Home Blog Page 372

Novogodišnji vašar na Beogradskom sajmu: Zabava počinje 15. decembra

Foto: Beogradski sajam
Foto: Beogradski sajam

Novogodišnji vašar, koji je na Beogradskom sajmu već 60. godinu jedan od prepoznatljivih pratilaca zimskih radosti i svečanosti, biće ove godine održan od četvrtka, 15. decembra, do prednovogodišnjeg petka, 30. decembra.

Ova tradicionalna manifestacija prilika je za posetioce svih uzrasta da uživaju u nezaboravnoj atmosferi koja najavljuje predstojeće praznike i neizbežno opuštanje.

Zabavni park, najveći zatvoreni zabavni park ovog tipa na Balkanu aktivan u ovo doba godine, smešten u Hali 1 Beogradskog sajma, biće otvoren radnim danom od 13 do 20 časova, a vikendom od 10 do 20 časova.

I deci, i odraslima, i čitavim porodicama biće na raspolaganju čak 27 zabavnih objekata – vrteške, igraonice, ringišpili, autodrom, “roto-panoramika”, “kuća straha”, tobogani i druge igre za podizanje adrenalina. Čak i oni najodvažniji pred ozbiljnim su iskušenjima kad se nađu pred brojnim adrenalinskim iznenađenjima i jedinstvenim čudima u ovoj vrsti zabave.

Mogućnost kupovine novogodišnjih poklona, prigodnih igračaka, suvenira i različite druge zanatske i robe široke potrošnje, pa različite ugostiteljske usluge, roštilj ili slatkiši uvek su bili ozbiljna inspiracija za sve koji bi da u zimski i praznični deo godine uđu spokojno i sa najvećom mogućom dozom optimizma.

Ulaz u Zabavni park je besplatan, a korišćenje sadržaja se naplaćuje.

Tokom trajanja Novogodišnjeg vašara, u subotu 24. decembra, na Beogradskom sajmu će, u organizaciji kuće “Music Star Production” i pod sloganom “Rokenrol zauvek”, biti održan jednodnevni muzički festival “Rock Star Fest”. Od 19 do jedan čas posle ponoći, na svojevrsnom rokenrol maratonu nastupiće prava rock reprezentacija muzičara iz čitavog regiona: Dr Nele Karajlić, “Divlje jagode”, “YU Grupa”, “Atomsko sklonište”, “Teška industrija”, ”Osvajači”, “Vatreni poljubac”, Jurica Pađen i “Aerodrom” i “Epilog”.

U vreme Novogodišnjeg vašara, od 15. do 30. decembra, cena parkiranja u krugu Beogradskog sajma je 150 dinara po satu.

Izvor: Beogradski sajam

Bez transparentnog dijaloga neće biti ni uspešne zelene tranzicije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Učesnici panela “Sistemsko umrežavanje kao recept za uspešnu zelenu tranziciju”, koji je svetska organizacija za zaštitu prirode WWF Adria organizovala u utorak u Privrednoj komori Srbije saglasili su se da bez dijaloga nijedan cilj, kako onaj za 2030. tako ni onaj za 2050., neće biti ostvaren. Od obaveza nametnutih kroz finansije Evropske unije, preko civilnog sektora koji zelenu tranziciju “prevodi” javnosti koja bi trebalo da bude još uključenija, do poslovnog sektora koji najmanje radi na tranziciji, a trebao bi – ništa neće biti ostvareno ako svi sektori ne komuniciraju zajedno i ne deluju transparentno.

„Ako već postoje naučno zasnovani podaci kojima se može uticati na budućnost i razvoj Srbije – to treba iskoristiti. Mi imamo modele i pametna rešenja, a da to nije na štetu prirode. Apelujem na međunarodne i domaće institucije da se umrežimo i budemo aktivan činioc u dugotrajnim kreiranjima politika za dobrobit opšte zajednice“, istakla je izvršna direktorka WWF Adrije, Nataša Kalauz i naglasila da „WWF ima znanje i iskustvo koje nedostaje da bi proces zelene tranzicije bio u potpunosti uspešan, samo ga treba iskoristiti. Nakon što ljudi zadovolje primarne potrebe, počinju da razmišljaju o zaštiti prirode. Ako to ne posmatramo kroz prizmu opšteg razvoja, onda nema pomaka. Treba imati snage i volje promišljati Zelenu agendu na duže staze“.

U diskusiji su još učestvovali predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine, Aleksandra Vučinić, predstavnik EU Delegacije u Srbiji, Antoan Avinjon, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, Siniša Mitrović, direktorka Centra za održivi razvoj Srbije, Nataša Gligorijević i koordinatorka Globalnog dogovora u Srbiji, Tijana Janković.

Pročitajte još:

„Moramo da učimo od civilnog društva, da ga bolje razumemo, da čujemo inovativna rešenja za lokalne probleme. U najosnovnijem smislu, Zelena agenda je čist vazduh, zdrava voda i nula zagađenja. Sve ono što bismo želeli svojim najbližima“, istakao je Antoan Avinjon, predstavnik Delegacije EU u Srbiji.

Neki od brojnih zaključaka sa panela su:

  • Zelena agenda je domaći zadatak Srbije, a radi ostvarenja ciljeva, partnerstvo je ključna reč. Civilni, javni, akademski, privredni itd sektori, ali i mediji.
  • Treba jasno definisati ulogu privatnog sektora.
  • Ne smeju se zanemariti socijalno ugrožene grupe, jer tako građani plaćaju skupu cenu zelene tranzicije.
  • Treba ojačati mala i srednja preduzeća da mogu da posluju održivo, budući da su to standardi koji se ubuduće moraju striktno poštovati. 

Ranije toga dana, na prepodnevnoj sesiji panela, predstavljeni su projekti organizacija iz Pančeva, Novog Pazara, Vranja, Pirota, Kraljeva, Paraćina, Užica, Kragujevca i Beograda koji su prvi korisnici grantova iz oblasti zaštite životne sredine koje će WWF Adria podržati u narednoj godini. Ovi projekti se odnose na održivo upravljanje šumama, vodama i sveobuhvatnoj edukaciji građana širom Srbije. Predstavljanju su prisustvovali delegati domaćih i međunarodnih institucija i organizacija, medija kao i članovi Savetodavnog odbora u okviru projekta Bezbedna priroda i klima, podržanog od strane Delegacije Evropske unije. Nazive projekata i nazive organizacija možete pronaći na ovom linku.

Izvor: WWF Adria

Aukcije za vetroelektrane u prvom kvartalu 2023. godine

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Privreda i građani i te kako prepoznaju koristi od zelene energije i u tom smislu osnovni zadatak države je da stvori ambijent za više takvih projekata, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović na konferenciji u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) o poslovnoj klimi i poverenju investitora „Deseto prolazno vreme’’.

Prema njenim rečima, Ministarstvo rudarstva i energetike aktivno radi na stvaranju uslova za nove investicije u obnovljive izvore energije, a plan u prvom kvartalu 2023. godine je, ne samo da budu zaokruženi regulatorni okviri, već i da se objavi javni poziv za prve aukcije za vetroelektrane.

“Istovremeno, Ministarstvo će doneti trogodišnji plan aukcija u kome će na transparentan način biti prikazana željena dinamika razvoja sektora OIE, što će investitorima olakšati planiranje investicija. Drago mi je što vidim da članice AmCham prepoznaju zelenu agendu kao jedan od prioriteta za ulaganje’’, navela je ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ona je naglasila da je izuzetno važno da povećamo našu energetsku efikasnost u javnom sektoru, privredi i domaćinstvima. Podsetila je da se u Srbiji danas troši četiri puta više energije od evropskog proseka da bi se proizvela ista jedinica BDP-a, što jasno ukazuje da uštede energije mogu da doprinesu konkurentnosti privrede.

„Trenutno realizujemo ili je u pripremi realizacija velikog broja projekata čija vrednost premašuje 920 miliona evra. Procene govore da će njihovom realizacijom biti ostvarena ušteda od najmanje 950 GWh godišnje, dok će istovremeno biti smanjena emisija gasova sa efektom staklene bašte od blizu 580.000 tona ugljen-dioksida, što je jednako godišnjoj emisiji 320.000 motornih vozila, odnosno 15 odsto emisije CO2 koja nastaje grejanjem domaćinstava’’, izjavila je ona.

Ministarka Đedović rekla je da je energetska kriza ogroman izazov za države, ali i privrede cele Evrope, i tom prilikom izrazila uverenje da privrednici prepoznaju važnost svega što je država uradila u prethodnom periodu i što čini iz dana u dan, kako bi obezbedila dovoljno električne energije i energenata uz značajno subvencionisanje cena.

Energetski portal

Srbija u fokusu svetskih proizvođača baterija i električnih vozila

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Ben Mater)

Privredna komora Srbije i država ozbiljno rade kako bi se naša zemlja uključila u novi globalni investicioni ciklus u proizvodnji električnih vozila, baterija i e-mobilnosti, rekao je u intervjuu za „Politiku”, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i naveo da kompanije iz Slovačke, Nemačke i Južne Koreje žele da otvore svoje pogone u Srbiji.

Interesovanje azijskih proizvođača baterija za Srbiju kao investicionu destinaciju postoji, ali da bismo tu šansu na najbolji način iskoristili, jedan od preduslova je da budemo deo jedinstvenog evropskog tržišta“, ukazao je Čadež.

Prema Čadežovim rečima, trenutno najviše profitiraju Mađarska i Poljska, a reč je o milijardama evra. Međutim, prednost Srbije jeste ta što ima više resursa, ističe predsednik PKS.

Govoreći o uslovima neophodnim za realizaciju ovakvih investicija, kaže da u novom svetu, koji se više regionalizuje nego što se globalizuje, najveći igrači ubrzano investiraju na evropskim destinacijama i gledaju da proizvode po svim standardima koje propisuje EU, kako bi se što bolje pozicionirali na najatraktivnijem globalnom tržištu od 500 miliona stanovnika.

Pročitajte još:

„Tu ima mesta i za Srbiju, ali postoje i neki politički preduslovi. Zbog toga sa Evropskom unijom moramo ozbiljno da razgovaramo o što hitnijem priključivanju zemalja Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu“, poručio je Čadež.

Na konstataciju novinara da mali procenat preduzeća sa Zapadnog Balkana investira u energetsku efikasnost i pitanje da li nema dovoljno podsticaja za zelenu tranziciju ili nema svesti o tome, Čadež odgovara da sa energetskom krizom kompanije sve više razmišljaju o diversifikaciji energetskog portfolija i ulažu u energetsku efikasnost, ali da je pomoć potrebna malim i srednjim preduzećima, te u tom kontekstu predlaže da se vrati poreski kredit, što bi po njegovoj oceni omogućilo privrednicima da deo novca koji bi dali za poreze direktno investiraju u nove tehnologije.

Da su domaće kompanije i te kako zainteresovane za inovacije, kaže, najbolje ilustruje podatak da je oko dve i po hiljade malih i srednjih preduzeća, uz podršku Centra za digitalnu transformaciju PKS, digitalno transformisalo različite segmente svog poslovanja od proizvodnje, preko nabavke, do prodaje.

„Sada otvaramo biznis inovejšen hab koji će povezivati velike kompanije iz tradicionalnih industrija sa inovativnim kompanijama iz IT sektora, koje su do sada radile uglavnom poslove za druga tržišta. U redu je da programiramo za druge, jer to donosi novac, ali zajedno sa velikim igračima u raznim industrijama, naš IT sektor može da kreira i domaće inovativne proizvode koji kasnije mogu biti zanimljivi i drugim tržištima“, istakao je, između ostalog Čadež.

Izvor: Privredna komora Srbije

“Kreni-promeni”: Bilbordi sa QR kodom za merenje zagađenja postavljeni u Beogradu

Foto: "Kreni-promeni"

Nakon Niša, pokret „Kreni-promeni“ je u Beogradu predstavio bilborde sa QR kodom pomoću kojih građani u svakom trenutku mogu da provere koliki je stepen zagađenja.

U okviru kampanje „Istina o zagađenju – imam pravo da dišem“ u Beogradu je postavljeno šest bilborda, u Nišu tri i biće postavljeno još u 23 grada u Srbiji, navodi se u saopštenju “Kreni-promeni”.

Marina Pavlić, izvršna direktorka inicijative „Kreni-promeni“ upozorava na to da više od 15.000 ljudi u Srbiji godišnje umre od zagađenja vazduha.

„Bilbordi su postavljeni zahvaljujući malim donacijama građana! Hvala svima koji su učestvovali. Još jedna mala pobeda građana uprkos sabotiranju nadležnih institucija“, navela je Pavlić.

Pročitajte još:

Podsetila je i da je pokret „Kreni-promeni“ ponudio konkretna rešenja protiv zagađenje i  da su insistirali na postavljanju filtera na termoelektrani u Kostolcu i na subvencionisanju malih kućnih ložišta što se i našlo među budžetskim stavkama.

Kako dodaje inicijativa „Kreni-promeni“ je insistirala i da Radio-televizija Srbije (RTS) počne da izveštava o problemu zagađenja i ukazala da je RTS počeo sa takvim izveštavanjem, ali „stidljivo“.

Energetski portal

Uslovi za imenovanje energetskih menadžera

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)
Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Donetim Pravilnikom o bližim uslovima za imenovanje energetskih menadžera, propisani su uslovi za njihovo imenovanje prema vrsti obaveznika sistema energetskog menadžmenta i vrsti licence energetskog menadžera, navodi se u ,,Službenom glasniku Republike Srbije’’.

Pravilnik je donet na osnovu Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Privredna društva i javna preduzeća

Privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru, kao Obaveznici sistema imenuju najmanje jednog energetskog menadžera za svaku lokaciju.

Javna preduzeća koja obavljaju komunalne delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, snabdevanja vodom za piće, prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda, kao i obezbeđivanja javnog osvetljenja, koja imaju godišnju potrošnju primarne energije veću od 5 MWh do 25 GWh, imenuju najmanje jednog energetskog menadžera.

Kako bi energetski menadžer bio imenovan, potrebno je da ima licencu energetskog menadžera za oblast industrijske energetike.

Pročitajte još:

Opštine i gradska opština

Takođe, opštine i gradska opština kao Obaveznici sistema imenuju najmanje jednog enegetskog menadžera.

Ukoliko je reč o gradu bez gradskih opština koji ima više od 100.000 stanovnika, imenuju se najmanje dva energetska menadžera, a sa više od 200.000 stanovnika, imenuju se najmanje tri energetska menadžera.

Grag koji ima gradske opštine, izuzimajući grad Beograd, imenuje najmanje jednog na nivou grada. Kada je reč o gradu Beograd, imenuje se najmanje jedan energetski menadžer na nivou grada, kao i najmanje po jedan za oblasti obrazovanja i dečje zaštite, socijalne zaštite, kulture, zdravstva, sporta i omladine.

U ovim slučajevima energetski menadžer mora da ima licencu energetskog menadžera za oblast energetike javnog sektora, kako bi ispunio uslove za imenovanje.

Organi državne uprave, drugi organi i organizacije

Organi državne uprave, drugi organi i organizacije Republike Srbije, organi i organizacije autonomne pokrajine i organizacije za obavezno socijalno osiguranje kao Obaveznici sistema imenuju najmanje po jednog energetskog menadžera.

Ovi Obaveznici sistema koji podnose godišnji izveštaj o ostarivanju ciljeva uštede energije za više od 100 zgrada ili 100.000m2, imenuju najmanje dva energetska menadžera.

U slučaju kada su održavanje i investiciono-tehnički poslovi na objektima povereni posebnom organu ili organizaciji Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, taj organ, odnosno organizacija imenuje najmanje jednog energetskog menadžera, za zbirnu površinu zgrada do 100.000 m2, najmanje dva energetska menadžera za zbirnu površinu zgrada veću od 100.000 m2 i najmanje tri energetska menadžera za zbirnu površinu zgrada preko 200.000 m2.

Za ispunjenje uslova za imenovanje, u ovom slučaju potrebno je da energetski menadžer ima licencu energetskog menadžera za oblast energetike zgrada.

Ustanove koje su samostalni Obaveznici sistema u skladu sa aktom Vlade kojim se bliže utvrđuju kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuju obaveznici sistema energetskog menadžmenta, imenuju najmanje jednog energetskog menadžera.

U ovom slučaju energetski menadžer mora da ima licencu energetskog menadžera za oblast energetike javnog sekora ili licencu energetskog menadžera za oblast energetike zgrada.

Energretski portal

EPS traži da ne bude više javno preduzeće, čeka se Vlada

Foto: EPS
Foto-ilustracija: Pixabay (fietzfotos)

Nadzorni odbor javnog preduzeća „Elektroprivrede Srbije“ usvojio je predlog odluke o primeni pravne forme u akcionarsko društvo, predlog o izmenama i dopunama osnivačkog akta, kao i predlog Statuta Akcionarskog društva.

Ovi predlozi su usvojeni kako bi EPS predložio Vladi, kao svom osnivaču, promenu pravne forme iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

Usvojenom odlukom predviđa se da EPS nastavi da posluje kao nejavno akcionarsko društvo i prestaje da posluje kao javno preduzeće.

Osnovni kapital EPS-a pretvara se akcijski kapital, a država postaje apsolutni vlasnik svih 36.510.509 akcija.

Osnovni kapital EPS-a iznosi 365 milijardi dinara. Od toga, novčani ulog iznosi 4,2 milijarde dinara, a nenovčani, 360,9 milijarde dinara.

Očekivani efekti promene EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo su postizanje maksimalne efikasnosti poslovanja i uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja i vođenja poslova. Promena bi trebalo da dovede i do racionalnijeg korišćenje kadrovskog potencijala i povoljnijim uslova za efikasnije otvaranje i razvoj tržišta, navodi se u odluci Nadzornog odbora EPS-a.

Pročitajte još:

Nadzorni odbor se u odeljku koji se tiče razloga donošenja odluke o prelasku u akcionarsko društvo poziva na nekoliko propisa.

Navodi se da je zaključkom Vlade iz novembra 2014. godine prihvaćen Program reorganizacije EPS-a i da je ovim Programom predviđena i promena pravne forme u akcionarsko društvo.

Osim toga, Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaraju u postupku privatizacije, na koji se Nadzorni odbor EPS-a poziva, propisano je da je Vlada dužna da obezbedi EPS-u promenu pravne forme.

Ovaj zakon predviđa da Vlada EPS-u obezbedi promenu pravne forme i iskazivanje osnovnog kapitala u akcijama u roku koji je već prošao, do kraja 2016. godine.

Takođe, Vlada je usvojila Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koja su u vlasništvu države za period od 2021. do 2027. godine. Strategijom je, kao jedna do mera, defininsana promene pravne forme javnih preduzeća u AD ili DOO.

Izvor: Nova Ekonomija

NEOPHODNO JE UVOĐENJE ENERGETSKI EFIKASNIJIH TEHNOLOGIJA

Foto: A1 Srbija
Foto: A1 Srbija

U želji da doprinese smanjenu karbonskog otiska korišćenjem energije iz obnovljivih izvora, kompanija A1 Sbija postavila je više od 3.000 solarnih panela do sada i time postala prva telekomunikaciona kompanija na našem tržištu čija se mrežna infrastruktura oslanja na ovu tehnologiju.

O samom kvalitetu mreže A1 govori podatak da je već drugu godinu zaredom proglašena za najbržu mobilnu mrežu u Srbiji, a mi smo razgovarali sa Dejanom Turkom, generalnim direktorom kompanije, o daljim planovima za očuvanje vhunskog korisničkog iskustva ali i životne sredine.

EP: Austrijska grupa A1 Telekom, vlasnik kompanije A1 Srbija, obavezala se na postizanje karbonske neutralnosti do 2030. godine kroz postepeni prelazak na obnovljive izvore energije, smanjenje karbonskog otiska i uvećanje energetske efikasnosti. Zbog čega je važno da se internet provajderi okrenu zelenoj energiji?

Dejan Turk: Industrija telekomunikacija nije veliki zagađivač. Odgovorna je za svega 3,7 odsto globalnih emisija CO2. Ipak, ona je veliki potrošač električne energije, budući da je provajder interneta i rešenja koja se zasnivaju na njegovoj upotrebi. Ne čudi što se predviđa da će se ovih 3,7 odsto udvostručiti u naredne tri godine. Potrebe za konektivnošću na svim nivoima rastu, a da bi se te potrebe zadovoljile, neophodno je uvođenje novih tehnologija, kao što je 5G, koje su energetski efikasnije.

Očuvanje životne sredine odavno nije stvar izbora i smatram da svi, i industrija i pojedinci, možemo doprineti naporima da svet bude zdravije mesto za život, danas i za buduće generacije. Imajući ovo na umu, zadali smo sebi novi parametar kvaliteta koji se odnosi na održivost. Gradimo održivu mrežu čiji kvalitet ne čine samo brzina pristupa internetu, pouzdanost i pokrivenost, već i pažljivo korišćenje prirodnih resursa. Ovakav pristup omogućava dalje širenje naše infrastrukture, dok se istovremeno ostvaruje veća energetska efikasnost i niža potrošnja energije, a povećava efikasnost i mogućnost za optimizaciju.

U fokusu:

EP: Koje konkretne korake ste preduzeli u implementaciji ESG strategije na tržištu Srbije?

Dejan Turk: Počev od jula prošle godine koristimo 100 odsto zelenu električnu energiju za napajanje mobilne mreže, uređaja i infrastrukture. Zahvaljujući tome, smanjili smo emisiju CO2 za 19 odsto u 2021. godini. Ove godine otišli smo korak dalje. Počeli da postavljamo solarne panele na svim našim baznim stanicama gde za to postoje uslovi. Trenutno imamo blizu 3.000 solarnih panela, a plan je da do kraja sledeće godine postavimo više od 2.500 novih panela. Takođe, planiramo i postavljanje solarnih panela na našem Data Centru u Kragujevcu, jer radio bazne stanice i Data Centri imaju najveći uticaj na ukupnu potrošnju električne energije. Ponosan sam na to što smo pioniri među operatorima na ovom polju, jer trenutno jedini u Srbiji koristimo solarne panele u cilju snabdevanja dela mrežne infrastrukture električnom energijom. Imajući sve ovo u vidu, očekujemo značajno bolje rezultate u ovoje godini u odnosu na prethodnu.

EP: Kako izgleda društveno odgovorna strategija A1 Srbija u skladu sa ESG ciljevima u oblasti zaštite životne sredine?

Dejan Turk: Doprinos u rešavanju problema zagađenja vazduha, zaštite prirodnih resursa i biodiverziteta predstavljaju imperativ u našem poslovanju. Navešću samo neke od projekata koji doprinose očuvanju životne sredine, a čiji razvoj i realizaciju smo podržali kroz našu platformu društvene odgovornosti „Svet kakav želiš” – udruženje „Bašta može svašta” pokrenulo je prvu organsku baštu, a internet društvo Srbije projekat za razvoj uređaja za merenje kvaliteta vazduha „Klimerko”, tu je i projekat lečilišta za zaštićene vrste divljih ptica u okruženju Poljoprivredne škole Bačka Topola, koji je pokrenula sama škola, i akcija „Srbija bez divljih deponija” koja je posvećena smanjenju divljih deponija u Srbiji.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.



Međunarodna konferencija „Balkans Go Circular“ 15 -16. decembra u Beogradu 

Foto-ilustracija: Pixabay

Međunarodna konferencija „Balkans Go Circular“ biće održana 15 -16. decembra 2022. godine u hibridnom formatu u Privrednoj komori Srbije (Resavska 15) u Beogradu. 

Cilj konferencije „Balkans Go Circular” je da okupi sve relevantne aktere iz regiona koji mogu podstaći proces tranzicije na cirkularni model poslovanja, ali i da, kroz izlaganja najvećih eksperata iz ove oblasti, ponudi sistemska rešenja za sistemske izazove sa kojima se trenutno sve ekonomije suočavaju.

“„Balkans Go Circular” je odlična prilika da se upoznate sa najnovijim istraživanjima i analizama, podacima i primerima dobre prakse na globalnom nivou, ali i da steknete jasniju sliku o trenutnoj situaciji u regionu i koja je pozicija balkanskih zemalja na evropskom i svetskom tržištu. Ovom prilikom diskutovaćemo i o modelima planiranja budućnosti i otvorićemo novu platformu za saradnju na regionalnom nivou. Pozivamo sve zainteresovane, nevladine organizacije, predstavnike lokalnih samouprava, eksperte, kompanije i inovatore da se prijave i uzmu učešće na ovom događaju”, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.

Tokom dva dana programa, kroz četiri panela, dve radionice, šest izlaganja keynote govornika i prezentovanjem brojnih uspešnih primera iz prakse organizatori i učesnici će ponuditi odgovore na aktuelna pitanja:

  • Koliko su važne regionalna saradnja i saradnja između lokalnih samouprava i privatnog sektora prilikom rešavanja sistemskih izazova?
  • Kako rešiti kompleksne izazove?
  • Koja su sistemska rešenja za cirkularne gradove? 
  • Koje su aktuelne finansijske mogućnosti i izazovi? 

Konferencija vam pruža mogućnost da razmenite ideje sa najuspešnijim inovatorima na Balkanu, postavite pitanja najvećim evropskim ekspertima iz oblasti cirkularne ekonomije, saznate koje su sistemske promene potrebne da bi se odgovorilo na sistemske izazove sa kojima se suočavamo i upoznate se sa najnovijim regulativama koje uređuju ovu oblast, ali i razmenite kontakte i pronađetenove saradnike.

Sve koji nisu u prilici da fizički dođu, pozivamo da se registuju na platformu putem linka i na taj način prate zanimljiv program konferencije.

Link za registraciju potražite ovde.

Izvor: Privredna komora Srbije

Agrarni budžet skoro 80 milijardi dinara – koliko novca će ići za subvencije

Foto-ilustracija: Pixabay (lumix2004)
Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Rumph)

Više od trećine svih subvencija u Srbiji davaće se za poljoprivrednu proizvodnju. Najveći agrarni budžet do sada iznosi gotovo 80 milijardi dinara, a pored direktnih davanja i investicija u farme i oranice, novac će biti izdvojen i za elektrifikaciju polja, sisteme za navodnjavanje, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda davaće se za poljoprivrednu proizvodnju.

Sa koliko para će država pomagati proizvodnju maline, pšenice, mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda, znaće se na proleće. Najvećim delom, zavisiće od Nacionalnog programa poljoprivrede do 2024. godine. Iako je trebalo da bude u novembru, agroanalitičari u državnoj administraciji uzeli su još malo vremena da naprave kalkulaciju, za koju izvoznu kartu se odlučiti, ali i koja hrana najviše nedostaje domaćem tržištu.

,,Onda je logično da ćemo se opredeljavati za stočarske proizvode jer smo deficitarni u prevashodno junećem, svinjskim. Evo vidite da poslednjih meseci imamo probleme i sa snabdevanjem tržišta mlekom i mlečnim proizvodima. Trebalo bi se usmeriti na sistem krava – tele zbog prirodnih resursa, odnosno u ovom slučaju velikih površina pod pašnjacima, mi možemo da budemo konkurentn’’, smatra prof. dr Zoran Rajić s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Pročitajte još:

Viši iznos subvencija očekuje se i za voće. Malina, borovnica i jabuka su naš najveći izvozni adut. Ipak, nije sve u novcu, poljoprivrednici kažu da su im podjednako važne obuke. Da znaju kako i kada se konkuriše, pogotovo kada je reč o subvencijama iz evropskih fondova.

,,Kod direktnih plaćanja najčešće se radi o tome da nije adekvatno ažurirana setvena struktura. Što se tiče IPARD programa potencijalni problem jeste da poljoprivrednici nemaju početni kapital kako bi finansirali celu investiciju. Takođe može se desiti da nemaju dovoljno stoke ili zemljišta onako kako se predviđa’’, objašnjava Miloš Stojanović iz Poljoprivrednih novosti.

Koja proizvodnja će dobiti najviše subvencija

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

U subvencije će se usmeriti 90 odsto poljoprivrednog budžeta. Gotovo polovina ići će na direktna davanja za mleko, biljnu i stočarsku proizvodnju i regres.

Za ruralni razvoj biće izdvojeno osam milijardi dinara, a za podršku IPARD-u 6,3 milijarde dinara.

Novac je do sada išao preko Uprave za agrarna plaćanja, institucije na čiji rad državni revizor godinama ima zamerke.

,,Radimo na uvođenju e-agrara i ja se stvarno i iskreno nadam i verujem u to. I mnogo sam srećna zbog tog projekta, jer mislim da će on mnogo unaprediti rad naše administarcije i da nećemo više biti kočnica, nego ćemo biti neko ko će našim poljo proizvođačima u godini kada apliciraju za subvencije, i izvršiti i isplatiti te subvencije’’, očekuje ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.

