Home Blog Page 369

Niš: Kolektorske mreže i fabrika za prečišćavanje otpadih voda jedan od najvažnijih projekata

Foto: Grad Niš
Foto: Grad Niš

Izgradnja kolektorske mreže i fabrike za prečišćavanja otpadnih voda, kako navodi gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, jedan je od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Nišu i najvredniji koji se finansira sredstvima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji.

Vrednost svih radova iznosi 85 miliona evra, ukupno će biti izgrađeno 45 kilometara kolektorske mreže, a naselja Hum, Čamurlija, Gabrovac i Jelašnica dobiće prvi put i kanalizacionu mrežu.

Prema rečima gradonačelnice završetkom kolektora, na kanalizacionu mrežu biće priključeno više od dve hiljade domaćinstava.

Pročitajte još:

Sotirovski je navela je da su pokrenute velike i važne stvari za grad, a kao prioritet u 2023. godini postavljeni su nastavak izgradnje putne i komunalne infrastrukture, Ekspocentra, proširenje kapaciteta Naučno-tehnološkog parka, privlačenje novih, direktnih investicija, revitalizacija i izgradnja ustanova kulture.

Plan je i da se sa drugim lokalnim samoupravama u okruženju i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokrene revitalizacija postojeće deponije, kao i izgradnja regionalne deponije.

“Država nam pomaže, pre svega kada su u pitanju projekti u izgradnji saobraćajne infrastrukture. Ono što je takođe važno jeste rekonstrukcija pružnih pravaca, završena je rekonstrukcija od Niša do Zaječara, očekuje nas izgradnja brze pruge do Beograda, kao i izmeštanje pruge iz centra grada. Taj projekat koji će finansirati Evropska investiciona banka (EIB) je i u republičkom budžetu i razgovaramo o tome da kroz taj i projekat koji razvijamo sa Francuskom razvojnom agencijom možda vratimo i tramvaje u Niš’’, rekla je ona.

Kako navodi, potrebna je reorganizacija saobraćajnog prstena, posebno u centru grada, ali je za to potrebno vreme. O svemu tome razgovaraće se sa građanima narednih 18 meseci, s obzirom na to da su otvorili javnu raspravu za izradu nacrta odluke o novom Generalnom urbanističkom planu.

Energetski portal

Proglašena vanredna situacija u Pirotu zbog curenja amonijaka iz cisterne

Foto-ilustracija: Unsplash (Wil Stewart)
Foto-ilustracija: Unsplash (Manki Kim)

Vagon sa amonijakom prevrnuo se na pruzi između Pirota i Staničenja i tom prilikom došlo je do curenja tog gasa u atomosferu. U Pirotu je proglašena vanredna situacija i škole danas neće raditi. 

Pedeset jedna osoba je hospitalizovana je pirotskoj bolnici zbog simptoma trovanja amonijakom. Još osmoro smešteno u UKC Niš. Upućen je apel meštanima da ne izlaze napolje. Štab za vanredne situacije opštine Bela Palanka naredio da se iz preventivnih razloga ne koristi voda iz vodovoda za piće i pripremanje hrane, prenosi RTS.

Iz Grada Niša kažu da vodosnabdevanje u tom gradu nije ugroženo, a da je iz preventivnih razloga isključena sa mreže fabrika vode u Nišu i nalivanja vode iz izvorišta Medijana.

Hitnu konferencuju održao je gradonačelnik Pirota Vladan Vasić koji je saopštio da je proglašena vanredna situacija, u trenutku kada se oblak amonijaka nadvio nad Pirotom zbog vetra koji duva u pravcu tog grada i Dimitrovgrada.

Kako dodaje, verovatno jedna cisterna skliznula u Nišavu i da očekuje posledice po biljni i životinjski svet nizvodno.

“Apelujemo na ljude ako osećaju otežane simptome da se jave lekarima. Prema našim informaicijama iz Bolnice i Doma zdravlja 51 osoba se javila sa simptomima trovanja, njih sedam je prebačeno u Niš, verovatno če dvoje uskoro biti pušteno kuči. Policija i vatrogasci su brzo reagovali, u kontaktu smo sa velikim firmama, neće raditi treće smene i prva, kao i škola i neke ustanove”, kaže gradonačelnik, prenose Južne vesti.

Iz Gradskog štaba za vanredne situacije objavili su uputstvo kako da se građani ponašaju u toj situaciji.

Hodom napustiti ugroženu zonu ili stan kretanjem normalno u odnosu na pravac kretanja oblaka na udaljenost od jednog kilometra. Ako je otrovni oblak veoma blizu, stan ne napuštati, već preduzeti mere njegove hermetizacije, zatvaranja prozora i vrata, kretanje po stanu svesti na minimum, pripremiti maske sa tamponima od gaze ili druge tkanine.

Železnički saobraćaj je u prekidu. Zbog slabe vidljivosti, u prekidu je i saobraćaj između Pirota i Bele Palanke kako na auto-putu tako i na magistralnom putu, a alternativni putni pravac je preko sela Ponor.

Energetski portal

Elektroprivreda Crne Gore raspisuje Javni poziv za učešće u projektu Solari 5000+ (70MW)

Photo-illustration: Unsplash (Science In Hd)
Foto-ilustracija: Unsplash (Bill-Mead)

Elektroprivreda Crne Gore raspisuje Javni poziv za učešće u projektu Solari 5000+ (70MW), čija vrednost iznosi 70 miliona evra.

Javni poziv biće objavljen u dnevnim novinama: Pobjeda, Vijesti i Dan, na Internet stranici EPCG, a rok za podnošenje prijava važi do 31. januara 2023. godine.

Pravo učešća u projektu Solari 5000+ (70MW) imaju fizička i pravna lica – vlasnici/suvlasnici individualnih objekata i stambenih jedinica u zgradama do četiri sprata, koji redovno izmiruju mesečne račune za utrošenu električnu energiju i mesečne rate za otplatu duga, ukoliko postoji ta obaveza, navodi se na sajtu EPCG.

Objekti moraju biti izgrađeni u skladu sa zakonskom regulativom u oblasti prostornog planiranja i izgradnje objekata, sa odobrenom priključnom snagom koja, shodno važećem Zakonu o energetici, mora biti jednaka ili veća od snage fotonaponskog sistema koji planira da se instalira. Objekti moraju imati trofazni priključak na distributivnu mrežu, kao i krovne površine koje imaju dobar solarni potencijal.

Pročitajte još:

Pravo učešća u Projektu imaju i korisnici čiji objekti poseduju jednu ili više krovnih površina orjentisanih južno, jugostično ili jugozapadno (krovne površine sa dobrim solarnim potencijalom), kao i korisnici čiji objekti poseduju ravne krovne površine koje nisu zasenčene od strane susednih objekata (zgrade, drveća…).

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Pozitivni efekti projekta su višestruki, kako sa finansijskog aspekta za domaćinstva, privredu, fizička lica i EPCG, tako i sa aspekta očekivanja međunarodne zajednice u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije.

Budućem korisniku projekta pruža se mogućnost da instalira odgovarajući fotonaponski sistem i otplaćuje ga u jednakim mesečnim iznosima kroz kreditni aranžman koji obezbjeđuje EPCG, maksimalno na period do 10 godina, u visini svog prosečnog mesečnog računa za električnu energiju. Korisnici koji poseduju obračunsko brojilo sa merenjem snage, odnosno maksigraf, pored mesečnog iznosa za otplatu fotonaponskog sistema, zadržavaju obavezu mesečnog izmirivanja stavke „Angažovanje mrežnog kapaciteta’’, što će u konačnom mesečnom iznosu biti u ravni prosečnog mesečnog računa za električnu energiju.

EPCG će budućim vlasnicima fotonaponskih sistema obezbediti i popust u iznosu od 20 odsto od ugovorene vrednosti investicije. Na ovaj način korisnik u projektu postaje vlasnik male solarne elektrane, koja je kapacitetom predviđena da približno, ili u potpunosti, zadovoljava njegove potrebe za električnom energijom.

Fotonaponski sistem, koji u smislu ovog Javnog poziva, uključuje: fotonaponske panele (module), montažnu potkonstrukciju za potrebe pričvršćenja fotonaponskih panela na krovnu površinu objekta, invertore, kablovske vodove za priključenje sistema, ormare i zaštitnu energetsku opremu, sistem nadzora/monitoringa nad fotonaponskim sistemom, pametno brojilo, ostali materijal za stavljanje sistema u funkcionalno stanje, biće priključen u skladu sa tehničkim mogućnostima i zahtevima budućih korisnika.

Energetski portal

Recikliranje limenki od aluminijuma dostiglo je rekordan nivo

Foto ilustracija: Pexels
Foto: Metal Packaging Europe and European Aluminium

Najnoviji izveštaj, objavljen 14. decembra, Metal Packaging Europe and European Aluminium za 2020. godinu pokazuje da je ukupna stopa recikliranja aluminijumskih limenki za piće, u okviru Evropske Unije, Velike Britanije, Švajcarska, Norveška i Island, u 2020. godini iznosi 73 odsto (72,8 odsto) nakon uvođenja nove zakonske regulative EU koja efikasnije i preciznije kontroliše količinu reciklirane ambalaže.

Zabeležen je pad od samo tri odsto u odnosu na 2019. i rast od devet odsto potrošenih limenki. Ukupan iznos recikliranog aluminijuma iz limenki dostigao je rekordni nivo od 510.000 tona, što je povećanje veće od 20.000 tona u odnosu na prethodnu godinu.

Emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) smanjena je za 4,2 miliona tona CO2 što je ekvivalentno količini emisija GHG proizvodi evropski grad od skoro pola miliona stanovnika poput Tuluza ili Gdanjska1.

Većina članica EU izveštava od sada u skladu sa novom regulativom koja u obzira uzima podatke prilikom ulaska u reciklažni objekat, a ne podatke o sakupljanoj ambalaži što se ranije računalo. Ovo je rezultiralo padom recikliranog ambalažnog materijali, ali je pokazalo precizniju sliku o stvarnoj količini reciklirane ambalaže.

„U potpunosti podržavamo nova pravila EU o izveštavanju o reciklaži, jer ona mere ‘stvarno’ recikliranje i sa zadovoljstvom primećujemo da je ovo rezultiralo malim i verovatno privremenim padom stope recikliranja aluminijumskih limenki. Aluminijumska limenka za piće već ispunjava najviše performanse recikliranja od 95 odsto kako je predloženo u novom nacrtu Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu“, rekao je Leoni Knok-Peebles, izvršni direktor kompanije Metal Packaging Europe i dodao: „aluminijumska limenka za piće je ambalaža koja je potpuno održiva, može da se reciklira neograničen broj puta sa minimalnim gubicima tako da verujemo da ćemo do 2030. godine uspeti da recikliramo 100 odsto proizvedenih limenki.“

„Sa sve više država okreće se Depozitnom sistem za povrat ambalaže (Deposit Return Sistem – DRS), koji omogućava da se limenka direktno pretopi u limenku što obezbeđuje maksimalnu ekološku korist i upravo zato „pozivamo“ države koje primenjuju klasičan EPR sistem da više ulažu u prikupljanje i sortiranje ambalaže od aluminijuma”, rekao je Maarten Labberton, direktor Packaging Group-a u okviru European Aluminium-u i dodao: „pozdravljamo  obavezu, u okviru predloga nove regulative EU, koja predviđa prikupljanje najmanje 90 odsto ambalažnog pakovanja u cilju reciklaže, po preporuci putem Depozitnom sistem za povrat ambalaže (Deposit Return Sistem – DRS). Smatramo da DRS treba da bude izbalansiran, što znači da ga treba da vodi operater poputno nezavisno.”

Izvor: Metal Packaging Europe and European Aluminium

Tokio uvodi obavezu postavljanja solarnih panela na nove kuće od 2025.

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

Na svim novim kućama male i srednje površine (do 2000 kvadratnih metara) u Tokiju, koje će vodeće građevinske kompanije graditi od aprila 2025, biće obavezno postavljanje solarnih panela, najavile su lokalne vlasti prošle nedelje, piše Klima101.

Ovim poduhvatom teži se smanjenju emisija ugljen-dioksida koje dolaze od domaćinstava, ali i rasterećenju ekonomije od efekata energetske krize.

Pravila obavezuju oko pedeset ključnih aktera u građevinskom sektoru, koji na godišnjem nivou izgrade preko 20 hiljada kvadratnih metara, da instališu obnovljive izvore na novoizgrađene domove, sa fokusom na solarne panele. Iz ovog razloga nije jasno koji će procenat građevina biti pogođen propisima, međutim, očekuje se da polovina objekata, od čega su 70 odsto kuće, bude zamenjena novim do sredine veka, te se procenjuje da učinak nije zanemarljiv.

Pročitajte još:

Tokijski krovovi imaju ogroman potencijal za generisanje zelene energije koji je trenutno većinski neiskorišćen s obzirom na to da je tek 4 odsto odgovarajućih prostora opremljeno solarnim panelima, a njihova „solarizacija” mogla bi da bude važan alat za sprovođenje cilja Tokija da do kraja decenije prepolovi emisije ugljenika.

Kako se navodi, solarna elektrana od četiri kilovata spreči oslobađanje jednake količine ugljen-dioksida koju upije oko 200 stabala kedra.

Pored doprinosa dekarbonizaciji, korist će osetiti i sami građani koji bi mogli da uštede oko 50 evra mesečno na računima, odnosno oko 600 evra godišnje. Prema procenama, uz dostupni grant od skoro 700 evra po kilovatu, instalacija solarnog sistema po ceni od oko 6700 evra isplatila bi se za šest godina.

Dodatno, uz obnovljive izvore stanovništvo će imati struju čak i kada ona nestane, a oni koji se odluče i za ugradnju baterija biće pripremljeni i na vanredne situacije.

Japan, inače peti emiter ugljenika na svetu, teži karbonskoj neutralnosti do 2050, ali na tom putu mu prepreku predstavlja rastući udeo uglja u potrošnji energije nakon katastrofe u Fukušimi 2011. zbog koje su ugašeni skoro svi nuklearni reaktori u zemlji.

Obaveza izgradnje solarnih elektrana na novoizgrađenim kućama u Tokiju ozeleniće energetski miks, ali ovoj taktici nije pribegao samo Japan. Francuska je nedavno donela zakon o obaveznim solarnim nadstrešnicama na postojećim i novim parkiralištima sa više od 80 parking mesta.

Izvor: Klima101

Obezbediti maksimalne rezerve nafte i naftnih derivata

Foto: Vlada Republike Srbije
Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Tjurdenjev razgovarali su o poslovanju kompanije u tekućoj godini, situaciji na globalnom tržištu nafte i planiranim investicijama u NIS-u.

Ministarka je naglasila da je ovo rekordna godina po rezultatima za tu kompaniju i podsetila na to da je Srbija vlasnik 29,87 odsto akcija kompanije i da, u skladu s tim, i država i njeni građani, kao suvlasnici NIS-a, očekuju korist koja proizilazi iz odličnih rezultata.

Prema njenim rečima, prioritet je sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta i rad domaće rafinerije, a tom prilikom je rekla da se nastavlja i praćenje promena koje se dešavaju u Evropi i svetu, pre svega onih koje su nastale usled najavljenih sankcija na rusku naftu i naftne derivate.

Pročitajte još:

Neodložan zadatak je da se pronađe najefikasniji i najsigurniji način kako bi se obezbedile najveće moguće rezerve nafte i naftnih derivata, rekla je ministarka i dodala da je u tome od velike važnosti otvoreni dijalog sa predstavnicima NIS-a.

Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev izjavio je da kompanija razume sve izazove i prioritete u kojima se nalazi energetski sektor i da će uvek pružati podršku obezbeđivanju energetske sigurnosti Srbije.

Tjurdenjev je rekao da NIS obezbeđuje dovoljne količine nafte rafineriji u Pančevu koja radi maksimalnim kapacitetom i tako će biti i u narednom periodu, uz dovoljno nafte i naftnih derivata za domaće tržište.

Takođe, on je dodao da će nastaviti sa investicijama koje će doprineti energetskoj sigurnosti i razvijanju projekata u oblasti zelene energije.

Sastanku u Ministarstvu rudarstva i energetike prisustvovali su i predstavnici Uprave za rezerve energenata, potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali i članovi Odbora direktora NIS-a.

Energetski portal

Postignut globalni dogovor o preokretu gubitka prirode do 2030, ali su potrebni hitni koraci i sredstva za postizanje rezultata

Foto-ilustracija: Pixabay (Mylene2401)
Foto-ilustracija: Pixabay (AlainAudet)

Iako dve godine kasnije nego što je planirano, a zbog kašnjenja prouzrokovanih pandemijom COVID-a, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF pozdravlja usvajanje Sporazuma Kunming-Montreal, kojim se svet obvezuje na zaustavljanje i poništavanje gubitka bioraznovrsnosti do 2030. – globalni cilj koji je pohvaljen kao ekvivalent klimatskom 1,5oC.

Cilj sporazuma, koji je usvojilo 196 zemalja potpisnica UN-ove Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, je da se očuva najmanje 30 odsto kopna, slatke vode i okeana na globalnom nivou, poštujući prava autohtonih naroda i lokalnih zajednica i priznajući doprinose autohtonih i tradicionalnih područja u odnosu na grupni cilj.

Međutim, WWF upozorava da bi cilj sporazuma o preokretu gubitka bioraznovrsnosti do 2030. mogao biti potkopan ako se na nacionalnom nivou ne reši slaba retorika u kritičnim područjima kao što su zaštita netaknutih ekosistema i rešavanje neodržive proizvodnje i potrošnje.

Pročitajte još:

„Konačno na međunarodnom nivou imamo pohvale vredan pomak! Ovaj sporazum će u velikoj meri pokrenuti ostvarivanje ranije zadatih planova o očuvanju biljnog i životinjskog sveta na planeti. Sada treba ozbiljno da se prihvatimo posla na nacionalnom nivou i uvedemo načela iz sporazuma u zakonodavstvo naše zemlje. Tako ćemo pokazati nedvosmislenu rešenost da sačuvamo zdravu prirodu i zdravlje svih nas“, kaže izvršna direktorka WWF Adria, Nataša Kalauz.

Jedno od najspornijih pitanja u pregovorima bio je finansijski paket za podršku naporima za očuvanje na globalnom nivou, a naročito u zemljama u razvoju.

Foto-ilustracija: Pixabay (fotos1992)

WWF stoga pohvaljuje posvećenost vlada da ukinu subvencije štetne za prirodu i predanost znatnom i progresivnom povećanju finansijskih sredstava iz svih izvora do 2030., mobilišući najmanje 200 milijardi američkih dolara godišnje. To predstavlja otprilike udvostručenje u odnosu na početnu vrednost iz 2020. Veliko dostignuće takođe je obveza da se u ove svrhe obezbedi 20 milijardi američkih dolara u međunarodnim finansijskim tokovima do 2025. i 30 milijardi do 2030.

„Brine činjenica da se nije dovoljno precizirala finansijska podrška nerazvijenim i zemljama u razvoju. Tu se nismo mnogo odmakli od zaključaka usvojenih na nedavno održanom COP 27 u Egiptu. Potrebno je uložiti veliko znanje i ogromna sredstva da bi se makar zaustavio gubitak prirode i živelo u skladu sa njom. Znanje imamo, a sigurna sam da će posle ovog COP 15, vlade svih zemalja popustiti pod pritiskom i brzo pronaći rešenje za konkretnu finansijsku podršku“, dodaje Kaluz.

Prvi korak je da zemlje ispune Sporazum Kunming-Montreal. Zemlje moraju da ažuriraju nacionalne strategije biološke raznovrsnosti i akcione planove kako bi ih uskladili s globalnim ciljem preokreta gubitka bioraznovrsnosti do 2030. godine.

„Pogled je usmeren i ka EU. Već sutra, na sastanku ministara zaštite životne sredine EU, države članice moraju da deluju u skladu s duhom Montreala i izraze svoju nedvosmislenu podršku predlogu Komisije da se do 2030. obnovi najmanje 20 odsto kopna EU i najmanje 20 odsto morskih područja EU“, zaključuje Kalauz.

Izvor: WWF Adria

Da li je postignut dogovor za spas planete?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Sveobuhvatan sporazum o zaštiti 30 odsto kopna i okeana planete do 2030. godine potpisalo je oko 190 zemalja učesnica Konferencije Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu COR 15 koja je održana u Montrealu. Potpisnici ovog sporazuma obavezali su se da će preduzeti i druge mere kako bi smanjili gubitak biodiverziteta i rastuće klimatske krize, koja sve više utiče na zalihe vode i hrane na planeti. 

Posle više od četiri godine pregovora, i odlaganja zbog pandemije koronavirusa, u Montrealu se dugo razgovaralo o promenama koje sto pre moraju stupiti na snagu.

Biodiverzitet širom sveta nestaje zastrašujućom brzinom, istraživači predviđaju i upozoravaju da je milion biljaka i životinja u opasnosti od izumiranja, mnoge u periodu od svega desetak godina. Nažalost to nije bilo dovoljno da se Sporazum potpišu i Sjedinjene Američke Države i Vatikan. 

„Ovo je ogroman pomak za prirodu. Ovo je nivo očuvanja koju nikada ranije nismo videli”, rekao je o sporazumu Brajan O’Donel, direktor Kampanje za prirodu.

Pročitajte još:

Sveukupno, sporazum predviđa skup od 23 ekološka cilja. Najistaknutiji, poznat kao 30×30, stavio bi pod zaštitu 30 odsto kopna i mora. Trenutno je zaštićeno oko 17 procenata kopna planete i otprilike osam procenata njenih okeana, uz ograničenja aktivnosti poput ribolova, poljoprivrede i rudarstva.

Foto-ilustracija: Pixabay

Jedna od veoma važnih tačaka ovog sporazuma je i da do 2030. godine treba izdvojiti 200 milijardi dolara godišnje za spas biodiverziteta iz javnih i privatnih izvora finansiranja. 

Zemlje sa južne hemisfere, uključujući Brazil, Indoneziju i Demokratsku Republiku Kongo, najbogatije su biodiverzitetom i u njima se nalaze zemlje tri najveće prašume na svetu, traže da vlade pristanu na stvaranje novog fonda za biodiverzitet kao deo Montrealskog pakta za nove ciljeve očuvanja.

Bogate zemlje su se složile da obezbede pomoć od 30 milijardi dolara za biodiverzitet do kraja decenije, za šta se veruje da predstavlja značajno povećanje u odnosu na sadašnji nivo izdvojenih sredstava. 

Energetski portal

Bez poverenja potrošača nema ni profita

Foto: Ljubaznošću Milice Milanović
Foto: Nestlé

Pokretanjem inicijativa za postizanje nulte neto stope emisije do 2050. godine na tržištima na kojima posluje, kompanija Nestlé aktivno se bori protiv klimatskih promena. Godine 2010. obavezali su se na borbu protiv seče šuma, a zahvaljujući svojim društveno odgovornim i edukativnim kampanjama, poput kampanje iz 2020. godine „Nestlé čuva prirodu”, skreću pažnju javnosti na važnost odgovornog korišćenja vode, upotrebu plastike i upravljanja otpadom, dok je poseban akcenat stavljen na pravilno upravljanje viškovima hrane. Razgovarali smo sa Milicom Milanović, menadžerkom korporativnih poslova kompanije Nestlé Adriatic, o podršci koju ova kompanija pruža u očuvanju

EP: Prema procenama, u Srbiji se dnevno baca dva miliona kilograma hrane, a trenutno je isplativije da se hrana po isteku roka uništi umesto da se donira, jer u prvom slučaju ne podleže plaćanju PDV-a. Tokom 2021. i 2022. godine Nestlé je donirao više od 70 miliona dinara u svojim proizvodima ugroženim grupama širom Srbije kroz različite humanitarne akcije i kampanje. Društvena odgovornost je ispred profita?

Milica Milanović: Nerazdvojivo je. U današnje vreme brend ne može ni da bude profitabilan ako nema poverenje potrošača, a ono se gradi upravo ulaganjem u očuvanje zajednice. Količine bačene i uništene hrane su ogromne, što ima direktni uticaj na emisije CO2, dok oko pola miliona ljudi u našoj zemlji živi na ivici siromaštva. Dakle, nešto ne štima.

Mi smo u okviru celokupnog cirkularnog modela poslovanja uspostavili sistem upravljanja viškovima proizvoda i u saradnji sa bankama hrane i drugim organizacijama širom Srbije, svoje proizvode redovno doniramo ugroženim grupama. Ipak, paradoks je da je dobročinstvo postalo skupo, pa mali proizvođači uprkos empatiji, nisu u prilici da priušte da poklone, već svoje proizvode uništavaju. Na temi PDV-a na donacije radimo zajedno sa kolegama iz industrije, Forumom za odgovorno poslovanje i Privrednom komorom Srbije, a nedavno je i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede organizovalo panel u okviru kog smo govorili o ovoj važnoj temi. Svi su svesni da je promena regulative neophodna i verujem da će u narednom periodu do toga i doći.

U fokusu:

EP: Nestlé podržava 500.000 poljoprivrednika širom sveta u implementaciji regenerativne poljoprivrede. U Srbiji je kompanija Nestlé investicijom od 140.000 švajcarskih franaka tokom 2021. i 2022. godine započela ulaganje u lokalne procese proizvodnje po ovim principima. Kako ovo funkcioniše i šta je tačno regenerativna poljoprivreda?

Foto: Nestlé

Milica Milanović: Prakse regenerativne poljoprivrede, koje pored ostalog obuhvataju pošumljavanje, smanjenu obradu zemljišta i sađenje pokrovnih useva, sprovode se odnedavno i kod nas, zahvaljujući programu koji Nestlé globalno primenjuje kod svojih dobavljača. Kompanije Telek Paprika i Geneza iz Kanjiže, najveći dobavljači povrća za naš čuveni Začin C, od prošle godine koriste organsko đubrivo umesto veštačkog, drvoredima štite zemljište od erozije i sade različite useve kako bi dobili bolje prinose, zdravije povrće, ali i kako bi sačuvali prirodne resurse za buduće generacije.

Zemljište bogato organskim ugljenikom je plodnije, ima veći biodiverzitet i bolji je filter za vodu, što poboljšava kvalitet površinskih i podzemnih voda. Prakse regenerativne poljoprivrede istovremeno donose pozitivne ekonomske efekte, otpornost na klimatsku nestabilnost, kao i prosperitet za poljoprivredne zajednice.

Na globalnom nivou, Nestlé će do 2025. godine uložiti 1,2 milijarde švajcarskih franaka u implementaciju regenerativne poljoprivrede, idući ka cilju da do 2050. godine dostigne nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Zanimljivo je da, iako bi svi verovatno prvo pomislili da naše emisije potiču najviše iz proizvodnje, oko čak 70 odsto dolazi iz poljoprivrednih procesa naših dobavljača, tačnije pre nego što sirovina i stigne do Nestlé-a. Ipak, mi svoj uticaj računamo kroz celokupan lanac nabavke i upravo prepoznavanjem poljoprivrede kao ključnog segmenta, odlučili smo da uložimo u svoje dobavljače kako bi oni vremenom i samostalno mogli da nastave primenu regenerativne poljoprivrede.

EP: Nova fabrika u Surčinu za proizvodnju hrane na biljnoj bazi poštovaće najmodernije ekološke standarde u industriji, koristiće obnovljivu energiju iz hidroelektrana, neće proizvoditi komunalni otpad i svu otpadnu vodu tretiraće na licu mesta u sopstvenom postrojenju za preradu otpadnih voda. Kada se očekuje početak proizvodnje?

Milica Milanović: Izgradnja fabrike ide po planu, privodi se kraju, a početak proizvodnje očekujemo u prvoj polovini sledeće godine. Za novu fabriku važiće isti visoki standardi održivosti koje ste naveli i koje primenjujemo i u postojećem postrojenju u Surčinu. Nestlé je inače prva prehrambena kompanija koja je dostigla cilj Zero waste to landfill što znači da ni gram otpada ne šalje na deponije već ga ili reciklira ili koristi u druge praktične svrhe kao što su proizvodnja đubriva, biogoriva ili ekoizolacionih ploča. U novom pogonu proizvodiće se obroci iz asortimana Nestlé Garden Gourmet koji po hranljivom sastavu predstavljaju adekvatnu zamenu za meso.

Intervju vodila: Milica Marković

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

MMF traži još tri povećanja cene struje – da li možemo štednjom protiv poskupljenja

Foto-ilustracija: Pixabay (ColiN00B)
Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Oporavak EPS-a je prioritet, a to zahteva i poskupljenje struje. MMF predlaže još tri poskupljenja do maja 2024. U Vladi potvrđuju da će povećanja biti, a dinamiku i procenat odrediće štednja i stabilnost Elektroprivrede. U novembru je 1.320.000 građana uspelo da smanji potrošnju i umanji račun za struju.

EPS mora da posluje tržišno, a preduslov za to su restrukturiranje kompanije i tržišna cena struje. Ministar finansija kaže da je predlog MMF-a opravdan jer je samo od septembra prošle do septembra ove godine berzanska cena struje uvećana deset puta.

“Ono što jeste dogovor sa MMF-om je da idemo sa još dva povećanja cene struje – ne tri tokom naredne godine. A opet kada govorite o povećanju, opet je to daleko, daleko niže od onog što imate i kod povećanja struje i gasa u Evropi. Daleko ispod, i ono je ukalkulisano u prosečan rast inflacije”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Procenti poskupljenja tek će se vagati. Ministarka energetike objašnjava da je podrška MMF-a dragocena, ali i Srbija ima svoj plan jer treba obezbediti stabilno snabdevanje uz zaštitu najsiromašnijih građana. Sa tim je saglasna i struka.

“Koliko će biti neophodno da cena struje bude na onom nivou da ta preduzeća budu održiva, tu je i gas u istom tom paketu priče, zavisi od puno faktora. Ako mi uspemo da uštedimo u ovim javnim preduzećima po drugim osnovama, nećemo morati da toliko povećavamo cenu struje i gasa. Znači to je proces koji pratimo na kome radimo”, kaže Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kaže da je povećanje cene električne energije u Srbiji neminovnost.

Foto-ilustracija: Pixabay

“U kojoj meri, to zavisi od toga kako štedimo električnu energiju, kakve su mere energetske efikasnosti primenjene i zavisi od toga kakvo je upravljanje Elektroprivredom Srbije. Štednja pomaže i naravno odlaže povećanje cena. Ne treba zaboraviti da štednja značajno doprinosi svim segmentima poslovanja i u EPS-u i u industriji i kod domaćinstva”, rekao je Rajaković.

Preporuke za štednju ozbiljno su shvatile i lokalne samouprave, i privreda i građani. U novembru, domaćinstva su smanjila potrošnju za sedam odsto u odnosu na isti mesec lane, a njih 40 odsto je novembarski račun za struju umanjilo za 15 do 30 procenata. U Vladi kažu i da se EPS ovog meseca ne oslanja na uvoz struje.

“Situacija je stabilna, mi smo tu negde na nuli. Imamo blagi izvoz, ako tako mogu da kažem. Ja dnevno na aplikaciji EPS-a provedem više nego moja deca na društvenim mrežama. Pratimo svaki dan, proizvodnja je stabilna pre svega zbog dobrih hidrokapaciteta”, kaže Đedović.

Izvor: RTS

Srbija usvojila „Mapu puta za podršku energetici“

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (

Na predlog Minstarstva rudarstva i energetike, Vlada Republike Srbije usvojila je „Mapu puta za podršku energetici“, čime su se stekli uslovi za potpisivanje Finansijskog sporazuma sa Evropskom komisijom za IPA 2023, kojim će biti obezbeđeno 165 miliona evra direktne sektorske budžetske podrške za energetiku. 

„Mapa puta usredsređena je na neposredne potrebe sa ciljem da se u ovim kriznim vremenima pruži podrška najugoženijim domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima, ali i nastavi putem energetske tranzicije“, izjavila je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

Ona je još jednom zahvalila Evropskoj uniji što je u vreme svetske energetske krize prepoznala važnost podrške našoj zemlji i opredelila značajna finansijska sredstva, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

“Usvajanje „Mapa puta za podršku energetici“ dodatno će učvrstiti insitucionalni odgovor države na energetsku krizu i od izuzetnog je značaja za dalje unapređenje energetske stabilnosti u Srbiji”, naglasila je Đedović. 

Dokument je usaglašen putem javnog konsultativnog procesa sa svim zainteresovanim stranama, javnim institucijama, organizacijama civilnog društva, Evropskom komisijom, kao i međunarodnim finansijskim institucijama. 

Nacrt “Mape puta za podršku energetici” pogledajte ovde.

Energetski portal

COCA-COLA HBC PONOVO PROGLAŠENA NAJODRŽIVIJIM PROIZVOĐAČEM NAPITAKA NA SVETU

Foto: Coca-cola HBC
Foto: Coca-Cola HBC

Dau Džons indeks održivosti za 2022. godinu, koji predstavlja jedno od vodećih globalnih merila u ovoj oblasti, proglasio je kompaniju Coca-Cola HBC za najodrživijeg proizvođača napitaka na svetu, nakon što se njen rezultat popravio za šest poena u odnosu na prošlu godinu, na rekordnih 93 od mogućih 100 poena. Ovo je 12. godina zaredom da Coca-Cola HBC, čiji je deo i Coca-Cola HBC Srbija, zauzima jedno od tri vodeća mesta na listi i šesti put da je proglašena liderom u svom sektoru.

Među najvažnijim dostignućima kompanije Coca-Cola HBC u oblasti održivosti su:

  • Smanjili smo količinu vode potrebne za proizvodnju naših proizvoda za dve milijarde litara od 2011. godine i poboljšali indeks korišćenja vode za 9 odsto, na 19 prioritetnih lokacija od 2017.
  • Uštedeli smo preko 530.000 tona apsolutnih ugljeničnih emisija duž celog lanca vrednosti od 2017.
  • U septembru 2022. smo emitovali prvu zelenu obveznicu
  • Nabavili smo preko 98 odsto robe i sirovina od domaćih dobavljača, odnosno na tržištu na kom proizvodimo svoje proizvode, u iznosu od 3,5 milijardi evra
  • Podržavamo u proseku 10 drugih radnih mesta na svako radno mesto u Coca-Cola sistemu
  • Osnažili smo 753.000 mladih na 28 tržišta od 2017. godine u okviru programa Coca-Cola podrška mladima
  • Drugu godinu zaredom smo objavili svoju politiku i izveštaj poreske transparentnosti
  • Žene su na 39 odsto menadžerskih pozicija, a cilj nam je da dostignemo 50 odsto do 2025.

„Naš cilj je da omogućimo održiviju budućnost i nastavimo da gradimo vrednost za svoje interesne grupe. Ovo priznanje Dau Džons indeksa održivosti dokazuje da smo na pravom putu i potvrđuje rad i neumorne napore svih u Coca-Cola HBC da održivost bude u srcu naše kompanije. Prošle godine sam ambiciozno najavio da nam je cilj da dostignemo neto nulte emisije do 2040. i svim srcem verujem da ćemo ovaj cilj i ostvariti ako ovako nastavimo“, rekao je glavni izvršni direktor Coca-Cola HBC Grupe, Zoran Bogdanović.

Izvor: Represent

 

Šta i koliko štedite kada vozite električni automobil?

Foto: ProCredit
Foto: ProCredit banka

Da li je visoka cena ono što vam prvo padne na pamet kada pomislite na električni automobil? 

Niste jedini. Mnogi vozači u startu odustaju od kupovine električnih automobila, jer cena deluje previsoko u odnosu na one sa pogonom na benzin ili dizel. 

Postoji li zaista ušteda sa električnim automobilom i, koje su još pogodnosti pored toga što ne biste plaćali gorivo? Krenimo redom.

Punjenje automobila

Hajde da izvedemo prostu računicu. Zamislimo da vozite klasičan, prosečan gradski automobil na dizel gorivo. Znamo da takav auto troši između četiri i šest litara na svakih 100 km, što dođe oko 1.000 dinara (za 100 km). S druge strane, električni automobil, za istu kilometražu, potrošio oko 120 dinara, ukoliko biste ga punili kod kuće. 

I sami znate da je situacija na tržištu neizvesna, pa samim tim nije loše kad ne zavisite od cene energenata. Automobil biste mogli da punite kod kuće, što znači da bi taj trošak plaćali dobavljaču struje. Ono što je sigurno (kao što ste mogli da vidite u primeru iznad), jeste da će trošak punjenja automobila na struju biti mnogo manji, nego upotreba konvencionalnog automobila. Takođe, u ProCreditu postoji potpuno besplatna regionalna mreža punjača, za sve vozače električnih automobila. 

Pročitajte još:

Održavanje

U proseku, troškovi za održavanje električnih automobila su niži za jednu trećinu. Električnim automobilima nije potrebno ulje, te stoga nećete imati obavezu zamene. Takođe, nećete imati troškove poput popravke motora, što je jedan od redovnih troškova kada su u pitanju automobili sa SUS motorima.

Oslobađanje od poreza

Foto: ProCredit banka

Uz električno vozilo postoji još i dodatna olakšica – uštedeli biste na porezu za automobil. Mnoge evropske zemlje uvele su dodatne poreze na CO2, kao jedan od pokušaja da utiču na smanjenje zagađenja životne sredine. Porezi će u budućnosti sigurno biti veći, pa je i to prednost električnih automobila. 

Izdržljivost baterije

Mnogi vozači se boje da bi im se baterija mogla isprazniti, te da bi im auto mogao stati na pola puta. Međutim, to je malo verovatan scenario. Današnji električni automobili mogu da pređu i do 300 km između dva punjenja. Ako uzmemo u obzir da prosečan vozač dnevno pređe između 35 i 65 kilometara, možemo reći da su električni automobili dorasli zadatku.  

Subvencije države

Ono što je još jedna dobra stvar jeste da se možete prijaviti za državnu subvenciju za električne automobile, koja iznosi i do 5.000 evra. Ovo može biti velika finansijska olakšica. 

Ipak, i pored prednosti i ušteda koje su evidentne, a koje smo ovde pobrojali, znamo, nije se lako odlučiti na kupovinu ovog vozila, mnogima je najveća prepreka – finansijska sredstva.

U ProCredit banci možete uzeti kredit za kupovinu Hyundai hibridnih i električnih automobila. Pri kupovini nekih od ovih modela ostvarujete i pravo na subvenciju države od 2.500 – do 5.000 evra. 

Onda, možda je vreme da obrnete novi krug?

Izvor: ProCredit Banka

Domaćinstva uštedela u novembru sedam odsto struje, ministarka Đedović o saradnji sa Azerbejdžanom

Foto-ilustracija: Pixabay (jplenio)
Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

U novembru domaćinstva u Srbiji uštedela su sedam posto struje u odnosu na isti mesec prošle godine. EPS saopštava da je 40 posto domaćinstava ostvarilo popust od 15 do 30 posto. Ministarka Dubravka Đedović je istakla da je Azerbejdžan poželjna destinacija svim evropskim liderima, a mi imamo sreće da možemo da se naslonimo na tu saradnju. Dogovoreno je da jednu trećinu gasa uvezemo iz Azerbejdžana, kaže ministarka i dodaje da postoji mogućnost za uvoz struje iz te zemlje ako bude potrebe.

Vlada je usvojila i “Mapu puta za podršku energetici Srbije”, koja će se realizovati kroz budžetsku podršku Evropske unije našoj zemlji od 165 miliona evra.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je gostujući u Jutarnjem dnevniku da je Vlada usvojila dokument čime su se stvorili preduslovi da se potpiše ugovor sa EU.

,,Pomoć će ići najugroženijima i malim i srednjim preduzećima. Izuzetno važna stvar je i ta da ćemo ta sredstva, tih 165 miliona evra, imati na raspolaganju početkom sledeće godine”, napomenula je ministarka.

Naša zemlja se sa Azerbejdžanom dogovorila o saradnji na dva koloseka – u električnoj energiji i gasu.

Pročitajte još:

Ministarka je istakla da je Azerbejdžan poželjna destinacija svim evropskim liderima, a mi imamo sreće da možemo da se naslonimo na tu saradnju.

Prema njenim rečima, dogovoreno je da jednu trećinu gasa uvezemo iz Azerbejdžana.

A kada je reč o uvozu struje, napomenula je da treba da se analiziraju troškovi i da vidimo da li je to rentabilno, ali bitno je da imamo i tu mogućnost.

,,Azerbejdžan se dogovorio sa EU o izgradnji podzemnog kabla ispod Crnog mora, mi možemo da pratimo te projekte i da se priključimo kada za to dođe vreme”, kaže Đedovićeva.

I predsednik i premijerka potvrdili su da EPS sada i izvozi nešto struje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew T Rader)

,,Situacija je stabilna, imamo blagi izvoz, pratimo svaki dan šta se dešava. Situacija je dobra i zbog dobrih hidrokapaciteta, ali pratimo i proizvodnju uglja i proizvodnju struje iz uglja. Godinu dana od havarije ne uvozimo struju”, istakla je ministarka i apelovala na građane i privredu da štede energiju.

U novembru 1,32 miliona domaćinstava uspelo je da smanji potrošnju struje i tom uštedom ostvarilo je popust od 15 do 30 posto. Cilj je da zemlja mesečno štedi 15 posto struje.

,,Za privredu čekamo finalne rezultate o uštedi. Zaista je odziv dobar i privreda i građani ozbiljno su shvatili poziv da se štedi. Blizu 15 odsto uštedelo je do 30 odsto energije u odnosu na prošlu godinu. Imamo manje izdatke, svi imamo koristi od toga. Što se kompanija tiče, najviše je uštedeo Ziđin”, rekla je Đedovićeva.

Cilj je da se zaštite najsiromašniji, a da EPS posluje tržišno. To znači i tržišne cene.

Mediji već prenose da MMF predlaže još poskupljenja struje do maja 2024.

Ministarka kaže da je MMF važan partner i da će se na njih oslanjati, ali da Vlada ima svoj plan.

,,Mi ćemo raditi u interesu naših građana, da imamo javna preduzeća koja su profitabilna, da imamo zapošljavanja. Ako uspemo da uštedimo, nećemo morati da povećavamo cene, ima više faktora koji utiču na to”, napomenula je ministarka.

Devet jamskih rudnika Resavice prekinulo je štrajk, od danas rade normalno, ali oni traže i da rudnik Soko ponovo pokrene proizvodnju. Rudnik Soko ne radi od aprila zbog nesreće u kojoj je stradalo devet rudra.

Ministarka kaže da je svaki posao rizičan, rudarski posao je težak, a za rudnikom Soko ima potrebe.

,,Odatle cela privreda ima koristi. Pratimo bezbednosnu situaciju i neće biti otvoren nauštrb bezbednosti. Zahvaljujem rudarima koji su imali razumevanja za državu. Treba da radimo na održivom rešenju, to nam je cilj i nastavljamo da pričamo i sa rukovodstvom i sa predstavnicima sindikata”, rekla je Đedovićeva.

Izvor: RTS

OBJAVLJENE NOVE CENE GORIVA

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 23. decembra 2022. godine do sledećeg petka iznosiće:

EVRO DIZEL, u iznosu 197,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 164,00 dinara za jedan litar.

Benzin će biti jeftiniji za dva, a dizel za tri dinara.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Vlada Republike Srbije na nedavno održanoj sednici donela je odluku o produženju privremene zabrane izvoza evro dizela EN 590 do 31. decembra 2022. godine.

Energetski portal

Vazduh nezdrav u više gradova Srbije, Beograd u „ljubičastom“

Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Silliman)
Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Arif Soydaş)

Vazduh u Beogradu, kao i u više gradova Srbije izuzetno je lošeg kvaliteta. I da to saznate nisu vam neophodne aplikacije, one su to samo da vas “iznenade” podatkom koliko loš vazduh udišemo.  

Prema podacima portala Er vižual tokom noći vazduh u prestonici bio je veoma nezdrav, dok je koncentracija PM 2.5 čestica bila 31 put veća od preporučene granice.

Situacija nije ništa bolja ni u Čačku, Novom Pazaru, Nišu, Valjevu, Kragujevcu i drugim većim gradovima u širom zemlje. 

Preporuka za građane u ovakvim situacija jeste da se ne otvaraju prozori, kao i upotreba prečišćivača vazduha. 

Tamo gde je vazduh jako zagađen, preporuka za celokupu populaciju je: izbegavati sve fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini, skratiti boravak na otvorenom, preusmeriti obavljanje uobičajenih aktivnosti u zatvoren prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha, kao i nošenje maski tokom boravka napolju.

Pročitajte još:

Zbog veoma zagađenog vazduha, zdravstvene tegobe se mogu očekivati i kod zdravih osoba i u osetljivim grupama populacije kakve su stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća.

Indeks zagađenosti vazduha formira se na osnovu ispitivanja koncentracije šest glavnih zagađivača: PM-2,5 čestica, PM-10 čestica, ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, azot-dioksida i ozona u nivou zemlje.

PM čestice od 2,5 mikrona su najopasnije jer su najmanje. One nastaju sagorevanjem fosilnih goriva – auspusi automobila, grejanje na drva i ugalj.

Energetski portal

1...368369370...1,673Page 369 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs