Na teretnoj pruzi kod Pančeva došlo do curenja amonijaka

13.01.2023

železnica_pruga — Foto-ilustracija: Pixabay

U naselju Topola, na teretnoj pruzi, došlo je do curenja amonijaka iz auto-cisterne. To se dogodilo sinoć oko 22.30 časova.

Jedna osoba prebačena je u Pančevačku bolnicu na terapiju kiseonikom.

Vatrogasci i policija su na terenu, a evakuisani su stanovnici desetak obližnjih kuća, prenosi RTS.

Ovo je drugi put u mesec dana da je u Srbiji došlo do curenja amonijaka.

Prisećanja radi, krajem decembra 2022. godine vagon sa amonijakom prevrnuo se na pruzi između Pirota i Staničenja. Tom prilikom došlo je do curenja tog gasa u atomosferu, a pedeset i jedna osoba je hospitalizovana zbog simptoma trovanja amonijakom.

Pročitajte još:

Sledećeg dana Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da je merenje prisustva amonijaka u vazduhu u tom gradu tokom noći pokazalo da su rezultati ispod graničnih vrednosti i da nema razloga za paniku.

Dve nedelje nakon događaja završena je operacija pretakanja približno 20 tona preostalog amonijaka iz cisterne koja je iskliznula sa šina kod Pirota i njeno odvoženje na bezbednu lokaciju u stanicu Sukovo.

Izvor: Energetski portal

Naučnici energijom sunca plastične flaše i CO2 pretvaraju u nove proizvode

12.01.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Chang)

Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu osmislili su i razvili sistem koji koristeći energiju sunca pretvara plastični otpad i gasove staklene bašte u proizvode koji su pogodni za dalju upotrebu u industrijama.

Ugljen-dioksid (CO2) doprinosi značajno efektu staklene bašte, a kroz ovaj sistem pretvara se u sintetički gas koji predstavlja važnu sirovinu, odnosno gorivo na bazi ugljenika, u industrijama kojima je potrebno stvaranje visoke temperature, recimo za zavarivanje.

Još jedan veliki zagađivač životne sredine, a naročito okeana i mora, jeste plastika. Naučnici su osmislili način kako da plastične flaše pretvore u glikolnu kiselinu, koja se često koristi u kozmetičkoj industriji. Ova sirovina predstavlja prirodnu alfa-hidroksi kiselinu, koja se naročito nalazi u kozmetičkim proizvodima namenjenim za negu kože.

Pročitajte još:

Razvoj ovog sistema sa jedne strane za cilj ima da smanji zagađenje i doprinese zaustavljanju klimatskih promena, a sa druge strane da razvija cirkularnu ekonomiju.

Naučnici kažu da bi u budućnosti zahvaljujući ovom sistemu mogli da se proizvode ne samo jednostavni molekuli zasnovani na ugljeniku, već i mnogo složeniji proizvodi.

Katarina Vuinac

Predstavljanje projekta “Biorazgradnja plastike – doprinos cirkularnoj ekonomiji”

12.01.2023

plastika — Photo-illustration: Pixabay (VIVIANE6276)

Foto-ilustracija; Pexels (Karolina Grabowska)

Projekat “Biorazgradnja plastike – doprinos cirkularnoj ekonomiji” iz programa EU za Zelenu Agendu u Srbiji biće predstavljen u sredu 18. januara u 13 časova u biblioteci Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković” u Beogradu.

Ovaj projekat predstaviće dr Larisa Ilijin, naučni savetnik sa Odeljenja za fiziologiju i biohemiju insekata IBISS.

“Plastični materijali su važan deo globalne ekonomije, ali i svakodnevnog života lјudi, dok plastični otpad već decenijama predstavlјa jednog od najvećih zagađivača životne sredine. Nivo akumulacije ovog otpada u životnoj sredini je visok i postojan, dok je stepen njegove degradacije veoma nizak”, navodi se na sajtu Instituta.

Nekoliko vrsta insekata, kao što su larve brašnenog molјca, Tenebrio molitor, imaju sposobnost biorazgradnje različitih tipova plastike. U njihovom srednjem crevu su prisutni različiti simbiotski sojevi bakterija, koji pored važne uloge u varenju hrane, učestvuju u biorazgradnji plastičnih materijala. Tokom ove metaboličke razgradnje ne sintetišu se toksični bioprodukti.

Pročitajte još:

Polistiren se masovno koristi u prehrambenoj industriji pri pakovanju hrane, pa je neohodno razviti održivi sistem njegove biorazgradnje. Polistiren ima veliki potencijal u cirkularnoj ekonomiji, u smislu ponovne upotrebe i reciklaže.

Sa druge strane, insekti, poput larvi Tenebrio molitor, dobijaju sve veću pažnju u cirkularnim sistemima ekonomije zbog svoje visoke efikasnosti u konverziji otpada u biomasu u odnosu na druge životinje, lakog gajenja na malom prostoru, uz minimalnu potrošnju vode i energije, korišćenja organskog, pa čak i plastičnog otpada kao hranlјivog supstrata, a njihov fras se može koristiti kao prirodno, organsko đubrivo.

Glavni cilј ovog projekta je razvoj cirkulatornog sistema u kome bi larve Tenebrio molitor bile hranjene pšeničnim mekinjama (uobičajeni supstrat) sa dodatkom polistirena. Višestruke su prednosti koje bi donela ova inovacija: smanjenje količine plastičnog otpada, smanjenje nivoa emisije gasova staklene bašte, kao i smanjenje nivoa zagađenja zemlјišta i vode i zdraviju životnu sredinu.

Energetski portal

Govoreći NE pirotehnici, govorimo DA bezbrižnosti životne sredine i živih bića

12.01.2023

fireworks-g7d037bb68_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (meineresterampe)

Vatromet novoizgrađenog Beograda na vodi i ove godine okupljenim građanima priredio je čaroban doček Nove godine, što ne mogu da ne priznam. I nebo drugih gradova Srbije krasile su raskošne svetlucave boje, koje iznova gledamo sa oduševljenjem.

Diveći se magičnosti tih trenutaka, razmišljam o dečijem filmu Pepeljuga i sjaju njene kočije i haljine koji nakon ponoći nestaje. Na isti način lepota vatrometa nestaje nakon ponoći, kada prođe njegov sjaj i kada se vratimo u realnost.

Iako ne mogu da ne priznam čarobnost trenutka, ona gubi svaku vrednost kada narednog jutra društvene mreže i medije ispune vesti o nastradalim životinjama, povređenoj deci i zagađenju vazduha i životne sredine u kojoj završe ostaci pirotehnike.

Govoreći o životnoj sredini, ne treba zaboraviti da vatromet čine različita hemijska jedinjenja. Osnovni materijal su kalijum nitrat, sumpor i drveni ugalj u šta se dodaju radi postizanja čarolije i nitrat olova, barijum i aluminijum. U zavisnosti od boje koja će oslikati nebo, dodaju se različite soli metala, pa se tako za ružičastu boju dodaje litijum, za žutu natrijum, za zelenu barijum, za plavu bakar a za crvenu stroncijum. Ovo je samo deo spiska hemijskih jedinjenja koja se koriste kako bi se postigao magičan efekat.

Kao alternativa klasičnom, pojavio se ekološki vatromet čiji su plastični delovi zamenjeni papirnim. Ipak, ovo bih pre podvela pod takozvani grinvošing.

Jedina prihvatljiva alternativa vatrometu jeste njegovo nepostojanje, na šta su se ove godine odlučili neki gradovi kao što su Beč i Prag. I u Hrvatskoj su NE vatrometu rekli Rovinj, Opatija, Pula i drugi gradovi, ali i prestonica ove države.

Vek u kojem živimo pokazao nam je u kolikoj meri mnogi izumi mogu da budu opasni, međutim omogućio nam je da za sve veći broj takvih izuma dobijemo alternativu. Zbog toga, svi ljubitelji nebeske čarolije u novogodišnjoj noći, ne treba da budu tužni.

Neki od gradova koji su odlučili da ove praznike učine bezbednijim za sva živa bića i životnu sredinu, Novu godinu dočekali su uz magičan laserski show koji je omogućio svima bezbrižnije oktucavanje kazaljki u ponoć. Čarolija nije izostala, ali buka, zagađenje i manje povređenih jeste.

Sutra u ponoć pravoslavni vernici dočekuju Novu godinu, koju već ove godine možemo da učinimo bezbednijom kao pojedinci, govoreći NE manjem vatrometu i petardama.

U nadi da će se svest o opasnostima koje pirotehnika nosi sa sobom podići na viši nivo, te da će cela Srbija reći NE pirotehnici naredne godine, ostavljam nam ovaj tekst ovde.

Katarina Vuinac

Svet je doživeo petu najtopliju godinu u istoriji merenja

12.01.2023

sunce — Foto-ilustracija: Pixabay (pixel2013)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Globalno gledano, protekla godina, 2022, bila je peta najtoplija u istoriji merenja, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus. Najtoplije godine do sada bile su, redom, 2016, 2020, 2019. i 2017. praćene godinom za nama, piše Klima101.

Srednja godišnja temperatura tokom 2022. bila je za 0,3 °C viša u odnosu na referentni period (1990-2020), odnosno za 1,2 °C viša u poređenju sa predindustrijskim dobom (1850-1900).

Inače, 2022. je osma uzastopna godina tokom koje je srednja godišnja temperatura za preko 1 °C viša nego što je to bio slučaj u drugoj polovini 19. veka. Ovo znači da se svet opasno približava donjoj granici o porastu temperature iz Pariskog sporazuma koja iznosi 1,5 °C.

Klimatski fenomen La Ninja, što je hladna faza složenijeg klimatskog fenomena ENSO (El Ninjo – Južna oscilacija, El Niño – Southern Oscillation) koji se javlja u tropskom delu Pacifika, doprineo je da prošla godina ne bude među tri najtoplije ikada.

Ipak, postoje naznake da će kasnije tokom 2023. uslediti El Ninjo, topla faza ENSO-a, što će izazvati veoma vrele i sušne dane čak i na kopnu.

Pročitajte još:

Druga najtoplija godina u Evropi

Evropske temperature rastu preko dva puta brže u odnosu na globalni prosek stoga ne čudi da je tokom godine bilo toplije nego u svetu. Naime, 2022. dospela je na drugo mesto najtoplijih godina u Evropi, odmah iza 2020, koja je bila za 0,3 °C toplija od ove.

Leto na evropskom kontinentu bilo je najtoplije izmereno, a obeleželi su ga produženi i intenzivni toplotni talasi. Skoro dve trećine teritorije suočavalo se sa sušnim uslovima što se odrazilo na poljoprivredu, saobraćaj i energetiku.

Nakon leta, usledila je treća najtoplija jesen u Evropi, posle 2020. i 2006, dok su zimske temperature bile oko 1 °C iznad proseka. Kada je reč o proleću, vreme je na našem kontinentu bilo tek nešto hladnije od proseka između 1990. i 2020.

Kako navode meteorolozi, tokom devet meseci 2022. zabeležene su prosečne temperature više od proseka, dok su tri meseca – mart, april i septembar – bili ispod proseka.

U Srbiji je, prema Kopernikusu, ovo bila četvrta najtoplija godina.

„Godina 2022. bila je još jedna godina klimatskih ekstrema širom Evrope i globalno”, kazala je zamenica direktora Kopernikusa, Samanta Burdžis. „Ovi događaji naglašavaju da već osećamo razarajuće posledice našeg sveta koji se zagreva.”

„Najnoviji podaci Kopernikusa za 2022. pružaju jasan dokaz da društvo treba hitno da smanji emisije ugljenika i da se prilagodi na promene klime kako bi se izbegli najnepovoljniji ishodi”, zaključila je Burdžis.

Poslednjih osam godina predstavljaju najtoplijih osam godina u istoriji merenja. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji (SMO), u svetlu globalnog zagrevanja pitanje je trenutka kada će opet biti oboren rekord za najtopliju godinu.

Izvor: Klima101

HEP – Raspisan Javni poziv za otkup struje od nezavisnih proizvođača

12.01.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Hrvatska elektroprivreda (“HEP”) raspisala je Javni poziv za otkup električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije i iz postrojenja za visokoefikasnu kogeneraciju.

Kako se navodi na sajtu ovog preduzeća u razmatranje će se uzimati isključivo postrojenja instalisane snage uključivo i veće od 1 MW.

Minimalna instalisana snaga postrojenja namenjena za predaju električne energije u elektroenergetsku mrežu mora biti 1 MW.

Zainteresovani mogu “iskazati interes” putem slanja popunjenog i potpisanog obrasca i prijavu mogu poslati do 31. marta 2023. godine.

Pročitajte još:

Nakon objavljene preliminarne evaluacije elektrana, HEP će podnosiocima odabranih prijava uputiti zahtev da dostave detaljnije informacije.

Na ovaj Javni poziv mogu da se prijave fizička i pravna lica, neophodno je da navedu vrstu elektrane, da li je u pogonu, ukoliko nije kada će proraditi. Moraju navesti i lokaciju kao i očekivanu godišnju proizvodnju.

Energetski portal

Subvencije za zamenu stolarije i ove godine, prioritet najsiromašniji

12.01.2023

glass-work-prozor-stolarija — Foto-ilustracija: Pixabay

Prošle godine je 10.000 domaćinstava potpisalo ugovore za subvencije za zamenu stolarije, fasadne izolacije i kotlova za grejanje. A samo solarne panele je postavilo 700 građana i ustanova. Za ovu godinu Ministarstvo energetike najavljuje i veće dotacije za te namene, a prioritet će kažu imati – najsiromašnija domaćinstva.

Od deset hiljada domaćinstava iz prošlogodišnjeg projekta šest i po hiljada je završilo sve radove – ima novu stolariju, izolaciju ili kotlove za grejanje na obnovljive izvore enrgije.

Te mere energetske efikasnosti smanjuju potrošnju energije i energenata i do 30 posto. A to nije jedina korist.

“Dovešće do smanjenja 70 tona emisije ugljen-dioksida. To je ekvivalentno da približim gledaocima oko 38 hiljada vozila, koliko emituje ugljen-dioksida tolike će uštede biti na tih 6.500 domaćinstva koje je projekat već sprovelo”, kaže ministarka energetike Dubravka Đedović.

U taj projekat sa Ministarstvom energetike ušla je 151 lokalna samouprava, a vrednost svih radova je oko četiri milijarde dinara. Polovinu sredstava građanima daje država, pa ne čudi što je interesovanje za nove konkurse sve veće.

Pročitajte još:

Energetski menadžer Pirota Bojan Ivković kaže da za meru zamene stolarije koja je najpopularnija maksimalni iznos je 140 hiljada dinara, što je 50 odsto do računa.

“Po drugim merama smo imali manje, za meru ugrdnje kotlova na pelet, maksimalni iznos je bio od 110 hiljada dinara. Ove godine vrovatno će ta suma biti povećana”, ističe Ivković.

“Pored energetske efikasnosti je poziv za solarne panele koji još traje. Mi kao grad smo uvek raspoloženi da tu učestvujemo, 50 posto u odnosu na ministarstvo i da pomognemo našim sugrađamnima da reše te svoje probleme”, kaže Đorđe Zorić, većnik za komunalne delatnosti i investicije u Somboru.

Najvažnije je da se sa subvencijama nastavlja i u ovoj godini i to sa Svetskom bankom kroz još veći projekat – “Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji”.

“Baš za domaćinstva i to za domaćinstva koja su ugroženija po prihodima, koja nemaju dovoljno sredstava da izdvoje za ovakve radove za ovakva poboljšanja svojih domova. Vrednost tog projekta je 50 miliona dolara”, rekla je Đedovićeva.

Inače, pored domaćinstava od jula energetski je sanirano i pet javnih ustanova, a priprema se obnova za još 33 objekta u zemlji.

Izvor: RTS

Đedović sa Bajatovićem o izgradnji gasne infrastrukture

12.01.2023

Kopaonik Gasovod — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike (Nikola Mladenović)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O toku radova na izgradnji gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, gasovodu Niš-Batajnica i gasnoj interkonekciji sa Severnom Makedonijom razgovarali su Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike i Dušan Bajatović, generalni direktor JP „Srbijagas“.

“U prethodnom periodu preduzeto je niz važnih koraka kako bi izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom tekla planiranom dinamikom, uključujući i to da je projekat dobio status projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju”, izjavila je ministarka Đedović, navodi se u saopštenju.

„S obzirom da je interkonekcija Srbija-Bugarska od strateške važnosti za energetsku bezbednost naše države, jer ćemo njenom izgradnjom diversifikovati snabdevanje gasom, važno je da se poštuju dati okviri i rokovi, kako bi radovi bili završeni pre početka naredne grejne sezone“, naglasila je Đedović.

Pročitajte još:

Generalni direktor JP „Srbijagas“ Dušan Bajatović je informisao ministarku da je u narednom periodu planirana poseta Bugarskoj i obilazak radova na njihovoj strani gasovoda, kako bi uverili da dinamika radova u toj zemlji prati predviđene rokove.

Na sastanku je razmatrana realizacija projekta gradnje gasovoda Niš-Batajnica, jer on predstavlja narednu fazu gasne interkonekcije sa Bugarskom. Takođe, bilo je reči i o narednim fazama projekta interkonekcije sa Severnom Makedonijom.

Energetski portal

Ako ne palimo gume, deponije i njive – imaćemo čistiji vazduh

11.01.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Alfred Kenneally)

Godišnje analize kvaliteta vazduha poslednjih desetak godina, od kada je uveden monitoring, pokazuju da je vazduh zagađen gotovo u svim gradovima. Takav je bio i prvih dana ove godine, i u novogodišnjoj i u božićnoj noći. Tome su doprineli vatrometi i nekontrolisano paljenje vatre, loženje guma, a meteorološki uslovi pogodovali su zadržavanju polutanata u prizemnim slojevima atmosfere.

U Nemačkoj su, nakon dve godine, ponovo dozvoljeni vatrometi za koje su Nemci potrošili 100 miliona evra.

„Samo u toj jednoj noći u vazduh iznad Nemačke je za nekoliko sati otišlo više od dve hiljade tona sitnih prljavih čestica. U vazduh, pa onda u naša pluća“, kaže Ivan Đerković, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

U Srbiji se pored slavlja uz vatromet, petarde i rafale iz oružja otišlo korak dalje. U Novom Sadu se, na primer, Božić slavio uz paljenje traktorskih i automobilskih guma.

Docent na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Konstantin Ilijević navodi da u tim požarima nastaju sve zagađujuće supstance koje mi inače ispuštamo kada se sagorevaju fosilna goriva.

Pročitajte još:

„Ono što je ovde problem je što nastaju u višestruko većim količinama i koncentracijama i zbog toga je sagorevanje guma naročito opasno. To da vi uzmete jednu gumu i bacite je na deponiju je protivzakonito, a da je spalite – to ne samo da je protivzakonito, to se kosi sa zdravim razumom“, istakao je Ilijević.

Bojan Simišić iz „Eko straže’’ kaže da dobijaju razne snimke sa terena, koje se zatim na društvenim mrežama objave.

„Međutim, sada smo u ovoj godini imali baš negativnu reakciju da su se ljudi iz tih sela javljali i da su ulazili sa nama u debatu i polemiku. Oni imaju jako veliki otpor da prihvate informaciju da je to nešto što nije zdravo i da stvara opštu opasnost“, rekao je Simišić.

PM 2,5 čestice ulaze u krv

Sve je više dokaza izvedenih na osnovu monitoringa kvaliteta vazduha i zdravstvene statistike, koliko otrovne čestice iz vazduha, posebno kada se pale gume, plastika i drugi opasan otpad, utiču na zdravlje.

Bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu SZO u Bonu prim. dr Elizabet Paunović navodi da su najopasnije najmanje čestice – prečnika 2,5 mikrona upravo zato što one prelaze iz pluća u krv.

„Prelaze tu barijeru, ulaze u krvotok, ulaze u krvne sudove, talože se u krvnim sudovima kod dugogodišnje, višedecenijske izloženosti, izazivaju bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, šlog, bolesti pluća, rak pluća“, rekla je prim. dr Elizabet Paunović.

Upravo zbog toga je, kaže, na nivou Ujedinjenih nacija dogovoren cilj da se do 2030. značajno smanji smrtnost od zagađenog vazduha.

Da bi se rešio problem aerozagađenja iz termoelektrana, industrije, ložišta i saobraćaja potrebna su velika ulaganja i vreme. Kada ne bi gorele deponije, žetveni ostataci na njivama, kablovi da bi se izdvojio bakar i gume – svakako bismo imali čistiji vazduh, a za to je potrebno samo podizanje svesti.

Izvor: RTS

Rapisan konkurs za subvencionisanje kredita za podršku turizmu u Vojvodini

11.01.2023

ukraine_nature_ukrajina_priroda — Photo-illustration: Pixabay

Razvojni fond Vojvodine je raspisao konkurs za dodelu subvencionisanih dugoročnih kredita za razvoj turizma.

Osnovni cilj odobravanja kredita je podrška razvoju turizma putem povećanja nivoa opremljenosti turističkih kapaciteta, stvaranja uslova za povećanje kvaliteta i proširenje ponude u pružanju turističkih usluga, podizanja stepena konkurentnosti i povećanja zaposlenosti.

Posebni ciljevi dodele sredstava su razvoj turističke delatnosti karakteristične za geografsko područje Vojvodine, odnosno za razvoj:

– ruralnog turizma: lovnog i ribolovnog turizma, enogastronomskog turizma, verskog turizma, kulturnog turizma, zdravstvenog turizma;

– seoskog turizma: agroturizma i turizma u seoskom domaćinstvu, malih porodičnih hotela u selima, kampova, etno sela, etno kuća, izletišta, folklora.

Pravo učešća na konkursu imaju pravna lica i preduzetnici koji su razvrstani kao mikro, malo ili srednje pravno lice.

Pročitajte još:

Korisnici sredstava moraju biti registrovani za obavljanje delatnosti u oblasti turizma ili ugostiteljstva i imati registrovano sedište na teritoriji AP Vojvodine. Investicija koja je predmet finansiranja se mora realizovati na teritoriji AP Vojvodine.

Iznos kredita je do 20.000.000 dinara, dok minimalan iznos kredita je 300.000 dinara.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Grad zelenih kapitalnih investicija

11.01.2023

NikolaDasic_01 — Ljubaznošću Nikole Dašića

Kako bismo znali danas ko smo, potrebno je da imamo saznanja o tome ko smo bili kroz istoriju. Pozivajući se na čoveka koji je zabeležio svoj trag u čovečanstvu: „Istorija je svedok vremena, svetlo istine, život pamćenja, učiteljica života, glasnik starine.” (Ciceron)

Kroz istoriju svog postojanja, Grad Kragujevac zasluženo je dobio epitet prvi. Nakon što je 1815. godine oslobođen od vladavine Turaka, tri godine kasnije je proglašen prestonicom autonomne Kneževine Srbije. U ovom gradu objavljene su i ,,Novine srbske”, prve nacionalne novine nastale pod uredništvom Dimitrija Davidovića.

Danas, oslanjajući se na svoju tradiciju, Kragujevac je proglašen pobednikom konkursa za Eko-opštinu u kategoriji Energetska efikasnost. Zaslužiti epitet eko-opštine, u trenutku u kom ekologija predstavlja najvažnije pitanje za opstanak budućnosti, nije bilo lako. Uoči kraja još jedne uspešne godine u ovom gradu, o prethodnim ali i budućim uspesima čiji put se sad utire, razgovarali smo sa Nikolom Dašićem, gradonačelnikom Kragujevca.

EP: U kragujevačkoj toplani „Energetika’’ zamenjeno pet poluvekovnih kotlova na ugalj novim kotlovima na gas. Koliko je smanjena emisija ugljen-dioksida i kakvi su planovi za sanaciju deponije pepela?

Nikola Dašić: Rekonstrukcija i promena energenta u gradskoj toplani jedan je od najvažnijih, kapitalnih projekata u Kragujevcu. Ugradnjom novih kotlova na gas stavljeni su van funkcije visokozagađujući kotlovi na ugalj stari 50 godina, a to će u velikoj meri unaprediti kvalitet vazduha u gradskoj zoni. Sve je urađeno po svetskim standardima i sistem daljinskog grejanja u Kragujevcu sada može da parira bilo kom evropskom gradu. Benefiti su se osetili kada je počela grejna sezona. Emisija ugljenika u atmosferu smanjena je za više od 70 odsto. Naredna faza projekta je sanacija deponije pepela koja se nalazi u sklopu toplane i koja razvejavanjem zagađuje životnu sredinu. Na osnovu konsultacija sa stručnjacima EBRD-a, našli smo najbolje rešenje. Pepeo će biti iskorišćen kao građevinski materijal za izgradnju 15 km lokalnih puteva u Kragujevcu već početkom naredne građevinske sezone.

U fokusu:

EP: U planu je bila i rekonstrukcija dela vrelovoda za snabdevanje potrošača u gradskim naseljima Erdoglija, Lepenica i Centar. Da li ste uspeli i to da sprovedete u delo?

Nikola Dašić: U okviru priprema za ovu grejnu sezonu završena je i rekonstrukcija glavnog toplovoda od matične lokacije do užeg gradskog jezgra. Zamenjene su cevi u dužini od 3,6 kilometara čime je značajno poboljšana distribucija toplotne energije ka naseljima Lepenica, Centar i Erdoglija.

EP: Do sada je uklonjeno 14 divljih deponija. Na koji način će se ubuduće upravljati otpadom kako ne bi došlo do nastajanja novih divljih deponija?

Nikola Dašić: Nesavesnim odlaganjem komunalnog i građevinskog otpada, u kragujevačkim naseljima svako malo nastane po jedna divlja deponija. Ekipe JKP Šumadija otklanjaju takav otpad isključivo po nalogu komunalne inspekcije, a samo tokom juna, kroz projekat Ministarstva zaštite životne sredine ,,Zajedničkim snagama protiv divljih deponija u Kragujevcu’’ uklonjeno je čak 14 najvećih divljih deponija. Za tu namenu resorno ministarstvo izdvojilo je više od milion dinara.

Ekipe JKP Šumadija svakodnevno obilaze najkritičnije lokacije u gradu, na kojima se i nakon čišćenja, na istom mestu, ponovo odlaže komunalni otpad. U tom poslu mogu mnogo da pomognu i sami građani. Svako ko primeti nagomilani komunalni ili kabasti, građevinski otpad, prijavu sa tačnom lokacijom može da uputi lokalnoj inspekciji koja, nakon izvršenog uviđaja, izdaje nalog komunalnom preduzeću da očisti lokaciju. JKP Šumadija Kragujevac u cilju bržeg i efikasnijeg uklanjanja kabastog otpada organizuje besplatno preuzimanje starog nameštaja, stolarije i slično, svake prve i treće subote u mesecu, kao i radnim danima po pozivu građana.

S druge strane nemoguće je još uvek u potpunosti sprečiti stvaranje divljih deponija i u tom smislu potrebno je raditi na edukaciji građana sa jedne strane, ali i na procesu sankcionisanja onih koji se neodgovorno odnose prema prirodi.

EP: Grad je uveo i subvencije za „kupce-proizvođače’’. Kakva je zainteresovanost građana?

Nikola Dašić: Grad Kragujevac je u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, sredinom godine raspisao Javni poziv za građane za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama. Vladalo je veliko interesovanje, a potražnja je četiri puta veća od raspoloživih sredstava. Subvencije je dobilo 26 domaćinstava, a samo jedno je za sada i priključeno. Zbog velikog interesovanja, subvencije su planirane i za narednu godinu i nadam se da će se u budućnosti uvećavati fond za ovu svrhu.

Intervju vodila: Katarina Vuinac

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Velika Britanija zabranjuje upotrebu određene jednokratne plastike

11.01.2023

plastika-otpad-smeće — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Volodymyr Hryshchenko)

Vlada Velike Britanije donela je odluku da se određeni jednokratni plastični pribor i tanjiri zabrane za upotrebu.

Na osnovu procena Vlade na godišnjem nivou se u Velikoj Britaniji iskoristi oko 1,1 milijarda jednokratnih tanjira i četiri milijarde komada plastičnog pribora, prenose mediji.

U zabranjene plastične proizvode uvrstano je pakovanje i pribor koji se služi uz hranu za poneti, dok proizvodi koji se nalaze u prodavnicama nisu obuhvaćeni ovom merom, već se za njih doneti posebna odluka.

Velika Britanija još 2020. godine izbacila je iz upotrebe jednokratne slamčice, ukrasne štapiće za koktele i plastične štapiće za uši.

Pročitajte još:

Kada je odluka stupiti na snagu i dalje nije rečeno, a Vlada će zvanične informacije izneti 14. januara.

Prošle godine Škotska je zabranila upotrebu plastičnog pribora za jelo za jednokratnu upotrebu, kao i tanjira, posuda za hranu i piće koje su napravljenje od ekspandiranog polistirena, što je uradila i Hrvatska usvajanjem novog zakone o upravljanju otpadom.

Hrvatska je prvo zabranila stavljanje u promet plastičnih slamki, tanjira i pribora za jelo, kao i posuda za hranu od ekspandiranog polistirena, a zatim je zabranjena i prodaja laganih plastičnih kesa za nošenje. Takođe, i u Severnoj Makedoniji je krajem 2021. godine zabranjena prodaja plastičnih kesa.

Energetski portal

Novi Sad dobija tri nova mosta preko Dunava

11.01.2023

serbia-srbija-novi sad — Foto-ilustracija: Pixabay

U Novom Sadu uskoro će početi izgradnja tri nova mosta, što će 2025. godine, odnosno 2026. kada budu završeni, duplirati broj mostova u gradu. Prema rečima Milana Đurića, gradonačelnika, infrastrukturni objekti, bez pripremnih radova i projektovanja, koštaće oko 370 miliona evra.

Na prezentaciji projekata tri buduća mosta – pešačko-biciklističkog na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, mosta u produžetku Bulevara Evrope i mosta preko Dunava u okviru Fruškogorskog koridora, precizirano je da će realizacijom tih projekata u Novom Sadu drastično biti smanjene saobraćajne gužve, kao i zagađenje.

Predstavnici kompanije „CRBC“ održali su kratke prezentacije kojima su približili detalјe vezane za projekat mosta u produžetku Bulevara Evrope i projekat mosta koji se gradi u okviru Fruškogorskog koridora. Istaknuto je da radovi na izgradnji dva mosta uspešno teku, dok će za pešačko-biciklistički most u narednim mesecima biti raspisan javni poziv za izbor izvođača za nastavak projektovanja i početak izvođenja radova.

“Kao gradonačelnik, ali i kao građanin Novog Sada, ne mogu biti ponosniji. U istoriji Grada se nije dogodilo da u isto vreme imamo gradilišta za tri mosta. Oni se grade u skladu sa planskim aktima i pravilima struke. Grad je angažovao skup eksperata u oblasti zaštite životne sredine koji je bio zadužen da izradi Smernice za revitalizaciju svih staništa odnosno prostora izgradnje mosta, a rezultati studije su potvrdili da prirodna vegetacija na Šodrošu nije u zoni regulacije mosta, nego u neposrednom okruženju i da ista neće biti narušena izgradnjom mosta. Dodatno, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Grad Novi Sad će sprovesti sve aktivnosti koje je struka predložila u okviru izrađenog akta za revitalizaciju područja oko mosta, što će samo dodatno povećati pre svega zeleni fond. Četvrti most funkcionisaće u istom režimu kao i Most slobode, dok će most u okviru Fruškogorskog koridora biti tranzitni i relaksiraće saobraćaj u gradu. Izgradnjom ovih mostova, stvaraju se uslovi da se naše Petrovaradinsko podgrađe pretvori u pešačku zonu, što će dati pun smisao pešačko-biciklističkom mostu”, rekao je Milan Đurić, navodi se na sajtu grada.

Pročitajte još:

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić posebno je naglasio da se preko mosta u produžetku Bulevara Evrope neće odvijati teretni saobraćaj, kao i da će cena najavljenih radova biti 369,5 miliona evra.

Prezentaciji su prisustvovali i državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Sara Pavkov, kao i direktor „Koridora Srbije“ Aleksandar Antić. Pavkov je pričala o Bernskoj konvenciji, rekavši da je Republika Srbija postala zvanična članica te konvencije 2008. godine.

“Mi smo nadležni organ za sprovođenje konvencija, a cilј je očuvanje biološke raznovrsnosti, i obezbeđivanje zaštite divlјe flore i faune prirodnih staništa na teritoriji evropskog kontitenta kojem mi pripadamo”, naglasiila je Sara Pavkov.

Aleksandar Antić je rekao da su mostovi od klјučne važnosti za saobraćaj, koji će biti izmešten i rasterećen, a da su ti projekti u funkciji svih građana i da će biti uvažene sve smernice koje se odnose na očuvanje i revitalizaciju prirode.

Energetski portal

Vlada Kantona Sarajevo prihvatila inicijativu za osnivanje javnog preduzeća za proizvodnju električne energije iz OIE

11.01.2023

vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Vlada Kantona Sarajevo prihvatila je inicijativu Ministarstva privrede za studijsko istraživanje društveno-ekonomske opravdanosti za osnivanja javnog preduzeća za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Ministar Adnan Delić istakao je da je jedan od preduslova za pokretanje daljih procedura osnivanja jednog ovakvog preduzeća upravo izrada studije koja će pokazati da li postoji stvarna opravdanost za pokretanjem ovakovg tipa preduzeća, navodi se na sajtu Vlade Kantona Sarajevo.

„U Kantonu Sarajevo električna energija se gotovo u potpunosti uvozi, zbog čega, između ostalog, proizilazi potreba za izmenom politike u oblasti energetike, a posebno u oblasti elektroenergetskog sektora. S obzirom na to da je BiH preuzela obavezu postepenog uvođenja takse na emisije CO2 kako bi do 2030. postala deo EU ETS sistema, Kanton Sarajevo kao središte Bosne i Hercegovine, već mora da počne da radi na izmenama energetske politike, posebno u oblasti korišćenja obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije’’, naveo je ministar Delić.

Pročitajte još:

Prvi korak na ostvarenju boljih rezultata u ovoj oblasti je izrada studije o društveno-ekonomskoj opravdanosti osnivanja javnog preduzeća u vlasništvu Kantona Sarajevo za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Za osnivanje ovog javnog preduzeća, bilo bi potrebno, ističe Delić, realizovati projekte istraživanja vetroenergetskog potencijala na četiri potencijalne lokacije i projekte istraživanja potencijala solarne energije na dve lokacije.

„Ova incijativa primarno je fokusirana na električnu energiju i elektroenergetski sektor, kako zbog njegove važnosti za razvoj i konkurentnost privrede, tako i za stabilizaciju standarda kvaliteta života u Kantonu, jer je električna energija osnovna potreba u svim segmentima života, posebno u ovo digitalno vreme, gde je život praktično nezamisliv bez električne energije i gde smo svi u svakom trenutku zavisni od nje, kako u privatnoj, tako i u poslovnoj sferi delovanja“, dodao je ministar Delić.

Nezavisnost u oblasti upravljanja energetskim resursima je važna, navodi ministar, posebno zbog velikih turbulencija na globalnom nivou, koje se odražavaju i na lokalnom tržištu.

„Trošak električne energije sastavni je deo troškova svih proizvoda i usluga, uključujući i elementarne troškove života, a ukoliko budemo zavisili od uvoza, te troškove nikad nećemo moći da stavimo pod kontrolu. Sve zemlje sveta svesne su važnosti suverenosti u oblasti upravljanja energetskim resursima i mi svakako želimo da pratimo te trendove’’, pojasnio je ministar.

Kanton Sarajevo raspolaže kvalitetnim prirodnim resursima, podsetio je ministar i dodao da oni mogu da se koriste za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a da se u ovom trenutku koriste mininamalno u odnosu na potencijal koji ima.

U Kantonu Sarajevo u 2021. godini isporučena je energija u iznosu od 5.125,88 GWh, od čega je električna energija 27,99 odsto, prirodni gas 27,14 odsto, čvrsta goriva 10,38 odsto i naftni derivati 34,49 odsto. Ukupna potrošnja energije u 2021. godini, u odnosu na 2020. godinu bila je veća za 6,01 odsto. U 2021. godini Kanton Sarajevo uvozio je mnogo više energije nego što se proizvodilo iz domaćih resursa, odnosno od ukupne potrošnje električne energije iz uvoza je 61,64 odsto, a domaće svega 38,36 odsto.

Energetski portal

Donacija inovativnog domaćeg patenta „tečnog drveća“ najzagađenijim opštinama u Srbiji

10.01.2023

Liquid 3 tečno drvo_1_Foto_Institut za multidisciplinarna istraživanja — Foto: Represent communications

Svet pun srca je svet pun prilika, parola je pod kojom će NLB Komercijalna banka donirati Liquid 3 tečno drvo – potpuno novo rešenje za prečišćavanje vazduha, inovaciju Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu – dvema najzagađenijim opštinama u Srbiji. Ukupna vrednost donacije ovih prvih urbanih foto-bioreaktora, osmišljenih tako da uklanjaju ugljen-dioksid i čestično zagađenje u sredinama gde su njihove koncentracije najveće i gde nema dovoljno prostora za sadnju drveća, iznosiće skoro šest miliona dinara.

Akcija je deo šire regionalne inicijative, u okviru koje će sve banke-članice NLB Grupe podržati različita udruženja, humanitarne organizacije i ugrožene grupe u ukupnom iznosu od gotovo 59 miliona dinara.

„Sa sedištem i isključivim strateškim fokusom na Jugoistočnu Evropu, naša matična NLB Grupa ima jedinstven geografski otisak. Osim što je vodeća finansijska grupacija u regionu, prepoznata je i kao pionir održivog poslovanja koji je utkan u sam DNK svih njenih članica, uključujući i NLB Komercijalnu banku, koja predstavlja njene principe na najvećem regionalnom tržištu. U prethodnoj godini intenzivno smo radili na ostvarenju ciljeva održivog poslovanja i za kratko vreme uspeli da obezbedimo snabdevanje električnom energijom isključivo iz obnovljivih izvora, kao i da u potpunosti digitalizujemo proces nabavke. Naredni korak je instalacija solarnih panela, uvođenje električnih bicikala za zaposlene, kao i zamena celokupnog voznog parka električnim i hibridnim automobilima. Uporedo sa internim aktivnostima, nastavljamo snažnu podršku razvoju zelene agende kroz plasman održivih proizvoda građanima i privredi, ali i društveno odgovorne akcije, poput donacije „tečnog drveća“, istakao je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Napomenuo je da će u narednim danima zaposleni Banke, na osnovu različitih kriterijuma, poput zagađenosti, industrijske aktivnosti, intenziteta saobraćaja, daljinskog grejanja, ali i odsustva uslova za pošumljavanje, odabrati dve opštine, kojima će donirati tečno drveće.

Tečno drvo, izum tima domaćih naučnika, nagrađeno je kao jedno od najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. U pitanju je akvarijum, ispunjen sa šest stotina litara vode i algama, koje vezuju ugljen dioksid i putem fotosinteze prečišćavaju vazduh i proizvode čist kiseonik. Ujedno, ovaj sistem je multifunkcionalan – napravljen je kao klupa, punjač za mobilne telefone i noćno svetlo, a ima i solarnu ploču, što omogućava da za svoj rad koristi obnovljiv izvor energije.

„Kombinovanjem znanja iz različitih oblasti, razvili smo ekološko rešenje, koje ima kapacitet da postepeno izmeni, ne samo životnu sredinu, već i svest ljudi o značaju ekologije i nauke. Kao prvi ikada urbani foto-bioreaktor, naše tečno drvo pobudilo je veliko interesovanje kako domaće, tako i strane javnosti i svetskih medija. Podrška NLB Komercijalne banke koja je usledila za nas je najbolji vetar u leđa da nastavimo da razvijamo ovaj jedinstveni koncept i učinimo ga još dostupnijim i rasprostranjenijim u budućnosti. Tako ova donacija nije samo pravi korak u pravcu čistijeg vazduha i zdravije životne sredine, već i u razvoju čitave domaće scene, kada su u pitanju zelene tehnologije“, izjavio je dr Ivan Spasojević sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Prvi urbani foto-bioreaktor u Srbiji – Liquid 3, postavljen je prošle godine ispred zgrade Opštine Stari grad u Beogradu. Kao jedinstvena fuzija dizajna, biologije i biotehnologije nagrađen je za najbolju inovaciju i podržan zajedno sa još 10 inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta Lokalni razvoj otporan na klimatske promene, koji je sproveo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Izvor: Represent communications

U Aleksincu nema merenja u realnom vremenu, ali je vazduh zagađen

10.01.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (ArtisticOperations)

Aleksinčani ne znaju kakav vazduh dišu u svakom trenutku jer ne postoji automatska merna stanica kao u drugim gradovima na jugu, a ona koja postoji do sada je merila samo PM 10 čestice osam nedelja godišnje i pokazala je da vazduh jeste zagađen u zimskim mesecima. Od ove godine planirano je da se mere i sitnije i opasnije PM 2.5 čestice u vazduhu, ali takođe ne svakodnevno. Nadležni procenjuju da u Aleksincu dominantno zagađenje potiče od individualnih ložišta i saobraćaja.

U Aleksincu postoji jedno merno mesto, koje se nalazi u dvorištu Opštine Aleksinac, u Knjaza Miloša, a nadležni kažu da su tokom 2022. godine, 365 dana godišnje, 24 sata dnevno, merili samo nivo zagađenja sumpor-dioskida i azot-dioksida, dok su suspendovane PM 10 čestice merili 56 dana godišnje, odnosno osam nedelja ravnomerno tokom godine.

Zagađenja je merio Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, koji je dobio taj posao na javnoj nabavci.

Pročitajte još:

Aleksinčani ipak ne znaju kakav vazduh dišu u realnom vremenu, a to neće znati ni ove godine, jer automatska merna stanica za praćenje kvaliteta vazduha zasada nije planirana.

Ono što mogu da vide jesu mesečni izveštaji koje nadležni objavljuju na zvaničnom sajtu i dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine, a ovog meseca građanima će biti dostupan i godišnji izveštaj.

Novina za 2023. godinu je, kažu, merenje i PM 2.5 čestica, koje su sitnije i opasnije.

Merno mesto koje je Opština izabrala za merenje kvaliteta vazduha u Aleksincu se nalazi u urbanoj sredini, jer su osim njihove zgrade u blizini i Opštinski sud, Policijska stanica, objekti osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanove kulture, crkva i drugo. Takođe su tu i objekti kolektivnog stanovanja do pet spratova i objekti individualnog stanovanja, kao i glavne saobraćajnice koje prolaze kroz Aleksinac, a koje su osim lokalnog opterećene i tranzitnim saobraćajem.

Pojašnjavaju i da su radne zone koje u Aleksincu postoje na provetrenom delu aleksinačke kotline i u dolini Južne Morave, da nema proizvodnih procesa koje karakteriše značajan uticaj na kvalitet vazduha, kao i da je u prethodnoj deceniji izvršena konverzija najvećeg broja aktivnih kotlarnica sa čvrstih i tečnih goriva na prirodni gas. Takođe Aleksinac nema toplanu i sistema centralnog grejenja, pa očekuju da dominantno zagađenje potiče od individualnih ložišta i saobraćaja.

Izvor: Južne vesti

1...363364365...1,673 Page 364 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM