Istorijski uspeh – U Nepalu udvostručena populacija tigrova

02.08.2022

Nedavno obeleženi svetski dan tigrova doneo nam je lepe vesti – populacija najvećih mačaka na svetu u Nepalu porasla je za 40 odsto u odnosu na 2015. godinu, dostigavši broj od 355 jedinki.

Ovim je Nepal uspešno ispunio obavezu sa „Samita tigrova“ održanom u Sankt Peterburgu 2010. godine da udvostruči broj divljih tigrova do 2022. godine, saopšteno je iz Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).

Prema popisu tigrova iz 2009. godine, Nepal je tada naseljavao 121 divlji tigar, što znači da ih danas ima 190 odsto više. U 2013. godini bilo ih je 198, u 2018. godini 235 jedinki, a ukupan broj tigrova povećao se za 120 u poslednje četiri godine.

Tigrovi su vrhunski predatori koji imaju nezamenljivu ulogu u funkcionisanju ekosistema. Potrebna su im velika prostranstva bogata plenom, pa je najveća pretnja njihovom opstanku uzurpiranje prirodnih staništa. Saterani u male predele, tigrovi se nose sa nedostatkom hrane što dovodi do čestih sukoba sa lokalnim stanovništvnom.

Dodatno, najveće mačke na svetu ugrožava krivolov, ilegalna trgovina živim ili ubijenim životinjama i njihovim mladuncima, piše WWF Adria.

Pročitajte još:

Zajednički napori za očuvanje tigrova

Lideri 13 zemalja koje naseljavaju tigrovi – Bangladeša, Butana, Kambodže, Kine, Indije, Indonezije, Laosa, Malezije, Mjanmara, Nepala, Rusije, Tajlanda i Vijetnama, okupili su se na Međunarodnom samitu tigrova u Sankt Peterburgu i obavezali se da će udvostručiti broj divljih tigrova na svom geografskom području do 2022. godine, saopšteno je iz IUCN-a.

Inicijalni cilj Nepala bio je da do 2022. godine populacija tigrova broji 250 jedinki, što ukazuje na to da su uloženi veliki napori kako bi se ova vrsta sačuvala.

Generalni direktor Odeljenja za nacionalne parkove i zaštitu divljih životinja Nepala, Ram Čandra Kandel, objašnjava da je izuzetan uspeh u konzervaciji tigrova rezultat saradnje vlade, lokalnih zajednica i brojnih partnera i organizacija kao što su WWF, IUCN i druge.

„Još uvek postoji potreba da se dalje radi na efikasnom upravljanju staništima, promoviše koegzistencija čoveka i tigra, održava broj tigrova i minimizira uticaj velike linearne infrastrukture uz jačanje znanja, istraživanje i praćenje“, rekao je Kendel.

IUCN sprovodi inicijativu Integrisanog programa očuvanja staništa tigrova (ITHCP) koju finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju (BMZ) preko Nemačke razvojne banke (KfV).

Prva faza ITHCP-a sprovedena je između 2014. i 2021. godine i obezbedila je grantove širokom spektru organizacija za vođenje 12 projekata u prioritetnim predelima očuvanja tigrova u šest zemalja (Indija, Nepal, Bangladeš, Butan, Mjanmar i Indonezija).

Milena Maglovski

Detalj o skoku cene struje koji skoro niko nije primetio: Ko štedi, njemu će poskupljenje biti – najveće

02.08.2022

elektro_brojila_struja — Foto-ilustracija: Pixabay

U prvi mah nakon što je Agencija za energetiku dala saglasnost na povećanje cene struje od 1. septembra, delovalo je da će električna energija poskupeti u proseku 6,5 odsto.

Međutim, dan kasnije Vlada je donela jednu odluku koja je prošla manje-više nezapaženo. Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, onih koji proizvode struju iz obnovljivih izvora energije, povećana je sa 0,437 dinara na 0,801 dinar po kilovat satu.

Ova „sitnica“ znači da će domaćinstvima, posebno onima koja troše manje struje, koja vode računa da stalno budu u zelenoj zoni i da što više potrošnje prebace na noćnu, jeftiniju, tarifu, račun za struju biti uvećan znatno više od onih 6,5 odsto.

Prema računici Danasa na primeru domaćinstva koje troši 350 kilovat sati mesečno, što znači da ne ulazi u plavu zonu, ako 30 odsto struje troši u jeftinoj tarifi, račun će mu od 1. septembra biti veći za 11,5 odsto. Ovde nisu uračunati eventualni popusti za plaćanje na vreme, kao ni taksa za javni servis od 299 dinara.

Prema našoj računici, domaćinstvo koje troši 350 kilovat časova struje mesečno, što je granica za ulazak u plavu zonu, sada ima mesečni račun 3.094,5 dinara koji će se od septembra popeti na 3.447,25 dinara, odnosno oko 11,5 odsto.

Od toga, oko 1.870 dinara su troškovi potrošene električne energije, oko 510 dinara fiksni trošak javnog snabdevača i obračunska snaga, a više od 1.000 dinara su naknade, akcize i porezi.

Pročitajte još:

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović ističe da ovo povećanje naknade znači i da će struja nešto više procentualno poskupeti za one koji vode računa da troše manje struje i u nižoj tarifi.

„S obzirom da se ova naknada obračunava po kilovat satu to znači da je procentualno više opterećen potrošeni kilovat sat u zelenoj zoni koji je jeftiniji nego u crvenoj zoni. Racionalna politika bi bila destimulisanje potrošnje struje, a ovako se destimulišu oni koji se racionalno ponašaju i trude se da više troše noću kada je jeftina struja. S druge strane, onima koji greju stotine kvadrata i bazene na Dedinju i koji i ne brinu koliko košta struja biće manje procentualno povećani računi“, napominje Petrović dodajući da se ovo odnosi i na ona domaćinstva koja se greju na struju i koja zimi ulaze u crvenu zonu.

Prema računici pomoću kalkulatora sa sajta EPS-a, za domaćinstvo koje troši čak 3.000 kilovat sati mesečno račun će se povećati za malo manje od 10 odsto.

Petrović ističe i da se na ovaj način menja tarifni sistem.

Recimo, do sada je odnos cene više i niže tarife u zelenoj zoni bio jedan prema 3,36. Drugim rečima kilovat sat u višoj tarifi koštao je 3,36 puta više nego u jeftinoj. Posle povećanja ove naknade koja se primenjuje na svaki kilovat sat jednako, taj odnos se smanjuje na jedan prema tri.

Tekst u celosti procitati ovde.

Izvor: Danas

JP “Putevi Srbije” – Raspisan tender za još deset brzih elektropunjača

02.08.2022

auto punjenje — Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

JP “Putevi Srbije” raspisali su tender za projektovanje, isporuku, ugradnju i puštanje u rad brzih elektropunjača za punjenje električnih automobila na autoputevima Republike Srbije.

Predmet javne nabavke je projektovanje i ugradnja 10 brzih elektropunjača na isto toliko lokacija, navodi se u dokumentaciji.

Novi punjači biće postavljeni na odmorištu “Čokot” na autoputu E-75 u smeru Niš – Preševo, odmorištu “Lalinci” na autoputu E-763 u smeru Čačak – Beograd, odmorištu “Jerina” na autoputu E-75 u smeru Beograd – Niš, naplatnoj stanici “Šimanovci” na autoputu E-70 u smeru Beograd – Šid, naplatnoj stanici “Stara Pazova” na autoputu E-75 u smeru Subotica – Beograd, odmorištu “Toplik” na autoputu E-80 u smeru Niš – Dimitrovgrad, odmorištu “Crvena reka” na autoputu E-80 u smeru Dimitrovgrad – Niš, odmorištu “Korbevac” na autoputu E-75 u smeru Preševo – Niš, naplatnoj stanici “Subotica” na autoputu E-75 u smeru Subotica – Beograd i naplatnoj stanici “Šid” na autoputu E-70 u smeru Šid – Beograd.

Pročitajte još:

Punjači koji će biti postavljeni su DC modeli, snage 70-90 kW uz mogućnost hardverske nadogradnje uređaja. Moraju imati jedan CCS2 priključak sa integrisanim pripadajućim kablovima, kao i jedan priključak Type2 za AC punjenje, uz mogućnost punjenja dva električna vozila istovremeno.

Tender je otvoren do 29. avgusta, a procenjena vrednost posla iznosi 83,3 miliona dinara.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Da žive prepelice – prijavite vabilice!

02.08.2022

ptice, prepelica — Foto-ilustracija: Pixabay (terforeign)

Foto-ilustracija: Pixabay (HarikalarDiyari)

Već godinama su avgust i septembar, u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, obeleženi borbom protiv krivolova prepelica. Za razliku od prethodnih godina, lovna sezona na ovu najmanju vrstu divlje koke počinje petnaest dana kasnije, odnosno 15. avgusta 2022, a u skladu sa prošlogodišnjim izmenama Pravilnika o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači.

Ove pozitivne zakonske promene ipak ne znače da se na terenu prepelice već ne love uz korišćenje zakonom zabranjenih elektronskih vabilica. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građanke i građane da prijave ovakve slučajeve krivolova i tako pomognu opstanak ove izuzetno ugrožene vrste.

Elektronska vabilica emituje prodorno oglašavanje mužjaka prepelice tokom noći kako bi na određenu lokaciju privukla i zadržala veliki broj prepelica koje krivolovci u zoru pobiju. Vabilice zavaravaju prepelice da na toj lokaciji ima hrane, da tu mogu da se odmore i da je okruženje bezbedno. Procene su da se na području Srbije, uglavnom vikendima, koristi oko 800 elektronskih vabilica. Usled ovakvog vida nelegalnog lova u Srbiji svake godine strada više od 50.000 prepelica.

Pročitajte još:

Korišćenje elektronskih vabilica na području Republike Srbije zabranjeno je Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, te nizom međunarodnih ugovora. Prema domaćem Krivičnom zakoniku korišćenje tih uređaja u lovištu okarakterisano je kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do 3 godine.

Elektronske vabilice su glasne i mogu se čuti sa velike udaljenosti, sa više od dva kilometra. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane i građanke da im se pridruže u sprečavanju krivolova i prijave korišćenje elektronskih vabilica policiji. Takođe, možete se obratiti za savet i podršku Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na broj 021/304-49-25

Tokom ove sezone, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije će na terenu imati pomoć novoosnovane jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova zadužene za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Količine rudarskog otpada iz godine u godinu rastu, slabo praćenje njegovog uticaja na zdravlje

02.08.2022

excavator-marine-rudnika — Foto-ilustracija: Pixabay

Iz rudnika dolazi čak 85 odsto ukupnog otpada, a prošle godine beleži se povećanje od 30 odsto. Proizvedeno je oko 60 miliona tona rudarskog otpada, od čega je 17 miliona tona opasni otpad.

Dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju i metalurgiju ističe da je često veća količina toksičnih elemenata u samoj rudi nego onog elementa zbog koga se ona vadi.

Sve što je nepotrebno rudarskoj kompaniji završava na otpadu i veliki je rizik za zagađenje životne sredine vode vazduha zemljišta, objašnjava Đorđevićeva.

“Ukazuje na to da kada pada kiša otpad se prenosi direktno u biljke, reke, tvari u vodi i hrani. Tu je direktna povezanost, mnogo veća trovanje ljudi nego što je samo iz vazduha”, kaže Đorđevićeva.

Uticaj opasnog otpada na zdravlje ljudi uglavnom se ne prati. Pre desetak godina izmeren je povišen nivo olova u krvi kod dece u naselju Zajača kod Loznice.

Pročitajte još:

Kazna za nesavesne do tri miliona dinara

Za sva aktivna odlagališta rudarskog otpada obavezu sanacije i rekultivacije imaju oni koji eksploatišju rude i ubiru profit, pa su i vlasnici otpada. Maksimalne kazne za nesavesno upravljanje rudarskim otpadom su od milion i po do tri miliona dinara za privredni prestup, a zbog zagađenja životne sredine može biti oduzeta dozvola za rad.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podseća na slučaj zagađenja reke Mali Pek.

“Određena količina rudničkih voda koje se u nekom širem smislu mogi smatrati rudarskim otpadom zapravo izliven u reku Mali Pek. RERI je podneo krivičnu prijavu protiv investritora, “Ziđina” koji se kasnije nagodio sa tužilaštvom i kažnjen je sa milion dinara”, dodaje Vojvodićeva.

Očekivani prihodi od rudne rente za ovu godinu su oko 100 miliona evra. Trenutno su na 179 polja u toku geološka istraživanja.

“Naravno, očekujemo da ćemo u narednom periodu nastaviti sa otvaranjem novih rudnika , ali onih koji zaista mogu da sprovode najsavremenija tehnička i tehnološka rešenja kako bismo zaista imali održivo rudarstvo“, kaže pomoćnik ministra rudarstva i energetike Dejan Milijanović.

Država ima obavezu da sanira i rekultiviše napuštene lokacije rudarskog otpada za koje nije moguće utvrditi vlasnika. Za sada ne postoji usvojeni plan sanacije tih odlagališta.

Izvor: RTS

Generalna skupština UN proglasila zdravu životnu sredinu ljudskim pravom

01.08.2022

priroda — Foto-ilustracija: Pixabay (jameswheeler)

Foto-ilustracija: Unsplash (La coccinelle)

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je da svako na planeti ima pravo na zdravu životnu sredinu, što predstavlja važan korak u borbi za očuvanje prirode.

U rezoluciji koju je usvojila Generalna skupština navodi se da su klimatske promene i degradacija životne sredine pitanja koja zahtevaju najhitnije rešavanje.

Za usvajanje rezolucije glasala je 161 država, među kojima se nalazi i Srbija. Iako rezolucija nije pravno obavezujuća za države članice UN, ona je važna zato što njeni zagovornici veruju da će podstaći države da u svoje nacionalne ustave i regionalne sporazume uvedu pravo na zdravu životnu sredinu.

Inger Andersen, izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu, rekla je da ova rezolucija šalje poruku da nam niko ne može oduzeti prirodu, čist vazduh i vodu, ili stabilnu klimu – barem ne bez borbe.

Pročitajte još:

Iako gotovo sve zemlje imaju nacionalne zakone čiji je cilj da se smanji zagađenje, zaštiti biodiverzitet i ograniče klimatske promene, propisana pravila se ne primenjuju uvek. Problem je veći kada se uzme u obzir da aktivisti koji zagovaraju zaštitu životne sredine ne mogu da se pozovu na zakon koji im garantuje da je to njihovo pravo. Zbog toga bi proglašenje zdrave životne sredine ljudskim pravom omogućilo ljudima da se suprotstave politici koja ne ide u korist ekološkim obrascima, u skladu sa zakonodavstvom o ljudskim pravima.

„Ove rezolucije mogu izgledati apstraktno, ali one su katalizator za akciju i ovlašćuju obične ljude da pozivaju svoje vlade na odgovornost na način koji je veoma moćan’’, izjavio je Dejvid Bojd, specijalni izvestilac UN za ljudska prava i životnu sredinu.

Inger Andersen kaže da će rezolucija pokrenuti akciju zaštite životne sredine i pomoći ljudima da se izbore za svoje pravo na čist vazduh i vodu, zdravu hranu i ekosisteme, kao i netoksično okruženje za život.

Donošenju rezolucije prethodilo je 2021. godine priznanje Saveta UN za ljudska prava da je pristup čistoj, zdravoj i održivoj životnoj sredini, ljudsko pravo, a zatim je Savet UN u aprilu 2022. godine i proglasio to pravo. Takođe, u aprilu ,,BirdLife International’’ je zatražio od generalnog sekretara UN Antionia Gutereša, da Ujedinjene nacije preduzmu hrabar korak i da proglase zdravo prirodno okruženje fundamentalnim ljudskim pravom.

Značaj donošenja rezolucije ogleda se u tome da se planeta trenutno suočava sa trostrukom krizom. Tri glavna ekološka problema, koji su međusobno povezani, a koje čine klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje, zahtevaju hitno rešavanje.

Energetski portal

Kompanija “Behtel“ zainteresovana za gradnju RHE “Đerdap 3“

01.08.2022

đerdap_hidroelektrana — Foto: Wikipedia/MRY

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O saradnji Srbije i SAD-a na projektima u oblasti energetike razgovarali su Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, Kristofer Hil, ambasador ove zemlje u Srbiji i Stjuart Džonson, predsednik kompanije “Behtel”.

Mihajlović je tom prilikom istakla da je ponosna na saradnju sa kompanijom “Behtel“ kada je bila na čelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i kada je započeta izgradnja Moravskog koridora, koji će biti najmoderniji i prvi digitalni auto-put u Srbiji.

“Verujem u to da postoje velike mogućnosti za saradnju i u oblasti energetike, posebno kad je reč o projektima u oblasti obnovljivih izvora energije i prve hibridne reverzibilne hidroelektrane “Đerdap 3”, čija bi ukupna instalisana snaga mogla da dostigne 2.400 MW, uz još 400 MW kapaciteta za proizvodnju električne energije iz vetra i sunca”, navela je ona, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, energetska bezbednost je najvažnija tema za sve zemlje u Evropi trenutno, pa i za Srbiju, zbog čega je važno da napredujemo u procesu energetske tranzicije i budemo mnogo efikasniji u gradnji novih energetskih kapaciteta.

Džons je rekao da je kompanija “Behtel“ zainteresovana za to da detaljnije sagleda mogućnosti za saradnju sa Srbijom u oblasti energetike, između ostalog i kroz finansiranje prethodne studije izvodljivosti za projekat RHE “Đerdap 3“.

Energetski portal

IEA: Globalna potražnja za ugljem vraća se na istorijski maksimum

01.08.2022

Pariski Sporazum nalaže da do 2050. godine većina zemalja dostigne ugljeničnu neutralnost, ali iz ugla aktuelne svetske energetske krize, ovaj cilj čini se nedostižnim.

Potražnja za ugljem, najvećim izvorom ugljen-dioksida kada je reč o proizvodnji električne energije, uskoro bi mogla da dostigne najveći nivo u istoriji, upozorava Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

Prema novom izveštaju IEA koji razmatra trenutne tržišne i ekonomske trendove, potrošnja uglja bi trebalo da poraste za 0,7 odsto do kraja 2022. godine, čime će se vratiti na rekordni nivo iz 2013. godine. Još jedan zabrinjavajući podatak je to što će se potrošnja uglja verovatno dodatno povećati iduće godine i oboriti rekord svih vremena, upozorava IEA.

Uzrok rastuće potražnje za ovim fosilnim gorivom je, sa jedne strane, skok cene prirodnog gasa izazvan ratom u Ukrajini i, sa druge strane, jačanje pojedinih svetskih ekonomija koje dodatno podižu potrošnju uglja.

Potražnja za ugljem u Indiji počela je da raste početkom 2022. godine nakon što je privreda zemlje ojačala i stvorila veću potrebu za električnom energijom. Očekuje se da će do kraja godine potrošnja uglja u Indiji porasti za sedam odsto, saopštila je IEA.

Pročitajte još:

Kina i Indija zajedno troše duplo više uglja od ostatka sveta, a samo Kina predstavlja više od polovine svetske potražnje. Ipak, nove blokade u Kini izazvane Covid pandemijom, učinile su da potražnja za ugljem opadne za tri odsto u prvoj polovini ove godine, no IEA predviđa da će se do kraja 2022. godine potrošnja uglja u Kini vratiti na prošlogodišnji nivo.

Prelazak sa gasa na ugalj u mnogim zemljama podstaknut je rastućim cenama prirodnog gasa, pa će tako potrošnja uglja u Evropi najverovatnije porasti za sedam odsto u 2022. godini.

Nekoliko zemalja EU produžilo je radni vek elektrana na ugalj koje su predviđene za zatvaranje i ponovo otvorile zatvorene elektrane ne bi li smanjile potrošnju gasa, piše u izveštaju IEA.

Nuklearna energija spas od klimatske i energetske krize?

Foto-ilustracija: Unsplash (Gerold Hinzen)

Korišćenje uglja za proizvodnju električne energije oslobađa velike količine ugljen-dioksida koji pogoršava klimatsku krizu, pa se svetska energetika sve više okreće ka alternativnim izvorima energije. Iako su obnovljivi izvori energije, poput sunca ili vetra, siguran put ka zdravoj životnoj sredini i energetskoj stabilnosti, tranzicija ka zelenoj energiji možda nije dovoljno brza da odgovori na trenutne izazove.

Stoga IEA u nedavno objavljenom izveštaju “Nuklearna energija i bezbedna energetska tranzicija: od današnjih izazova do sutrašnjih sistema čiste energije” u prvi plan stavlja nuklearnu energiju kao moguće rešenje za rastuće cene fosilnih goriva.

Kako stoji u izveštaju, pored toga što će smanjiti potrebu za uvozom fosilnih goriva i količinu emitovanog ugljen-dioksida, nuklearna energija će zemljama omogućiti da postepeno integrišu sve više energije sunca i vetra u svoje energetske sisteme.

Izgradnja održivih i čistih energetskih sistema biće teža, rizičnija i skuplja bez nuklearne energije, poručuju iz IEA.

Milena Maglovski

Srbija dobila dva područja izuzetnih odlika

01.08.2022

Planina-Stolovi — Foto: Wikipedia/Marko.vl

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbe kojima su proglašeni PIO „Stolovi“ i PIO „Željin“, kao prirodna dobra od regionalnog, odnosno velikog značaja, svrstana u ΙΙ kategoriju zaštite.

Predeo izuzetnih odlika „Stolovi”, koji se nalazi u centralnom delu Srbije na teritoriji grada Kraljeva, stavljen je pod zaštitu kako bi se očuvali hidrografski fenomeni i dva vegetacijska pojasa – hrastov i bukov, sa nizom umetnutih i izmenjenih ekosistema. Poseban značaj Predelu izuzetnih odlika daje prisustvo strogo zaštićenih divljih vrsta poput mrkog medveda i vidre, kao i divokoze, koja je nakon neuspešnog naseljavanja tokom 60-tih godina prošlog veka ponovo naseljena na ovu planinu 2007. godine. Površina PIO „Stolovi” iznosi 9.932,1 ha, od čega je I stepenom obuhvaćeno 15,2 odsto, II stepenom 31,0 odsto i III stepenom 53,8 odsto ukupne površine zaštićenog područja.

Predeo izuzetnih odlika „Željin“ pozicioniran je u centralnom delu Srbije, na području grada Kraljeva i opština Aleksandrovac i Raška. Stavljen je pod zaštitu kako bi se očuvala hidrografska mreža koja je dosta gusta i čini je mnoštvo izvora, reka i potoka, kao i bukove šume u centralnom planinskom delu i hrastove šume u nižem delu planine. PIO „Željinˮ predstavlja i „Odabrana područja za dnevne leptire u Srbijiˮ, a delovi ovog predela su i potencijalna područja „NATURA 2000“ ekološke mreže, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Površina Predela izuzetnih odlika „Željin” iznosi 6.379,09 ha, od čega je I stepenom obuhvaćeno 3,07 odsto, II stepenom 3,15 odsto i III stepenom 93,78 odsto ukupne površine zaštićenog područja.

Nakon proglašenja PIO,,Stoloviˮ i PIO,,Željinˮ površina pod zaštitom povećana je na 8 odsto ukupne površine teritorije Republike Srbije, čime je ispunjen cilj definisan Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade i Akcionim planom za sprovođenje Programa zaštite prirode Republike Srbije za period od 2021-2023. godine

Procedura da “Stolovi”i “Željin” dobiju poseban status započela je 2018. godine.

Energetski portal

Gas za domaćinstva od danas skuplji za devet odsto

01.08.2022

teapots-gas-šporet — Foto-ilustracija: Pixabay

Gas za domaćinstva od danas je skuplji za devet odsto.

Kod “Srbijagasa” kubni metar gasa je do sada koštao 32,28 dinara, a sada će ga građani plaćati 35,11 dinara bez PDV-a.

Gas je za garantovano snabdevanje poslednji put poskupeo 2017. godine.

Saglasnost za povećanje cena dala je pre mesec dana Agencija za energetiku.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u maju telefonom sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, kada su dogovoreni glavni elementi novog gasnog sporazuma prema kojem je formula koja se ranije koristitila ostala ista, što je, kako je Vučić tada rekao, veoma povoljno za Srbiju.

Pročitajte još:

“Srbijagas” je u junu ove godine sa mađarskom kompanijom “MVM CEEnergy”, potpisao sporazum na osnovu kojeg će Srbija moći da skladišti gas u Mađarskoj tokom zime.

Izvor: RTS

Nacionalni plan za klimu i energetiku prekretnica razvoja energetskog sektora

01.08.2022

vetroelektrane_oblaci — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Richter)

Donošenje Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku je prekretnica razvoja energetskog sektora Srbije, kaže državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije Zoran Lakićević i dodaje da su neophodne investicije kako bi se obezbedila energetska bezbednost i zaštita životne sredine.

Državni sekretar navodi da je resorno ministarstvo iniciralno prošle godine da se usvoje četiri nova zakona koji predstavljaju preduslov za razvijanje nove energetske politike Srbije.

Donošenje Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku, prema njegovim rečima, omogućiće energetskom sektoru nove investicije, uz obezbeđivanje energetske sigurnosti i zaštite životne sredine.

,,Realizacijom plana do 2030. godine imaćemo 40 odsto manju emisiju štetnih gasova, kao i 40 odsto veće učešće OIE u proizvodnji električne energije’’, kaže državni sekretar.

Pročitajte još:

Istakao je i da moramo da radimo na izgradnji novih elektroenergetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora, kao što su sunce i vetar, kako bismo obezbedili veću energetsku bezbednost i smanjili uvoznu zavisnost, s obzirom na to da trenutno uvozimo ugalj i električnu energiju iz drugih država.

Takođe, ovaj plan predviđa i nove investicije u izgradnji interkonekcija sa susednim zemljama, kako bismo diversifikovali pravce i izvore snabevanja gasom, ali i nove tehnologije, kao što su biogas i vodonik, ističe državni sekretar i dodaje da će one dati dati veliki doprinos stabilnosti energetskog sistema u budućnosti.

Naglasio je da je energetska efikasnost važan stub energetske bezbednosti i da Ministarstvo rudarstva i energetike nastavlja da pruža podršku građanima subvencijama u iznosu od 50 odsto za zamenu stolarije, izolacije, kotlova i postavljanje solarnih panela.

Državni sekretar podseća da je prošle godine objavljen prvi javni poziv za unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima, na kome je subvencije za zamenu stolarije i izolacije dobilo 4.000 prijavljenih.

,,Ove godine raspisali smo novi javni poziv na kome će više od 25.000 domaćinstava dobiti subvencije u iznosu od 50 odsto za energetsku efikasnost i postavljanje solarnih panela’’, najavio je državni sekretar i dodao je da će na jesen biti raspisan novi javni poziv na kome će 100.000 domaćinstava moći da učestvuje i interesovanje za ove subvencije, naročito za postavljanje solarnih panela, svakodnevno raste.

Državni sekretar je rekao da će građani koji mesečno u proseku plaćaju električnu energiju 3.500 dinara, imati uvećane račune za manje od 200 dinara, i objasnio da je ovo povećanje cene električne energije značajno jer će omogućiti da se finansiraju novi projekti i investicije kojih nije bilo u prethodnom periodu.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Raste potražnja za električnim automobilima – imamo li dovoljno litijuma?

31.07.2022

batteries_baterije — Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Wang)

Foto-ilustracija:Hybrid car photo created by frimufilms – www.freepik.com

Električni automobili, ekološka alternativa konvencionalnim vozilima, ipak nisu izuzeti od brojnih kontroverzi koje usporavaju tranziciju ka e-mobilnosti. Glavni kamen spoticanja za vozila na baterije je litijum – kritična sirovina bez koje pogon na stuju ne bi bio moguć.

Litijum je osnovna komponenta baterija električnih vozila (EV), a prema podacima Nacionalne laboratorije američkog Ministarstva energetike, samo jedna EV baterija sadrži oko osam kilograma litijuma, prenosi Svetski ekonomski forum.

Nakon što je potražnja za litijumom višestruko porasla u zadnjih godinu dana, postavljaju se pitanja da li će trenutna proizvodnja moći da zadovolji potrebe automobilske industrije i u kojoj meri će šira eksploatacija litijuma uticati na životnu sredinu?

Prema pisanju Svetskog ekonomskog foruma, na ulicama bi do 2050. godine trebalo da bude oko dve milijarde električnih automobila kako bi svet dostigao nultu emisiju gasova staklene bašte.

Pročitajte još:

Globalna proizvodnja litijuma prošle godine je iznosila oko 90,7 miliona kilograma, dok Geološki zavod SAD-a procenjuje svetske rezerve litijuma na oko 20 milijardi kilograma.

Svetski ekonomski forum je sproveo računicu prema kojoj su prošlogodišnje količine iskopanog litijuma dovoljne za 11,4 miliona EV baterija, što bi godišnja kupovina električnih vozila uskoro mogla da dostigne imajući u vidu da je 2021. godine prodato 6,6 miliona EV.

Sa druge strane, globalne rezerve litijuma dovoljne su za proizvodnju oko 2,5 milijardi EV baterija, što bi bilo dovoljno za postizanje nulte emisije u saobraćaju, samo kada bi se sav raspoloživi litijum koristio za proizvodnju baterija za automobile.

Takođe, upitna je budućnost iskopavanja litijuma budući da eksploatacija ove sirovine zagađuje zemljište, vazduh i vodu, te nailazi na snažan otpor ekoloških aktivista i građana širom sveta.

Automobilska industrija uskoro bi se mogla suočiti sa ozbiljnim nedostatkom litijuma, pa je već sada važno pripremiti se za takav scenario, a moguća rešenja su pronalazak alternativne komponente za litijum, reciklaža litijum-jonskih baterija i eksploatacija litijuma u skladu sa ekološkim standardima.

Milena Maglovski

Kako da od dedine njive stvorite porodični biznis- Kratak vodič za osnivanje kamp odmorišta

31.07.2022

jack-sloop-qelGaL2OLyE-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Jack Sloop)

Foto-ilustracija: Unsplash (Victor Lattacuente)

Turistička vanpansionska potrošnja u Evropi iznosi 13 milijardi evra godišnje u više od 25.000 kampova koji čine do 25 odsto ukupnog prometa u turizmu.

Kako bi deo potrošnje inostranih i domaćih kampera ostao u našoj zemlji, ovaj, značajan potencijal domaće turističke ponude, potrebno je dodatno promovisati i investirati u razvoj kamping industrije.

Privredna komora Srbije i Kamping asocijacija Srbije predstavljaju kratak vodič za osnivanje kamp odmarališta.

Izbor lokacije

Prvo je potrebno odrediti lokaciju adekvatnu za stvaranje prostora za odmor gostiju koji vole kamping smeštaj. To može biti zemljište čija je površina ravna ili pod nagibom (minimum od 20 do 30 ari).

„Najbitnije je da parcela bude ocedita, odnosno, da se na terenu voda ne zadržava“, objašnjava Vladimir Đumić, predsednik Kamping asocijacija Srbije (KAS):Idealno je da bude rastinja na terenu ili da jednim delom bude oivičen drvećem, šumom, a drugim otvoren ka proplanku, jezeru, reci…

Minimum tehničkih uslova

Lokacija treba da zadovolji Minimalne tehničke uslove (MTU) koje propisuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija – struja, voda, ograđivanje (obezbeđivanje) terena, sanitarni uslovi (minimum dva tuša i dva toaleta za 20 kamping parcela).

Pročitajte još:

Registracija

Ukoliko je reč o poljoprivrednom zemljištu, potrebna je registracija poljoprivrednog gazdinstva za bavljenje seoskim turizmom. Nadležna je Uprava za trezor u opštini u kojoj vlasnik stanuje (popunjava se obrazac 1a – izdaje Ministarstvo poljoprivrede).

Reč je o Zahtevu za upis porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u Registar poljoprivrednih gazdinstava, za fizičko lice – poljoprivrednika. U rubrici 11 – radna aktivnost, potrebno je zaokružiti br. 5 – „bavi se seoskim turizmom”.

Početak rada

Otvaranjem posebnog „agro računa” u banci može se krenuti sa radom.

Preporuka

Preporuka je da se po registraciji gazdinstva vlasnik javi lokalnoj Turističkoj organizaciji za savet i dogovor oko budućeg načina naplate usluga. Na raspolaganju je i portal e-Turista.

Investicija

Strukturu troškova čini, pre svega, osnovna infrastruktura – priključci na elektro mrežu, vodovod, kanalizaciju (sopstveni izvor vode, bunar – septička jama…), troškovi uređenja terena i postavljanje objekata za potrebe kampera…

Investicija je od 20 do 60.000 evra, u zavisnosti koliki su troškovi obezbeđivanja osnovne infrastrukture.

Ukoliko domaćinstvo već ima svu neophodnu infrastrukturu, zatim, kuhinju, trpezariju, mesta za roštilj, druženje – troškovi su značajno manji.

Povrat uloženog

Zavisi od toga gde se nalazi i koliko je dostupan kamp, koliko se ulaže u promociju, da li kamp privlači domaće goste, tranzitne kampere… Najprofitabilniji kampovi nalaze se blizu većih turističkih centara.

Subvencije

Ukoliko postoji ženska osoba u seoskom domaćinstvu/poljoprivrednom gazdinstvu, preporuka je da ona bude registrovana kao vlasnik jer postoje subvencionisana sredstva za mlade žene, preduzetnice.

Izvor: Privredna komora Srbije

Poljoprivrednici traže dodatno popuštanje ekoloških mera: Pet EU država će dobiti zeleno svetlo

31.07.2022

poljoprivreda-farmer-agro-kupus-povrće-sadnja-zemljoradnik-bašta — Foto-ilustracija: Unsplash (Zoe Schaeffer)

Strah od globalne nesigurnosti hrane naveo je većinu ministara poljoprivrede da se založe za dalje ublažavanje mera zaštite životne sredine ZPP-a za 2023. godinu, izveštava Agrarheute.

Evropska unija se tome suprotstavlja, ali je dozvolila privremena odstupanja od određenih ekoloških zahteva u programu EU subvencija za poljoprivredu.

“Kao deo naše solidarnosti s Ukrajinom, gotovo sve države članice pozvale su na fleksibilnost u okviru ZPP-a”, potvrdio je češki ministar Zdenek Nekula prilikom izlaganja na svom prvom sastanku ministara poljoprivrede EU nakon što je Češka 1. jula preuzela rotirajuće predsedanje Saveta EU.

To podrazumeva produženje upotrebe poljoprivrednih površina izdvojenih za biodiverzitet u narednoj godini, a prvenstveno je reč o pravilima za plodored i korišćenju ugara.

Pročitajte još:

Pšenica najproblematičnija

Dok jedni podržavaju produženje, jer su površine potrebne za povećanje proizvodnje hrane, drugi kritikuju uništavanje životne sredine i prirode.

Do kraja godine je program koji je privremeno na snazi. Prema njemu, poljoprivrednici s obradivom površinom većom od 15 hektara moraju osigurati da najmanje pet odsto njihove zemlje bude posvećeno područjima korisnim za biodiverzitet, kao što su drveće, živice ili zemljište koje je ostavljeno u ugaru.

Proširenjem derogacije u novim pravilima ZPP-a, ono se menja na četiri odsto.

“U 2023. suočićemo se s nesigurnošću u dostupnosti i pristupačnosti pšenice, čak i ako se ukrajinski izvoz preko morskih luka nastavi”, rekao je komesar EK Evropske komisije za poljoprivredu Januš Vojčihovski. On je dao opreznu podršku ideji, a odluku je nazvao delikatnom ravnotežom između dugoročne održivosti i kratkoročnih potreba proizvodnje, posebno kada je u pitanju pšenica. Problem dodatno pojačava vreli talas koji smanjuje prinose u Evropi.

Pet država članica dobile zeleno svetlo

Pet država članica će dobiti zeleno svetlo za nacionalne strateške planove ZPP-a, kroz koje će postaviti individualizovani akcioni plan o tome kako nameravaju da ispune devet ciljeva nove reforme ZPP-a.

Vojčehovski je potvrdio da će Komisija pokrenuti zvanični proces odobrenja za Portugal, Poljsku, Španiju, Dansku i Francusku. Njima bi se mogle pridružiti druge države kako bi ukupno njih 10 podnelo novu verziju pre letnje pauze, a prve odluke o usvajanju mogle bi se doneti početkom septembra.

Izvor: Agroklub

O zaštiti životne sredine i očuvanju biodiverziteta na Eko fan kampu u Adžinim livadama

31.07.2022

Udruženje Eko fan kamp je u okviru projekta Youth Active for a Biodiverse Europe organizovalo razmenu mladih i studenata iz Belorusije, Nemačke i Španije koji učestvuju u Eko fan kampu u Adžinim livadama, saopšteno je na sajtu Grada Kragujevca.

Ovaj kamp se tiče očuvanja biodiverziteta i zaštite životne sredine u Srbiji i zemljama iz kojih učesnici dolaze, objasnio je Zoran Mitrović, predsednik udruženja Eko fan kamp.

“Na ovom projektu radimo već sedam dana, a radićemo još pet, sa centralnim dešavanjem u nedelju od 16 sati u Botaničkoj bašti, gde ćemo imati prezentaciju koja se tiče zaštite životne sredine, pre svega – zaštite insekata i njihovog biodiverziteta. Pored ovog projekta koji finansira Evropska Unija, tačnije, Evropska Komisija Erazmus +, imali smo projekat koji je realizovan pre dve nedelje u Adžinim livadama, čije su teme bile kako organizovati kampovanje, kako napisati projekat, kako se udružiti, osnovati udruženje građana i napraviti nešto korisno za zajednicu”, rekao je Mitrović.

On je dodao da su u planu još dva projekta u septembru te da je cilj da se, uz podršku Grada, mladima pokaže kako udruženi mogu da se izbore za životnu sredinu i ugrožene vrste.

Pročitajte još:

“Učesnici kampa će pripremiti radionice edukativnog karaktera za decu i mlade, a imaćemo i poseban deo za odrasle koji će imati priliku da postave pitanja koja se tiču rešavanja problema na eko način, redukovanja upotrebe pesticida, kao i načina informisanja i konsultovanja stručnih lica, poput biologa i ekologa”, zaključio je Mitrović.

Pomoćnik gradonačelnika za omladinu i saradnju sa Univerzitetom Stefan Jovanović istakao je da je važno što mladim ljudima omogućen odlazak u inostranstvo preko projekata ovakvog karaktera.

“Inovacije su uvek dobrodošle u svim oblastima, a naročito u onima koje se tiču zaštite životne sredine. Mladi ljudi koji obilaze druge zemlje imaju mogućnost da rade na svom ličnom razvoju i da razmenom iskustava dobiju ideje za inovacije”, poručio je Jovanović.

Energetski portal

Raste proizvodnja lažnih pesticida u EU

30.07.2022

zemlja_biljke — Foto-ilustracija: Unsplash (Jan Kopřiva)

Sedma godišnja akcija otkrivanja ilegalnih pesticida Srebrna sekira ukazala je na nove trendove na crnom tržištu proizvoda za zaštitu bilja EU i dovela do hapšenja deset osoba i zaplene 1.150 tona ilegalnih i falsifikovanih pesticida.

Akcije u okviru operacije bile su fokusirane na luke, aerodrome i druga mesta ulaska na kojima bi se mogao otkriti uvoz i izvoz ilegalnih i falsifikovanih pesticida. Tokom operacije vlasti su otkrile povećanu trgovinu ilegalnim pesticidima na jugu Evrope i u regionu Crnog mora. Znatno je povećan broj slučajeva sa ilegalnim pesticidima poreklom iz Turske, mada je Kina i dalje glavni izvor.

Prema saopštenju Europola povećava se i trgovina, ali i zaplena manjih pošiljki, do deset litara/kilograma. Vlasti su zbog toga nadzirale i onlajn prodaju.

Iako je trgovina herbicidima, insekticidima i fungicidima koji sadrže zabranjene supstance i dalje stabilna, operacija je otkrila da raste falsifikovanje uobičajenih brendova tih proizvoda.

Europol je naveo da povećanje zaplene proizvodne opreme i sirovina koje se otpremaju u Evropu ukazuje na rast aktivnosti falsifikovanja u EU. Naime, snage za sprovođenje zakona sada mnogo češće otkrivaju operacije falsifkovanja na teritoriji EU.

Otkrivena su dva metoda rada od kojih je prvi uvoz gotovo završenih proizvoda u kontejnerima koji podsećaju na dobro poznate brendove. Pošto su uvezeni, potrebno ih je samo označiti pre nego što odu na crno tržište.

Drugi metod podrazumeva uvoz ilegalnih sastojaka za proizvodnju pesticida. Kako bi se smanjila šansa da budu otkrivene, hemikalije se koriste tek u završnoj fazi proizvodnje na lokacijama na kojima se falsifikuje i pakovanje.

U operaciji Srebrna sekira VII bugarske vlasti ciljale su jednu od takvih lokacija i vlasti su zaplenile falsifikovana pakovanja i ilegalne pesticide, navodi se. Takođe se zloupotrebljana sistem paralelne trgovine koji olakšava proceduru odobravanja pesticida za prodaju u Evropskoj uniji. U sklopu tog sistema, sredstvo za zaštitu bilja dozvoljeno u jednoj članici može, pod uslovom da dobije dozvolu za paralalenu trgovinu, da se uvede, plasira na tržištu ili koristi u drugoj članici.

Pročitajte još:

Taj sistem kriminalci zloupotrebljavaju tako što ilegalno proizvode neki proizvod u jednoj članici i tvrde da je odobren u nekoj drugoj članici i da mu ne treba dalje odobravanje.

Direktorka Europola Katrin de Bol rekla je da, uprkos maloj ceni, proizvodi za zaštitu bilja mnogo koštaju i životnu sredinu i javno zdravlje, ali i poljoprivredni sektor.

“Uklanjanje neregulisanih i potencijalno opasnih proizvoda sa tržišta doprinosi bezbednosti i zdravijoj životnoj sredini za građane EU”, istakla je direktorka Europola.

Srebrna sekira VII, u koordinaciju Europola, trajala je od 15. januara do 25. aprila i uključivala je organe za sprovođenje zakona iz 31 zemlje (25 članica EU i šest trećih zemalja).

Operaciju su podržali Služba za zaštitu intelektualne svojine EU (EUIPO), Služba za borbu protiv prevara (OLAF), Generalni direktorat EK SANTE, KropLajf Evropa i KropLajf internešenel.

U prethodnih šest operacija Srebrna sekira zaplenjena je ukupno 4.921 tona ilegalnih pesticida.

Izvor: Euractiv/Beta

1...420421422...1,673 Page 421 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM