U francuskom gradu Grenoblu, ovogodišnjoj zelenoj prestonici Evrope, niču eko naselja kojima je glavni cilj da omoguće udoban život u urbanom okruženju i istovremeno doprinesu smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu.

Eko distrikti postaju sve popularniji u Evropi i svetu, a prvi eko dristrikt u Francuskoj je nastao upravo u Grenoblu 2009. godine u samom centru grada gde su se nekada nalazile vojne kasarne. Najstariji eko distrikt “Bonne”, u čijem sklopu se nalaze stambeni objekti, prodavnice i velike zelene površine, osvojio je nekoliko nagrada i predstavlja pravi primer arhitektonskog dostignuća zasnovanog na održivom programu grada.

ABC (autonomne zgrade za građane).

Razvoj koncepta održivog stanovanja je svojstven za grad Grenobl. U našoj poseti ovom gradu obišli smo najnoviji poduhvat ekološke tehnologije – eko distrikt Kembridž u kome se nalaze zgrade ABC (autonomne zgrade za građane). Ove zgrade imaju za cilj da budu energetski nezavisne i da optimizuju upravljanje otpadom.

ABC zgrada je deo ekperimentalnog projekta koji se sprovodi od leta 2020. godine i koji će trajati pet godina. Sastoji se od 62 stambene jedinice raspoređene u dve zgrade od četiri do osam spratova.

Zgrada ima ambiciozan cilj da dostigne više od 70 odsto godišnje energetske nezavisnosti koristeci obnovljive izvore energije. To ostvaruje uz pomoć 688 solarnih panela instaliranih na krovu površine 1.130 kvadratnih metara koji bi trebalo da proizvode više električne energije godišnje nego što zgrada ABC predviđa da potroši. Električna energija koju proizvodi skladišti se u baterijama tako da bude dostupna uveče kada su stanovnici u svojim domovima. Na svim mestima osvetljenja nalazi se LED rasveta niske potrošnje. Zgrada takođe raspolaže i pametnim radijatorima koji omogučavaju skladištenje obnavljanje energije u trenutku kada je najpovoljnije. Kuhinje u stanovima su opremljene A+++ kućnim aparatima za štednju električne energije. Pored toga, razni tehnički uređaji dovode do efikasnijeg upravljanja kao što je mobilna aplikacija namenjena stanarima kako bi mogli da prate potrošnju svoga stana.

Kišnica se sakuplja sa krova i pretvara u pijaću vodu. Kišnica se meša sa gradskom vodom kako bi se garantovao konstantan kvalitet vode bez obzira na vremenske prilike. Pored toga, otpadna voda se reciklira za toalete, čišćenje zajedničkih prostorija i zalivanje zajedničkih bašta. Stanovi su opremljeni tuševima za smanjenje potrošnje koji recikliraju vodu, mere njenu potrošnju u realnom vremenu i menjaju boju vode na svakih 10 l utrošene vode pri čemu se uštedi 30 l vode u poređenju sa konvencionalnim tušem.

ABC obuhvata 360 m2 zajedničkih vrtova gde se nalazi i staklenik u kome se reciklira biootpad, a komposteri su postavljeni kako u stanovima tako i u otvorenim prostorijama i zajedničkim vrtovima. Zgrada je opremljena i sistemom za merenje otpada koji omogućava praćenje količine proizvedenog otpada.

Kada je ABC projekat pokrenut 2014. godine, osmišljen je tako da ublaži klimatske promene (otisak ugljenika, emisiju gasova sa efektom staklene bašte, povlačenje vode: isušivanje vodenih korita).

Eko distrikt Flober – urbana inovacija

Projekat obuhvata nekoliko sektora (od toga 1.400 stambenih jedinica) i ima za cilj rehabilitaciju bivših industrijskih pustoši stvaranjem novog mešovitog kvarta (stambeni prostor, kancelarije, javni objekti, prodavnice itd.). Velike zelene površine, od toga šest hektara javnih parkova su sastavni deo ovog projekta. Kvalitet objekata u ovom eko distriktu odgovara ekološkim zahtevima koristeći priorodne i lokalne materijale kao što su drvo i zemlja, vegetalizacijom krovova, kvalitetom unutrašnjeg vazduha zgrada i ograničenjem potrošnje energije u zgradama.

Primer takvog objekta je Terra Nostra, prototip zgrade sagrađene od drveta i zemlje koju je čak moguće i proširiti i koja utire put jednoj novoj vrsti gradnje od prirodnih materijala.

Urbanistički projekat Flauber teži ambiciji da razvije distrikt povoljan za zdravlje i dobrobit građana, nudeći visok kvalitet stambenog prostora, komforne zgrade i javne prostore, sa ciljem da podstakne razmenu među stanarima u zdravom i vegetalnom životnom okruženju.

Katarina Potulić

Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.