Nemačka ostaje važan partner u procesu energetske tranzicije Zapadnog Balkana

U kontekstu ubrzane energetske tranzicije i jačanja klimatskih politika u Evropi, Nemačka zauzima jednu od vodećih uloga u podršci zemljama Zapadnog Balkana. Kroz Regionalno klimatsko partnerstvo, Zelenu agendu i niz bilateralnih i regionalnih projekata, ova saradnja se fokusira na dekarbonizaciju, razvoj obnovljivih izvora energije, modernizaciju energetskih sistema i jačanje otpornosti na klimatske promene. U intervjuu sa ambasadorom Nemačke u  BiH Alfredom Granasom govorili smo o ključnim prioritetima ove zemlje, aktuelnim projektima, prenosu znanja i tehnologija, kao i izazovima i prilikama koje stoje pred Bosnom i Hercegovinom na putu ka održivoj energetskoj budućnosti.

Kako biste opisali trenutnu ulogu Nemačke u podršci energetskoj tranziciji i zaštiti životne sredine u zemljama Zapadnog Balkana?

– Zaštita životne sredine je nešto što je Nemačkoj veoma važno i što ima dugu tradiciju, najmanje od 1970-ih godina. Nemačka osim toga održava sa Zapadnim Balkanom dugu i uspešnu tradiciju saradnje, posebno u oblasti zaštite životne sredine i energije. Ta saradnja se kontinuirano intenzivirala i širila i dalje će se širiti. Tako je bivši kancelar Olaf Šolc 2022. godine pokrenuo Regionalno klimatsko partnerstvo (RKP) između Nemačke i Zapadnog Balkana, koje doprinosi sprovođenju „Zelene agende za Zapadni Balkan“ kroz niz bilateralnih projekata u svih „Zapadni Balkan 6“ i kroz niz regionalnih projekata (trenutno 6). Posebnost u tome je što je ovo do sada jedino regionalno klimatsko partnerstvo Nemačke, što dodatno naglašava značaj regiona i pod novom vladom.

Ono što čini RKP atraktivnim je pokušaj povezivanja političkog angažmana na najvišem nivou s tehničkom ekspertizom i ekonomskim investicijama. Na taj način se razvijaju rešenja koja su lako primenjiva u praksi i koja donose vidljive promene u celom regionu i približavaju ga Evropskom „Zelenom planu“, počevši od modernizacije elektroenergetskih mreža i proširenja obnovljivih izvora energije do pripreme regiona za negativne posledice klimatskih promena kroz ciljane mere prilagođavanja. Partnerstvo naglašava ambiciju Nemačke da preuzme vodeću ulogu u okviru energetske tranzicije i da bude pouzdan politički partner koji pruža praktična rešenja i nudi nove mogućnosti za zelene tehnologije, usluge i radna mesta, od kojih može profitirati i Nemačka, ali pre svega i ljudi na Zapadnom Balkanu.

Koji su ključni prioriteti Nemačke u ovoj oblasti u narednom periodu?

– Nemačka je posvećena zaštiti klime i životne sredine. Ubrzano sprovođenje „Zelene agende za Zapadni Balkan“ predstavlja temelj regionalnih doprinosa u okviru Regionalnog klimatskog partnerstva, dok se istovremeno s pojedinačnim partnerima zajednički usvajaju bilateralni projekti u okviru međuvladinih pregovora. Zelena agenda se snažno fokusira na dekarbonizaciju, kojoj doprinosi veliki deo od ukupno više od 100 projekata. U to spada, na primer, proširenje obnovljivih izvora energije, energetska učinkovitost i mrežna integracija. Takođe se podržava poboljšanje cirkularne ekonomije u regiji. Osim toga, provode se projekti protiv zagađenja, za podršku održive poljoprivrede i za zaštitu biološke raznovrnosti u regionu (npr. zaštita staništa poput reke Vjosa u Albaniji). Za nas će rad na održivoj energetskoj transformaciji, energetskoj sigurnosti (izrada plana za procenu rizika za regionalni sektor električne energije), kao i saradnja s privatnim sektorom (maksimiziranje potencijala saradnje s nemačkom privredom na Zapadnom Balkanu u okviru Zelene agende) ostati relevantni. U kontekstu EU-integracije, mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i odgovarajuća priprema za to, igraju sve veću ulogu i za Zapadni Balkan.

U FOKUSU:

• Prevoz kao klimatska politika: Kako evropski gradovi menjaju navike ljudi
• Sekcija „Mladi za čistu energiju” pokreće inovacije u Tuzli
• Kad polen nije dovoljno kvalitetan: Oksfordski tim razvija novu prihranu za pčele

Koje projekte u zemljama Zapadnog Balkana trenutno finansirate kroz grantove i kredite i gde vidite najveći potencijal za dalji razvoj?

– Projekti Nemačke saradnje sa Zapadnim Balkanom doprinose poboljšanju kvaliteta vazduha, zaštiti životne sredine i pravednoj energetskoj transformaciji. U tom smislu, nemačka savezna vlada od prošle godine podržava pravednu energetsku transformaciju u svih šest zemalja Zapadnog Balkana, s fokusom na oblasti s ugljem, kako bi pokazala ekonomske i socijalno prihvatljive alternative za eksploataciju uglja i promovisala održive, obnovljive izvore energije. Pored toga, nemačka savezna vlada je pokrenula regionalni projekat za promovisanje cirkularne ekonomije. Cilj ovog projekta je povećati efikasnost korištenja resursa, podstaći kruženje materijala i s tim u vezi trajno ojačati razmenu informacija između zemalja Zapadnog Balkana. U okviru projekta se jačaju, između ostalog, dokazane metode recikliranja, izgrađuju institucionalni kapaciteti i jača stručna razmena između različitih aktera.

Osim toga, nemačka savezna vlada je osnovala Evropsku inicijativu za zaštitu klime (EUKI). Podržavaju se nevladine organizacije, regionalne i lokalne vlasti, neprofitna preduzeća kao i obrazovne i istraživačke institucije. Inicijativa se sadržajno fokusira na ključna područja budućnosti u sferi klimatske i transformacijske politike. To uključuje, između ostalog, klimatski neutralnu mobilnost, klimatsku politiku, smanjenje emisija   CO2, promoviranje energetske transformacije, uključujući razvoj klimatski neutralnih zgrada, kao i podršku socijalno pravednoj strukturalnoj promeni i usmerenosti prema održivoj ekonomiji. Zapadni Balkan je jedna od ciljnih regija ovog nemačkog instrumenta za podsticaj.

Na koji način Nemačka prenosi znanje i tehnologije iz svoje energetske tranzicije na institucije i kompanije u BiH i regionu?

– Finansijska pomoć, koja se ostvaruje preko banke KfW Entwicklungsbank, obezbeđuje bespovratna sredstva, povoljne kredite i finansiranje usmereno na politiku, kako bi se podržale ključne reforme, stabilizovao energetski sektor i investiralo u zelenu energetsku infrastrukturu sa regionalnim efektima. Paralelno s tim, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) pruža tehničku podršku i podstiče, na primer, razvoj kapaciteta, reforme koje se provode kroz sektore, regionalni dijalog i uključivanje interesnih grupa u oblasti kao što su dekarbonizacija, integracija obnovljivih izvora energije u mrežu, održivi razvoj gradova, adaptaciju na klimu, poljoprivredu i osposobljavanje zelenih radnih mesta.

Koliko je BiH napredovala u usklađivanju sa EU standardima u energetici i zaštiti životne sredine?

– Bosna i Hercegovina je zemlja koja je i dalje u velikoj meri zavisna od energije dobijene iz uglja. Prelazak na druge izvore energije je stoga izazovan, ali ne i nemoguć – potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije, posebno vetro i solarnih elektrana, je ogroman i još uvek nije u potpunosti iskorišten. Istovremeno, biće važno pronaći zajednička rešenja za zaposlene u oblasti uglja, u smislu „pravedne tranzicije“. Postoje već neki pristupi, ali ovde i domaća politika mora preuzeti veću odgovornost.

Priredila: Jasna Dragojević

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA