Home Blog Page 43

Energija vetra u fokusu nove britanske vlade

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Jaanus Jagomägi)

Iako je na funkciji nepunih mesec dana, nova Laburistička vlada Velike Britanije, pod vođstvom premijera Keira Starmera, već je pokrenula nekoliko značajnih reformi kako bi ubrzala ekspanziju energije vetra na kopnu i moru.

Vlada je podigla budžet za novu rundu aukcije (AR6) na rekordnih 1,85 milijardi evra. Veći deo sredstava – 1,3 milijarde evra, biće dostupan za priobalni vetar koji je fiksiran na dnu.

To je 38 odsto više od budžeta za vetroelektrane na moru koji je predložila prethodna vlada Velike Britanije, a udruženje Wind Europe ocenilo je da će ovaj potez omogućiti povećano korišćenje vetra na moru. Očekuje se da će uspešni projekti biti objavljeni u septembru.

Laburistička vlada je takođe ukinula de fakto zabranu vetra na kopnu u Engleskoj i želi da unapredi zakup morskog dna.

Energija vetra prepoznata je kao ključno sredstvo za postizanje ciljeva nove vlade da u potpunosti dekarbonizuje potrošnju električne energije u Velikoj Britaniji do 2030. godine, kao i da se udvostruči kapacitet vetra na kopnu i četvorostruko uveća kapacitet vetra na moru do 2030. godine.

Pročitajte još:

Udruženje Wind Europe pozdravlja odluku britanske vlade jer su, kako navode u saopštenju, uvideli da je inflacija i veći ulazni troškovi povećali troškove razvoja novih vetroelektrana na moru.

„Povećanje ukupnog budžeta za AR6 je prava stvar. Ovo će, u kombinaciji sa već dogovorenom višom granicom cene za pojedinačne ponude od 86,6 evra/MWh, dovesti do snažnog interesovanja industrije i zdrave konkurencije“, stoji u saopštenju udruženja.

Dodaje se i da u prethodnom krugu aukcije 2023. godine vlada nije uspela da uzme u obzir ove nove realnosti cena i zadržala je strogu gornju granicu cene od 52 evra/MWh. Ishod aukcija bio je poražavajući – nijedna ponuda za projekat vetroelektrane na moru nije bila podnesena zbog čega je Velika Britanija izgubila godinu dana razvoja vetroelektrana ovog tipa.

Energetski portal

Kada ekologija i energetska tranzicija nisu u istom timu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Zelena budućnost je na pomolu! Vozićemo električna kola, na našim krovovima će se presijavati solarni paneli, a piktoreskne prizore polja i livada upotpuniće vetroelektrane koje se lagano okreću i kao da nam poručuju „biće dovoljno čiste struje za sve“.

U ovu romantičnu sliku svako se vrlo lako zaljubi. Zamislite samo – nema više zagađenja vazduha, nema saobraćajne buke, računi za struju su sve niži, a životni standard sve bolji.

Samo, hoće li nam ova romantična slika izmaći?

Znamo da energetske tranzicije nema bez ključnih sirovina koji se koriste za proizvodnju baterija, solarnih panela, vetrogeneratora… Potražnja za litijumom, kobaltom i drugim dragocenim resursima skočila je u nebesa nakon što je svetsko tržište zavapilo za zelenim tehnologijama.

I tako je rudarenje dobilo jednu novu dimenziju i sada je među ključnim igračima u utakmici za klimatsku neutralnost. Ali, kada je rudarenje u igri, ekologija ne sme da bude na klupi.

Nova studija, koju su objavili istraživači sa Univerziteta u Kembridžu, opominje nas da rudarske aktivnosti „u službi energetske tranzicije“, kao i vađenje nafte i gasa, ugrožavaju opstanak 4.642 vrste kičmenjaka i daleko više beskičmenjaka i biljaka.

Najveći rizik za vrste dolazi od rudarenja materijala koji su fundamentalni za naš prelazak na čistu energiju. Ovi rudnici često se nalaze u najvrednijim svetskim žarištima biodiverziteta koja predstavljaju jedinstvena staništa za mnoge vrste na planeti.

Takođe, pretnja prirodi nije ograničena samo na fizičke lokacije rudnika. Vrste koje žive na velikim udaljenostima takođe mogu biti pod uticajem zbog zagađenih vodotokova ili usled krčenja šuma za izgradnju neophodnih puteva i ostale infrastrukture.

Među svim vrstama kičmenjaka, ribe su posebno izložene riziku od rudarenja (čak 2.053 vrste); zatim slede gmizavci, vodozemci, ptice i sisari. Čini se da je nivo pretnje povezan sa mestom gde određena vrsta živi i njenim načinom života: vrste koje naseljavaju slatkovodna staništa i vrste sa malim rasponima su posebno ugrožene.

Izvesno je da će se novi rudnici tek otvarati, a na nama je da izaberemo šta nam je važnije – ubrzana energetska tranzicija ili zaštita prirode i vrsta?

Iako države uglavnom nalažu strože ekološke kriterijume za celukupnu industriju, pa tako i rudarstvo, ne bih se preterano oslanjala na to. U kritičnim sirovinama mnoge države i kompanije vide jedinstvenu priliku za ekonomski rast, a jasno je da sve te mere za zaštitu životne sredine umnogome umanjuje produktivnost rudnika.

Neko će možda reći da je narušavanje prirode i gubitak pojedinih vrsta cena koju moramo da platimo kako bismo se napokon oslobodili fosilnih goriva i zakoračili u zeleniju budućnost. Uostalom, čovek je oduvek krčio šume radi širenja gradova i poljoprovrede, pa zašto bi onda rudnici bili izuzetak?

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Ali ovo ne sme da nam bude izgovor. Ako već pričamo o zelenoj budućnosti, onda moramo da budemo bolji od generacija koje su planetu dovele do tačke ključanja.

Nikada nećemo izaći iz klimatske krize ako nastavimo da uništavamo prirodu i biodiverzitet. Štaviše, dugogodišnje rudarenje u cilju energetske tranzicije može nas dovesti u još goru situaciju nego fosilna goriva.

I zato, ako već moramo da biramo između rudnika i prirode – birajmo pažljivo.

Milena Maglovski

Potrošili smo dozvoljene resurse – od danas živimo na dug planete

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (thibaut-marquis)

Dan ekološkog duga, predstavlja datum u godini kada čovečanstvo počinje da koristi resurse planete Zemlje brže nego što sama priroda može da se obnovi. Od tog trenutka, do kraja tekuće godine, ljudi se na globalnom nivou zadužuju kod prirode za njene resurse.

Posmatrajući pojedinačno zemlje, ne počinje svaka isto da živi na dug. Srbija je ove godine na taj način počela da živi od 23. maja, što je znatno ranije u poređenju sa 2023. godinom, kada je u dug prema prirodi zakoračila 8. jula. Neke druge države, recimo geografski blizu naše, Bosna i Hercegovina je to učinila 9. maja, Crna Gora 30. maja, a Hrvatska 28. maja.

Prema podacima Global Footprint Network, država koja se u ovoj godini prva zadužila jeste Katar 11. februara, a za njom ide Luksemburg 20. februara. Do sada se zadužilo ukupno oko 80 zemalja. Ubrzo se očekuje da će to učiniti i Brazil, već 4. avgusta, dok se kao poslednja predviđa Kirgistan, a kao datum se navodi 30. decembar.

Kako se objašnjava, postoje zemlje gde je ekološki otisak po osobi manji od globalnog biokapaciteta po osobi, a ukoliko bi čovečanstvo celo živelo na taj način, svet ne bi potrošio ceo budžet za godinu dana. Takve zemlje su isključene iz datuma koji su malopre navedeni kao primer.

Ipak, sveukupno gledajući, čovečanstvo od danas živi na račun planete, zato što smo potrošili sve prirodne resurse koji mogu da budu obnovljeni za godinu dana. Dan ekološkog duga na globalnom niovu, prošle godine stigao je dan kasnije – 2. avgusta.

Pročitajte još:

Preciznije, podaci govore da ljudi u ovom trenutku koriste prirodu 1,7 puta brže nego što ekosistem može da se obnavlja.

Kroz ilustraciju, Global Footprint Network je prikazao koliko bi kojoj državi bilo potrebno planeta da bi zadovoljila svoje trenutne potrebe za resursima. Sjedinjenim Državama bilo bi potrebno pet naših planeta, Australiji 4,7, Rusiji 3,8, Francuskoj 3,3, dok su Nemačka, Švajcarska, Portugal i Italija veoma blizu istom podatku oko tri planete. Postoji i nastavak spiska, ali Sjedinjene Države ostaju na prvom mestu po broju potrebnih planeta, odnosno količini njenih resursa. Kada se uzmu sve države u obzir, u proseku je potrebno 1,75. Recimo, Indiji bi bilo potrebno 0,7, odnosno ni čitava planeta pa se ova zemlja nije ni našla u pomenutoj tabeli sa datumima ulaska u ekološki dug.

Svetski Dan ekološkog duga, generalno gledajući, dolazi sve ranije. Tako je 70-ih godine prošlog veka dolazio krajem godina, početkom 21. veka u septembru, a sada početkom avgusta.

Energetski portal

U Kini na pomolu era najvećeg razvoja nuklearne energije? – Gde sve niču novi reaktori?

Foto-ilustracija: Unsplash (edward-he)
Foto-ilustracija: Unsplash (hey-emmby)

Kada je reč o stanju energetike u Kini, još uvek najviše dominira ugalj, koji čini više od polovine ukupne proizvodnje električne energije. Međutim, nuklearna energija igra sve značajniju ulogu, posebno u primorskim oblastima gde se dešava i najbrži ekonomski razvoj, pre svega zbog geografskih prednosti. Primera radi, Kina je 2021. godine proizvela ukupno 8.636 TWh električne energije, a ugalj je doprineo sa 5.432 TWh, ali i ta slika će se menjati.

Kao i u drugim zemljama, potreba za električnom energijom raste i u Kini. Zemlja ima skroman neto izvozni bilans električne energije, ali je njena potrošnja visoka, što odražava brz industrijski rast. Kako bi se uhvatila u koštac sa ekološkim izazovima, Kina je postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida i prelazak na obnovljive izvore energije. Prema podacima WNA, Kina planira da do 2030. godine 20 odsto svoje primarne energetske potrošnje dobija iz nefosilnih izvora.

Kineski petogodišnji plan (2021-2025) ima za cilj dostizanje 70 GWe nuklearnog kapaciteta do kraja 2025. godine. Nuklearna energija ima stratešku ulogu u Kini, posebno u kako smo naveli, obalnim područjima udaljenim od iskopina uglja. Kina je sarađivala i koristila nuklearnu tehnologiju iz nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Kanadu, Rusiju i SAD. Tehnologija Westinghouse AP1000 iz SAD-a je bila posebno uticajna, što je dovelo do razvoja CAP1400 i CAP1000 reaktora zasnovanih na ovoj tehnologiji.

Pročitajte još:

Ipak, danas Kina ima svoju sopstvenu naprednu nuklearnu tehnologiju nakon godina i godina saradnje i tehnološkog transfera sa pomenutim zemljama, i  implementirala je iskustvo u nekoliko domaćih nuklearnih reaktora i tehnologija. Kina ima politiku izvoza nuklearne tehnologije, posebno reaktora Hualong One, koji je postao glavni izvozni proizvod 2015. godine, kako navodi i World Nuclear Association (WNA).

Foto-ilustracija: Unsplash (marko-sun)

U zemlji postoji oko 56 operativnih reaktora, i na desetine u izgradnji. Kina proširuje svoje nuklearne energetske kapacitete izgradnjom nekoliko novih nuklearnih blokova.

U provinciji Fuđen počela je izgradnja blokova 5 i 6 Ningde. Ove jedinice su deo druge faze projekta nuklearne energije Ningde i sadrže reaktore Hualong One, vrstu nuklearne tehnologije treće generacije razvijene u Kini. Izgradnja je zvanično počela 28. jula izlivanjem prvog betona. Ove nove jedinice će dodati četiri postojeća reaktora na lokaciji, navodi World Nuclear News.

U provinciji Šandung, takođe je počela izgradnja blokova 1 i 2 fabrike ŠidaoVan. Prvi beton za blok 1 izliven je 28. jula, što je označilo početak izgradnje. Nove jedinice će biti reaktori Hualong One, u potpunosti izgrađeni kineskom tehnologijom. Projekat će uključivati četiri reaktora, a očekuje se da će prva dva bloka biti u funkciji do 2029. godine.

U provinciji Ljaoning počela je izgradnja blokova 1 i 2 u fabrici Xudabao. Ove jedinice će koristiti CAP1000 reaktore, zasnovane na dizajnu Westinghouse AP1000. Udeo čiste energije Kine povećava se svakim novim reaktorom, uz obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom.

Energetski portal

Energetska sanacija objekata od javnog značaja u 41 opštini i gradu

Foto-ilustracija: Unsplash (Wander Fleur)
Foto-ilustracija: Pixabay

Ugovori za energetsku sanaciju objekata od javnog značaja uručeni su u 41 opštini i gradu u Srbiji u zgradi Opštine Smederevska Palanka, koja je energetski sanirana kroz isti program.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ugradnjom solarnih panela za proizvodnju električne energije na objektima u Bosilegradu, Lučanima i Golupcu omogućiće se snabdevanje iz čistih izvora energije i značajna samostalnost u snabdevanju, dok će se u Smederevskoj Palanci modernizovati javno osvetljenje, kao i u Novom Pazaru i Vrnjačkoj Banji, a saniraće se i kulturni centri u Majdanpeku i Aleksincu.

Završetkom energetske sanacije škola, vrtića, zdravstvenih centara, dečjih odmarališta, za koje su potpisani ugovori, biće ušteđeno oko 9.000 MW/h toplotne i električne energije na godišnjem nivou, dok će smanjenje emisije ugljen-dioksida iznositi oko 5.500 tona godišnje.

U rekonstruisanim objektima smanjiće se potrošnja energije od 20 do 50 odsto.

Takođe, energetska sanacija će biti sprovedena i u šest zgrada opština u Bečeju, Bosilegradu, Priboju, Sokobanji, Kniću i Merošiini, pet vrtića u Smederevu, Lajkovcu, Ubu, Vranju i Surdulici, kao i u tri zgrade fakulteta – Tehnički fakultet Novi Sad, Hemijski fakultet i Fakultet dramskih umestnosti u Beogradu.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu Ministarstva, energetska sanacija uradiće se na još nekoliko objekata. Tri objekta komunalnih delatnosti u Kuršumliji, Valjevu i Lučanima, dva objekta centara za kulturu u Majdanpeku i Aleksincu, bazen u Obrenovcu, KBC Dragiša Mišović, biblioteka u Beloj Palanci, turistički prostor „Tvrđava Golubac Gradˮ, dečje odmaralište Zlatibor (Užice), kao i tri projekta javnog osvetljenja u Smederevskoj Palanci, Novom Pazaru i Vrnjačkoj Banji.

Na osnovu ovogodišnjeg javnog poziva za energetsku sanaciju objekata od javnog značaja energetski će se sanirati 15 škola (13 osnovnih i dve srednje) u Knjaževcu, Nišu, Kragujevcu, Ljuboviji, Zaječaru, Kraljevu, Kuli, Despotovcu, Velikoj Plani, Tutinu, Ljigu, Vladimircima, Svilajncu, Ražnju i Valjevu.

Ministarka je navela da se ove godine na javni poziv prijavilo dvostruko više gradova i opština u odnosu na prošlu godinu.

Energetski portal

Počinje izrada Nacrta zakona o zaštiti vazduha

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)
Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Ministarstvo zaštite životne sredine na svom zvaničnom sajtu objavilo je obaveštenje za zainteresovanu javnost o početku izrade Nacrta zakona o zaštiti vazduha. U vezi sa tim, istovremeno su objavljene i polazne osnove za njegovu izradu.

U prikazu problema koji zakon treba da reši i njegovih uzroka, navodi se da je zdrava životna sredina posebno prepoznata kao jedan od prioriteta za poboljšanje kvaliteta građana i sveukupan napredak i razvoj države. U tom smislu, važnu meru predstavlja oblast kvaliteta vazduha. Iako je u Republici Srbiji postignut značajan napredak u ovoj polju, potrebno je ažuriranje i unapređenje regulatorne baze radi praćenja tempa međunarodnog i evropskog razvoja u ovoj oblasti.

Kako se objašnjava, trenutno važeća verzija teksta Zakona iziskuje novu regulatornu intervenciju koja treba da, između ostalog, stvori uslove za ispunjenje svih preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha kao i da omogući napredak u postizanju pune transpozicije onih elemenata pravnog sistema Evropske unije nastalih nakon donošenja Zakona, kako bi izmene i dopune važećih zakonskih rešenja dovele do unapređenja stanja u oblasti upravljanja, zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kao i dalje harmonizacije.

Naša zemlja je od momenta donošenja Zakona preuzela obaveze iz nekoliko međunarodnih ugovora. Tako je potrebno prilagoditi Zakon u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Protokola o teškim metalima uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine, Zakonom o potvrđivanju Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine i Zakonom o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač –  peti amandman (Kigali amandman – 2016).

U istom periodu na nivou Evropske unije doneto je nekoliko propisa koji su relevantni u oblasti zaštite vazduha, a transpozicijom tih propisa postižu se i kvalitativne promene u standardima zaštite vazduha. Takođe je neophodno izvršiti punu transpoziciju ranijih evropskih normi u slučaju isteklih tranzicionih perioda ili odloženih rokova primene. Pored direktiva i regulativa kao relevantne treba uzeti u obzir obaveze iz pregovaračkog Poglavlja 27 kao i preporuke Evropske komisije.

Zakon je neophodno uskladiti i sa promenama u nacionalnom zakonodavstvu sa posebnim osvrtom na Zakon o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 30/18).

Ovim koracima bi se omogućilo i stvaranje osnova za izmene i dopune podzakonskih akata koja služe sprovođenju zakonskih rešenja.

Pročitajte još:

Ciljevi i očekivani efekti zakona

Ciljevi i posledični efekti Zakona su kvalitativno unapređenje nivoa zaštite vazduha, a navodi se nekoliko načina na koji će oni biti ostvareni. Neki od njih su usklađivanje sa međunarodnim i evropskim normama. Takođe, tu je i postepeno terminološko usklađivanje sa evropskim normama i uklanjanje nedostataka u preciznom određivanju pojmova, čime će se smanjiti prostor za različita tumačenja normi i poboljšati terminološki aparat propisa. Potrebno je obezbediti i pravni osnov za donošenje podzakonskih akata potrebnih za uvođenje novih instrumenata politike zaštite vazduha kao što je uvođenje novih registara ili određivanje nacionalnih obaveza smanjenja emisija. Pored toga, ističe se da je potrebno pooštravanje važeće kaznene politike, imajući u vidu posledice koje pojedini postupci mogu ostaviti na kvalitet vazduha kao prirodni resurs i njegov značaj za čitavo društvo. Potrebno je korigovati i visinu kazni, u skladu sa inflatornim tokovima i principom da kazne budu adekvatne i proporcionalne.

Osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa

Kao osnovna načela u oblasti zaštite vazduha navode se načelo prevencije zagađenja i zaštite vazduha, zatim načelo integralnosti, načelo odgovornosti, načelo kompenzacije, načelo informisanja i učešća javnosti i načelo usklađivanja sa međunarodnim i evropskim normama.

Zakonom će se nacionalna regulatorna baza u oblasti zaštite vazduha uskladiti sa preuzetim obavezama iz Međunarodnih ugovora, njihovom implementacijom u nacionalno zakonodavstvo. Istovremeno će Zakonom biti transponovane direktive i pružiti osnov za implementaciju regulativa Evropske unije relevantnih za predmetnu tematiku čime se postiže harmonizacija sa propisima EU kao opšta obaveza iz procesa pristupanja. Oba navedena cilja će kao efekat imati ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije i u skladu su sa strateškim opredeljenjem naše zemlje.

Svi predlozi u tekstu predstavljaju samo polaznu osnovu za diskusiju prilikom izrade Nacrta zakona o zaštiti vazduha i podložni su izmenama.

Ministarstvo pozivamo zainteresovanu javnost da dostavi pisane predloge i sugestija u vezi sa uređivanjem gore navedenih oblasti koje će biti predmet uređivanja Nacrtom zakona u vremenskom periodu od 1. avgusta 2024.godine do 16. avgusta 2024. godine na mejl adresu ana.jelicic@eko.gov.rs.

Više o polaznim osnovama za izradu Nacrta zakona, pogledajte ovde.

Energetski portal

Vađenje nafte i gasa u Severnom moru povećava koncentraciju ugljovodonika za 10.000 odsto

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)
Foto-ilustracija: Freepik (souvenirpixels)

Bušenje i vađenje nafte i gasa sa morskog dna poznato je kao proces koji negativno utiče na životnu sredinu i njen živi svet. Ipak, studija koju je sprovelo više relevantnih institucija, pokazala je vrlo zabrinjavajuće podatke. Treba istaći da je studija sprovedena na platformama u Severnom moru.

Ugljovodonici predstavljaju hemikalije koje se sadrže u nafti i gasu i prirodno se nalaze u morskim vodama, međutim povišena koncentracija može da ima negativan uticaj na morski svet. Sudija je otkrila da je u krugu od 500 metara od platformi za vađenje nafte i gasa, koncentracija ovih zagađivača viša za neverovatnih 10.613 odsto u odnosu delove mora koji nisu u blizini platformi, odnosno koji su udaljeniji od 1.500 metara. Pored toga, u istom opsegu, teški metali kao što su olovo, bakar i nikl viši su za 453 odsto.

Ključna uloga u vodenim ekosistemima, dodeljena je beskičmenjacima, a istraživanje je pokazalo da ovakva zagađenja imaju izrazito negativan uticaj na njih. U tom kontekstu, misli se na školjke, rakove, morske crve i druge organizme koji su važan deo lanca ishrane za veće morske životinje. Pored toga, njihova uloga ogleda se u filtriranju vode, razgradnji organskih materija i drugo.

Naime, sudija je analizirala 553 uzorka sa ukupno devet naftnih i gasnih platformi koje su zadovoljile potrebne kriterijume, a koji su sadržali podatke o više od 1.400 vrsta ovih organizama i koji su prikupljeni u periodu od 1981. do 2012. godine. Glavni rezultat jeste da je broj vrsta opao za 28 odsto u blizini platformi koje su obuhvaćene istraživanjem. Pored toga, u blizini platformi došlo je i do smanjenja raznovrsnosti prehrambenih odnosa među organizmima, što dovodi do ekološke neravnoteže, slabljenja otpornosti ekosistema i smanjenja biodiverziteta.

Nalazi studije objavljeni su u časopisu Science of The Total Environment, a sproveli su je Univerzitet u Eseksu (University of Essex), Prirodnjački muzej (Natural History Museum ) i Centar za životnu sredinu, ribarstvo i nauku o akvakulturi (CEFAS).

Pročitajte još:

Severno more predstavlja jedno od najvećih područja za vađenje nafte i gasa, kada je reč o morskom dnu kao izvoru. Porast ovakvog trenda naročito se beleži od 1960-ih godina. Eksploatacija ugljovodonika oko naftnih i gasnih platformi, oslobađa zagađivače u životnu sredinu i to putem proizvedene vode, bušotina ili slučajnih izlivanja. Kako se objašnjava, proizvedena voda dolazi iz podzemnih slojeva zajedno sa naftom i gasom u trenutku njihovog izvlačenja, a ona sadrži različite zagađivače poput teških metala, ugljovodonika ili, recimo, radioaktivnih čestica. Iako se deo reciklira i ponovo koristi u procesu vađenja nafte i gasa, značajne količine se direktno ispuštaju u životnu sredinu.

Kada se govori o zagađenju izlivanjem nafte, druga istraživanja zvaničnih podataka Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, pokazala su da je od 2011. godine došlo do više od 2.000 ovakvih izlivanja u Severnom moru, od čega je preko 200 bilo u zaštićenim područjima gde se nalaze veoma ugrožene vrste.

Sve ovo zabrinjava ukoliko se uzme u obzir da će potražnja za fosilnim gorivima biti nastavljena i u budućnosti.

Katarina Vuinac

Slovenija: Od 2026. počinje proizvodnja jeftinih električnih vozila

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Reno grupa nedavno je najavila da će se od 2026. godine u slovenačkoj fabrici Revoz proizvoditi novi električni model Renault Twingo E-Tech.

Francuska kompanija posluje u slovenačkom gradu Novo Mesto već duže od pola veka, a sada planira velika ulaganja u nove proizvodne procese čime će se Slovenija pozicionirati kao važan proizvođač ekonomičnih električnih vozila.

 

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

Објава коју дели Renault Group (@renaultgroup)

Budući električni Twingo E-Tech je Renoov odgovor na evropske potrebe za pristupačnim gradskim električnim vozilima, kako bi elektromobilnost bila dostupna svima.

Predsednik Vlade Republike Slovenije dr. Robert Golob je u društvu ministra privrede, turizma i sporta Matjaža Hana, zajedno sa predstavnicima Renoa  i Revoza, potpisao memorandum o ugovoru za razvoj i proizvodnju električnih vozila u Novom Mestu, kojim se utvrđuje moguća podrška države razvoju i proizvodnji novog električnog gradskog automobila u fabrici Revoz, navodi se u saopštenju Vlade.

U saopštenju stoji i da će novi projekat ubrzati napore za digitalizaciju i dekarbonizaciju, obezbediti dodatnu obuku i prekvalifikaciju zaposlenih, nova radna mesta i ojačati saradnju fabrike Revoz sa slovenačkim razvojnim institutima i inovacionim klasterima.

Pročitajte još:

Prema rečima Matjaža Hana, cilj je postignut nakon višemesečnih razgovora između Reno grupe, Revoza i ministarstva, i sada je izvesno da će se budući električni Twingo proizvoditi Sloveniji.

“Ovaj projekat je još jedan dokaz da želimo da budemo među liderima u oblasti održive mobilnosti i da je Slovenija atraktivna destinacija za najzahtevnije investicije”, poručio je Han.

Potpredsednik za industrijsku oblast marke Reno, Herbert Štajner istakao je da je budući Twingo zajednički odgovor na potrebe za dekarbonizacijom, rešavanjem problema kvaliteta vazduha, omogućavanjem pristupačne e-mobilnosti, kao i za reindustrijalizacijom  Evrope.

Iako još uvek nije poznato mnogo detalja o ovom gradskom modelu, mediji javljaju da će električni Twingo biti jedan od najjeftinijih električnih vozila na evropskom tržištu.

Milena Maglovski

Nema poskupljenja struje za domaćinstva

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)
Foto-ilustracija: Pixabay (qimono)

Iako je cena struje na berzama poslednjih meseci bila izuzetno visoka, a Srbija je uz to i uvozila električnu energiju, očekivano je bilo da će se to preliti na račune domaćinstava. Ali, „nema govora o poskupljenju električne energije za građane ove godine”, kaže u razgovoru za „Politiku” Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

Kako je istakla “uprkos visokim oscilacijama cena u junu i julu kad je bio toplotni talas, cene električne energije u Evropskoj uniji su se stabilizovale, dok poslednjih dana imamo trend stabilizacije i u regionu. Električna energija je berzanska roba, postoje razni uticaji na kretanje cene, kao što je bio slučaj sa negativnom cenom struje u aprilu. U svakom slučaju, nema govora o poskupljenju električne energije za građane ove godine. Što se tiče privrede, očekujemo da nova metodologija obračuna cene struje i gasa bude na snazi i pre 1. novembra. Time ćemo dobiti mehanizam koji će omogućiti EPS-u i „Srbijagasu” da na brži i fleksibilniji način odgovore na kretanje cena na tržištu”.

Pročitajte još:

Ministarka je rekla da smo u prethodnih nekoliko nedelja, bili suočeni sa nezapamćeno dugim toplotnim talasom i rekordnom potrošnjom električne energije, a sve to u vreme velikih remonta termo, hidro i rudarskih sistema. Jasno je da je deo energije morao biti obezbeđen na tržištu, ali ta struja nije kupovana po havarijskim cenama, niti je uvezeno više nego u decembru 2021. Upravo suprotno, pošto su remontne aktivnosti planirane, planiran je i uvoz, i to po najpovoljnijim uslovima.

Rekordna potrošnja iziskivala je i dodatne količine energije koje su takođe obezbeđene po najpovoljnijim tržišnim uslovima. 

Intrevju u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Politika

Na putu energetske tranzicije

Foto: Emilija Jovanović
Foto-ilustracija: Unsplash (Milica Spasojević)

Energetska zajednica prepoznala je Republiku Srbiju kao lidera u reformama u energetici u 2023. godini u regionu. Napravljeni su ključni koraci u unapređenju zakonodavnog okvira i postavljanju strateških ciljeva za budućnost energetskog sektora, koji će doprineti ubrzanju zelene tranzicije, ali i podizanju nivoa energetske sigurnosti. O energetskoj tranziciji, ulaganjima u obnovljive izvore energije (OIE), unapređenju energetske efikasnosti i podršci energetski ugroženim domaćinstvima razgovarali smo sa Dubravkom Đedović Handanović, ministarkom rudarstva i energetike.

Kako teče energetska tranzicija Srbije? Nastavljate sa reformom energetskog sektora, koji su naredni koraci?

–Verujem da će biti najbolje da kroz brojeve predstavim napredak Srbije u zelenoj energetskoj tranziciji u prethodne dve godine. Broj prozjumera je porastao sa 400 na 3.200, kapaciteti vetroelektrana će do kraja godine biti povećani za blizu 40 odsto, prvi put smo premašili 100 MW kapaciteta iz solara. Imamo trogodišnji plan aukcija za dodelu tržišnih premija koji predviđa 1.300 MW, a već na prvim smo ostvarili rezultat od 715 MW vetroparkova i solarnih elektrana (od kojih je 425 u sistemu podsticaja).

Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz
)

Svaki dan predano radimo na smanjenju potrošnje u sektoru domaćinstva, pa je tako za godinu oko 10.000 domaćinstava dobilo bespovratna sredstva države za unapređenje energetske efikasnosti u svojim domovima. Posmatrajući samo rezultate koji su ostvareni kroz program Čista energija u prethodnoj godini ostvarene su uštede energije jednake proizvodnji toplane u Nišu, koja je ujedno među najvećim u Srbiji. Naša ambicija je da dalje unapređujemo zakonodavni okvir, što pored izmene Zakona o energetici uključuje i usvajanje u ovoj godini već pripremljenih strateških dokumenata, poput Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i Strategije razvoja energetike. Država u procesu energetske tranzicije ima aktivnu ulogu kao nosilac velikih investicija. Ključne investicije u energetskoj tranziciji koje realizujemo u saradnji sa Elektroprivredom Srbije uključuju izgradnju samobalansirajućih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW, vetroparka Kostolac od 66 MW koji će sledeće godine biti na mreži, kao i novih reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3. Krajem aprila pustili smo u rad postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A, najvećeg ekološkog projekta realizovanog u termoelektranama u Evropi u ovom momentu.

Opredelili smo se za sprovođenje aukcija i dodelu tržišnih premija kao ključnog instrumenta podsticaja za privatne projekte, koje je i EU prepoznala kao jedne od ključnih alata za povećanje udela obnovljivih izvora energije. Prema našim strateškim dokumentima, projekcije su da ćemo trošiti više energije u budućnosti i potrebni su nam stabilni izvori energije kada nam nije dostupna energija iz obnovljivih izvora, sunca i vetra. Stoga smo ozbiljno i temeljno krenuli u razmatranje upotrebe nuklearne energije koja jedina može da obezbedi baznu energiju i poštovanje koncepta nulte emisije CO2. Ako znamo da sada dobijamo iz uglja više od 60 odsto energije, jasno je da tu količinu energije ne možemo zameniti preko noći. S druge strane, postoje mnoge neizvesnosti u pogledu baznih kapaciteta koji ispunjavaju uslov karbonske neutralnosti, i svesni smo da su projekti koji uključuju gas izloženi brojnim rizicima, od geopolitičkih, spremnosti međunarodnih institucija da ih finansiraju, do moguće promene tretmana ovog energenta u taksonomiji EU. Zbog toga smo krenuli da razmatramo opciju uključivanja Srbije u krug zemalja koje koriste nuklearnu energiju. Reforma energetskog sektora je započeta transformacijom Elektroprivrede Srbije, koja je najveće preduzeće u našoj državi i koja snabdeva sve građane i najveći deo privrede električnom energijom. Taj proces koji smo započeli u jeku energetske krize je vrlo složen i nosi sa sobom niz izazova, koje smatram da smo adekvatno rešavali do sada. Cilj nam je da se zaštite radnici u energetskoj tranziciji, posebno rudari i da se obezbede bolji uslovi za zaposlene.

U FOKUSU:

Prošle godine smo imali prve aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije. Kako ste zadovoljni ovim aukcijama i kada i će biti raspisan drugi krug?

–Donošenjem trogodišnjeg plana aukcija za period 2023-2025. godine obezbedićemo najmanje 1.300 MW novih kapaciteta iz OIE kroz privatne investicije, posredstvom aukcija i do dele tržišnih premija. Prošle godine sproveli smo prve aukcije za dodelu tržišnih premija, čiji je rezultat devet novih elektrana, dvostruko niža postignuta cena električne energije od tržišne u tom trenutku, novih 715 MW (od kojih je 425 MW u sistemu podsticaja) i više od milijarde evra privatnih investicija u razvoj vetroparkova i solarnih elektrana. To je jasan pokazatelj da je Srbija stvorila odličan ambijent i regulatorni okvir za razvoj OIE. Oko 115 MW iz aukcija očekujemo već krajem ove godine na mreži, iz vetra i solara. Drugi krug aukcija za novih oko 400 MW zelene energije biće raspisan krajem ove godine, čim procenimo da je tržište spremno i da postoje zreli projekti koji mogu konkurentno da se nadmeću za podsticaje, što svakodnevno analiziramo. Kroz aukcije planiramo da podstaknemo investitore da proizvedena zelena energija ostane u Srbiji, za naše građane i privredu. Posebnu pažnju posvetićemo podsticanju izgradnje solarnih elektrana i radićemo na postizanju što bolje cene kroz dobru konkurenciju.

Foto: Emilija Jovanović

I ove godine se nastavlja program energetske sanacije domaćinstava. Šta je sve obuhvaćeno ovim programom i šta nas do kraja godine očekuje kada je o ovome reč?

–U Srbiji se troši tri i po puta više energije u odnosu na evropski prosek, zbog čega podržavamo građane da unaprede energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima kako bi ostvarili uštede energije između 25 i 30 odsto, povećali komfor stanovanja i smanjili emisiju štetnih gasova. Nedavno smo zaključili ugovore sa 137 lokalnih samouprava, uključujući opštine sa Kosova i Metohije u kojima smo ove godine obezbedili oko dve milijarde dinara za subvencije koje će moći da iskoristi oko 12.000 domaćinstava. Građani će već od juna moći da se prijave za subvencije, čim jedinice lokalne samouprave raspišu konkurse, koje u zavisnosti od paketa mera mogu da idu i do 65 odsto ukupne vrednosti investicije za zamenu stolarije, izolacije, fasade, krovova, neefikasnih kotlova i postavljanje solarnih panela i kolektora. Sve ove mere aktivno uključuju građane u proces energetske tranzicije. Do sada je oko 30.000 domaćinstava dobilo subvencije države dok ćemo do kraja 2027. godine energetski sanirati više od 70.000 domaćinstava širom zemlje. U saradnji sa Svetskom bankom obezbedili smo za subvencije građanima 50 miliona dolara.

U okviru programa energetske sanacije domaćinstava, posebna pažnja posvećena je socijalno ugroženim domaćinstvima. Kako teče realizacija ovog projekta?

–Energetski ugroženi kupci za sada mogu da se prijave u 44 lokalne samouprave za subvencije. One su značajno veće u odnosu na subvencije koje mogu da dobiju ostali građani, u iznosu do čak 90 odsto vrednosti energetske sanacije. Energetski ugroženi kupci će zahvaljujući minimalnim ulaganjima poboljšati komfor stanovanja i značajno smanjiti svoje račune. Prevedeno u novac, ako domaćinstvo menja stolariju za koju je iznos subvencije na primer 100.000 dinara, onda će domaćinstvo uložiti 10.000 dinara. Posvećeni smo pružanju podrške najugroženijim građanima, tako da je ovaj projekat odlična prilikla da podsetimo sve zainteresovane da tokom cele godine mogu da se prijave u svojim lokalnim samoupravama za ostvarivanje tog statusa.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Ukidaju koncesije, Crna Gora će gazdovati šumama

Foto-ilustracija: Unsplash (sebastian-unrau)
Foto-ilustracija: Unsplash (tomas-malik)

U parlamentu Crne Gore raspravljalo se o Zakonu o šumama kojim se predviđa ukidanje koncesija, ali i osnivanje privrednog društva za upravljanje i gazdovanje šumama.

To preduzeće, kako je saopštio ministar poljoprivrede Vladimir Joković, dobilo je zeleno svetlo Evropske komisije, a finansiraće se iz kredita Svetske banke. Cilj je da se novim zakonom zaštite šume od nelegalne seče i pojača inspekcijski nadzor.

Više od polovine teritorije Crne Gore pokriveno je šumom. Šteta budžetu od dugoročnih koncesija procenjuje se u milionima evra.

Stoga iz resornog ministarstva poručuju da novi zakon ima cilj da to promeni, pre svega ukidanjem koncesija i osnivanjem državnog preduzeća za upravljanje šumama.

Nakon apela Uprave za šume da poslanici ne usvoje zakon jer će, kako kažu, 350 radnika ostati bez posla, ministar Vladimir Joković to demantuje.

Pročitajte još:

,,Naravno da niko neće, a ja verujem da vi to znate, progoniti bilo gde bez slobodne volje radnike Uprave za šume. Preduzeće će se finansirati iz kredita Svetske banke koja je izjavila da su potrebne reforme u šumarstvu. Pitanje je kako će ovo preduzeće i kako će na ovaj način, osim kaznene politike, smanjiti nelegalnu seču. Dakle ovde je intencija da privatna preduzeća koja po prirodi, ne sva, žele čist profit što je moguće više da poseku i da profitiraju. Njima više neće biti posle nekog vremena dozvoljen ulazak u šumu”, izjavio je ministar Joković.

Da se mora urediti sektor šumarstva jasno je i u vlasti i u opoziciji.

Foto-ilustracija: Unsplash (eilis-garvey)

,,Imali su puna usta obećanja da će ovde neko da raskrsti sa raznim mafijama, da će ovde da budu ljudi iza rešetaka, da će ovde da bude ne znam čega. Četiri godine su prošle, neka mi neko kaže jedan rezultat. Gde su ti ljudi?”, naveo je poslanik DPS Mihailo Anđušić.

,,I dok su naše šume nestajale u požarima, naša prethodna javna administracija i Uprave policije od pre deset godina nas je uveravala da se šume samo spaljuju. Ta opasna igra sa vatrom treba da prestane danas, odmah, na ovoj sednici Skupštine”, kazao je Boris Bogdanović (Demokrate).

,,Da razjasnite nejasnoće izmedju Uprave za šume i budućeg preduzeća”, rekao je Milan Zečević (PES).

,,Oprezni ljudi ne eliminišu ono što funkcioniše u nekoj meri. Možda je negde u nekoj budućnosti moguće da to bude jedno javno preduzeće Crna Gora šume ili kako bi se već zvalo, da rukovodi svime. Međutim, uprava kao državni organ ne može se baviti biznisom i ne može prodavati, trgovati…”, poručio je ministar Joković.

Osim o šumama, poslanici su se bavili i predlogom o izmeni Zakona o međunarodnoj privremenoj zaštiti stranaca. Sutra će na njihova pitanja odgovarati premijer Milojko Spajić.

Izvor: RTCG

Požari širom regiona, situacija alarmantra

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Howard)
Foto Ilustracija: Pixabay

Nakon što su proteklih dana odjeknule vesti o požarima kod Zadra i Splita, u Hrvatskoj je u sinoć izbio novi požar u Gornjim Tučepima kod Makarske.

Kako javlja zagrebački „Index“, vatrena linija, dugačka četiri kilometra, zahvatila je i Park prirode Biokovo i obližnji ranč.

Plamen se zbog vetra brzo širi, pa sada gori više od 90 odsto maslinjaka, poljoprivrednih površina i zapuštenih zemljišta. Meštani nastoje da odbrane svoje posede pa se služe i vodom iz bazena.

Magistrala prema Dubrovniku trenutno je otvorena za saobraćaj, dok je put Makarska-Vrgorac zatvoren.

U gašenju požara učestvuju vatrogasci sa cele Rivijere, a očekuje se i dolazak kanadera.

Gori i kod Bujanovca, MUP šalje dva helikoptera

Požar iz Severne Makedonije proširio se u mesto Kozjak kod Bujanovca, u blizini manastira Prohor Pčinjski.

U akciji gašenja požara učestvuje 10 vatrogasaca-spasilaca sa tri terenska vozila koji dejstvuju u rejonu sela Maglence i sprečavaju dalje širenje požara ka teritoriji Srbije.

A na izuzetno nepristupačnom terenu u mestu Kozjak angažovana su 43 vatrogasca-spasioca sa 14 vozila iz vatrogasno-spasilačkih jedinica Vranje, Beograd, Niš, Leskovac, Kruševac, Smederevo, Pančevo, Jagodina i Kragujevac.

 

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

Објава коју дели МУП Републике Србије 🇷🇸 (@mupsrbije)

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da će MUP Srbije uputiti dva helikoptera radi pružanja pomoći pripadnicima Sektora za vanredne situacije.

On je rekao da će zbog širenja požara u istočnom delu Severne Makedonije, a na osnovu zvaničnog zahteva Centra za upravljanje krizama Vlade Severne Makedonije, Ministarstvo unutrašnjih poslova uputiti u susednu zemlju helikopter „agusta bell 212“ sa pet pripadnika Helikopterske jedinice i pripadnikom Sektora za vanredne situacije.

Pročitajte još:

U Mostaru i Crnoj Gori stabilno

Požar koji je izbio juče u prepodnevnim satima u industrijskoj zoni južno od Mostara trenutno je pod kontrolom, javio je BHT.

Iz Profesionalne vatrogasne službe Mostar rečeno je da objekti za sada nisu ugroženi i da su na terenu sve raspoložive ekipe. Saobraćaj prema Avijatičarskom mostu kratko je bio zatvoren zbog dima, rečeno je Iz Vatrogasne službe.

Požar je izbio i na Golom Brdu kod Sutomora, a direktor Direktorata za zaštitu i spašavanje Miodrag Bešović kaže da je situacija jutros stabilna i da objekti nisu ugroženi. Kada je reč o ostalim požarima koji su aktivni u Crnoj Gori, prema njegovim rečima, svi su pod kontrolom, javlja RTCG.

Energetski portal

Vojvodina: dodela bespovratnih sredstava za upravljače zaštićenih područja

Foto-ilustracija Unsplash (Jovan Vasiljević)
Foto-ilustracija: Pixabay (herbert2512)

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine raspisao je Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava radi finansiranja i sufinansiranja projekata za tekuća ulaganja, koja realizuju upravljači zaštićenih područja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u roku 2024. godine.

Kako se navodi, opšti cilj jeste zaštita i očuvanje biodiverziteta kao i unapređenje stanja zaštićenih područja na teritoriji AP Vojvodine. Specifični ciljevi javnog konkursa su dodela sredstava za projektne aktivnosti u koje spadaju aktivne mere zaštite prirode, sanacija i revitalizacija osetljivih ekosistema (močvare, vlažna staništa, slatine, peščare, stepe, šume), očuvanje i unapređenje stanja zaštićenih područja kroz jačanje kapaciteta upravljača, kao i promotivni sadržaji koji će doprineti razvoju ekoturizma.

Ukupan iznos planiranih sredstava za dodelu po javnom konkursu jeste 9.000.000 dinara, a obezbeđen je Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2024. godinu.

Pročitajte još:

Pravo na učešće imaju upravljači zaštićenih područja: nacionalni park, specijalni rezervat prirode, predeo izuzetnih odlika, park prirode i zaštićeno stanište. Podnosilac prijave može da podnese jednu prijavu vezano za jedno zaštićeno područje na javni konkurs. Planirana sredstva za dodelu po projektu mogu da iznose minimalno 300.000, a maksimalno 1.000.000 dinara.

Rok za dostavljanje prijava je 29. avgust 2024. godine, a krajnji rok za izvršenje ugovorene obaveze je do 15. decembra 2024. godine.

Više o dokumentaciji koja je potrebna za prijavu, kriterijumima za dodelu sredstava i drugim potrebnim informacijama, pogledajte ovde.

Energetski portal

Nemačka: Dok solarni kapaciteti rastu, proizvodnja opreme opada

Foto-ilustracija: Pixabay (atimedia)
Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Nemačka ostvaruje veoma dobre rezultate u kontekstu razvoja obnovljivih izvora energije. Nemački Savezni zavod za statistiku – Statistisches Bundesamt, potvrdio je prethodno napisano iznošenjem podataka o kapacitetu solarne energije.

Kako su naveli, u Nemačkoj je u aprilu 2024. godine bila instalisano oko 3,4 miliona solarnih sistema na krovovima i parcelama, sa ukupnom maksimalnom snagom od oko 81.500 megavata. U poređenju sa istim mesecom 2023. godine, ostvareno je povećanje broja sistema za 29,8 odsto, a u pogledu instalisane snage porast se beleži za 20,5 odsto.

Ovde su obuhvaćene gotovo sve solarne instalacije koje doprinose javnim energetskim mrežama i koje imaju strujno brojilo koje meri količinu proizvedene struje. Ipak, manje instalacije, kao što su takozvani balkonski solarni sistemi, nisu uključeni u statistiku. Pojašnjenja radi, ovakvi solarni sistemi su dizajnirani za upotrebu i privatnim domaćinstvima i obično se postavljaju na terasama ili manjem dvorištu.

Uspeh rada solarnih sistema, potvrđuje se rastom ovako dobijene energije u ukupnoj proizvodnji električne energije. Tokom prošle godine, u mrežu je ubačeno oko 53 miliona megavat-sati električne energije dobijene iz solara. Na ovaj način, njen udeo u ukupnoj proizvodnji bio je 11,9 odsto, čime je oboren dotadašnji rekord.

Pročitajte još:

Uvoz, izvoz i proizvodnja

Nemačka je tokom prvih pet meseci u 2024. godini, zabeležila značajan pad uvoza solarnih sistema. Preciznije, od januara do moja meseca, vrednost uvezenih solarnih ćelija i modula smanjena je za 66 odsto. Kako se navodi, takođe je smanjena i vrednost izvoza solarnih sistema za oko 64 odsto.

U 2023. godini, Kina je bila zemlja iz koje je Nemačka najviše uvozila, čak 86,4 odsto. Poređenja radi, za njom idu Holandija sa 5,4 odsto i Vijetnam sa 2,6 odsto što predstavlja značajno manji uvoz. Kada je reč o izvozu, to su činile najviše zemlje Evrope. Na prvom mestu Australija sa 17,8 odsto, Italija sa 11,4 odsto i Švajcarska sa devet odsto.

U Nemačkoj je takođe zabeležen i značajan pad proizvodnje solarnih modula u prvom kvartalu 2024. godine i to za više od 50 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pored toga, opala je i proizvodnja solarnih kolektora i to za oko 67 odsto.

Energetski portal

Porodične solarne elektrane smanjuju račune za struju i do 70 odsto

Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)
Foto-ilustracija: Pixabay (NxTide)

U Srbiji se isplati biti kupac-proizvođač, jer na računima za električnu energiju može da se uštedi i do 70 odsto, prema iskustvima prozjumera koji su bili gosti nove epizode podkasta ELEKTRIFIKACIJA 2.0 koji je pokrenuo Centar za unapređenje životne sredine.

Miloš Đukanović, Nenad Maričić i Miloš Đorić, koji su postali prozjumeri 2022. godine, saglasni su da u Srbiji postoje dobri uslovi za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, ali da uvek postoji prostor za unapređenje.

Đukanović, koji na porodičnoj kući u Zemunu ima solarnu elektranu snage 11,7 kilovata, izjavio je da je u njegovom slučaju ušteda na računu za električnu energiju na godišnjem nivou bila 68 odsto, odnosno 1.650 evra.

“U Srbiji se definitivno isplati biti prozjumer”, rekao je Đukanović, dodajući da će se njegova investicija u solarnu elektranu isplatiti za šest i po do sedam godina.

Sličan period povraćaja investicije očekuje i Maričić za svoju solarnu elektranu u Rumi snage 7,36 kilovata.

„Prvi računi su pokazali da će se investicija isplatiti za oko 20 godina što je bilo poražavajuće, ali kako je vreme prolazilo struja je poskupljivanja, promenjeni su zakoni i došli smo do toga da se danas isplati za šest-sedam godina, što je drastična razlika i promena za samo dve godine“, kazao je Maričić.

On je na računu uštedeo oko 65 odsto, ili oko 900 evra za godinu dana.

Đorić je zahvaljujući solarnoj elektrani na svojoj kući u Grockoj, snage 10 kilovata, smanjio račune za struju za 65 do 70 odsto, što na godišnjem nivou iznosi između 1.200 i 1.500 evra.

On procenjuje da će mu se investicija isplatiti za manje od šest godina i ističe da oni koji više troše električnu energiju, koji ulaze u crvenu zonu, mogu da ostvare znatno veće uštede.

Svi sagovornici su saglasni da je najisplativija direktna potrošnja, odnosno električna energija koja je direktno potrošena u trenucima proizvodnje, a koja je kod njih iznosila 30 do 40 odsto od ukupno proizvedene struje.

Dodatna ušteda se očekuje i posle nedavnog donošenja Uredbe Vlade o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije, kojom je smanjena cena povlačenja predatih viškova električne energije.

Pročitajte još:

Kupci-proizvođači su u prethodnom periodu plaćali naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača na ukupno preuzetu električnu energiju, dok je sada ta osnovica promenjena na utrošenu električnu energiju, odnosno razliku između predate i preuzete električne energije.

Đukanović očekuje da će time uštedeti u proseku 800 dinara mesečno, a Đorić oko 100 evra na godišnjem nivou.

Međutim, pošto se svuda u Evropi sada menja sistem neto-merenja u načinu obračuna za domaćinstva što se može očekivati i u Srbiji, Maričić je istakao da je sada najbolji trenutak da se postane prozjumer.

Da bi investicija bila što isplativija, sagovornici su istakli da je potrebno da se elektrana pravilno dimenzioniše i da se struja što više troši onda kada se proizvodi, odnosno kada ima sunca.

Maričić je rekao da postoji mogućnost da se preko aplikacije na telefonu prati proizvodnja i u skladu s tim, pomoću pametnih utičnica, podešava uključivanje uređaja u kući.

Foto-ilustracija: Pixabay (pasja1000)

Đukanović savetuje prozjumerima da, ukoliko imaju preveliku solarnu elektranu i previše viškova, kućne uređaje koriste danju i da nađu način da povećaju potrošnju, tako što će na primer ugraditi toplotne pumpe i grejati se na struju umesto drva i pelet.

Svi viškovi koji se predaju u elektrodistributivnu mrežu prozjumeri mogu da iskoriste do 31. marta, što je prema mišljenju Đukanovića, idealno za grejanje, jer preko leta akumuliraju kilovate koje onda mogu da stignu da iskoriste tokom grejne sezone.

Đorić, koji pored solarne elektrane ima i toplotnu pumpu, rekao je da ga je cela grejna sezona prošle zime koštala malo više od 100 evra za kuću od 150 kvadratnih metara koja se, kako kaže, greje 24 časa dnevno.

On je pre ugradnje elektrane i toplotne pumpe zamenio kompletnu stolariju i obložio kuću stiroporom sa svih strana, što je značajno poboljšalo toplotnu i zvučnu izolaciju, a potrošnja peleta je prepolovljena.

„Tada smo uradili i elektranu a kasnije, uz pomoć opštinskih subvencija, ugradili smo toplotnu pumpu. Te prve zime bilo je fenomenalno. Ništa ne ložite, ne brinete da li ćete na vreme kupiti drva ili pelet, a pri tome je značajno jeftinije. Te pumpe su dobre čak iako nemate elektranu, opet je jeftinije grejanje nego na bilo koji drugi vid energenata“, kazao je Đorić.

Sa iskustvom od gotovo dve godine proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, sagovornici su zaključili da se odluka da postanu prozujmeri pokazala kao dobra.

U tom procesu nisu imali veće izazove ali, prema njihovom mišljenju, postoje mogućnosti da se ceo sistem unapredi, kao na primer dodatne stimulacije za prozjumere, ukidanje ograničenja veličine elektrane ili smanjenje naknada za pristup distributivnom sistemu (mrežarine).

„Zadovoljstvo je imati solarnu elektranu iz više razloga – zato što je to zelena energija, manje zagađujemo životnu sredinu i lepo je kada na kraju meseca stigne manji račun“, kazao je Đorić.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Lokalni otpori protiv rudnika litijuma – Pojava u celom svetu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Dion Beetson)

Litijum je glavna tema već duže vreme ne samo u našoj zemlji, već i u drugim zemljama sveta. Nije reč o nekoliko dana i meseci, već su u pitanju godine aktivizma. U Evropi ima nekoliko zemalja koje imaju velike količine litijuma, a jedna od tih zemalja je i Španija, koja se po svojim zalihama nalazi u samom vrhu liste najopskrbljenijih.

Na području Španije, konkretno u regionu Ekstremadura, iz tog razloga odvijaju se protesti protiv eksploatacije. Vlada ove pokrajine podržava projekat izgradnje rudnika litijuma u blizini Kaseresa, poznatog po svojim lepotama. Planirani rudnik nalazi se blizu naseljenog grada, a očekivanja su da bi mogao da proizvede preko 16.000 tona litijum-hidroksida za baterije godišnje tokom perioda od 30 godina. To znači da se prema određenim podacima u ovom rudniku može proizvesti čak preko pola miliona tona ove sirovine kroz tri decenije. Lokalno stanovništvo se, uprkos odlukama viših instanci, opire ovakvom projektu. Ekološke grupe su posebno zabrinute zbog mogućeg zagađenja vode i vazduha, kao i uništenja lokalne flore i faune, naročito jer je ovaj prostor dom brojnim zaštićenim vrstama biljaka i životinja. Gradonačelnik Kaseresa je 2020. godine odbio mogućnost otvaranja rudnika, ali šta će se dalje dešavati sa jednim od najvećih evropskih nalazišta ostaje pitanje.

Protiv nalazišta litijuma pokušavali su da se bore i u Latinskoj Americi. Bolivija, Čile i Argentina su među najvećim svetskim nalazištima litijuma. U januaru 2023. godine, domorodački narodni savet Atakame (CPA) organizovao je blokade puteva kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog nedostatka konsultacija u vezi sa dogovorom između državne kompanije i rudarske kompanije, a upravo je nedostatak dogovora problem i u drugim delovima sveta. Iako su blokade naknadno ukinute nakon postizanja dogovora, napetost ne jenjava.

Pročitajte još:

Tokom 2024. godine, protesti protiv rudarenja litijuma nastavili su se širom Latinske Amerike, posebno u okviru ovog „Litijumskog trougla“. U Čileu su, osim protesta ovog tipa, u lukama ovog proleća organizovani i protesti koji su ometali izvoz litijuma i drugih sirovina, tražeći bolje uslove rada i veću sigurnost.

Na drugom kraju sveta, litijum je takođe aktuelna tema. Australijska vlada je blokirala otvaranje rudnika uranijuma na lokaciji unutar jednog nacionalnog parka. Ova odluka je usledila nakon dugogodišnjeg spora oko eksploatacije jednog od najvećih svetskih nalazišta visokokvalitetnog uranijuma. Kompanija Energy Resources Australia (ERA), u većinskom vlasništvu Rio Tinta, planirala je obnovu rudarenja, ali je naišla na snažno protivljenje lokalne zajednice Mirara, a vlada je upravo svojom odlukom okončala dugogodišnji problem. Prvobitni plan razvoja rudnika zaustavljen je pre oko 30 godina nakon masovnih protesta, a sadašnja odluka vlade je potvrdila isto.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Caspari)

Međutim, i u Australiji je izbio incident 2020. godine, kada je Rio Tinto uništio 46.000 godina stare svetinje Aboridžina tokom rudarenja, što nije prvi put da se neka autohtona zajednica pobuni zbog uticaja rudarenja na njihovu zemlju.

S druge strane sveta, Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa velikim prilikama u eksploataciji litijuma, s obzirom na to da imaju bogate neiskorišćene zalihe, a trenutno postoji samo jedan aktivan komercijalni rudnik u Nevadi. Kako bi smanjile zavisnost od stranih izvora, SAD planiraju povećanje domaće proizvodnje. Početkom godine pisali smo kako je Ministarstvo energetike SAD-a potvrdilo da je Solton Si novo veliko nalazište. Jezero se nalazi u Kaliforniji, površine je oko 820 km², a Nacionalna laboratorija Lorensa Berklija u SAD-u predviđa da bi ovaj region mogao da donese 3,4 miliona tona litijuma, što je dovoljno za više od 375 miliona baterija potrebnih za izradu električnih vozila.

SAD nisu jedine koje povećavaju napore u eksploataciji litijuma. Australija, uprkos odluci koju je donela ovih dana, jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu i dominira globalnim tržištem.

U Srbiji su protesti ponovo aktuelni i usmereni protiv projekta kompanije Rio Tinto. Glavni razlozi su ekološke i zdravstvene prirode. Lokalni stanovnici i zajednice često se osećaju isključenim iz procesa donošenja odluka o rudarenju na njihovoj zemlji, baš kao što je bio slučaj i u drugim delovima sveta. Protesti su se raširili po celoj zemlji, uključujući Valjevo, Loznicu, Grocku, Negotin, Šabac, Aranđelovac, Kraljevo, Ljig, Barajevo, koji su okupili ljude iz istog razloga – značajno društveno, socijalno i ekološko pitanje.

Energetski portal