Projekat BIOFABRIKA – biorazgradiv i održiv materijal

03.07.2022

Projekat BIOFABRIKA predstavlja umetničku produkciju u obliku eksperimenata, gde se koristi i obrađuje potpuno nov, biorazgradiv i održiv materijal – SKOBI. Glavna namena ovog materijala je da ponudi alternativna rešenja u cilju očuvanja životne sredine, kao, na primer, da zameni plastiku kao najvećeg zagađivača planete, ali je otkriven i njegov veliki potencijal u zameni tekstila.

Materijal SKOBI ćemo u okviru projekta BIOFABRIKA promovisati kroz nekoliko faza: putem radionica za pravljenje materijala u kojima učestvuju učenici umetničke srednje škole „Bogdan Šuput“; kroz predstavljanje koncepta bio-razgradivog dizajna, kroz nekoliko samostalnih i grupnih izložbi i „site-specific“ akcija, panel diskusija i na samom kraju prikazivanjem dokumentarnog filma o procesima nastalim tokom trajanja samog projekta. U tome će nam pomoći brojni umetnici i stručnjaci, kako inostrani tako i domaći: kustosi, dizajneri, agenti umetnosti, mikrobiolozi, arhitekte. Zajedno ćemo propitivati ekološke i savremene prakse u oblasti umetnosti i dizajna i prikazati neka umetnička i komercijalna rešenja koja nam nudi material SKOBI.

Pročitajte još:

Realizacija projekta otpočela je kroz niz radionica još u martu 2022. godine kada su vizuelna umetnica Adrienn Újházi i gošća iz Sarajeva bio-dizajnerka Maja Halilović predstavile učenicima umetničke škole materijal SKOBI. Tada je otpočeo uzgoj materijala i prezentovana je njegova primena. Vodili smo se idejom da kod mladih budućih umetnika razvijemo interesovanje ka očuvanju životne sredine, i predstavimo nove održive trendove koji se koriste u bio-dizajnu i likovnoj umetnosti. Rezultate radionice – prototipe koje su stvorili učenici, dokumentovaćemo i predstaviti u obliku pop-up izložbe u četvrtak, 01. avgusta u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu.

Do septembra, kada ćemo prikazati dokumentarni film o procesima nastalim tokom rada na projektu, priredićemo još nekoliko izložbi u Galeriji „Šok zadruga“, imaćemo „site-specific“ akciju na Štrandu i panel diskusiju sa izložbom u Kulturnoj stanici Svilara:

jul 2022. – ekološka akcija na Štrandu – kustos Zeren Oruc (Turska);
jul 2022. – otvaranje izložbe „Up the River Without the Paddle“ – Zeren Oruc – galerija „Šok Zadruga“;
jul 2022. – otvoreni razgovor „ Climat Crises and Involvement of Art“ – Zeren Oruc i Sonja Jankov u galeriji „Šok zadruga“
avgust 2022. od 11h – Biofabrika: Bio Ko Kultura – Maja Halilović (Sarajevo) i Adrien Ujhazi (Novi Sad) – pop up izložba u kulturnoj stanici „Svilara“
avgust 2022.od 19h – Biofabrika: panel diskusija – kulturna stanica „Svilara“
avust 2022. – Otvaranje izložbe Marija Kozomora – galerija „Šok zadruga“- koridor
avgust 2022. – Otvoreni studio umetnice Adrien Ujhazi

Nosilac projekta BIOFABRIKA je Udruženje građana ReAktor, a projekat je podržala Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022, u okviru programskog luka Dunavsko more.

Izvor: Udruženje građana ReAktor

Naučnici upozoravaju na otrovne “trajne hemikalije”

03.07.2022

pesticide-ge0f46457f_1920 — Foto-Ilustracija: Pixabay (maxmann)

Decenijama naučnici upozoravaju na “trajne hemikalije”, materije koje možemo da pronađemo svuda, od posuđa i odeće, preko vode za piće do našeg krvotoka. Poznate su kao perfluoralkil i polifluoralkilne materije ili PFAS.

Posebno naglašavaju problem s pesticidima koji se svakodnevno upotrebljavaju bez potpunog razumevanja njihovog potencijalnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, a koji su izvor ovih materija, navodi Scientific American. Njihova stabilnost se zasniva na jakim vezama karbon – fluor. Skoro 70 odsto svih pesticida uvedenih na globalno tržište od 2015. do 2020. godine sadržalo je trajne hemikalije ili srodna jedinjenja.

Nisu prepoznate kao opasne?

U različitim državama one nisu prepoznate kao PFAS ili nisu klasifikovane, a predstavljaju opasnost kojoj su stanovnici svakodnevno izloženi.

Koautor studije i istraživač na Univerzitetu Porto u Portugalu Diogo Aleksandrino, istakao je da treba da budemo svesni da ovi molekuli mogu da imaju ogroman uticaj na okolinu, biodiverzitet i zdravlje ljudi.

Fluorisane hemikalje se koriste od početka četrdesetih godina prošlog veka, a naučnici su tokom narednih decenija otkrili da opstaju u vodi za piće i ljudskom organizmu. Povezane su s rakom testisa i bubrega, reproduktivnim poremećajima, bolestima štitne žlezde, visokim nivoom holesterola, smanjenim imunološkim odgovorom, pa čak i povećanom osetljivošću na COVID-19.

Američki Kongres je pred donošenjem zakona koji bi ograničio njihovu upotrebu u posudama za hranu i zahteva od Zdravstvene agencije EPA da preduzme sveobuhvatne mere za sprečavanje zagađenja PFAS-om. To uključuje postavljanje nacionalnih ograničenja za nivoe prisutne u vodi za piće. EPA preduzima prve korake, ali se čini da su oni nedovoljni. Trenutno razmatraju razlike između sopstvenih definicija i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD-a kako bi utvrdili da li treba da usvojimo modifikacije kako bi obuhvatili dodatne supstance.

Osam američkih saveznih država je već usvojilo zakone o njihovoj zabrani u određenim proizvodima, posebno u ambalaži za hranu, ali ne i u pesticidima.

Industrija ima drugačije argumente. Naglašava da fluorisani pesticidi znače efikasnost i stabilnost u suzbijanju štetočina. Tvrde da im ova jedinjenja omogućavaju da duže ostaju delotvorni što znači i manji broj tretiranja nego što je to slučaj s nefluorisanom alternativom.

Pročitajte još:

Klasifikacija, kamen spoticanja

Bifentrin je najčešće upotrebljavan fluorisani pesticid. Deluje na nervni sistem insekata i glavni je sastojak u više od 600 formulacija. Poznato je sredstvo za tretiranje semena i kontrolu mrava, termita, a koristi se na voću, povrću, usevima soje, kukuruza. Dužina njegovog delovanja zavisi od tipa zemljišta i kreće se od 97 do 345 dana.

Njegov učinak na ljudsko zdravlje još nije poznat, ali postoje dokazi da je hronična izloženost povezana s neurotoksičnošću. EPA ga je klasifikovala kao mogući karcinogen za ljude. Dodatni problem je što su količine pronađene u poslednjih nekoliko godina u breskvama, batatu, čeri paradajzu, spanaću, patlidžanu premašile nivo sigurnosti koju Agencija propisuje.

Prema najnovijoj definiciji OECD-a jedan je od više od 200 aktivnih sastojaka pesticida koji bi bili priznati kao PFAS i zabranjen je za većinu poljoprivrednih upotreba u Evropskoj uniji. To nije slučaj s EPA koja prema definicija pod PFAS-om podrazumeva samo molekule s relativno dugim lancima koje imaju veze karbon-fluor.

Kritičari u fokus stavljaju da njeni istraživači nemaju mnogo saznanja i informacija o materijama, jer sve podatke o sigurnosti pesticida dobijaju od industrije. To znači da je osoblje pod velikim pritiskom da se određeni pesticidi odobre. EPA je odbila da komentariše ovakve kritike od strane Kajl Benet, direktorke neprofitne organizacije za zagovaranje zaštite životne sredine “Javni službenici za ekološku odgovornost” (PEER), koja je više od decenije radila za Agenciju.

Postavlja se pitanje kako jedna materija ne ispunjava EPA definiciju PFAS, a zadovoljava definiciju PFAS-a većeg dela ostatka sveta?

Hoće li biti promena?

Ostaje nejasno hoće li PFAS strateška mapa, koja se priprema, dovesti do akcije u vezi s fluorisanim pesticidima. Navodi se da se proces testiranja usavršava i da uče od svojih partnerstava širom zemlje, a njihove će definicije biti odraz informacija prikupljenih kroz ovaj proces.

Međutim, za neke ove reči nisu ohrabrujuće. Ističu da će biti potrebno nekoliko godina ili čak decenija da se shvati šta će se dogoditi sa svim novim fluorisanim pesticidima.

Kako je u Evropskoj uniji?

U Evropskoj Uniji sve su glasniji zahtevi da se potpuno zabrane. Tako se Evropska komisija obavezala da će ih postepeno zabraniti, dozvoljavajući njihovu upotrebu tamo gde se pokaže da su nezamenjivi. Izmene Direktive o vodi za piće, koja je stupila na snagu od 12. januara 2021. godine, donele su ograničenje od 0,5 µg/l za sve PFAS.

Korak više su napravile Nemačka, Holandija, Švedska, Danska i Norveška. One su ranije objavile da nameravaju da podnesu predlog ograničenja Evropskoj agenciji za hemikalije ECHA svih PFAS-ova u EU do 13. januara 2023. godine.

Komiteti za procenu rizika i socio-ekonomsku analizu podržavaju predlog Nemačke da se ograniči upotreba ovih i srodnih supstanci. Očekuje se da će potencijalno ograničenje smanjiti daljnju izloženost sredine i ljudi ovim hemikalijama, što je uglavnom rezultat upotrebe u materijalima u kontaktu s hranom, tekstilu i penama za gašenje požara.

Izvor: Agroklub

Hrvatska razmatra uvođenje vaučera za gorivo

03.07.2022

gasoline-nafta-gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay

Potpredsednik vlade i ministar finansija Hrvatske Zdravko Marić izjavio je da je uvođenje vaučera za gorivo jedna od mera koja se razmatra i na kojoj se radi u Hrvatskoj, ali još uvek nije ništa presudno.

S obzirom na to da sledeće nedelje ističe dvonedeljna odluka o fiksiranju cena goriva izvan auto-puteva, kao i na izvestan dalji rast cena nafte na tržištima, upitan koje dalje mere vlada razmatra, Marić je odgovorio da još treba pričekati sve proračune kada je u pitanju cena nafte, dodajući i da ministar ekonomije i održivog razvoja Davor Filipović vodi dodatne razgovore s predstavnicima distributera i proizvođača, prenosi Večernji list.

Upitan o mogućnosti uvođenja vaučera za gorivo, ministar finansija Hrvatske je istakao da je to jedna od mera koje se razmatraju, ali za čiju pripremu još treba vremena. Između ostalog, tu su i pitanja onih koji poseduju više vozila, kao i pitanja socijalnih kriterijuma u pogledu toga da li bi takva mera važila za sve podjednako ili ne.

„Na tome, između ostalog, radimo ovih poslednjih dana i nedelja. Kada se iz toga svega bude iznedrilo nešto spremno za komunikaciju, to ćemo reći“, naglasio je Marić.

Na pitanje novinara da li se vaučeri uzimaju u obzir i za hranu, on je podsetio da je PDV na svežu hranu, kao što su meso, riba, voće i povrće, praktično sveden na najniži mogući nivo.

Pročitajte još:

„Očekujemo od vlade da napravi i druge karike u lancu i sada je vreme za zajedničko delovanje, ali će uvek biti onih koji će videti kratkoročnu zaradu i loviti u mraku. Ponavljam, ako će svako posmatrati svoj deo posebno, svaki segment kao poseban silos, svi ćemo dugoročno izgubiti. Moramo da budemo svesni toga“, upozorio je Marić.

Upitan o primedbama udruženja za zaštitu potrošača da im je dodeljeno premalo novca za praćenje zaokruživanja cena kod zamene kune evrom, resorni ministar je naveo da „po pravilu, koliko god dali uvek se traži više“.

„U proračunu za ovu namenu izdvojeno je 700.000 kuna (92.955 evra), tu su još i evropski izvori, ali će se za tako važnu namenu kao što je zaštita potrošača naći novac. Neka se ne brinu o tome. Ako imaju određene kvalitetne predloge kako na još bolji način pratiti te cene, sprečiti da ne dođe do neopravdanog podizanja cena, vrlo rado ćemo to podržati“, poručio je Marić.

Izvoz: Biznis.rs

Turska postala centralna destinacija za reciklažu

02.07.2022

plastic-waste-plastika-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay (stux)

Uvoz plastičnog otpada u Tursku bio je vredan 127,7 miliona dolara u 2020. godini, dok je izvoz recikliranih proizvoda iznosio čak 1,21 milijardu dolara, što ovoj zemlji u industriji reciklaže u narednih pet godina otvara velike mogućnosti.

Prema rečima predsednika Turskog udruženja reciklera (Gekader) Fatiha Erena, Turska je postala centralna destinacija za reciklažu, umesto Dalekog istoka i Kine, piše Anadolu Agency.

Međunarodni trgovinski odnosi su se promenili poslednjih godina usled pandemije korona virusa, jer je trgovina sa Kinom pretrpela poremećaje, a Turska se pojavila kao važna alternativa za potražnju i ponudu.

„Sa svojom geografskom lokacijom naša zemlja je logistička zemlja, ne samo za reciklažu, već i u mnogim (drugim) sektorima“, rekao je Eren.

On je istakao da je Turska po ovom pitanju tehnologija ispred nekih evropskih zemalja, napominjući da su tekstilni giganti, na primer, preferirali reciklirano predivo proizvedeno u zemlji. Ističući kontinuiranu ekspanziju turskog sektora reciklaže, on je istakao da ona zadovoljava 30 odsto potreba zemlje za plastičnim sirovinama.

„Ako sektor reciklaže ne može da obezbedi ovih 30 odsto, biće potrebno dodatnih 30 odsto uvoza“, dodao je on, objašnjavajući da bi to naštetilo saldu tekućeg računa Turske. „Dakle, sektor reciklaže mora nastaviti da radi brzo i snažno”, kaže Eren.

Pročitajte još:

Ono što će verovatno pomoći da se izbegnu izgledi za povećanje uvoza u ovom sektoru je što domaća reciklaža takođe postaje sve raširenija, rekao je Eren, koji je naveo napore Ministarstva životne sredine, urbanizacije i klimatskih promena.

Postrojenja za otpad i separaciju mogu se naći u skoro svim opštinama širom zemlje, a domaćinstva takođe pomažu tako što odvajaju svoj otpad koji se može reciklirati, iako je to još uvek ispod željenog nivoa, rekao je on.

Industrija reciklaže plastike može pomoći daljem smanjenju deficita tekućeg računa za plastične sirovine za 36 odsto pre 2030. godine, dodao je on.

„Očekuje se da će globalna tržišna veličina industrije reciklaže plastike dostići 900 milijardi dolara 2050. godine. Ako Turska nastavi sa trenutnim rastom u ovoj oblasti, njen sektor reciklaže će biti 3,2 milijarde dolara 2025. i 63 milijarde dolara 2050. godine“, istakao je Eren.

On je precizirao da u sadašnjoj veličini industrija zapošljava oko milion ljudi u Turskoj. U 2020. godini postrojenja za reciklažu u Turskoj preradila su 127 miliona tona otpada, dok je 49,1 milion tona reciklirano, što je doprinelo turskoj ekonomiji sa šest milijardi dolara, rekao je Eren.

Zemlja je prošle godine uvezla 14,7 miliona tona otpada koji se može reciklirati: 12,7 miliona tona metala, 1,2 miliona tona papira, 685.000 tona plastike i 55.000 tona stakla, dodao je on, sa ukupnim ekonomskim doprinosom ovog sektora u ukupnom iznosu od 7,5 milijardi dolara.

Što se tiče reciklažnog otpada iz zemlje, rekao je on, turska domaćinstva su reciklirala oko 28,6 miliona tona u 2020. godini, iako je to daleko manje od proizvodnje. Eren je takođe podvukao potrebu za proširenjem reciklaže širom sveta.

„Očigledno je da povećanje troškova proizvodnje, emisija ugljenika i povećanje cena sirovina ugrožavaju budućnost sveta.

Izvor: Biznis

Energetska kriza i promene u Srbiji

02.07.2022

dalekovod_struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako se snabdevanje naftom i gasom još uvek odvija bez prekida, a država ima spremne planove za potencijalne krizne situacije koje bi dovele do prekida isporuka, važno je da uspostavimo diversifikaciju snabdevača od koje direktno zavisi energetska stabilnost.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović nedavno je objasnila da trenutno u potpunosti zavismo od ruskog gasa, ali da se otvara mogućnost da gas dobijamo od drugih dobavljača. To će biti moguće završetkom interkonekcije sa Bugarskom koja je planirana za septembar iduće godine.

„Naš zadatak je da vodimo srpsku politiku u srpskom interesu, a da emocije ostavimo sa strane, da vidimo od koga i koliko možemo da nabavimo gas, da rezervišemo kapacitete za narednu godinu. Čim imamo još jednog dobavljača, sigurniji smo”, rekla je ministarka.

U fokusu:

Više zelene energije, na redu je potez EPS-a

Ministarstvo rudarstva i energetike stvorilo je sve uslove za više zelene energije, ali kada je reč o postavljanju solarnih panela na krovove kuća, EPS još uvek ne sprovodi svoj deo posla, izjavila je Mihajlović. Ona je istakla da je Ministarstvo prošle godine započelo sa projektima dodele subvencija domaćinstvima za postavljanje solarnih panela, ali da je problem nastao jer „Elektroprivreda” još uvek ne potpisuje ugovore sa građanima.

„Mi smo uradili sve što je bilo potrebno. Doneli smo zakone, pojednostavili procedure i onda smo zastali, jer EPS ne sprovodi svoj deo posla”, rekla je Mihajlović u Smederevskoj Palanci gde je obišla domaćinstva koja su učestvovala u projektu unapređenja energetske efikasnosti.

Ona je nedavno naglasila da je veće korišćenje OIE u proizvodnji energije način da budemo energetski dovoljni, nezavisni i bezbedni i da, ukoliko ne promenimo strukturu energetskog miksa, nećemo imati dovoljnu količinu energije u budućnosti, što će ugroziti nacionalnu bezbednost.

Cilj je da sva domaćinstva mogu da zamene stolariju

Ministarstvo rudarstva i energetike je početkom godine raspisalo novi Javni poziv za zamenu stolarije i postavljanje solarnih panela upućen gradovima i opštinama.

Za uvećanje energetske efikasnosti u 2022. godini država je opredelila 230 miliona evra, a kako sredstava ima dovoljno, Mihajlović se nada da će svi građani biti u mogućnosti da zamene stolariju. Ona je najavila i olakšice za devastirane opštine i socijalno ugrožene građane koji će uz zamenu stolarije smanjiti svoje račune za struju za 20 do 30 odsto.

„Uvećanje energetske efikasnosti na nacionalnom nivou znači uštedu od 50 miliona kilovat sati godišnje, i podjednako važno, 300.000 tona manje emisije ugljen-dioksida”, istakla je ministarka.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Naš odnos prema energiji mora da se promeni

Vlada će obezbediti dovoljne količine energije i energenata za narednu zimsku sezonu, ali to neće biti ni jednostavno ni jeftino, zato je važno da građani Srbije počnu da štede i racionalnije koriste energiju.

„Srbija će morati da donosi određene odluke i moraćemo svi da učestvujemo u procesu racionalizacije. Spremni smo za svaki scenario, ali je drugo pitanje koliko će to da nas košta, jer nema jeftine energije”, naglasila je Mihajlović.

Prema njenim rečima, diversifikacija snabdevača gasom je prioritet za Srbiju i završetkom interkonekcije sa Bugarskom dobićemo mogućnost da gas dobijemo iz LNG terminala u Grčkoj ili iz Azerbejdžana. Jedan od koraka ka sigurnom snabdevanju je i povezivanje sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.

Energetski portal

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Zakon o obnovi prirode kao veliki podsticaj za evropski biodiverzitet i zaštitu klime

02.07.2022

more-obala-sea-nature — Foto-ilustracija: Pexels

Predlog Zakona o obnovi prirode izričito je usmeren na obnovu evropske prirode, posebno na obnovu 80 odsto evropskih staništa koja su u lošem stanju i povratak prirode u sve ekosisteme, od šuma i poljoprivrednog zemljišta do mora, slatkovodnih i urbanih ekosistema. Prema predlogu zakona, pravno obvezujući ciljevi za obnovu prirode u različitim ekosistemima primenjivaće se na svaku državu članicu Evropske unije, nadopunjujući postojeće zakone.

Cilj je da se do 2030. godine merama obnove prirode pokrije najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja Evropske unije, i na kraju da se prošire na sve ekosisteme kojima je potrebna obnova do 2050. godine.

Nakon nekoliko meseci odgađanja, Evropska komisija je 22. juna objavila predlog novog propisa o obnovi prirode, najavljenog u Evropskom zelenom planu 2020. godine. Komisijin predlog ogromna je prekretnica: nijedan drugi zakon nikad nigde u svetu nije postavio pravno obvezujuće ciljeve obnove prirode na ovom nivou. Reč je o prvoj velikoj legislativi u Evropskoj uniji od Direktive o staništima iz 1992. godine.

Pročitajte još:

„Iako Komisijin predlog nije savršen, pozivamo na njegovo prihvaćanje i implementaciju jer predstavlja istinski pokušaj da se preokrene plima gubitka biodiveziteta i klimatskih promena. Evropski parlament i Veće Evropske unije moraju bez odgađanja da u potpunosti podrže njegove pozitivne elemente, te da očajanju postojeće slabosti.

Komisijin predlog sadrži snažne elemente kao što su vremenski određene obaveze za restauraciju posebnih staništa iz Direktive o staništima, ali i dalje od toga, uključujući kopnene, obalne, slatkovodne i morske ekosisteme. Ovde se krije potencijal za poboljšanje stanja prirode na visokom nivou’’, ističu u Udruženju Biom.

„Nije reč samo o preživljavanju prirode, nego o preživljavanju čovečanstva. Od poljoprivrede do ribarstva, naša sposobnost prehranjivanja čovečanstva zavisi od popravljanja štete nanesene ekosistemima, dok još možemo. Interesne grupe tvrde da je priroda pretnja snabdevanju hranom, ali istina je da je ona naš najvažniji saveznik.“ – izjavio je Tomislav Hudina, vođa Programa za staništa i botaniku u Biomu.

„Zdravi i (odr)živi okeani i mora se temelj opstanka čovečanstva. Međutim, stvarnost je da naša mora nikad nisu bila u lošijem stanju nego danas. Koralni grebeni odumiru, riblje populacije su u opadanju, a morski život nestaje. Ali, ako mu se pruži šansa i ruka pomoći, more i morski ekosistem ima priliku za oporavak i obnovu. Snažnim propisom Evropske unije o restauraciji prirode većina štete koju su prouzrokovali ljudi i ribarstvo mogla bi biti poništena.“ – izjavio je Hrvoje Čeprnja, Biomov stručni saradnik za ribarstvo.

Izvor: Ekovjesnik

U Italiji se ograničava upotreba vode zbog suše – kazne idu i do 500 evra

02.07.2022

zalivanje_zemlja_voda_navodnjavanje — Foto-ilustracija: Pexels

U italijanskoj pokrajini Emilija-Romanja velika je kriza zbog ekstremne suše. Proglašena je godišnja regulacija u Bolonji i okolini kojom se ograničava upotreba vode za piće.

Regulacija o uštedi će biti na snazi do 30. septembra, a zabranjuje se korišćenje van domaćinstva od 8 do 21 čas. Poseban osvrt dat je zalivanju bašti, cveća, pranju vozila, a sve kako bi se sprečio gubitak dragocene tečnosti. Za javne površine restrikcija je od 10 do 18 časova.

Vremenska prognoza pokazuje rast temperature iznad 43 stepena Celzijusa u delovima Italije koja već trpi posledice suše. Vodene akumulacije se smanjuju, a ugrožena je poljoprivredna proizvodnja. Udruženje poljoprivrednika Koldireti navodi da je ugroženo 40 odsto poljoprivrednog zemljišta. Padavina je bilo veoma malo još od novembra 2021. godine. Vodostaj u reci Po je izuzetno nizak, najniži u poslednjih 70 godina.

Procene govore da nedostaje tri milijarde kubnih metara vode. Zbog porasta potrošnje nivo jezera Mađore je opao za jedan metar i to za samo tri dana.

Pročitajte još:

Velika kampanja

Održiva upotreba vodenih resursa je u fokusu aktivnosti opštine Bolonja gde istražuju lokalne efekte klimatskih promena, a koje smanjuju dostupnost vode za piće u letnjem periodu.

Tamo traje velika kampanja upoznavanja stanovništva s načinima gubitka vode. Navode da se otvorenom slavinom potroši 13 litara u minuti, a da se 40 odsto vode za piće koristi za ispiranje toaleta.

Samo za tuširanje u trajanju od pet minuta potroši se 60 litara, a za punjenje kade duplo više. Pranje veša na nižim temperaturama potroši manje vode nego na 90 stepeni, a rad mašine kada je puna uštedi od 8.000 do 11.000 litara godišnje.

Preporučene mere

U cilju racionalizacije korišćenja vode stanovništvu je preporučeno da proveri ispravnost funkcionisanja svojih vodovodnih sistema kako bi se uočila bilo kakva skrivena curenja. Predlaže se upotreba mlaznica za slavine i drugih štednih uređaja, kao i savesno korišćenje mašina za veš i posuđe. Za održavanje lične higijene preporučeno je tuširanje kako bi se smanjila potrošnja.

Poljoprivrednicima se preporučuje upotreba sistema za navodnjavanje kap po kap.

Za nepoštovanje regulacije propisane su kazne od 25 do 500 evra.

Izvor: Agroklub

Utvrđene nove maloprodajne cene derivata nafte

01.07.2022

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 1. jula 2022. godine do 15 časova 8. jula 2022. godine, i to za:

EVRO DIZEL, u iznosu 218,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 205,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Srbiju u maju posetilo 88,4 odsto više turista nego u maju prošle godine

01.07.2022

tourists_turisti_tourism_turizam — Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji je u maju ove godine broj dolazaka turista veći za 88,4 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine, dok je broj noćenja veći za 56,1 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Broj noćenja domaćih turista u maju 2022. godine veći je za 33,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je broj noćenja stranih turista veći za 103,8 odsto.

U prvom kvartalu ove godine broj ostvarenih turističkih noćenja iznosio je 2,1 milion, što je za 40,5 odsto više u odnosu na prvi kvartal 2021. godine. Domaći turisti su ostvarili 60,2 odsto, a strani 39,8 odsto od ukupnog broja noćenja.

Najfrekventnije posećivana mesta u prvom kvartalu 2022. godine bili su Beograd, Novi Sad, Subotica i Niš. Beograd je zabeležio 513.200 noćenja, a 80 odsto posetilaca bili su strani turisti.

Pročitajte još:

U Novom Sadu i Subotici, oko 60 odsto posetilaca bilo iz inostranstva, saopštio je RZS.

U Planinskim centrima, drugoj po redu kategoriji mesta prema broju turističkih noćenja u prvom kvartalu 2022. godine, ostvareno je 760.000 noćenja, što je za 29,6 odsto više nego u istom period prethodne godine.

Kopaonik je privukao najveći broj turista (278,300), koji su u najvećem broju bili iz Srbije. Na Zlatiboru je ostvareno 156.000 noćenja, od kojih je takođe većina bila iz Srbije.

Banjska mesta su u prvom kvartalu 2022. godine ostvarila 335.600 noćenja, što je 36,2 odsto više nego u prvom kvartalu 2021. godine. Turisti su uglavnom bili iz Srbije (81,5 odsto), a najposećenija je bila Vrnjačka Banja sa 90.000 posetilaca.

Energetski portal

Obeležen Međunarodni dan reke Dunav uz jedinstveni koncert klasične muzike na Ramskoj tvrđavi

01.07.2022

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana reke Dunav, JVP „Srbijavode“ je organizovalo događaj pod nazivom „Otkrij Dunav“ na Ramskoj tvrđavi, u saradnji sa Opštinom Veliko Gradište i ArtLink festivalom.

Ove godine proslava je upotpunjena vrhunskom interpretacijom klasične muzike, gde su nastupili eminentni violinista/dirigent Fedor Rudin, violončelista Jan Fogler i ansambl Kamerata Balkanika, koji su izvodili numere inspirisane vodom i očuvanjem prirode.

Počasni učesnici događaja bili su predstavnici Resornog ministarstva, Ministarstva zaštite životne sredine i ostalih ministarstava, kao i drugi mnogobrojni istaknuti stručnjaci koji ukazuju na strateški značaj i potencijal ove reke.

Realizaciju koncerta „Otkrij Dunav“ na Ramskoj tvrđavi, u okviru ArtLink festivala, podržao je projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ koji finansiraju Evropska unija i Nemačka Vlada, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju.

“Ove godine, uz isticanje ekološkog, geografskog i turističkog aspekta Ramske tvrđave slogan „Otkrij Dunav“ jasno govori šta je naš cilj, a to je prvenstveno edukacija i ukazivanje na vrednosti Dunava, kako u našoj zemlji, tako i u ostalim zemljama Podunavskog regiona. Živimo u doba klimatskih promena kada nam je jasno da će se u budućnosti voditi bitke za vodu, a ne za naftu, rude i metale kao što je to bilo u prethodnim vekovima. Zadatak svih nas je da brinemo o Dunavu, kako bi generacijama koje dolaze ostavili Dunav bar za jedan posto čistiji, pitkiji i plavlji”, istakao je direktor JVP ”Srbijavode” u uvodnom obraćanju.

Pročitajte još:

Predsednik opštine Veliko Gradište se najpre zahvalio JVP ”Srbijavode” i svim ostalim učesnicima ovog događaja i izrazio čast što je za obeležavanje ovako važnog datuma izabrana upravo Ramska tvrđava.

”Upravo ovde Dunav je najširi i čitavom širinom pripada Srbiji i želeo bih da istaknem da mi koji živimo pored Dunava, osećamo da smo privilegovani. Ovde u Velikom Gradištu pored reke Dunav, imamo i reku Pek koja se u centru grada uliva u Dunav i imamo Srebrno jezero, koje postaje prepoznatljiva turistička destinacija za celu Srbiju. Dunav je veoma značajan, na obalama Dunava se živi i od Dunava se živi i iz tog razloga večeras želimo da prenesemo veoma važnu poruku da moramo čuvati Dunav, čuvati naše reke, jer nemamo rezervne za generacije koje nam tek dolaze”, rekao je Dragan Milić.

U skladu sa tim, JVP „Srbijavode“ i Opština Veliko Gradište organizovali su i niz edukativnih radionica tokom kojih su deca vrtićkog uzrasta i mlađih razreda osnovnih škola imali su prilike da se na kreativan način upoznaju sa temom odbrane od poplava. Međunarodni dan Dunava je vesela i svečana manifestacija u kojoj se podstiču organizacije i institucije na svim nivoima društva, od vrtića preko srednjih škola, nevladinih organizacija i lokalnih samouprava.

Dan Dunava obeležava se 29. juna širom sliva reke Dunav i proslava odaje počast vitalnoj ulozi Dunava i njegovih pritoka u životima ljudi. Prvi put obeležen 2004. godine, Dan Dunava je osnovan u znak sećanja na desetogodišnjicu potpisivanja Konvencije o zaštiti reke Dunav 1994. godine u Sofiji.

Tokom svojih 19 godina, Dan Dunava je prerastao u najveći svetski međunarodni rečni festival, naseljavajući obale reka događajima i aktivnostima kako bi se proslavila kulturna raznolikost Dunava. Pod okriljem ICPDR-a, zemlje članice i partneri organizuju nacionalne događaje, koristeći svoje lokalno znanje uporedo sa međunarodnom saradnjom.

Kroz raznovrstan spektar aktivnosti kao što su igre vezane za vodu, izleti, okrugli stolovi, radionice, edukativne aktivnosti i aktivnosti podizanja svesti javnosti, celo društvo treba da stekne čvršću emocionalnu vezu sa dunavskim basenom i njegovim jedinstvenim biodiverzitetom. Angažovanje poznatih umetnika i ličnosti koje su posvećene delu za Dunavski basen, moglo bi lično da inspiriše javnost da deluje za Dunav u svom svakodnevnom životu.Živeti u harmoniji sa prirodom je moguć svakodnevnim malim promenama.

Izvor: JVP “Srbijavode”

Zabrana prodaje novih automobila na fosilna goriva u EU i izgradnje benzinskih stanica u SAD

01.07.2022

Los Anđeles će uskoro postati najveći grad u Americi koji će na lokalnom nivou ograničiti upotrebu fosilnih goriva kao deo svoje težnje za rešavanjem klimatskih problema, prenose mediji. Ovo uključuje i zabranu izgradnje novih benzinskih pumpi u gradu.

Marta prošle godine, američki grad Petaluma u Kaliforniji postao je prvi grad koji je zabranio izgradnju novih benzinskih stanica, u težnji da do 2030. godine dostigne karbonsku neutralnost. Ova inicijativa se ubrzo proširila i na druge američke gradove te se i Los Anđeles, iako poznat kao grad koji se u potpunosti oslanja na automobilski prevoz, pridružio ovoj inicijativi nazvanoj Safe cities movement.

Zvaničnici Los Anđelesa su istakli da je donošenje zabrane otvaranje novih benzinskih stanica očigledno rešenje jer niko ne želi dalja zagađenja. Između ostalog, država Kalifornija od 2035. godine prestaje sa prodajom automobila na klasični pogon, a takođe ima cilj da pređe na korišćenje 100 odsto obnovljive energije do 2045. godine.

Na američkim putevima je sve više vozila na električni pogon, izgradnja potrebne infrastrukture je u zamahu i stanice za punjenje elektrifikovanih vozila sve su brojnije. Ipak, statistika pokazuje da u SAD postoji dvostruko više benzinskih stanica po glavi stanovnika nego u EU, tako da su Amerikanci koji imaju vozila na fosilni pogon mirni još neko vreme.

Pročitajte još:

U EU zabrana prodaje konvencionalnih vozila od 2035.

Kada je o Evropi reč, kako prenose agencije, protekli dani su najvažniji u Evropskoj uniji kada su u pitanju automobili i laka komercijalna vozila na klasični pogon. Ministri za zaštitu životne sredine iz 27 zemalja članica EU usaglasili su se oko zabrane prodaje automobila na benzin i dizel od 2035. godine. Ovaj predlog nisu prihvatile Nemačka, Italija, Portugalija, Bugarska, Rumunija i Slovačka. Ove države smatraju da za potpunu zabranu potreban duži period tranzicije i da je realnije da to bude 2040. godina, s tim da se do 2035. smanji emisija CO2 za 90 odsto.

Još važniju stvar predstavlja predlog zabrane prodaje polovnih vozila na klasični pogon, što bi značilo da bi cela EU od 2035. morala da pređe na korišćenje električnih vozila. Ova odluka će sigurno uticati na ubrzanje procesa elektrifikacije kod proizvođača automobila.

Broj punjača za EV u Evropskoj Uniji, izvor: ACEA

Dodatno je propisano da će i do kraja ove decenije proizvođači automobila morati da smanje emisiju CO2 za 55 odsto u poređenju sa 2021. godinom. Oliver Zipse, predsednik Asocijacije evropskih proizvođača automobila ACEA i izvršni direktor BMW Grupe rekao je, “Da budem vrlo jasan: automobilska industrija će u potpunosti doprineti cilju karbonski neutralne Evrope 2050. godine. Međutim, odluka Saveta postavlja značajna pitanja na koja još nije odgovoreno, kao što je kako će Evropa osigurati strateški pristup ključnim sirovinama za e-mobilnost”.

Planirana zabrana bi omogućila Evropskoj Uniji da do 2050. godine bude karbonski neutralna i većinom bez automobila sa klasičnim sagorevanjem.

“Ako EU želi da bude pionir održive mobilnosti, potrebno je da se obezbedi dostupnost tih materijala. U suprotnom, bićemo ponovo u zavisnom položaju”, dodaje Zipse. „Napredovanje tehnologije podrazumeva da vodonik i druga karbonski neutralna goriva mogu da igraju važnu ulogu u dekarbonizaciji drumskog transporta”, rekao je on.

Međutim, da bi se ostvarilo pomenuto smanjenje emisije CO2 za 55 odsto, potrebno je dostići i cifru od 6,8 miliona punjača za EV. Prema trenutnim izveštajima ACEA, više od polovine punjača za EV se nalazi u dve zemlje Nemačkoj (90 hiljada) i Holandiji (60 hiljada). Najmanje punjača ima na Kipru, svega 57. Iako je primetno povećanje stanica za punjenje za 180 odsto u poslednjih pet godina, ukupan broj punjača (307 hiljada) je i dalje nedovoljan. Kada su u pitanju prodajni rezultati EV, u prvom kvartalu 2022. godine u zemljama Evropske unije zabeležena je prodaja gotovo 225 hiljada električnih vozila (BEV), te njihov udeo na tržištu iznosi 10 odsto.

Milica Marković

Veče zelene nauke – Otvaranje dva nova programa Fonda za nauku RS

01.07.2022

Dogadjaj Fonda za nauku - Otvaranje dva nova programa 1 (1) — Foto: Fond za nauku RS

U Botaničkoj bašti „Jevremovac” Fond za nauku Republike Srbije je organizovao događaj povodom otvaranja dva nova programa kroz koje će se finansirati novi naučnoistraživački projekti u Republici Srbiji.

„Zeleni program saradnje nauke i privrede” će pružiti podršku našim istraživačima da sprovedu primenjena istraživanja koja će doprineti smanjenju zagađenja životne sredine. Ovaj program je u skladu sa strategijom Evropske unije “Put do zdrave planete”, kao i sa relevantnim nacionalnim strategijama razvoja nauke i tehnologije. “Zeleni program” je usmeren ka održivom razvoju, podizanju kvaliteta životne sredine kroz smanjenje zagađenja prirodnih resursa, naših voda, zemljišta, vazduha, kao i celog ekosistema. Ukupan budžet programa je 3,5 miliona evra, a sredstva su izdvojena iz budžeta Republike Srbije.

Drugi program koji se otvara, Program „PRIZMA”, će se realizovati kroz šest potprograma posvećenih različitim istraživačkim oblastima: prirodne nauke i matematika, tehničko-tehnološke nauke, medicinske nauke, društveno-humanističke nauke, kao i oblasti koje predstavljaju nacionalne prioritete – biotehnologija i veštačka inteligencija. Budžet Programa „PRIZMA“ iznosi 25 miliona evra. Sredstava su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, IPA fondova Evropske unije i kroz „SAIGE” Projekat Svetske banke.

Dr Milica Đurić – Jovičić, v.d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije je istakla da je Fond za nauku mlada institucija, koja postoji nešto više od tri godine i da je za to vreme otvoreno osam programa kroz koji se finansiraju projekti naših naučnika.

„Fond za nauku će kroz nove programe, za koje je izdvojeno 28,5 miliona evra, obezbediti sredstva naučnicima da pomeraju granice saznanja i razvijaju nova rešenja. Sredstva su namenjena za ulaganje u rad istraživača, opremu i potrošni materijal, međunarodnu saradnju, objavljivanje i promociju rezultata, kao i druge aktivnosti koje su neophodne za razvoj nauke i istraživanja. Javni pozivi za ove programe trajaće do sredine septembra, a na njih mogu da konkurišu sve akreditovane naučnoistraživačke organizacije”.

Poseban deo događaja Fonda za nauku je bio posvećen predstavljanju talentovanih mladih naučnika koji rukovode važnim projektima iz oblasti ekologije, zelenih tehnologija i zaštite životne sredine, u okviru Programa PROMIS.

Dr Đurić-Jovičić je podsetila da je veoma važno što je pažnja usmerena i ka mladim naučnicima čiji projekti će doprineti poboljšavanju uslova života svih nas.

Pročitajte još:

„U okviru PROMIS programa, koji se bliži kraju realizacije, odabrano je ukupno 59 projekata mladih doktora nauka. Od toga, čak 13 ovde prikazanih projekata bazira svoja istraživanja na ekološkim temama poput povećanja energetske efikasnosti u industriji električnih automobila, otklanjanja posledica uticaja plastičnog otpada u rekama, uticaja toksičnih plastičnih materijala na plodnost žena, očuvanja domaćih vrsta medonosnih pčela, smanjenja štetnih emisija SO2 gasova, i slično. Posebno smo ponosni na činjenicu da su naučnici u okviru ovog programa objavili preko 340 publikacija, od čega 77 iz najviše kategorije naučnih časopisa“, naglasila je Đurić-Jovičić.

Emanuele Žofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, istakao je da ulaganje u nauku i istraživanje u Srbiji ne predstavlja trošak, već investiciju, od koje će korist imati ne samo naučna zajednica, već i celo društvo, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou.

Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji, naglasio je da je cilj ulaganja u nauku ostvarivanje rezultata koji će imati praktičnu primenu u poboljšavanju kvaliteta života svih građana, i da nauka ima veoma značajnu ulogu u ispunjenju jednog od strateških ciljeva Srbije – zelenoj privredi.

„Kroz Fond za nauku, kao i kroz druge institucije, Republika Srbija obezbeđuje kvalitet i izvrsnost istraživačkog rada naših naučnika, i u domaćim i u evropskim i svetskim okvirima, pomažući im da dostignu najviše međunarodne standarde. Vlada Republike Srbije je u poslednjih nekoliko godina uložila 60 miliona evra u naučnu infrastrukturu. Pored institucionalnog finansiranja kojim se obezbeđuje kontinuirani rad naučnika u Srbiji, država je izdvojila sredstva za izgradnju naučno-tehnoloških parkova, izgradnju novih zgrada fakulteta, modernizaciju laboratorija i istraživački rad mladih naučnika. “, istakla je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Marijana Dukić-Mijatović.

Događaju Fonda za nauku Republike Srbije su prisustvovali ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Marijana Dukić-Mijatović, državni sekretari i pomoćnici ministra u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici stranih ambasada, predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, rektori univerziteta, dekani i direktori naučno-istraživačkih organizacija, predstavnici naučne zajednice, privrede i medija.

Izvor: Fond za nauku RS

Usvojena pojednostavljena procedura za kupce-proizvođače električne energije

30.06.2022

solar — Foto-ilustracija: Freepik Photovoltaic photo created by senivpetro - www.freepik.com

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača električne energije, čime je dodatno pojednostavljena procedura za proizvodnju energije za sopstvene potrebe iz OIE.

Izmene Uredbe omogućiće da se dodatno skrati procedura i smanje troškovi za kupce-proizvođače koji celokupnu proizvedenu električnu energiju koriste samo za sopstvenu potrošnju, i ne isporučuju višak energije u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem.

U ovom slučaju, građani ili privredni subjekti sa statusom kupca-proizvođača dužni su da snabdevaču podnesu zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju ili ugovora o snabdevanju sa unapred određenim količinama električne energije za svaki obračunski period tokom perioda snabdevanja, čime je procedura za ovu kategoriju dodatno pojednostavljena.

Pročitajte još:

Kupac-proizvođač je nova kategorija učesnika na tržištu električne energije, koja je u pravni sistem Republike Srbije uvedena Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, usvojenim prošle godine.

Novim zakonom bitno je pojednostavljena procedura sticanja statusa kupca-proizvođača, tako da je umesto nekadašnjih 20, sada potreban samo jedan korak.

Do sada je 60 fizičkih lica i osam pravnih lica upisano u registar kupac-proizvođača, a ukupna instalisana snaga kojom raspolažu svi kupci-proizvođači iznosi 2,12 MW.

Takođe, prema podacima JP „EPS Snabdevanje“ i „Elektrodistribucije Srbije“, podneti su zahtevi za zaključenje ugovora i priključenje još 25 MW.

Uvođenjem instituta kupca-proizvođača građanima i pravnim licima se, kao krajnjim kupcima, omogućava da proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe i tako smanje račune za električnu energiju, istovremeno postajući aktivni učesnici u procesu energetske tranzicije.

Uključivanjem potrošača koji troše sopstvenu energiju iz obnovljivih izvora smanjuju se gubici u mreži i doprinosi povećanju energetske nezavisnosti i bezbednosti, kao i očuvanju zdrave životne sredine.

Energetski portal

Vlada ograničila cene osnovnih namirnica i naftnih derivata

30.06.2022

gorivo_benzin_stanica — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Anders)

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je da su na današnjoj sednici Vlade usvojene Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica i Uredba o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte.

Uredbom o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, ograničavaju se cene brašna tip T-400 glatko, u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma; tip T-500, u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma; jestivo suncokretovo ulje u pakovanju od jednog litra, kao i svinjski but, tako da ne prelazi nivo cena na dan 15. novembar 2021. godine.

Ovaj dokument stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a važi do 31. jula 2022. godine.

Takođe, ovom uredbom ograničava se maksimalna maloprodajna cena UHT mleka sa 2,8 procenta mlečne masti u pakovanju od jednog litra na 113,99 dinara.

Maksimalna maloprodajna cena belog kristal šećera, po kilogramu, u svim pakovanjima, ne sme prelaziti 96,99 dinara, dok maksimalna proizvođačka cena belog kristal šećera, u pakovanjima od jednog kilograma, pet kilograma i deset kilograma, ne sme prelaziti 80 dinara po kilogramu, pri čemu maksimalna proizvođačka cena za sva ostala pakovanja ne sme prelaziti 88 dinara po kilogramu.

Pročitajte još:

Ograničenje cena se ne odnosi na snižene cene rasprodaja, sezonskih sniženja ili akcijskih prodaja, ukoliko su bile na snazi 15. novembra 2021. godine, već na redovne cene, odnosno cene pre sniženja.

Vlada je usvojila i Uredbu o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte i predviđeno je da ona važi do 31. jula ove godine.

Najviša maloprodajna cena derivata nafte za period od 15 časova 24. juna 2022. godine do 15 časova 1. jula 2022. godine iznosi 212,00 dinara za jedan litar Evro dizela i 201,00 dinara za jedan litar Evro premijum BMB 95.

Takođe, na sednici Vlade je usvojena Odluka o privremenoj zabrani izvoza evro dizela EN 590. Pomenuta odluka doneta je u cilju sprečavanja potencijalne nestašice ovog proizvoda, prouzrokovane globalnim poremećajem na tržištu derivata nafte, i u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja tržišta Srbije derivatima nafte.

Na sednici je donet i Zaključak o saglasnosti da Republička direkcija za robne rezerve izvrši kupovinu do 131.000 tona merkantilne pšenice rod 2022. godine po ceni od 40 dinara po kilogramu (u cenu je uračunat PDV).

Broj telefona za prijave nepravilnosti u vezi sa primenom Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte je 066/ 847 – 00 – 27.

Energetski portal

Srpski izum uništava ambroziju bez hemije

30.06.2022

Ambrozija plant-3257793__340 — Foto: pixabay.com

Rešenje za globalni problem širenja jednog od najinvazivnijih prirodnih alergena na svetu, ambrozije – stiže iz Srbije.

Prof. dr Miloš Stanković, elektroinženjer, inovator, preduzetnik i dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja, patentirao je „Ambrozer“ uređaj za uništavanje korova koji pomoću radio-frekvencije i struje, bez hemijskih jedinjenja i pesticida, uništava korov u korenu, ekološkim putem.

Još je čuveni Nikola Tesla pokušavao da napravi električni uređaj za uništavanje korova. Od tada do danas, brojne regulative su se menjale pa je bilo neophodno ispuniti visoke standarde bezbednosti koji postoje u EU i svetu. Miloš je u tome uspeo i zatim osnovao startap kompaniju EWD (Electric weed destroyer) Technology u Beogradu.

Zašto se Stanković, koji je duže od 20 godina aktivan u naučno-istraživačkom radu, dobitnik više od 100 međunarodnih nagrada i priznanja i član brojnih akademija nauka širom sveta, odlučio da osmisli uređaj za uništavanje korova, govori za „Preduzetnik“.

„Moj brat od malih nogu ima problem sa ambrozijom. Hteo sam da pomognem njemu i svim ljudima koji pate zbog ambrozije i tako sam krenuo sa razvojem uređaja pre desetak godina“.

Pročitajte još:

Miloš je odmah uspostavio saradnju sa švedskim Univerzitetom za poljoprivredu. Uređaj je do danas testirao na 180 vrsta korova.

Pored Švedske i Srbije gde je uređaj isproban, korov je uništavan u Sloveniji, Nemačkoj i Ruskoj Federaciji.

Stanković je podneo prijave (PCT) za patent u 148 zemalja dokazujući da njegov proizvod ne postoji nigde na svetu i ima industrijsku primenu.

Serijska proizvodnja trebalo bi da počne u Srbiji krajem godina.

„Plan je da uređaj dalje distribuiramo u velike lance koji prodaju baštensku opremu, poput Jysk-a, Wobyhaus-a, Uradi-sam, sistemom B2B prodaje“, kaže Stanković.

Kako „Ambrozer“ radi?

Regulacijom frekvencije uništava se korov ili određeni deo biljke. U zavisnosti od vrste korova, zavisi frekvencija koja se upotrebljava da bi se eliminisao korov. Prilikom fizičkog kontakta elektroda uređaja sa korovom koji se tretira, nastaju biohemijski i biofizički procesi u biljci, ona u istom trenutku vene i ne raste više tokom sezone. Uređaj se može podesiti da uništava grupno ili selektivno korov, a ne uništava korisne biljke niti mikroorganizme. Može se postaviti na traktor, kamion, kosilicu ili ručni uređaj za domaćinstva i u gradskim parkovima.

U Srbiji ima 600.000 poljoprivrednih gazdinstava, ističe Stanković, navodeći da „Ambrozer“ može da pomogne organskim proizvođačima, kao i opštinama i gradovima, kojih ima 175 u našoj zemlji, a u kojima bi komunalna preduzeća mogla da koriste njegov uređaj za suzbijanje ambrozije na svojim površinama.

Srpski naučnik, Miloš Stanković, rukovodilac je Inovacionog centra u Kragujevcu pri fakultetu, počasni doktor nauka na državnom Univerzitetu u Ruskoj Federaciji, “tehničkih nauka” na Evropskom Univerzitetu u Nemačkoj, “ekoloških nauka” na međunarodnom Univerzitetu u Njujorku, dobitnik je Svetosavske nagrade za postignute rezultate u naučno – istraživačkom radu, Nagrade Grada Beograda za pronalazaštvo, nosilac Ordena Aleksandar Nevski Ruske akademije nauka, WIPO zlatne medalje za najbolji patent Svetske organizacije za intelektualnu svojinu iz Ženeve…

Više od 30 tehnološko-inovativnih startapa i organizacija iz Srbije učestvovalo je nedavno u organizaciji PKS na jednom od najprestižnijih startap manifestacija u svetu „ViennaUp ’22“ u Beču, među kojima i startap EWD Technology.

Izvor: Privredna komora Srbije

1...431432433...1,670 Page 432 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM