove godine.

Nova pravila za cilj imaju i da smanje emisije ugljenika uzrokovane proizvodnjom relevantnih proizvoda za najmanje 32 miliona tona godišnje, navodi se između ostalog na sajtu Evropske komisije.

Ova promena predstavlja opterećenje naročito za proizvođače, koji nemaju resursa da se pridržavaju detaljnih propisa zbog čega žure sa izvozom pre EURD-a. Iz Međunarodne organizacije za kafu (ICO) saopštili su da pad zaliha kafe u zemljama proizvođačima signalizira potencijalnu zabrinutost u pogledu ponude u bliskoj budućnosti i sposobnosti proizvođača da zadovolje domaću i međunarodnu potražnju u narednim mesecima.

Pročitajte još:

Zemlje poput Brazila, Kolumbije i Kostarike bolje su pripremljene za Uredbu koja od proizvođača zahteva pribavljanje potvrde da je kafa nije proizvedena na iskrčenoj zemlji, dok će se mali poljoprivrednici u afričkim zemljama imati više problema.

Pored kafe, nova pravila odnosiće se na i na stoku, kakao, uljanu palmu, gumu, soju i drvo. Uredba se primenjuje na operatere i trgovce, dakle kompanije koje se bave uvozom, preradom i prodajom kafe.

Od trenutka usvajanja propisa, u aprilu 2023. velike kompanije su imale 18 meseci, a male 24 meseca da se usklade sa novim pravilima.

Jasna Dragojević

EU: Odobren Zakon o neto nulti industrije – koje mere se uspostavljaju?

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Unsplash (michael-wilson)

Zakon o neto nulti industrije (eng. Net-Zero Industry Act), dobio je konačno odobrenje od Saveta Evropske unije. Reč je o usvajanju uredbe o uspostavljanju okvira mera za jačanje ekosistema za proizvodnju tehnologije sa neto nultom emisijom u Evropi.

Kako se navodi, ovo predstavlja poslednji korak u procesu donošenja odluke, a cilj je podstaći industrijsko uvođenje tehnologije koja neće proizvoditi emisije, kako bi se postigli klimatski ciljevi Evropske unije. Zamišljeno je da se ovo sprovede koristeći se snaga jedinstvenog tržišta za jačanje pozicije Evrope kao lidera u industrijskim zelenim tehnologijama.

Od pomenutog Zakona se očekuje da će stvoriti povoljne uslove za ulaganje u zelene tehnologije tako što će pojednostaviti procese davanja dozvola za strateške projekte i olakšati pristup tržištu za strateške tehnološke proizvode, naročito u javnim nabavkama ili aukcijama obnovljivih izvora energije. Takođe, tu je i unapređenje veština evropske radne snage u ovim sektorima, odnosno kroz akademije za industriju sa neto nultom emisijom i industrijske oblasti sa visokom koncentracijom. Na kraju treba istaći da će se povoljni uslovi stvarati i kroz stvaranje platforme za koordinaciju delovanja Evropske unije u ovoj oblasti.

Kako bi se podstakle inovacije, pravnim aktom se predlaže i stvaranje povoljnih regulatornih okvira za razvoj, testiranje i validaciju inovativnih tehnologija, poznatih kao regulatory sandboxes. Pojašnjenja radi, reč je o kontrolisanom okruženju koje kompanijama omogućava da testiraju inovativne proizvode, usluge, poslovne modele i drugo, pod nadzorom regulatora. Na ovaj način, omogućeno je testiranje u realnim uslovima u kojima nije potrebno puno regularno odobrenje. Ova regularna fleksibilnost pruža mogućnost da se privremeno izuzmu neki od regulatornih zahteva. Još neke od dobrobiti su te što kompanije sarađuju blisko sa regulatornim telima, čime se stvara dvosmerna komunikacija i mogućnost prilagođavanja. Regulatory sandboxes, pomaže kompanijama da se brže razviju i plasiraju svoje inovacije i lakše, kao novi igrači, uđu na tržište zahvaljujući smanjenju regulatornih prepreka.

Pročitajte još:

Dva indikativna pokazatelja napretka

Napredak prema postizanju ciljeva koji se postavljaju ovim Zakonom, meriće se pomoću dva indikativna pokazatelja. Prvo jeste proizvodni kapacitet tehnologija sa neto nultom emisijom. Na ovaj način se meri koliko Evropa može da proizvede ključne tehnologije bez emisija, uključujući solarne panele, vetroturbine, baterije i toplotne pumpe. Kako se navodi, cilj jeste da evropski proizvodni kapacitet ovih tehnologija dostigne 40 odsto od ukupnih potreba za ovim tehnologijama u Evropskoj uniji. Drugo, povećanje udela Evropske unije za ove tehnologije u ukupnoj globalnoj proizvodnji ključnih tehnologija sa neto nultom emisijom. Cilj je da se udeo poveća na 15 odsto do 2040. godine.

Na kraju, Zakon je uspostavio godišnji kapacitet ubrizgavanja od najmanje 50 miliona tona CO2, koji treba da se postigne do 2030. godine. Pojašnjenja radi, ubrizgavanje predstavlja proces skladištenja ugljen-dioksida u podzemne geološke formacije, odnosno duboko pod zemljom u, recimo, iscrpljena gasna ležišta. U ovom slučaju, reč je o onim koji se nalaze na teritoriji Evropske unije. Proces je deo tehnologije koja je poznata kao hvatanje i skladištenje ugljenika (eng. Carbon Capture and Storage – CCS).

Katarina Vuinac

Investicije u rudarsku proizvodnju, povećanje eksploatacije uglja i otvaranje novih kopova

Foto-ilustracija: Unsplash (albert-hyseni)
Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

U Rudarskom basenu ,,Kolubara’’, u toku su radovi na izgradnji rudarske opreme, koja će omogućiti veću i stabilniju proizvodnju otkrivke i uglja.

Izgradnja dva bagera i pratećih sistema koja je u toku u „Kolubari’’ jedan je od najvažnijih projekata u energetskom sektoru, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, dodajući da ukupne investicije u novu rudarsku opremu u EPS-u trenutno iznose više od 450 miliona evra.

,,Ulaganja u rudarsku mehanizaciju treba da omoguće da otvaramo nove kopove, da dolazimo do novih količina uglja i boljeg kvaliteta ovog energenta. To je od vitalnog značaja za energetski sektor kako bismo imali i veću energetsku bezbednost i stabilnost proizvodnje uglja, a samim tim i naših termoelektrana’’, rekla je ministarka nakon obilaska montažnog pogona Kalenić gde je u toku izgradnja rudarske opreme i novih bagera.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike, investicije se odnose na nabavku nove i revitalizaciju postojeće rudarske opreme, otvaranje zamenskih proizvodnih kapaciteta, a sve sa ciljem obezbeđivanja neophodnih preduslova za nesmetanu eksploataciju uglja iz površinskih kopova.

Pročitajte još:

„Stavljanje u rad novih sistema za eksploataciju otkrivke, obezbediće dodatni proizvodnju u visini od 16 do 19 miliona kubika otkrivke na godišnjem nivou, čime se stvaraju uslovi da od 2026. godine započne eksploatacija uglja sa kopa Radljevo”, rekla je ona.

Kako je dodala, ove godine proizvodnja uglja na nivou Kolubare veća je za tri odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u proizvodnja otkrivke veća za 11 odsto na nivou Elektroprivrede Srbije.

Ministarka je ukazala da ne očekuje probleme sa snabdevanjem električnom energijom u letnjim mesecima, ali da je potrebno da se nadgledaju remonti u EPS-u.

„Deponije uglja su na nivou popunjenosti od 1,8 miliona tona, što uz dobre akumulacije vode treba da obezbedi sigurnost snabdevanja električnom energijom u narednom periodu. Činjenica je da je i leti potrošnja energije sve veća, zbog hlađenja, a događa se da imamo i pikove koji su veći nego tokom zime, zbog ekstremnih temperatura i rada industrijskih postojenja. EPS mora da nastavi da prati odvijanje svih remonta da bi se minimizirali rizici u vezi sa proizvodnjom i snabdevanjem električnom energijom”, rekla je ministarka.

Energetski portal

Leteti na francuski način: konsijerž, osam miliona boca vina godišnje i kuvari sa Mišelinovim zvezdicama

Foto: Top One
Foto: Top One (Victor Bellot)

Nacionalne avio-kompanije pored svojih osnovnih delatnosti prevoza ljudi i robe, često uzimaju i ulogu promotera svoje matične zemlje. Kao ambasador francuske gastronomije, vina i stila života, Air France je poznat po tome što svi putnici ove avio-kompanije, bez obzira na klasu kojom lete, besplatno dobijaju šampanjac na dugolinijskim letovima. Osam miliona boca vina i milion boca šampanjca Air France godišnje posluži svojim putnicima, što na letu, što u svojim salonima na aerodromu Šarl de Gol.

Na visini od 10.000 metara receptori čula ukusa mogu da oslabe i za 30 odsto, pa francuski avio-prevoznik sarađuje sa kuvarima nosiocima Mišelinovih zvezdica i najboljim somelijerima na svetu, kako bi putnicima osigurao kvalitet i bogatstvo ukusa u oblacima. Na mestu glavnog somelijera Air France-a Paola Basa, najboljeg somelijera na svetu u 2013. godini, ovog meseca nasledio je Gzavje Tuza (Xavier Thuizat).

U pitanju je somelijer koji je nosilac najvećih priznanja u Francuskoj (Meilleur Sommelier de France 2022, Meilleur Ouvrier de France 2023) i Mišelinove titule za somelijere (Michelin Guide’s Grand Prix de la Sommellerie 2024). Gzavje Tuza će biti zadužen da sastavi listu vina, šampanjaca i žestokih pića pogodnih da se serviraju na letu. U tom cilju će zajedno sa timom Air France-a organizovati degustacije „na slepo” u najpoznatijim vinskim regijama Francuske, kao što su Šampanja, Bordo, Burgundija, dolina Rone, dolina Loare i Alzas.

Pročitajte još:

Takođe, počev od 11. juna, Air France će svojim putnicima ponuditi i konsijerž usluge na aerodromu Šarl de Gol u Parizu, jednom od najprometnijih aerodroma u Evropi. U pitanju je usluga koja se dodatno naplaćuje, a namenjena je putnicima ekonomske, premijum ekonomske ili biznis klase, dok putnici prve klase većinu ovih pogodnosti imaju već uključenu u cenu karte.

Paket konsijerž usluga namenjenih putnicima koji na aerodrom dolaze radi poletanja uključuje privatni transfer iz Pariza do aerodroma, uslugu nošenja prtljanja, prioritetno čekiranje i kretanje kroz aerodrom, pratnju do laundža i do izlaza za ukrcavanje u avion. Putnike u dolasku konsijerž pak dočekuje na izlasku iz aviona, obezbeđuje im prioritetno kretanje kroz aerodrom, preuzima njihov prtljag i prati ih do vozila za privatni transfer. Putnike koji su u tranzitu konsijerž takođe dočekuje na izlazu iz aviona, prati ih do laundža i do novog izlaza za ukrcavanje u avion. Paketi konsijerž usluga ne uključuju pristup laundžu, a mogu se platiti novcem ili nagradnim miljama.  

Izvor: Top One

Počele prijave za akciju „Za zeleniji Beograd“

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (Aniston Grace)

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo-Beograd“ i ove godine organizuje akciju „Za zeleniji Beograd“, a prijavljivanje će trajati od 27. maja do 21. juna.

Kako je saopšteno iz ovog preduzeća, cilj Akcije je  razvijanje pozitivnog odnosa prema zelenilu i cveću kod građana, uz istovremenu motivaciju da u pozitivnoj konkurenciji za izbor najlepših prostora unaprede stanje svog neposrednog okruženja.

Izbor najlepših zelenih prostora, kao i prethodnih godina, vrši se u sedam kategorija:

  1. Najlepša zelena površina oko stambene zgrade gde se udruživanjem stanara prave divne zelene oaze;
  2. Najlepši balkon, gde svaki stanar iskazujući i uživajući u svom mikro prostoru istovremeno doprinosi ukupnoj lepoti zgrade, ulice pa na kraju i Grada;
  3. Najlepša zelena površina ispred poslovnih objekata, doprinosi ukupnoj lepoti Grada, ali i sama kompanija ima zasigurno mnogo pozitivnih poena od posetilaca, korisnika usluga;
  4. Najlepše školsko dvorište ima isključivo za cilj edukaciju dece od školskog uzrasta da nauče koliko im „zeleni svet“ znači za ukupan život i da ulažući svoj trud u ozelenjavanje kasnije umeju da cene javne zelene površine svog grada;
  5. Najleše zelenilo oko predškolske ustanove, gde i sasvim mala deca treba da spoznaju prirodu koja ih okružuje i nauče od odraslih da je to nešto veoma važno za njihov život;
  6. Najlepše uređeno zelenilo ugostiteljskog objekta (letnja bašta)- kategorija u kojoj se takmiče isključivo ugostiteljski objekti;
  7. Najlepša okućnica u kojoj se nagrađuje trud i doprinos lepšem izgledu grada vlasnika objekata za individualno stanovanje.

Takmičenje se sprovodi na nivou 10 centralnih opština (Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica), koje biraju po troje najboljih u svih sedam kategorija.

Pročitajte još:

Osvajači prvih mesta, sa svih deset centralnih opština, učestvuju u takmičenju koje će se održati na nivou grada, a na završnoj svečanosti, koja se tradiconalno održava u prostorijama JKP „Zelenilo-Beograd“, na Malom Kalemegdanu, će biti proglašeni „najbolji od najboljih“.

Osim navedenih kategorija, od ove godine biće otvoren i konkurs koji će se odnositi na učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Naime, ideja je da naši najmlađi sugrađani, na nivou odeljenske zajedice, tehnikom koja je njima prihvatljiva, nacrtaju ili naprave rad na temu „Za zeleniji Beograd“. JKP „Zelenilo-Beograd“ će sve pristigle radove objaviti na sajtu Preduzeća, a najbolji radovi biće nagrađani i korišćeni u medijskim objavama.

Svi građani zainteresovani za učešće mogu se prijaviti „Zelenilu-Beograd“ na adresu Mali Kalemegdan br. 8 ili mejl adresu: info@zelenilo.rs, sa naznakom Za akciju „Za zeleniji Beograd“.

Energetski portal

Konferencija posvećena unapređenju energetske efikasnosti u industriji

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Nemačko-srpska privredna komora, uz pokroviteljstvo Ministarstva za ekonomiju i zaštitu klime Savezne Republike Nemačke, organizuje stručnu konferenciju pod nazivom „Primena obnovljivih izvora energije i energetski efikasnih rešenja u industriji u Srbiji i Bosni i Hercegovini“. Konferencija će se održati u utorak, 4. juna 2024. godine, sa početkom u 10 časova (početak registracije od 09.30 časova), u hotelu Metropol Palace u Beogradu.

Stručna konferencija će okupiti eksperte iz Nemačke, Srbije i Bosne i Hercegovine s ciljem predstavljanja najnovijih tehnologija i rešenja u ovoj oblasti, kao i razmene znanja o primeni energetski efikasnih mera u industriji.

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je ostvarila značajan napredak u primeni obnovljivih izvora energije i energetski efikasnih rešenja, naročito u industrijskom sektoru. Povećana ulaganja u solarne i vetroelektrane, kao i u biomase i hidroenergiju, rezultirala su većom diverzifikacijom energetskog portfolija zemlje. Pored toga, sve više industrijskih kompanija uvodi energetski efikasne tehnologije, smanjujući tako svoje operativne troškove i negativan uticaj na životnu sredinu.

Pročitajte još:

Međutim, i pored ovih pozitivnih trendova, Srbija se i dalje suočava sa izazovima, poput potrebe za dodatnim investicijama, unapređenjem zakonskog okvira i jačanjem svesti o značaju energetske efikasnosti. Upravo zbog toga, stručne konferencije i saradnja sa međunarodnim partnerima igraju ključnu ulogu u daljem razvoju ovog sektora.

Tokom konferencije, učesnici će imati priliku da saznaju više o značaju primene energetski efikasnih mera u industriji, zakonskim okvirima, trenutnom stanju i potencijalima tržišta, kao i o prednostima obnovljivih izvora energije. Nemačke kompanije će predstaviti svoje najnovije tehnologije i rešenja, pružajući tako jedinstvenu priliku za uspostavljanje novih poslovnih kontakata i razmenu znanja.

Prijave za konferenciju su moguće do petka, 31. maja 2024. godine. Za dodatne informacije možete se obratiti projektnoj menadžerki Nemačko-srpske privredne komore Tari Jevremović putem mejla jevremovic@ahk.rs.

Energetski portal

Strože mere za smanjenje emisija metana u EU

Foto: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Metan predstavlja gas staklene bašte koji je i do 30 puta jači od ugljen-dioksida, kada je reč o zagađenju. Kako bi se ispunio cilj postavljen Pariskim sporazumom o ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5oC i postigla klimatska neutralnost do 2050. godine, Evropska unija donela je nove mere.

Naime, Savet je danas usvojio uredbu o praćenju i smanjenju emisija metana, što je deo paketa Fit for 55. Uredbom se uvode novi zahtevi za merenje, izveštavanje i verifikaciju emisije ovog gasa u energetskom sektoru.

Prvenstveno se uvode stroža pravila u vezi sa praćenjem i izveštavanjem. To znači da će operatori morati da mere emisije metana na niovu izvora i da na osnovu toga sačine izveštaj o praćenju koji će biti proveren od strane nezavisnih akreditovanih verifikatora.

Od država članica se zahteva da održavaju i redovno ažuriraju inventar svih bušotina, kao i planove za sanaciju neaktivnih bušotina, sa ciljem sprečavanja rizika po javno zdravlje i životnu sredinu. Isto je i kada je reč o rudnicima uglja koji su zatvoreni ili napušteni pre manje od 70 godina. Razlog je taj, što emisije metana nastavljaju da se oslobađaju čak i nakon zaustavljanja proizvodnje.

Pročitajte još:

Kada se govori o merama prevencije i ublažavanja, operatori imaju posebna zaduženja. Oni će biti u obavezi da otkriju i poprave curenje metana, putem merenja i istraživanja curenja u različitim vrsta infrastrukture u određenim intervalima. U toj situaciji, operatori će morati da poprave ili zamene sve komponente iznad određenih nivoa curenja i to odmah nakon što otkriju, a najkasnije pet dana nakon tog trenutka.

Uredbom se zabranjuje i ispuštanje i spaljivanje metana iz odvodnih stanica do 2025. godine i iz takozvanih ventilacionih okana do 2027. godine. Izuzetak su situacije kada je to strogo neophodno. Inače, ispuštanje metana odnosi se na njegovo ispuštanje direktno u atmosferu, dok se spaljivanje koristi kako bi se smanjila količina koja se ispušta u atmosferu. Kada je reč o značenju pojmova, odvodne stanice predstavljanju instalacije koje se koriste za uklanjanje metana iz rudnika kako bi se sprečilo njegovo nagomilavanje. Sa druge strane, ventilaciona okna jesu sistemi kojima se obezbeđuje protok vazduha u rudnicima.

Takođe, pratiće se i emisije metana iz energetskih uvoza Evropske unije, odnosno biće praćeno koliko se metana oslobađa od trenutka proizvodnje energenata do prevoza u Evropsku uniju iz drugih zemalja.

Energetski portal

Počela izgradnja prenosne elektroenergetske infrastrukture za EXPO 2027

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)
Foto-ilustracija: Unsplash (shane-rounce)

U toku su radovi na izgradnji prateće elektroenergetske infrastrukture neophodne za priključenje i funkcionisanje objekata za Svetsku izložbu EXPO 2027, uključujući i Nacionalni stadion, građevine u paviljonu, kao i ostale planirane objekte.

Projekti koje za ove potrebe realizuje Elektromreža Srbije podrazumevaju izgradnju novih nadzemnih dalekovoda i visokonaponskih podzemnih kablova, kao i rekonstrukciju i adaptaciju postojećih dalekovoda, a ukupna vrednost projekata je oko 25 miliona evra.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, ovi radovi će doprineti stabilnijem napajanju električnom energijom građana ovog dela Novog Beograda, Surčina, a daljim razvojem infrastrukture i svih Beograđana.

,,Do 2027. i EXPO izložbe koja će Beograd postaviti u centar sveta i Evrope, kada očekujemo da više od tri miliona ljudi iz više od 100 država poseti Srbiju, osim neophodnih energetskih radova na samom kompleksu u Surčinu, Nacionalnom stadionu, rezidencijalinim zgradama, planiramo da realizujemo i niz drugih projekata. Među najvažnijim su završetak vetroparka Kostolac i deo samobalansiranih solarnih elektrana koje će biti značajni za „zeleni“ portfolio EPS-a, zatim izgradnja naftovoda Srbija-Mađarska, gasnih interkonekcija sa našim susedima Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i proširenje skladišnih kapaciteta gasa u Banatskom Dvoru’’, navela je ministarka.

Pored toga, u planu je i energetska sanacija više od 250 stambenih zgrada u Beogradu i 26 zgrada centralne vlasti koje će nakon uređenja dati nov izgleda našem gradu, kaže ministarka i dodaje da će svi ovi projekti zajedno doprineti stabilnijem, nezavisnijem i jačem energetskom sektoru naše zemlje.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu Akcionarskog društva Elektromreža Srbije, radovi se odvijaju na lokaciji u blizini budućeg tržnog centra Eurasia na Novom Beogradu, i na njoj se grade stubovi potpuno novog dvosistemskog dalekovoda 2×110 kV kojim će se postojeći dalekovod 104/2 uvesti u buduću TS Beograd 44 u Surčinu, objekat Elektrodistribucije Srbije.

Na dužini od sedam i po kilometara biće izgrađeno 29 novih stubova, dok će se na postojećem dalekovodu 104/2 obaviti rekonstrukcija devet stubova, kao i adaptacija jednog sistema faznih provodnika u dužini od pet kilometara, uz zamenu dva stuba. Vrednost ovih radova je preko 13 miliona evra.

Uz priključenje TS Beograd 44, ovaj dalekovod će omogućiti i priključenje TS Beograd 58 – Nacionalni stadion – a stvoriće i uslove za rasterećenje postojeće TS Beograd 9, kao i za priključenje novih potrošača na području Surčina i šire.

Završetak radova na ovom segmentu se očekuje početkom 2026. godine.

Sledeće godine krenuće i izgradnja dva kablovska voda 110 kV od TS Beograd 44 do TS Nacionalni stadion, dužine dva puta po četiri kilometra. Procenjena vrednost te investicije je oko sedam miliona evra.

Dodatna sigurnost snabdevanja biće obezbeđena dvostranim napajanjem, i to sa druge strane Save, realizacijom projekta rekonstrukcije dalekovoda 104/1 od TS Beograd 2 do TS Beograd 32. Uz to, ova investicija će omogućiti stabilno napajanje i postojećih trafostanica TS Beograd 32 i TS Beograd 2, planirane distributivne trafostanice u blizini Makiškog polja, kao i TS Beograd 49 – Aerodrom. Vrednost tog segmenta je gotovo pet miliona evra.

Energetski portal

Olimpijske igre 2024 – održivost u svakom segmentu organizacije

Foto-ilustracija: Pixabay (Diego Torres)
Foto-ilustracija: Unsplash (Braden Collum)

Pariz će ove godine ugostiti preko 10.000 sportista i brojne posetioce na Olimpijskim igrama 2024.

Događaj ovih razmera zahteva velike količine resursa i energije, ali su se organizatori postarali da njegov ekološki otisak bude što manji zahvaljujući primeni cirkulare ekonomije.

Kako je saopšteno na zvaničnom sajtu Olimpijskih igara Paris 2024, organizatori su najpre izračunali „materijalni otisak“ Igara, odnosno zbir svih resursa koje je neophodno mobilisati za potrebe događaja.

Da bi obezbedili ove zalihe, organizatori su primenili strategiju odgovorne kupovine, definisanu 2019. godine, zahvaljujući kojoj će 90 odsto od šest miliona korišćenih elemenata biće preuzeto od strane dobavljača i partnera nakon Igara, dok će preostalih 10 odsto biti u nadležnosti Organizacionog odbora Olimpijskih igara.

Prilikom nabavke svih neophodnih elemenata – od sedišta za gledaoce, šatora, kreveta, stolova, zastava, sportske opreme itd, organizatori su dali prednost dobavljačima koji zadovoljavaju niz ekoloških standarda.

Reciklaža nije izostavljena ni kada su u pitanju podovi jer će preko 33.000 m² sportskih podova sadržacti oko 35 odsto recikliranih materijala i biti 100 odsto reciklabilni.

A u sektoru ugostiteljstva, Pariz 2024 se obavezao da će smanjiti plastiku za jednokratnu upotrebu za 50 odsto u poređenju sa Igrama u Londonu 2012. godine.

Pročitajte još:

Ostale mere za smanjenje ekološkog otiska Olimpijskih igara

Umesto kupovine nove sportske opreme, Pariz 2024 je dao prednost iznajmljivanju, pa će od dva miliona artikala, tri četvrtine biti pozajmljeno od sportskih saveza. Takođe će biti iznajmljeno 75 odsto elektronske opreme, kao što su televizori, kompjuteri i štampači, kao i 100 odsto tribina, šatora i bungalova.

Još jedna ekološka mera ima za cilj smanjenje potrebe za izgradnjim, a Pariz 2024 će nastojati da iskoristi 95 odsto postojećih objekata i infrastrukture.

Olimpijske igre strukturisane su tako da iskoriste postojeću mrežu javnog prevoza, a biće izgrađeno i više od 400 km novih biciklističkih staza kako bi se smanjile emisije iz transporta, navodi u saopštenju Olimpijskog komiteta.

Neke od mera za odgovorno upravljanje hranom uključuju udvostručavanje udela biljnih sastojaka u obrocima, nabavljanje sastojaka iz lokalne proizvodnje i smanjenje otpada od hrane boljom procenom neophodnih količina, preraspodelom ili kompostiranjem.

Milena Maglovski

Novoizgrađena trafostanica u Mrčajevcima puštena u rad

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)
Foto-ilustracija: Unsplash (shraga kopstein)

Novoizgrađena trafostanica u Mrčajevcima koja će omogućiti sigurnije snabdevanje električnom energijom za stanovnime u ovom kraju, puštena je u rad.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, sigurnije i pouzdanije snabdevanje električnim energijom dobiće više od 13.500 stanovnika, kao i dosta mladih privrednika, ratara, voćara i stočara koji doprinose razvoju ovog kraja.

Građani imaju direktan dodir sa niskonaponskom mrežom, zbog čega su, prema rečima ministarke, prošle godine započete značajne investicije kako bi se osiguralo bolje snabdevanje i da bi se smanjili prekidi u napajanju.

Ona je naglasila da je kvalitetnije snabdevanje građana cilj zbog kojeg je država započela značajna ulaganja u niskonaponsku mrežu u celoj Srbiji.

Tokom prethodnih godinu dana izgrađeno je ili zamenjeno više od  720  trafostanica širom zemlje.

Pročitajte još:

Ministarka je ukazala je da je u okolini Čačka postavljeno više od 2.200 betonskih stubova za kvalitetnije snabdevanje i napajanje električnom energijom, kao i da je rekonstruisano gotovo 200 kilometara niskonaponske mreže.

„Svi ovi radovi idu u prilog tome da možemo da priključimo više korisnika na mrežu, što je važno za privredu, aerodrom i autoputeve. U Pakovraću je u toku završatak izgradnje nove trafostanice’’, rekla je ministarka i dodala sa su u toku najveća do sada ulaganja u niskonaponsku mrežu u Čačku.

Kako je navela ministarka, do sada je postavljeno oko 230.000 pametnih brojila širom zemlje. Postavljanje pametnih brojila započeto je u Beogradu i Novom Sadu koji su važni za smanjenje gubitaka, automatsko i digitalno upravljanje mrežom kako bismo bili efikasniji i smanjili greške u očitavanju brojila.

Prema rečima ministarke, sa postavljanjem se nastavlja i u zapadnoj, centralnoj i istočnoj Srbiji.

Energetski portal

Nastavak rešavanja problema divljih deponija

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Rešavanjem problema divljih deponija, rešava se jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji – neadekvatno upravljanje otpadom. Preduslov za zatvaranje nesanitarnih i čišćenje divljih deponija jeste izgradnja modernih regionalnih centara za upravljanje otpadom.

Prema rečima Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine, plan je da u narednih nekoliko godina bude izgrađeno devet regionalnih centara. Po završetku ove godine, biće ukupno očišćeno 1.119 divljih deponija.

Opština Kula, predstavlja dobar primer angažovanja na trajnom rešavanju ovog problema, rekla je Sandra Dokić, državna sekretarka. U Novoj Crvenki uklanja se velika divlja deponija, koja je ugrožavala poljoprivredno zemljište. Ove godine, opština Kula dobila je 2,8 miliona dinara da ukloni divlju deponiju, a prošle godine je takođe preko konkursa dobila sredstva za uklanjanje i rekultivaciju deponije kao i za pošumljavanje.

Pročitajte još:

Kako se navodi, Kula je jedna od pet opština koja će gravitirati ka RC Rančevo u Somboru, i planirano je da ima izgrađenu transfer stanicu za pretovar otpada. Početkom rada sanitarne deponije u Somboru, biće zatvorene četiri nesanitarne deponije na koje se na nepravilan način decenijama odlaže otpad.

Takođe, u toku su radovi na uklanjanju divlje deponije u naselju Čokot, jedne od četiri lokacije koje će biti očišćene kroz javni konkurs Ministrarstva u 2024. godini. U Nišu je do sada uz podršku Ministarstva očišćeno 19 deponija, a ove godine biće očišćene još četiri.

Energetski portal

Niži računi za struju preko solarnih panela – isplati li se investicija

Foto-ilustracija: Pixabay (schropferoval)
Foto-ilustracija: Pixabay (wooolff)

Broj onih koji proizvode električnu energiju iz solarnih panela dostigao je 3.100. Veliko interesovanje pospešile su subvencije, smanjenje poreza i naknada. Traži se i rešenje za brže priključenje na mrežu.

Struju iz solarnih panela u Srbiji već proizvodi 2.200 domaćinstva, a ostali su preduzeća, fabrike, školske i druge ustanove, kao i više manastira.

Sticajem statusa kupac-proizvođač postali su energetski nezavisni, smanjuju račune za električnu energiju i doprinose zelenoj tranziciji zemlje.

„Za godinu i po dana broj kupaca-proizvođača je porastao sedam puta, dok se instalisana snaga povećana za 8,5 puta. Domaćinstva, što se tiče snage, sada mogu da podižu solarne elektrane snage 10,8 kilovata, a ostali kupci od 150 kilovata“, kaže Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke energetike.

Analize pokazuju da prosečne potrebe jednog domaćinstva može da pokrije ugradnja šest kilovata. Ta investicija košta oko 7.000 evra, a subvencije države pokrivaju polovinu troška.

Pročitajte još:

Šta je kupcu potrebno

Višak struje može se isporučiti elektroenergetskom sistemu, dok stručnjaci savetuju da ugradnja panela mora da bude isplativa.

„Kupac-proizvođač, kada ugrađuje, trebalo bi da vidi koliko troši na godišnjem nivou i da odabere pe-ve sistem koji će toliko i proizvoditi“, ukazuje dr Darko Šošić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Ivana Đorđević, direktorka Sektora za uprvljanje kupcima-proizvođačima u EPS-u objašnjava da ako ima bilo kakvu investiciju od onoga što njemu zaista treba, ne može da vidi prave efekte.

„Vreme povraćaja te investicije će biti mnogo duže“, poručuje Đorđevićeva.

Veća kontrola

U Elektrodistribuciji kažu da na priključenje čeka 2.100, a četvrtina su domaćinstva i četiri stambene zajednice. Predlažu i veću kontrolu radova na terenu.

„Treba da se uvede sertifikacija izvođača radova. Od početka smo se za to zalagali. Izvođač radova sa svojim licencama garatuje kvalitet materijala, opreme i izvođenje radova“, navodi Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije u „Elektrodistribuciji“.

Ministarstvo energetike formiralo je tim koji radi na novim rešenjima. Oni će pojednostaviti proceduru i ubrzati priključenje kupaca-proizvođača električne energije na elektromrežu.

Izvor: RTS

1...444546...1.537Page 45 of 1.537

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs