Home Blog Page 38

Beč: Električne autobuse menjaju vozilima na baterije i vodonik

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Gerrie van der Walt)

Električni autobusi u centru Beča biće zamenjeni novim vozilima koja koriste kombinaciju baterije i vodonika.  Bečko preduzeće za javni gradski prevoz Wiener Linien ulaže u deset novih minibuseva italijanskog proizvođača Rampini. Ovi autobusi će se pokretati i vodonikom i električnom energijom i prvi su minibusevi sa ovom tehnologijom.

Tokom vožnje, vodonikova gorivna ćelija generiše novu električnu energiju, tako da autobus zahvaljujući tehnologiji „range-extender“ može biti u upotrebi ceo dan bez dopunjavanja. Ovo znači da više nije potrebna infrastruktura za punjenje u centru grada, a broj autobusa na dosadašnjim linijama će biti smanjen sa 12 na 10.

Za kupovinu i održavanje novih autobusa gradske vlasti su zajedno sa Saveznim ministarstvom za zaštitu klime i Evropskom unijom uložili oko 12 miliona evra, što Beč čini evropskim liderom u dekarbonizaciji javnog prevoza.

Pročitajte još:

Novi, potpuno klimatizovani Rampini autobusi će se puniti i dopunjavati na H2 stanici i punjačima energetskog preduzeća „Wien Energie“ i preduzeća za kombinovane usluge „Wiener Netze“, koristeći zeleni vodonik koji se proizvodi upravo u Beču.

„Inovativna tehnologija koja za pogon koristi i bateriju i vodonik omogućava cjelodnevni rad bez prekida za punjenje. Zeleni vodonik potreban za rad proizvodi se direktno u Beču, što nam omogućava da budemo nezavisni i klimatski neutralni. Time nastavljamo smanjivati emisije i istovremeno pružati visok komfor našim putnicima“, dodaje Viener Linien, direktor Gudrun Senk.

Pored novih minibuseva sa Range-Extender tehnologijom, od 2025. godine u upotrebi će biti i deset autobusa isključivo na vodonikov pogon.

Energetski portal

Završetak deonice od Kruševca do Vrnjačke Banje do kraja godine

Foto-ilustracija: Unsplash (jay huang)
Foto-ilustracija: Unsplash (jamar-penny)

U okviru realizacije projekta Moravskog koridora koji bi trebalo da u velikoj meri poboljša infrastrukturu, trenutno beleži značajniji napredak. Najnoviji radovi obuhvataju deonicu od petlje Koševi do sela Medveđa kod Kruševca. Prema najavama i trenutnom stanju, do kraja godine biće završena deonica između Kruševca i Vrnjačke Banje, što će omogućiti povezivanje Vrnjačke Banje i Trstenika sa mrežom auto-puteva.

Projekat je od velikog značaja jer će Moravski koridor povezati postojeće auto-puteve „Miloš Veliki“ i Beograd – Niš. Time će se unaprediti povezanost između Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika i Kruševca, čime će više od 500.000 ljudi imati priliku da koristi brzu saobraćajnicu, kako se navodi na sajtu Vlade Republike Srbije.

Do kraja godine, plan je da bude pušteno u saobraćaj oko 30 kilometara od Koševa do Vrnjačke Banje, kako je naveo resorni ministar.

Takođe, predviđa se da će do sredine naredne godine biti završena deonica između Čačka i Adrana, dok će celokupni koridor do Adrana biti gotov do kraja 2025. godine, što će omogućiti povezivanje Banje i Kraljeva.

Pročitajte još:

Jedan od infrastrukturnih projekata – obilaznica oko Kragujevca ali i planirana brza saobraćajnica Kraljevo – Novi Pazar, doprineće potpunom umrežavanju auto-puteva u ovom regionu, što bi trebalo da poboljša privredu i donese nova radna mesta.

Na gradilištu Moravskog koridora trenutno je angažovano više od 4.000 radnika i skoro 2.000 jedinica mehanizacije. Trenutno se asfaltira most preko Zapadne Morave, a završavaju se radovi na nekoliko deonica, prema rečima Aleksandra Antića, direktora „Koridora Srbije“.

Nakon završetka svih radova, naselja duž koridora, uključujući Koševe, Veliku Drenovu, Trstenik i Vrnjačku Banju, dobiće poboljšanu saobraćajnu povezanost sa novim auto-putem.

Energetski portal

Koliko je opasno da klima-uređaji rade noću – može li se struja bezbedno uštedeti

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (lifeforstock)

Jeftina struja u Srbiji je uvek noću, u Beogradu od ponoći do osam ujutru. Ipak, uređuji su neretko dotrajali pa se mnogi pitaju koliko rizikuju time što uključuju aparate noću ne bi li snizili račune za struju. Može li se bezbedno uštedeti?

Noći su opet vrele, teško se spava bez klima-uređaja ili ventilatora, koje često rade bez prestanka. Građani računaju da su manje opterećeni jer ih ne greje direktno sunce. Primetili bismo da nešto nije kako treba, ali spavamo.

Energetičar Milan Janković upozorava da se često imrovizuje.

,,Uključujemo klima-uređaje preko produžnih kablova ili zakačimo neku sijalicu, ako nema uzemljenja, ako nije montirana klima kako treba, onda smo u velikoj opasnosti. Ako se taj kvar ne uoči na vreme i usled njega dođe do veće potrošnje, ona zbog toga počne da se greje i na kraju se zapali“, objašnjava Janković.

Vatrogasci kažu da ovih dana podjednako dolazi do požara i zbog zaboravljenih uključenih ringli, opušaka i neispravnih klima-uređaja.

,,Taj broj nije tako veliki u odnosu na broj klima koji je ugrađen po našim stanovima i poslovnim prostorima, sve zavisi kako se ti uređaji ugrađuju i održavaju“, navodi komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Dragan Miković.

Miković savetuje da se klima-uređaji ponekad i isključe i da se ne ostavljaju da rade kada je stan prazan i konstatuje da tada može doći do širenja požara.

Pročitajte još:

Kako uštedeti struju preko dana

Struja je od ponoći do osam sati jeftinija skoro četiri puta. Prema nekim proračunima, znatne su uštede kada se noću kuva ili peru veš i sudovi. Uz uključen bojler, sve to je veliko opterećenje za elektroinstalacije, pogotovo ako su stare i slabo održavane.

Milan Janković upozorava da mašine za pranje veša ili sudova imaju mnogo elektronike i delova koji mogu napraviti problem. Zbog toga ne preporučuje da se ti uređaji uključuju noću i da rade bez nadzora.

Način da se uštedi je da se uključuju danju, po višoj tarifi, ali da se koriste neki ekonomičniji programi za pranje.

,,Na primer, ako perete beli veš na 90 stepeni, potrošiće negde oko dva kilovata električne energije, dok se na 60 stepeni troši samo kilovat. Dvostruko manja potrošnja, a sa ovim novim deterdžentima kvalitet pranja je isti“, kaže Janković.

Ako temperaturu na termostatu klime sa 21 podignemo na 23, uštedećemo oko 15 odsto energije, kažu stručnjaci.

Struja se može uštedeti i preko dana, a onda noću mirno na spavanje.

Izvor: RTS

Nauka na tragu da trajno smanji CO2 u građevinarstvu

Foto-ilustracija: Pixabay (joffi)
Foto-ilustracija: Pixabay

Građevinska industrija jedan je od većih zagađivača životne sredine zbog čega je istraživanje materijala koji smanjuju ispuštanje emisija ugljenika (CO2) i doprinose zaštiti životne sredine, postao imperativ današnjeg vremena. Trka za manjim zagađivanjem najčešće vodi ka biomaterijalima, a poslednji takav izum dolazi sa Londonskog univerzitetskog koledža (London’s Global University). Novi biometarijal uključuje žive cijanobakterije u providnim panelima koji se mogu postaviti na unutrašnje zidove zgrada. Kako mikroorganizmi unutar ovih panela rastu koristeći fotosintezu, izvlače ugljen-dioksid iz vazduha, a kroz proces biomineralizacije vezuju ga za kalcijum kako bi stvorili kalcijum-karbonat, čime zaključavaju ugljenik.

Nazvan je C-ELM odnosno cijanobakterijski inženjerski živi materijal, a može uhvatiti i sekvestirati do 350g ugljen-dioksida, dok će ista količina tradicionalnog betona emitovati čak 500g ugljen-dioksida. Zid od 150 kvadratnih metara obložen ovim C-ELM panelima zadržava približno jednu tonu ugljen-dioksida. Ovaj materijal je predstavljen je kao deo umetničke instalacije u Botaničkoj bašti St Andrews u Škotskoj.

Zanimljivo je pomenuti da će istraživanje na C-ELM započeto tokom lockdown-a u Londonu za vreme pandemije koronavirusa, bez pristupa laboratoriji ili konvencionalnoj opremi. Na njemu je radio Prantar Tamuli, postdiplomac na odseku za biotehnički inženjering.

Pročitajte još:

„Razvojem C-ELM materijala želim da transformišem čin izgradnje budućih ljudskih staništa iz aktivnosti koja najviše emituje ugljenik u onu koja najviše sekvestrira ugljenik“, rekao je Tamuli. On je razvio C-ELM fokusirajući se na vrstu Kamptonema animale, fotosintetičke cijanobakterije koja raste u dugim nitima, što olakšava vezivanje mikroorganizama za okolni materijal unutar panela. Kalcijum-karbonat koji proizvode cijanobakterije pomaže u jačanju panela.

Paneli su dizajnirani da nude niz kozmetičkih i strukturnih prednosti za zgrade. Laki su, apsorbuju zvuk, dovoljno su prozirni da propuštaju svetlost i termoizolacioni su, čime se poboljšava energetska efikasnost zgrada.

Profesor Markos Kruz rekao je da je potencijal ovakvog biomaterijala je ogroman.

„Ako bi se masovno proizvodio i široko usvojio, mogao bi dramatično smanjiti ekološki otisak građevinske industrije. Nadamo se da ćemo povećati proizvodnju ovog C-ELM-a i dodatno optimizovati njegovu efikasnost kako bi bio bolje prilagođen za upotrebu u građevinarstvu“, rekao je on.

Jasna Dragojević

 

Hrvatsko ministarstvo: Dozvole za HE na Uni ne mogu se poništiti

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcus Ganahl)
Foto: Wikipedia (Предраг Божић)

Ministarstvo prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine Hrvatske objavilo je da, nakon postupka nadzora izdavanja lokacijske dozvole, izmene i dopune lokacijske dozvole, građevinske dozvole i rešenja o promeni imena investitora, za hidroelektranu na reci Uni nema mogućnosti poništavanja i ukidanja navedenih upravnih akata, osim ako se u krivičnom postupku ne utvrdi da su „navedeni akti izdati kao posledica krivičnog dela.“

Dalje se navodi da je Ministarstvo 11. avgusta primilo predlog za oglašavanje rešenja ništavnim, u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, i to građevinske dozvole izdate od strane Zadarske županije od 6. oktobra 2016. godine i rešenja o produženju važenja građevinske dozvole izdatog od strane Zadarske županije od 3. oktobra 2019.

Istovremeno, aktivisti u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj udružili su se kako bi sačuvali reku Unu od devastacije, pa sa izvora reke svakodnevno šalju poruke o ugrožavanju tog područja.

Udrženje Una Srb saopštilo je na društvenim mrežama da je situacija oko izgradnje mini hidroelektrane „Una-mlin“ zabrinjavajuća.

„Šokantno je da projekat koji ima tako ozbiljne posledice za životnu sredinu nije prošao potrebne procene uticaja na životnu sredinu. U dokumentaciji koja je korišćena za dobijanje građevinske dozvole ne postoje nikakvi uslovi za zaštitu životne sredine – nema plana za otpadne vode, nema zaštite od buke, nema analize uticaja na ekološku mrežu, niti procene uticaja na stanje vodnog tela. Sve to upućuje na činjenicu da je celi proces vođen s ozbiljnim propustima i zloupotrebom položaja“, reklu su u Udruženju.

Takođe napominju da bi Ministarstvo trebalo da donese privremenu meru zatvaranja gradilišta, dok se svi upravni postupci ne završe.

Pročitajte još:

Lokacijska dozvola za izgradnju male hidroelektrane snage 160kW „Una-mlin“ izdata po zahtevu kompanije Croatan iz Zagreba 9. marta 2015. a stekla je svojstvo pravomoćnosti 27. marta 2015. Izmena i dopuna lokacijske dozvole izdata je po zahtevu iste kompanije, a njenom izmenom i dopunom se menjaju lokacijski uslovi određeni osnovnom lokacijskom dozvolom od 9. marta, u pogledu kanala za dovod vode do turbine i odvod nakon prolaska kroz Kaplanovu turbinu u vodotok reke Une, te u pogledu obuhvata zahvata. Što se tiče građevinske dozvole, od 6. oktobra 2016, ona je izdata je po zahtevu Croatana, a stekla je svojstvo pravomoćnosti 31. oktobra 2016.

Projekt izgradnje hidroelektrane „Una-mlin“ odvija se unutar područja Natura 2000, zaštićene mreže koja je ključna za očuvanje biološke raznolikosti u Evropi.

Podsećamo, državni inspektorat Hrvatske podneo je krivičnu prijavu protiv službene osobe koja je izdala lokacijsku dozvolu za gradnju privatne hidroelektrane u Donjoj Suvaji na izvoru reke Une, zbog sumnje na zloupotrebu položaja i ovlašćenja.

Energetski portal

Srpska berza električne energije obezbeđuje najviše evropske standarde

Foto-ilustracija: Unsplash (fre-sonneveld)
Foto: Ljubaznošću Miloša Mladenovića

Nakon skoro decenije od osnivanja i početka rada u februaru 2016. godine, Srpska berza električne energije (SEEPEX) se definitivno pozicionirala, ne samo kao značajan oslonac u procesu zelene tranzicije i dalje liberalizacije tržišta električne energije u Srbiji, već i kao značajan integrativni faktor na polju berzanskog poslovanja u širem – regionalnom i međuregionalnom, a moglo bi se reći i panevropskom kontekstu. Nakon uspostavljanja prve regionalne berze električne energije u regionima jugoistočne i centralno istočne Evrope Alpsko-jadransko dunavske berze električne energije (ADEX), osnovane u decembru 2022. godine, korporativnim udruživanjem SEEPEX-a i slovenačke berze električne energije BSP, zvanično je objavljeno da će se tokom 2024. godine toj jedinstvenoj poslovnoj infrastrukturi priključiti i mađarska berza HUPX.

Ta vest, kao i trenutna situacija i dalji pravci razvoja evropskog tržišta električne energije nakon dramatične energetske krize i konsolidacije cena tokom ove godine, povod su za razgovor sa Milošem Mladenovićem, idejnim tvorcem i direktorom SEEPEX-a.

SEEPEX, zajedno sa partnerima iz ADEX grupe, nastavlja da pomera granice i obezbeđuje najviše evropske standarde na polju berzanske poslovne infrastrukture, ali je time na neki način i oživotvorio svoju inicijalnu ideju o formiranju jedinstvene regionalne berze.

U FOKUSU:

Ovaj zaista značajan poslovni uspeh na kraju prve dekade poslovanja SEEPEX-a je došao kao šlag na tortu uspešnog i profitabilnog poslovanja kompanije, koja se u samo par godina profilisala u relevantno, ne samo nacionalno, već i regionalno mesto trgovanja, sa kompletno zaokruženim spot tržišnim okvirom. Tokom prošle godine je implementiran i unutardnevni segment spot trgovanja i sa više od 40 učesnika iz 16 evropskih zemalja i obimom od skoro 5 TWh istrgovane električne energije na dan-unapred tržištu. Ti poslovni rezultati ostvareni su u uslovima tzv. „izolovanog“ rada, a što je inače nezabeležen slučaj u regionu, gde su sve ostale berze (uključujući tu i berze iz EU okruženja) takve poslovne i finansijske rezultate počele ostvarivati tek nakon implementacije projekata spajanja tržišta i značajnog povećanja likvidnosti koje su oni posledično donosili – rekao je Mladenović.

On je istakao da je sve to rezultat vere u uspeh i posvećenosti svih kolega koje su učestvovale u osnivanju i radu kompanije, i to ne samo iz SEEPEX-a i Elektromreža Srbije već i šire, uključujući i institucije koje su izašle u susret u pogledu neophodnih, a u par navrata i sistemskih intervencija na izmenama i dopunama energetske, tržišne i finansijske regulative.

Pre svega to je plod i jasno postavljene, dalekosežne vizije SEEPEX-a, kao moderne evropske berze koja će poslovati u potpunosti u skladu sa najboljom evropskom praksom, sa jasnom regionalnom perspektivnom.

Višestruk značaj zajedničke berze

Foto-ilustracija: Pixabay

Formiranjem ADEX-a, tj. korporativnim udruživanjem berzi Srbije, Slovenije i Mađarske napravljen je značajan iskorak na ovom polju u regionu.

– Značaj formiranja zajedničke berze za sve tri strane je zaista višestruk i to ne samo na polju tržišta električne energije, sigurnosti snabdevanja i efikasnije integracije obnovljivih izvora energije, već i na strateškom, a moglo bi se reći i geopolitičkom planu, pre svega u kontekstu integrativnih aktivnosti ka Evropskoj uniji – kaže Mladenović.

On je podsetio da je tzv. BlueSky projekat iniciran još 2017. godine od strane SEEPEX-a i njegovih osnivača (EMS i EPEX SPOT), kao instrument realizacije početne vizije SEEPEX-a o uspostavljanju regionalne berze električne energije, a okretanje partnerima iz EU je posledica nedovoljnog razumevanja političkih struktura iz zemalja okruženja koji su bili prirodni i prvi sagovornici na tom planu.

– Realizacija projekta je bila osmišljena u dve faze, tako da je prva faza, koja je podrazumevala korporativnu integraciju srpske i slovenačke berze i osnivanje ADEX Grupe, uspešno okončana krajem 2022. godine, dok su tokom protekle godine završeni pregovori i sa mađarskim partnerima, sa kojima je transakcioni dokument o pristupanju i HUPX-a ovoj jedinstvenoj poslovnoj infrastrukturi potpisan u decembru 2023. Godine – objašnjava Mladenović.

Prvi praktični rezultati planirane sinergije unutar ADEX-a su ostvareni već nakon par meseci, tj. uspostavljanjem unutardnevnog tržišta u Srbiji krajem jula prošle godine. U aprilu ove godine uspešno je završen i proces transformacije poslovnog modela slovenačke berze BSP, na način da su funkcija kliringa i platforma za dan-unapred trgovanje harmonizovani sa poslovnim modelom SEEPEX-a, tj. sa najboljom evropskom praksom koja je prisutna na svim EPEX SPOT tržištima. Uz uvođenje jedinstvenog procesa učlanjenja i harmonizovani cenovnik, na taj način će svim učesnicima na srpskom i slovenačkom spot tržištu biti pružena tzv. one-stop shop solucija, gde će im na raspolaganju biti svi prateći benefiti jednog takvog rešenja. To su jedinstvena poslovna i klirinška infrastruktura, netting i cross-margining kolaterala, jedinstvena procedura i smanjeni troškovi pristupanja spot tržištima, uz planirano dalje jačanje te sinergije i sa mađarskim partnerima u bliskoj budućnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-winkler)

– Što se tiče samog srpskog tržišta, poznato je da je uspostavljanje unutardnevnog spot tržišta prepoznato i u zakonskom okviru kao jedan od najvažnijih preduslova za efikasnu integraciju obnovljivih izvora električne energije i uspešnu realizaciju nove podsticajne šeme bazirane na aukcijama za zaključivanje dugoročnih finansijskih ugovora o otkupu (tzv. ugovori o razlikama), a gde bi ugovorna strana odgovorna za realizaciju tih petnaestogodišnjih finansijskih ugovora od strane države, bio garantovani snabdevač (tj. EPS),- dok bi fizička isporuka proizvedene energije i balansna odgovornost morali biti obaveza samih proizvođača – objašnjava Mladenović.

Naravno, uloga SEEPEX-a u samom modelu podsticajnih mera je daleko šira, pre svega u kontekstu pružanja relevantne i robusne referentne cene na koju se referišu pomenuti finansijski ugovori, kao i obezbeđivanju dovoljno likvidnog dan-unapred tržišta koje će moći prihvatiti svu količinu proizvedene energije bez značajnog uticaja na cenu, tako da se sada sa sigurnošću može tvrditi da je, sa ovim poslednjim unapređenjima, ta kompleksna tržišna slagalica uspešno sklopljena i da može uspešno odgovoriti na sve izazove koje zelena tranzicija nameće pred tržište električne energije, a samim tim i podržati planirane akcije državnih institucija, usmerene ka ostvarenju proklamovanih, vrlo zahtevnih ciljeva Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) Srbije.

Priredila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Napravljena EV baterija koja se puni najbrže na svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (kumpan-electric)
Foto-ilustracija: Unsplash (Evnex Ltd)

Kineska kompanija Zeekr postavila je novi standard u industriji električnih vozila nakon što je predstavila svoje nadograđenje 5,5C EV baterije koje omogućavaju najbrže punjenje na svetu.

Kompanija je saopštila da se zahvaljujući ovoj inovaciji vozila mogu napuniti od 10 do 80 odsto za samo 10,5 minuta, što predstavlja značajan korak ka smanjenju vremena potrebnog za punjenje EV baterija.

Njihove nove litijum-gvožđe-fosfatne (LFP) baterije dizajnirane su tako da održavaju stabilne performanse čak i u ekstremnim uslovima, pa će korisnici moći da napune svoje vozilo od 10 do 80 odsto za svega 30 minuta čak i na temperaturi od -10 stepeni Celzijusa.

Iz kompanije navode da su optimizovani materijali i unapređena tehnologija omogućili njihovom istraživačko-razvojnom timu da postignu ovo značajno poboljšanje. Sa povezivanjem na Zeekr V3 ultra-brze punjače, ove baterije svojim performansama nadmašuju postojeće nikl-kobalt-mangan baterije.

Nove LFP baterije biće prvo integrisane u Zeekr 007 limuzinu čija isporuka počinje sledeće nedelje.

Pročitajte još:

Zeekr širi mrežu punjača

Zeekr je već otvorio preko 500 ultra-brzih stanica za punjenje u Kini, opremljenih sa više od 2.700 punjača koji su kompatibilni sa 800V punjenjem. Kompanija planira da proširi mrežu na 1.000 stanica do 2024. godine, sa ciljem da do 2026. godine obezbedi preko 10.000 ultra-brzih punjača.

Takođe, kompanija je najavila početak isporuke svog urbanog NZP (Zeekr Pilot) sistema za pomoć u vožnji, koji će omogućiti inteligentnu navigaciju i asistenciju u vožnji na gradskim putevima. Prve isporuke ovog sistema kreću krajem avgusta, donoseći korisnicima napredne funkcije i poboljšano iskustvo vožnje.

Kompanija Zeekr osnovana je 2021. godine kao deo Geely grupacije, a specijalizovana je za proizvodnju luksuznih električnih vozila sa fokusom na inovativne tehnologije, performanse i održivost. Njihov prvi model, Zeekr 001, postavio je temelje kompanije kao lidera u segmentu luksuznih EV-a, a nove baterije i tehnologije dodatno učvršćuju njihovu poziciju na tržištu.

Milena Maglovski

Besne požari oko Atine, Nacionalni park “Sutjeska” pod kontrolom

Foto-ilustracija: Unsplash (marcus-kauffman)
Foto: Požar u Atini/EP

Nadomak Atine besni nekoliko šumskih požara, više hiljada ljudi je evukuisano jer su ugrožene kuće, poslovni objekti i škole. Dok se vatrogasci u Grkoj bore sa vatrenom stihijom, požar u Nacionalnom parku “Sutjeska” je pod kontrom. Srbija je poslala helikoptere i vatrogasce kao pomoć u gašenju požara i kod Atine i u Nacionalnom parku. 

Kako prenose mediji trenutno ne postoji jedan aktivan požar u severistočnoj atičkoj regiji već se radi o većem broju aktivnih požara, tvrde vatrogasci. Najteža situacija je u gradovima Maraton i Penteli, a gašenje požara dodatno otežavaju jak vetar koji menja pravac kretanja, ali i vrućine i nepristupačni šumski teren. 

Zbog visoke temperature postoji velika opasnost od novih požara do kraja nedelje. Na terenu je više od 700 vatrogasaca, 199 vozila i 35 aviona. U gradu Penteliju su tri bolnice evakuisane kao i jedan od objekata Nacionalne opservatorije.

Na Olimpijskom stadionu u Atini je napravljena specijalna platforma koja služi za privremeni smeštaj evakuisanih iz ugroženih područja, prenosi RTS.

Pročitajte još:

Nastavlja se gašenje požara u Nacionalnom parku “Sutjeska” 

Vršilac dužnosti direktora Republičke uprave civilne zaštite Boris Trninić rekao je za RTRS da je situacija na požarištu na području Naconalnog parka „Sutjeska“ bolja nego prethodnih dana i da helikopteri i vatrogasci i danas nastavljaju gašenje vatre.

Trninić je rekao da su se sinoć aktivirali novi požari, jer je reč o terenu gde se vatra lako širi, ali da situacija nije alarmantna i da se danas očekuje saniranje.

Helikopteri iz Srbije pomažu u gašenju požara u Nacionalnom parku, poslati su ‘super pumu’, koja ima nosivost oko četiri tone i ‘bel’, koji je manje nosivosti. Dok će u Grčku biti upućen najveći helikopter ‘kamov’ ruske proizvodnje koji nosi do pet tona, kao i 35 vatrogasaca spasilaca sa 12 vozila.

Energetski portal

Beogradske otpadne vode – čekajući na evropske standarde u prečišćavanju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Pixabay

Beograd je jedna od retkih evropskih metropola koja kanalizaciju direktno izliva u reke. U Srbiji je tek nešto više od 60 odsto domaćinstava priključeno na kanalizaciju. Trećina gradskih vodovoda nema ispravnu vodu za piće, a samo osam procenata komunalnih voda se prečisti. Zemlje Evropske unije prečišćavaju više od 80 odsto otpadnih voda.

Sava i Dunav jesu velike reke i, kažu stručnjaci, mogu mnogo toga da „progutaju“. Konstantin Ilijević, docent na Hemijskom fakultetu, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao je da, kada je zagađenje reka u pitanju, uvek postoji opasnost po životinjski biljni svet. Ta opasnost je posebno velika kada su sušni periodi i kada se reke povlače, a kanalizacija se izliva u njih.

„Mi imamo sreće što su Dunav i Sava reke veoma velikog obima, tako da imaju veliki puferski kapacitet, i mogu da apsorbuju veliku količinu zagađenja. Ono što je problem je što se u letnjim mesecima menjaju uslovi koji vladaju tim rekama. S jedne strane imamo povišene temperature, i te povišene temperature onda ubrzavaju i neke procese. Smanjuju količinu kiseonika koju voda prirodno može da rastvori, što onda izaziva dodatno opterećenje na živi svet, ali pokreće čitavu jednu seriju veoma nepovoljnih procesa koji dodatno komplikuju situaciju, i izazivaju masovna uginuća“, rekao je Ilijević.

Pročitajte još:

Krajem jula u kanalu reke Vizelj, što je pritoka Dunava, desilo se masovno uginuće riba.

„Vi imate veliku količinu različitih organskih supstanci, nutrijenata i tako dalje, a to uopšte ne moraju da budu toksične supstance, i zapravo, mnogi od tih materija su na neki način, što su za nas vitamini, to je za živi svet takođe nešto što je neophodno. Međutim, oni u ovim uslovima dovode do bujanja živog sveta. Gde imate bujanje, imate veću količinu organske materije koje se vremenom raspada. To raspadanje onda izaziva u prirodi različite toksine, oslobađanje toksina i nepovoljne uslove koje mogu da imaju fatalne posledice“, objasnio je gost Beogradske hronike.

Foto-ilustracija: PIxabay

Grad veličine Beograda ima ogromnu količinu komunalnih voda i osim fekalija, tu je i ogromna količina ostataka koje ljudski organizam oslobođa usled upotrebe nekih lekova, kao što je diklofen, hormona… Sve to može da utiče na određene organizme. Neke vrste riba imaju probleme zbog hormona iz kanalizacionih voda.

„U pitanju je jedan izuzetno veliki problem koji očigledno zahteva izuzetno veliku volju da bi se rešio“, kaže Ilijević o pitanju prečišćivanju voda, i dodaje: „U suštini, u rešavanju komunalnih problema najčešće ne leže neke velike pare, ali, opet, očigledno da je nama problem da taj problem rešimo… Onda možda jeste rešenje da se uključi neki privatnik koji će prosto, putem nekog javnog, javno-privatnog partnerstva, da pogura to, da tako kažemo, kao što je bio slučaj sa gradskom spalionicom u Vinči“.

Izvor: RTS

Pepeo pirinčane ljuske kao baza za beton

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U nastojanjima da se smanje emisije štetnih gasova, naučnici konstantno rade na novim otkrićima, a poslednje se odnosi na proizvodnju cementa, ključnog sastojka betona, koji oslobađa značajne količine ugljen-dioksida.

Istraživači sa devet univerziteta su koristili veštačku inteligenciju za razvoj prediktivnih modela čvrstoće betona sa pepelom od pirinčane ljuske kao delimične zamene za cement u građevinskoj industriji.

Ova strategija je efikasnija i ekonomičnija od tradicionalnih metoda koje su često skupe i dugotrajne. Pomoću mašinskog učenja stvaraju se pouzdani modeli koji određuju vezu između ulaznih elemenata i parametara odgovora.

Tim istraživača američkog Univerzitet Ras Al Khaimah (AURAK), učestvovao je u istraživanju izvodljivosti korišćenja pepela od pirinčane ljuske kao delimične zamene za cement u proizvodnji održivog betona.

„Pepeo od pirinčane ljuske (RHA), koji je bogat silicijumom, ima povoljnu hemijsku strukturu kao dodatni materijal sličan cementu za upotrebu u betonu. Korišćenje RHA u betonu dovodi do njegove hemijske reakcije sa hidratima cementa, pre svega sa kalcijum-hidroksidom, i formira sekundarne proizvode koji daju čvrstoću i stabilnost rezultujućoj betonskoj mešavini“, navodi se u saopštenja univerziteta.

Pročitajte još:

Ovom studijom doprineli su uverenju ekologa da cement mora biti zamenjen supstancom sa manjim ugljeničnim otiskom.

U toku druge faze istraživanja cement su zamenili sa pet, deset i 15 odsto pepela, a potom je ispitivana čvrstoća. Važne karakteristike čvrstoće i trajnosti dobijenih betonskih mešavina evaluirane su u svežem i čvrstom stanju u različitim fazama starosti betona.

Upotreba RHA kao delimične zamene za cement u betonu poboljšava čvrstinu u kasnijim fazama, otpornost na habanje i karakteristike barijere za vlagu u betonu. Takođe, nisko sušenje i skupljanje, značajno se poboljšava uz uključivanje RHA kao delimične zamene za cement. Roz-Ud-Din Nassar, jedan od autora, rekao je mešavine poput ove predstavljaju važan korak u pravcu održivih građevinskih praksi.

„Kako se svet bori da smanji emisiju CO2 kako bi sačuvao planetu, dužnost je svakog od nas da doprinese ovom naporu. Drago nam je što naše istraživanje pruža snažne argumente za upotrebu pepela od pirinčane ljuske kao delimične zamene za cement u proizvodnji betona“, navodi se na sajtu pomenutog univerziteta.

Energetski portal

Stručnjaci IAEA istraživali oštećenja u Zaporožju nakon požara

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Nuklearna elektrana Zaporožje, jedna od najvećih u Evropi, nedavno je bila mesto incidenta, kada je izbio požar u postrojenju, pri čemu je oštećen jedan od rashladnih tornjeva.

Iako je situacija bila ozbiljna, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Rafael Grosi, saopštio je da nema neposredne pretnje po nuklearnu bezbednost, nakon što su pozvani da provere situaciju. Požar je brzo stavljen pod kontrolu, a nivo radijacije ostao je stabilan, što su potvrdili i timovi IAEA koji su bili na terenu.

Grosi, generalni direktor IEAE, izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog ovih događaja, upozorivši da ovakvi napadi, iako trenutno nisu uzrokovali direktnu nuklearnu opasnost, značajno povećavaju rizik od katastrofalne nesreće.

Tokom pregleda oštećenog rashladnog tornja u nuklearnoj elektrani Zaporožje, stručnjaci su utvrdili da je oštećenje najverovatnije skoncentrisano unutar tornja, na visini od oko deset metara, gde se nalazi sistem za distribuciju vode. Tokom obilaska, primetili su i da unutrašnji delovi tornja, posebno oko sistema za distribuciju vode, ima oštećenja. Videli su izgorele delove opreme i ostatke otopljene plastike, kao i komadiće otpada razbacane po bazenu hladne vode, koji se nalazi na dnu tornja, stoji u obaveštenju na sajtu IAEA.

Pročitajte još:

Stručnjaci su zaključili da je plastika najverovatnije izgorela tokom požara, što je izazvalo da se istopi i otpadne. Primećen je jak miris na mestu incidenta, koji su povezali sa zapaljenom plastikom, jer nije bilo prisutnog mirisa sumpora. Ova zapažanja potvrđuju da je požar najverovatnije zahvatio plastične delove unutar tornja, što je prouzrokovalo nastanak oštećenja.

Nakon informacija o požaru na lokaciji nuklearne elektrane Zaporožje, automatske merne stanice u Srbiji nisu zabeležile povećanje nivoa radioaktivnosti.

Nuklearna energija, iako izuzetno efikasna, nosi sa sobom velike rizike koji se ispolje u situacijama poput ovih, gde je prisutna vojna aktivnost u blizini postrojenja. IAEA i druge međunarodne organizacije nastavljaju da pomno prate situaciju.

Energetski portal

Slovačka i Češka: Modeli za razvoj nuklearne energije u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (r-m)
Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)

Nedavna poseta predstavnika Srbije Slovačkoj i Češkoj, deo je razvoja nuklearne energije u zemlji, što je u skladu sa smernicama nedavno potpisanog Memoranduma o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u mirnodopske svrhe u Republici Srbiji. Delegacija, predvođena Jovanom Joksimović, pomoćnicom ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i evropske integracije, kao i Dušanom Živkovićem, generalnim direktorom „Elektroprivrede Srbije“ i Slavkom Dimovićem, direktorom Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, imala je za cilj da prikupi vredne uvide i iskustva iz zemalja koje su već razvile svoje nuklearne kapacitete.

Kako je istaknuto tokom posete, energetska kriza i ciljevi Zelene agende doveli su do obnove interesa za nuklearnu energiju širom Evrope. Nedavno smo i mi pisali kako je Norveška takođe osnovala odbor koji će do 2026. godine proceniti različite aspekte mogućeg uspostavljanja nuklearnih elektrana u zemlji.

Pre nekoliko meseci je World Nuclear Association objavio spisak zemalja koje su u Evropi zainteresovane za nuklearnu energiju, odnosno planiraju ili već pokreću određene projekte. Osim Estonije, Litvanije, Letonije, Irske, Turske, Norveške, na spisku je i Srbija.

U tom kontekstu, Jovana Joksimović je naglasila da Strategija razvoja energetike Srbije, koja je trenutno na javnoj raspravi, prvi put uključuje mogućnost korišćenja nuklearne energije. Iskustva zemalja kao što su Slovačka i Češka mogu pružiti korisne smernice za prilagođavanje zakonskog okvira, uključivanje naučne zajednice i stručnjaka, kao i za razvoj kompleksnih projekata u ovoj oblasti, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

Nuklearne elektrane zahtevaju velika ulaganja i kontinuirano obnavljanje stručnih kadrova, ali modularni reaktori mogu predstavljati alternativu za budućnost. Živković je istakao da modularni reaktori nude mogućnosti za dugoročnu sigurnost energije, ako se Srbija odluči za njihovu primenu.

Foto-ilustracija: Pixabay

Tokom posete Slovačkoj, delegacija je razgovarala sa predstavnicima kompanije „JESS“ o planovima za izgradnju novog reaktora snage 1.200 MW u nuklearnoj elektrani „Jaslovske Bonunjice“. U Češkoj su obišli nuklearnu elektranu „Temelin“ i trening centar pri Fakultetu za nuklearne nauke u Pragu.

Direktor Instituta „Vinča“ dr Slavko Dimović istakao je značaj uspostavljanja saradnje sa vodećim naučnim institucijama iz Slovačke i Češke. On je naglasio da nuklearni program u mirnodopske svrhe nije samo pitanje proizvodnje energije, već i prilika za naučno-istraživački napredak. Institut „Vinča“ želi da bude ključni partner u ostvarivanju dugoročne energetske sigurnosti i nezavisnosti Srbije.

Trenutno se radi na Preliminarnoj tehničkoj studiji za razmatranje primene nuklearne energije u Srbiji. Ova studija će obuhvatiti analizu konvencionalnih nuklearnih elektrana III + generacije, kao i naprednijih tehnologija poput malih modularnih reaktora (SMR). Cilj je pronaći najprikladniju tehnologiju koja će zadovoljiti specifične potrebe Srbije i doprinose njenom energetskom razvoju.

Energetski portal

Novo istraživanje: Usled velikih vrućina, pčele polažu i do 70 odsto manje jaja

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Maxime Gilbert)

Rezultati jedne nove studije pokazuju da pčele teško podnose toplotni stres usled ekstremnih temperatura, kao što su one tokom leta 2024. Dr Jovana Bila Dubaić sa Biološkog fakulteta u Beogradu objašnjava kako vrućine, preko polena, ugrožavaju razmnožavanje pčela, i kakve sve posledice to može imati.

Poznato je da je reproduktivni razvoj biljaka, a posebno razvoj i funkcionalnost polena, veoma osetljiv na toplotni stres.

Naime, kada se tokom razvoja cvetova javi ekstremna vrućina, kao što je to ovog leta bilo u prvoj polovini jula u Srbiji, ali i sada ponovo tokom avgusta, to može imati višestruke negativne posledice po cvet, uključujući lošiji transport hranljivih materija do polena, njegovu smanjenu vitalnost, pa i neuspešno oslobađanje.

Međutim, nedostajalo je istraživanja koja bi testirala kako ovakav polen, koji je bio izložen visokim temperaturama, utiče na razvoj larvi pčela, niti da li larve pčela mogu da se razvijaju i prežive hraneći se ovakvim polenom. Drugim rečima, nismo imali odgovor na pitanje da li biljke izložene toplotnom stresu adekvatno zadovoljavaju prehrambene potrebe svojih oprašivača – sve do sada.

Jedna nova studija ispitala je upravo ovaj problem.

Grupa istraživača sa Državnog univerziteta Mičigen u SAD eksperimentalno je ispitala kako kratkotrajno izlaganje cvetnica ekstremnoj vrućini utiče na ponašanje pčela, njihovu plodnost, razvoj i na preživljavanje potomaka. U toku eksperimenta, ovo izlaganje bilo je vrlo ograničeno – samo četiri sata na temperaturi od 37,5 °C – ali rezultati nikako nisu ohrabrujući.

Naime, istraživanje je pokazalo da visoke temperature mogu drastično uticati na reprodukciju pčela. Ženke pčela koje su na raspolaganju imale samo biljke izložene toplotnom stresu, iako je broj cvetova bio sličan u obe eksperimentalne grupe, položile su čak 70 odsto manje jaja nego ženke koje su na raspolaganju imale biljke koje nisu bile izložene toplotnom stresu.

Istraživanje sprovedeno u SAD nije pokazalo promenu samo u broju položenih jaja: nakon izlaganja biljaka visokim temperaturama, promenjena nutritivna vrednost polena odrazila se i na preživljavanje larvi pčela.

U toku istraživanja, larve koje su konzumirale polen sa ispitivanih biljaka imale su značajno nižu stopu preživljavanja od kontrolne grupe. Čak i one larve koje su uspele da prežive, razvijale su se sporije i imale su kraći životni vek od jedinki koje nisu konzumirale polen izložen toplotnom stresu.

Pročitajte još:

Toplotni talasi negativno utiču kako na domaće pčele, tako i na tzv. solitarne vrste, koje ne žive u košnicama ali su svejedno ključne u procesima oprašivanja

Ovaj rezultat nije važan samo za naše razumevanje ponašanja domaćih pčela u vreme učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa, već je važan i za budućnost tzv. solitarnih pčela, koje su važan element naših ekosistema.

Naime, oprašivanje, odnosno prenošenje polena sa jedne biljke na drugu, predstavlja jednu od najvažnijih ekosistemskih usluga, jer omogućava polno razmnožavanje i opstanak biljaka cvetnica. Interakcije između biljaka i oprašivača su od ključnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju i očuvanje prirodnih ekosistema. Mnogi organizmi učestvuju u oprašivanju, ali pčele su nesumnjivo najvažnije među njima.

Mada kada pomislimo na pčele obično pomislimo na pčelarstvo i „domaće” košnice, većina pčela na svetu, oko 80 odsto svih vrsta pčela, zapravo živi solitarnim, odnosno samostalnim načinom života, što znači da svaka ženka pravi pojedinačno gnezdo za sebe i svoje potomke.

Za razliku od tzv. socijalnih pčela, u koje spada i evropska medonosna pčela (Apis mellifera), a koje žive u velikim gnezdima i formiraju kolonije, solitarne pčele imaju specifičan način života zbog kojeg su njihova gnezda teško uočljiva i često neprimetna.

Pošto različite biljke imaju cvetove raznih veličina i oblika, one zahtevaju prisustvo oprašivača koji se takođe razlikuju po veličini i obliku. To znači da nije dovoljna samo jedna vrsta pčela da bi proces oprašivanja bio potpun: potrebna je raznovrsnost oprašivača kako bi sve biljke bile efikasno oprašene.

Samim tim, iako je njihov životni vek relativno kratak i ne prave med, solitarne pčele svejedno imaju neprocenjivo važnu ulogu u oprašivanju, a koja je danas ugrožena sve intenzivnijim i češćim toplotnim talasima.

Postoje potencijalna rešenja za ovaj problem – ali to nije jedini način na koji klimatske promene utiču na pčele i njihovu ulogu u ekosistemu

Autori studije o uticaju vrućina na polen ističu hitnu potrebu za strategijama i rešenjima koja bi poljoprivredne kulture koje se oprašuju pčelama zaštitile od visokih temperatura. Jedan od predloga je korišćenje nadzemnog navodnjavanja za hlađenje polja tokom perioda ekstremne vrućine, što može pomoći u zaštiti polena i očuvanju njegove nutritivne vrednosti.

Međutim, čak i u idealnom scenariju, ovakva rešenja ne bi uklonila sve probleme sa kojima se pčele suočavaju u svetlu klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Pixabay

Već je poznato da promene klime izazivaju neusklađenost između perioda cvetanja biljaka i perioda aktivnosti pčela, kao i pomeranje geografskog rasprostranjenja (areala) određenih vrsta, što dovodi i do njihovog prostornog razmimoilaženja, a ne samo vremenskog. Kao rezultat, biljke i njihovi oprašivači se ne pronalaze, čime se prekida njihov suštinski važan odnos.

Takođe, pored uticaja na polen, nagli porast temperature može kod pčela izazvati akutni stres i smrt, toplotni talasi mogu prouzrokovati hronični fiziološki stres, dok efekti dugoročnog zagrevanja okruženja mogu biti suptilniji i kumulativni, izraženi u promenama u veličini tela, fenologije, ponašanja, životnog veka i remećenja odnosa polova unutar populacija pčela.

Slika uticaja klimatskih promena je, drugim rečima, široka, a usled ovakvih novih istraživanja postaje još šira nego što smo ranije mislili.

Jasno je da jedino što nam preostaje jeste da se i u odgovoru takođe fokusiramo na širu sliku – onu koja uključuje i borbu protiv posledica klimatskih promena, ali i njihovo ublažavanje i na kraju zaustavljanje. Kako pokazuje ovo istraživanje, teško je sagledati šta se sve u suprotnom može dogoditi.

Izvor: Klima101

Požar u NP “Sutjeska” preti da ugrozi putnu komunikaciju Foča-Gacko

Foto Ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Još uvek nije ugašen požar u NP “Sutjeska” gde gori borova šuma, premda je situacija malo bolja ovog jutra, rekao je za RTRS direktor nacionalnog parka, Zoran Čančar.

Na terenu su dva helikoptera Helikopterskog servisa Republike Srpske i dva Oružanih snaga BiH, a očekuje se i dolazak helikoptera iz Srbije. Čančar je rekao da je veoma bitan što skoriji dolazak helikoptera iz Srbije, ističući da u situacijama poput ove nema mesta politizaciji.

Požar ne poznaje granice, moramo biti solidarni. Svaki sekund, svaki minut je dragocen, moramo što pre da reagujemo”, rekao je on.

Direktor NP “Sutjeska” je istakao da je šteta neprocenljiva i da je angažman helikoptera sa većim zapreminama jedini način da vatra bude ugašena.

Podsećamo, Savjet ministara usvojio je na hitnoj sednici odluku na osnovu koje će biti omogućeno angažovanje helikoptera iz Srbije u gašenju ovog požara.

Pročitajte još:

Požar preti da ugrozi putnu komunikaciju Foča-Gacko

Požar u rejonu Nacionalnog parka „Sutjeska“ preti da ugrozi putnu komunikaciju Foča-Gacko, javlja RTRS.

Predstavnici Republičke uprave Civilne zaštite obići će danas požarišta u Nacionalnom parku „Sutjeska“ i Hercegovini.

Helikopteri iz Srbije već danas bi trebalo da krenu sa gašenjem požara, rekao je ministar bezbednosti u Savetu ministara Nenad Nešić dodajući da je sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Ivicom Dačićem dogovorio da helikopteri dođu iz Srbije.

Energetski portal

Plodno zemljište širom Srbije postaje građevinsko – izgubljeno više od milion hektara oranica

Foto-ilustracija: Unsplash (Randy Fath)
Foto-ilustracija: Pixabay (stux)

Kako sačuvati poljoprivredno zemljište, izazov je za stručnjake širom sveta. Uprkos njihovim apelima da je hrana sve skuplja i da plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže. Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila milion i dvesta hiljada hektara obradivih oranica.

Danak širenja gradova i rasta broja stanovnika u njima, plaćamo plodnom zemljom. Svestan da njiva čuva život na selu, Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca ne zapostavlja svoje imanje od više stotina hektara, uz to gaji i 78 krava.

„Kompletno ova tabla od 320 hektara površine je pretvoreno u građevinsko zemljište. Tu su nekada pasle krave, ovce, svinje…. Tu smo mi kao deca provodili dane za vreme školskih raspusta, čuvajući stoku i ubirajući neke plodove svoga rada“, navodi Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura.

U Podunavskom okrugu ima oko 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, kvaliteta od prve do sedme klase. Najviše se sadi kukuruz, a tamo gde je najplodnije zemljište, gaji se voće i povrće.

„Grad Smederevo brine o poljoprivrednom zemljištu na taj način što poštuje sve pravilnike koji su aktuelni i bez odobrenja svih nadležnih organa ne može da se vrši promena korišćenja, odnosno namena poljoprivrednog zemljišta u neke druge svrhe. Kako bi rekli iz poljoprivrede, ne postoji loše poljoprivredno zemljište, nego postoji loše gazdovanje nad tim poljoprivrednim zemljištem“, kaže Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužena za poljoprivredu u Gradu Smederevu.

Pročitajte još:

Poljoprivredna proizvodnja značajnija od industrijske

Foto-ilustracija: Unsplash (giga-goriashvili)

Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da poljoprivredna proizvodnja ima značajnu, mnogo veću ulogu nego industrijska proizvodnja.

„I to bi svakako trebalo i zaštititi i na neki način veoma puno se priča i o povećanju stepena prerade, ali i to je jedan od načina da se poboljša život ljudi“, kaže Leposavić.

Srbija ima četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se tri i po miliona hektara oranica.

„Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno kao neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. Devedeset pet odsto svetske proizvedene hrane potiče sa zemljišta“, kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

EU godišnje gubi površinu zemljišta veličine Berlina

Agroekonomista Milan Prostran navodi da Evropska unija, godišnje gubi samo zbog vodnih erozija površinu zemljišta veličine Berlina.

„Iz tih razloga moramo voditi računa da se, i kada su u pitanju infrastrukturni objekti, ipak, oni grade na manje plodnim površinama i da sačuvamo ovo bogatstvo koje je najvrednije što danas jedna zemlja može da ima“, ističe Prostran.

Istorija nas, kažu agroekonomisti, uči da je čovek oduvek poštovao zemlju i da nikada nije gradio kuću na plodnoj oranici, već po obodima polja.

Izvor: RTS

„Crna kutija“ doprinosi većoj bezbednosti na putevima

Foto-ilustracija: Unsplash (Aleksandr Popov)
Foto-ilustracija: Unsplash (Musa Haef)

Svi novi modeli automobila koji se prodaju u Evropskoj uniji sada moraju da imaju specijalni uređaj „Event Data Recorder“ (EDR), odnosno „crnu kutiju“ čiji je zadatak isti kao kod onih u avionima.  U slučaju saobraćajne nezgode iz nje se mogu dobiti razni podaci na osnovu kojih lakše može da se odredi uzrok nezgode.

Ova novina uvedena je u skladu sa „General Safety Regulation“ (GSR) odnosno opštim načelima o bezbednosti, koju je pre dve godine usvojio Evropski parlament sa ciljem da se do 2030. godine smanji broj nastradalih u saobraćajnim nezgodama.

Usvajanjem GSR 2022. tačno su predviđeni sistemi (Advanced driver assistant systems – ADAS) koji će morati da budu ugrađeni u vozila i preciziran je rok za svaki. To su, pored „crne kutije“, detekcija vozila koje dolazi iz „mrtvog ugla“, upozorenje na nevoljno napuštanje saobraćajne trake, automatsko kočenje, adaptivni tempomati, sistemi koji će uočavati pešake, bicikliste i slični koji se već ugrađuju u savremene automobile.

EDR beleži podatke u vozilu pre, tokom i posle saobraćajne nezgode sa zadatkom da pomogne u analizi događaja, a podacima neće moći da pristupi bilo ko već se čitati po nalogu sudije ili tužioca. „Crna kutija“ u automobilima za razliku od onih u avionima ne snima zvukove, a najvažnija uloga ovog sistema je preventivna jer se očekuje da utiče na ponašanje vozača.

U Sjedinjenim Američkim Državama „crne kutije“ se primjenjuju od 2014 . godine, gde je primećeno da pozitivno utiče na bezbednost u saobraćaju.

Pročitajte još:

Šta beleži „crna kutija“?

– Podaci o dinamici vožnje pre sudara: brzina, položaj papučice gasa, status kočnice, ciklus paljenja tokom sudara, brzinu motora, ABS i aktivnost kontrole stabilnosti, ugao upravljanja.

– Podaci o položaju vozila nakon sudara: promena brzine u uzdužnim i poprečnim smerovima.

– Informacije o sistemu: status sigurnosnog pojasa vozača i suvozača, kontrolno svetlo vazdušnog jastuka, vreme postavljanja vazdušnih jastuka za vozača i suvozača.

Podaci u „crnoj kutiji“ se čuvaju mesec dana, posle čega se automatski brišu ukoliko nije bilo nezgode.

U saobraćajnim nesrećama širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje život izgubi oko 1,25 miliona osoba, i to je jedan od razloga zbog čega je od početka jula u EU na snazi odredba kojom je „crna kutija“ obavezna za sva nova vozila i ulazi u obavezni deo opreme. Treba naglasiti da stariji modeli automobila nemaju mogućnost naknadne ugradnje.

Energetski portal