Stručnjaci smatraju da treba prekinuti praksu isplate sredstava svima koji konkurišu. Kažu da se treba držati zakona, da se novac daje do operedeljenog iznosa – najbolje rangiranim proizvođačima.

Za projekat tržišne poljoprivrede koji se radi sa Svetskom bankom država je izdvojila 2, 2 milijarde dinara.

Izvor: RTS

Postavljena “solarna” jelka u Rimu 

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Chng)

U Rimu je na centralnom trgu Pjaca Venecija postavljena velika jelka, 23 metra visoka. Velelepnu jelku krasi raskošna rasveta koju napajaju solarni paneli. 

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by Instagramers Roma (@igersroma)

I dok mnogi sa oduševljenjem pozdravljaju postavljanje solarnih panela u blizini jelke, jer u trenutku velike energetske krize, neophodno je da svi štedimo energiju, građani Rima, a i političati, negoduju. 

Za napajanje rasvete na jelci postavljena su solarni paneli koji se nalaze uz samo drvo. Kako bi sve funkcionisalo, oko samog drveta i panela nalaze se kablovi i druge instalacije, što vema smeta građanima koji smatraju da to kvari velelepni izgled jelke. 

Pročitajte još:

Osim građana Rima, čelne ljude grada, koji su doneli odluku da čista energija “napaja” jelku, kritikuju i političari koji institiraju na tome da su mogli da se koriste i drugi izvori obnovljivi energije za koje nisu potrebne instalacije oko samog drveta.

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by GUIDA ROMA | ROME GUIDE (@romacityitaly)

Nažalost, mnogi ne znaju, ili ne žele da čuju, da se zahvaljujući ovim solarnim panelima napaja i javna rasveta u susednoj ulici. 

Gradonačelnik Rima Roberto Gvaltijeriji istakao je da je napravljen pravi izbor i da “ekološki prihvatljivo drvo” predstavlja održivost na praktičan, ali i simboličan način.

Milica Radičević

Srbija: potrošačke cene u novembru 2022, povećane za 15,1 odsto u odnosu na novembar 2021.

Foto-ilustracija: Pixabay (blickpixel)
Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

U Srbiji su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u novembru 2020. godine u proseku povećane za jedan odsto u odnosu na oktobar iste godine, objavljeno je na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, potrošačke cene u novembru 2022. povećane su za 15,1 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku povećane za 14,6 odsto.

Potrošačke cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva, kao i transporta i opreme za stan i tekuće održavanje povećane su za po jedan odsto u novembru 2022. godine u odnosu na prethodni mesec iste godine.

Pročitajte još:

Sledeća grupa, u koju spadaju hrana i bezalkoholna pića, potrošačke cene povećane su za 1,2 odsto, a alkoholna pića i duvan za po 0,5 odsto.

Od ostalih grupa, u restoranima i hotelima beleži se porast potrošačkih cena za 1,7 odsto, a kada je reč o odeći i obući povećanje je 1,3 odsto. Povećanje je zabeleženo i u oblasti rekreacije, kulture, zdravlja i obrazovanja za po 0,5 odsto, kao i u grupi koja se odnosi na komunikacije za 0,1 odsto.

Energetski portal

Kupujte jelke sa busenom umesto sečenih

Foto: JKP „Zelenilo-Beograd“
Foto: JKP „Zelenilo-Beograd“

Praznici nam stižu, a sa njima i obavezno ukrašavanje jelki. JKP „Zelenilo-Beograd“, i ove godine, za Novogodišnje i Božićne praznike ima u ponudi jelke sa busenom. Iz ovog preduzeća apeluju na građane da kupuju jelke sa busenom, jer time utiču na zaštitu životne sredine i sprečavanje seče mladih stabala četinara.

Ove godine, svi koji žele da kupe jelke sa busenom mogu da biraju između smrče (Picea abies) i Pančićeve omorike (Picea omorika) koje sugrađani mogu kupiti u rasadnicima u ul. Vojvode Stepe br. 405 i ul. Marije Bursać bb u Zemunu.

Cene se razlikuju u zavisnosti od visine stabla, za one do jednog metra visine treba izdvojiti 1.500 dinara, a za one veće od dva metra 3.000 dinara. 

“U periodu dok traju praznici i dok jelke budu ukrašavale domove sugrađana, potrebno je povesti računa o nekoliko važnih stvari koje će pomoći da sadnica i posle praznika bude u dobroj kondiciji i dobrom zdravstvenom stanju”, navodi se u saopštenju ovog preduzeća. 

Kako bi se jelka što bolje održala u sobnim uslovima, tokom praznika potrebno je da se redovno orošava, tj.prska vodom, kao i da se redovno zaliva odstajalom vodom sobne temperature. Vlažnost supstrata treba održavati umerenom.

Pročitajte još:

Prilikom kićenja jelke treba voditi računa o ukrašavanju njenog vrha, kako se on ne bi polomio ili oštetio. Jedan od načina da se sačuva vrh, jeste da se uz vrh postavi neki štapić ili olovka, pa tek onda ukras. Jelku takođe ne treba postaviti blizu grejnog tela, jer to može izazvati opadanje četina. Ukoliko postavljate svetleće elemente, preporuka je da se klasične lampice zamene led svetlima.

Foto-ilustracija: Pixabay

“Kada prođu praznici, drvo ne treba odmah iznositi napolje na mesto sadnje, već je potrebno da se obezbedi period prilagođavanja. Najbolje bi bilo da se jelka ostavi nekoliko dana u hodniku ili prostoriji koja se ne greje, a posle ovog perioda da se posadi na predviđeno mesto. Sadnja se vrši kada zemlja nije zamrznuta, odnosno kada spoljna temperatura nije ispod nula stepeni Celzijusa”, savetuju iz JKP „Zelenilo-Beograd“.

Ukoliko se jelka sadi u dvorište, imajte na umu da će ona u narednim godinama izrasti u visoko drvo, pa zato pažljivo treba odabrati mesto za sadnju. 

Takođe, vodite računa da sadnicu ne zasadite suviše blizu objekta, a ukoliko nemate adekvatno mesto za sadnju, jelku možete doneti u rasadnike ovog preduzeća, kako bi je radnici „Zelenila“ posadili na unapred planiranim površinama u Gradu.

Radno vreme rasadnika je radnim danima od 7 do 15 časova, a rasadnici će biti otvoreni za prodaju jelki i u subotu 17. i 24. decembra u periodu od 7 do 15 časova.

Energetski portal

Aplikacija koja spaja skladištare i proizvođače

Foto-ilustracija: Unsplash (Bruno Kelzer)
Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Rychetsky)

Tim stručnjaka sa dugogodišnjim iskustvom u trgovini žitaricama i uljaricama osmislio je aplikaciju Cooperation Manager za elektronsku komunikaciju između skladištara (trejdera) i njihovih kooperanata, poljoprivrednih proizvođača i dobavljača.

„Cilj svakog poljoprivrednika i otkupljivača poljoprivrednih proizvoda je da može na brz i jednostavan način da se informiše o cenama poljoprivrednih proizvoda, cenama inputa, kao i drugim informacijama bitnim za proizvodnju i trgovinu. Vođeni tom idejom i prethodnim radnim iskustvom na Produktnoj berzi, kreirali smo platformu koja objedinjuje sve ove procese“, kaže za “Preduzetnik” Radoslav Pilja, direktor poslovnih operacija u kompaniji Cooperation Manager.

Platforma je kreirana sredinom prošle godine, a već sada je koriste neke od najvećih kompanija u Srbiji koje oko sebe okupljaju značajan broj kooperanata.

„Najviše smo ponosni što je Cooperation Manager jedna od prvih kompanija u svetu koja je kreirala digitalna rešenja iz ove oblasti, a čije će usluge u narednih mesec dana biti ponuđene na tržištima Rumunije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine”, najavio je Pilja.

Pročitajte još:

Platforma je namenjena skladištarima i hladnjačarima, odnosno, otkupljivačima poljoprivrednih proizvoda koji žele da unaprede saradnju sa kooperantima i postignu bolje poslovne rezultate sa manjim utroškom vremena i novca.

„Tu pre svega mislimo na kompanije koje blisko sarađuju sa farmerima u formi kooperacije. Veliki broj kooperanta zahteva i veliku logističku potporu u vidu komercijale, zaštitara, poljoprivrednog apotekara… Svi oni imaju ograničeno vreme koje mogu da utroše na kvalitetan odnos sa klijentima. Naša platforma im pruža mogućnost da multiplikuju efekte svog rada i oslobode prostor za druge aktivnosti, istovremeno povećavajući obuhvat poljoprivrednika sa kojima komuniciraju”.

Kako funkcioniše?

Kao nosilac licence, skladištar ili hladnjačar, kreira svoju bazu kooperanata kojima žele da šalju informacije o ponudi, potražnji ili savete agronoma. Platforma pruža potpunu kontrolu nosiocu licence ko može da pristupi podacima, kao i kreiranje zasebnih grupa kooperanata sa različitim interesovanjima.

„Svaki kooperant u potpunosti besplatno instalira aplikaciju na svoj telefon, čime stiče mogućnost dobijanja bitnih informacija od svog skladištara ili hladnjačara u realnom vremenu”, rekao je Pilja.

Cooperation Manager radi na novim digitalnim rešenjima koja se tiču realnih problema sa kojima se otkupljivači susreću u procesu poslovanja.

„Početkom sledeće godine ćemo predstaviti upravo ta rešenja, što će biti nov iskorak u digitalizaciji procesa skladištenja i prometa robe”, najavio je Pilja.

Izvor: Privredna komora Srbije

Kako se Evropa bori sa sve većim računima za električnu energiju?

Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)
Foto-ilustracija: Pixabay

Raste zabrinutost širom Evrope jer su računi za energiju sve veći, a problem je i neizvesnost oko snabdevanja gasom i naftom nakon početka sukoba u Ukrajini.

Evropska unija je u cilju pronalaženja rešenja najavila strategiju za podršku potrošačima, piše BBC, jer su članice svesne da je pre početka rata EU uvozila 40 odsto gasa iz Rusije.

Kao mera štednje planirano je obavezno smanjenje potrošnje električne energije u ključnim satima za pet odsto širom EU, do marta 2023. godine. Potom sledi dobrovoljno smanjenje od 10 odsto ukupne potrošnje struje – pojedinačne zemlje će odlučiti kako to učiniti.

Nemačka je već donela niz mera za uštedu električne energije, ali kako je prenela Anadolu Agency, mogući su prekidi u snabdevanju zbog problema koje ima Francuska, odakle Nemačka dobija jedan deo energije.

Podsetimo, nemački parlament je odobrio 200 milijardi evra kao „odbrambeni štit“, da bi se najveća ekonomija EU izborila sa cenom gasa i struje za domaćinstva.

Vlada će platiti decembarski mesečni račun za gas za sva domaćinstva i mala i srednja preduzeća, navodi BBC, i podseća da su svi poreski obveznici u septembru i oktobru primili jednokratnu uplatu za energiju od 300 evra. Nemačka pokušava da smanji potrošnju energije u javnom sektoru, a progresivni porez na energetske kompanije primenjivaće se od decembra 2022. do kraja juna 2023. godine.

Francuska je počela sa testovima-simulacijama isključenja električne energije – „javni snabdevač energijom Enedis i elektroenergetska mreža RTE pokrenuće simulaciju nestanka struje“, preneo je informativni kanal BFMTV. Prefekture će učestvovati u kompjuterskom tehničkom testu zajedno sa Enedisom i RTE-om. Ovo će biti simulacija vizuelizovana na mapama i tokom testa neće doći do stvarnih nestanka struje.

Pročitajte još:

Vlada Francuske je u januaru primorala državnog dobavljača energije Electricite de France (EDF) da ograniči rast cena na četiri odsto na godinu dana, piše BBC. U planu je ograničavanje povećanja potrošnje gasa i struje na 15 odsto do 2023. godine, kao deo subvencija od 45 milijardi evra (39 milijardi funti) za podršku domaćinstvima i preduzećima. Ranije je najavljeno da je planirana ušteda energije od 10 odsto na nivou države.

Italijani takođe istom merom pokušavaju da se izbore sa energetskim problemima, te očekuju troškove od oko 49,5 milijardi evra (42 milijarde funti). Italijanska vlada takođe pokušava da smanji potrošnju gasa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Murat Onder)

Na sajtu Vlade Holandije navodi se da će ograničenja cena energije stupiti na snagu u januaru 2023. godine. Potrošači imaju popust od 190 evra u novembru i decembru 2022. godine, a na koji način se to realizuje zavisi od snabdevača električnom energijom.

„Prema tome, mali potrošači će u novembru i decembru 2022. dobijati 190 evra mesečno na račune za energiju. Ovo privremeno rešenje delimično kompenzuje visoke cene energije. Kako ćete dobiti 190 evra popusta na vaš račun za struju mesečno zavisi od vašeg snabdevača energijom“, istaknuto je na sajtu vlade Holandije.

Španija i Portugal uvele su gornju granicu cene gasa koja će važiti godinu dana i ima za cilj da prepolovi račune za gas za 40 odsto kupaca u dve zemlje. Postoji i jednokratna isplata od 200 evra za ljude u Španiji koji zarađuju manje od 14.000 evra godišnje i koji već ne primaju beneficije. Očekuje se da će mere Španije koštati oko 27 milijardi evra (23 milijarde funti), piše BBC.

Garancija cene energije štiti kupce od povećanja troškova ograničavanjem količine koju dobavljači mogu da naplate po jedinici utrošene energije, navodi se na sajtu Vlade Velike Britanije. Trenutno je snižen redovan račun za energiju domaćinstava u Velikoj Britaniji za gas i struju na oko 2.500 funti godišnje, a u Severnoj Irskoj na oko 1.950 funti godišnje.

Prema projekcijama od aprila 2023. do istog meseca 2024. godine garancija cene energije će biti manje izdašna, pa će prosečno domaćinstvo plaćati 3.000 funti, i to će biti povećanje od 20 odsto u odnosu na trenutne izdatke, preneo je Manivik (Moneyweek).

Izvor: Biznis.rs

Završetak brze pruge prema Subotici očekuje se 2025. godine

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Izgradnja brze pruge prema Subotici je u toku, a njen završetak očekuje se 2025. godine, kada će i mađarski partneri završiti svoj deo, što će omogućiti brzu vezu između Beograda i Budimpešte.

Ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić, podsetio je i na prvu brzu prugu Beograd – Novi Sad, ističući da je za devet meseci, od kako je puštena u saobraćaj, tom prugom prošlo 16.000 vozova, a prevezlo se više od dva miliona putnika.

Takođе, navеo jе da ćе ovog mеsеca biti potpisan ugovor sa EU o izgradnji brzе prugе prеma Nišu, čiji sе završеtak očеkujе 2028. godinе, što znači da ćеmo do kraja dеcеnijе imati brzu prugu od Niša do Budimpеštе, a koja ćе kasnijе biti nastavljеna prеma Prеšеvu, vеrovatno zatim i daljе, prеma Solunu i Istanbulu.

Pročitajte još:

Ministar je istakao da je Srbija sprеmna da radi i brzu prugu prеma Šidu, dužinе 90 kilomеtara, a ukoliko Slovеnija i Hrvatska u tomе budu vidеlе intеrеsе, možеmo u budućnosti da imamo i brzu prugu prеma Bеču.

On je rekao da sе uskoro očеkujе i ugovor o obnovi prugе Valjеvo – Vrbnica, koja jе dеo prugе Bеograd – Bar, nakon što jе završеna dеonica od Rеsnika do Valjеva, jеr jе taj mеđunarodni žеlеznički koridor vеoma važan. Slеdi obnova prugе Kraljеvo – Stalać – Rudnica, dok sе trеnutno radi obilazanica oko Niša.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministar jе napomеnuo da, nakon što u junu budе završеn sеktor C na obilaznici oko Bеograda, slеdi ugovaranjе daljе izgradnjе magistralnog prstеna oko glavnog grada, do Bеograda do Pančеva, koji ćе obuhvatiti i gradnju vеlikog drumsko-žеlеzničkog mosta kod Vinčе.

“To ćе omogućiti da iz Bеograda budе izmеštеn komplеtan žеlеznički saobraćaj. Tako ćеmo dobiti drumsku, ali i žеlеzničku obilaznicu sa novim mostom”, rеkao jе ministar Vеsić.

Prema njegovim rečima, dolazi decenija velikih investicija u pruge, ali uz sva ulaganja neophodno je da preduzeća koja rade u železničkom sektoru budu efikasnija i da manje zavise od subvencija, a više od novce koji će moći sama da zarađuju.

“Država invеstira milijardе u žеlеznicu, a sada žеlеznica trеba da počnе da pravi prihodе, posеbno kada jе u pitanju Kargo prеvoz. Završavamo intеrmodalni tеrminal u Batajnici, radićеmo takav u Makišu. To su svе invеsticijе kojе slеdе, ali porеd toga, moramo da nađеmo način da sе svima koji radе u žеlеznici višе odužimo za posao koji radе”, zaključio jе on.

Ministar je zajedno sa zaposlenima proslavio u žеlеznici njihovu, Žеlеzničku Novu godinu, koja sе tradicionalno obеlеžava u noći stupanja na snagu novog rеda vožnjе, i poručio im je da sa optimizmom mogu da proslavе svoj praznik, jеr slеdi dеcеnija vеlikih invеsticija u prugе.

Energetski portal

1...371372373...1,671Page 372 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs