Prvi pronašao plastiku u okeanu i alarmirao svet

16.01.2023

okean-otpad-plastika — Foto-ilustracija: Pixabay (giogio55)

Foto-ilustracija: Unsplash (Cristian Palmer)

Svedoci smo da se plastika danas dosta koristi u svakodnevnom životu. To je dovelo do toga da se gotovo svuda oko nas nalazi plastični otpad. Posebno zabrinjava podatak da svake godine skoro 10 miliona tona plastike završi u okeanima. Time se, ne samo, zagađuje voda kao takva, već se ugrožavaju i životinje koje su deo tog vodenog ekosistema.

Iako je problem sa plastikom danas takoreći „deo naše svakodnevnice“, nekada te plastike nije ni bilo u rekama, jezerima, morima, okeanima.

Prvi čovek koji je pronašao male komadiće plastike, bio je morski biolog Edvard Karpenter, i to sada već davne 1971. godine. On je hiljadama milja od istočne obale Amerike u Atlantskom okeanu našao plastiku.

Mediji, a i naučna zajednica, danas se često sete Karpentera, naročito sada kada sve češće razgovaramo o mikroplastici, a i samom plastičnom otpadu.

Pročitajte još:

Naime ovaj morski biolog proučavao je alge. Tokom svog istraživanja bacao je mrežu na površinu okeana. I ono što ga je tada veoma iznenadilo je to što je prilikom svakog izvlačenja mreže iz vode u njoj bila i plastika. Uz proučavanje algi nastavio je da zapisuje svaki komad plastike koji bi izvukao na površinu.

Danas bi mnogi bili srećni da se davne 1971. godine ovom otkriću posvetilo više pažnje.

Verujući u ono što radi, i pored zabrane nastavio je eksperiment, napisao je rad o tome, ali nažalost, tada niko nije bio preterano zainteresovan za njegovo otkriće i ispostaviće se veliki problem današnjice.

Da je naučna zajednica pre pola veka saslušala Edvarda Karpentera, možda bi danas u okeanima bezbrižno plivale samo ribe i ostala morska stvorenja, bez plutajućeg otpada, plastike i mikroplastike.

Energetski portal

Uvođenje “eAgrara” ukida obilaženje šaltera i donosi brojne prednosti poljoprivednicima

16.01.2023

priroda-zemlja-kukuruz-poljoprivreda — Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivredni proizvođači u Srbiji od danas mogu da preuzmu svoj eID broj, što je prvi korak u uvođenju informacionog sistema “eAgrar”. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković rekla je za RTS da poljoprivrednici taj broj mogu da preuzmu u svakoj Pošti i da je cilj uvođenja novog sistema da 450.000 poljoprivrednih gazdinstava pređe na digitalno vođenje posla.

Kako je ministarka objasnila poljoprivednici već godinama mogu da preuzmu eID broj u svakoj Pošti i da, ako je neko fizičko lice za bilo koje druge potrebe eUprave podiglo eID broj i registrovalo se u eUpravi, može da koristi taj isti broj i nema potrebe da ponovo ide da se registruje.

“Oni poljoprivredni proizvođači koji to dosad nisu uradili, mogu da odu u najbližu filijalu Pošte. To je jedan papirić sa osnovnim podacima, ime, prezime i matični broj, kodovi i pasvord na osnovu kojih će se oni dalje registrovati”, navela je Tanaskovićeva.

Dodala je da poljoprivrednici koji nemaju računar ili pametni telefon mogu da odu do najbliže policijske stanice, gde će im ti isti kodovi biti uneti u čip lične karte. Ministarka je pozvala sve poljoprivrednike koji nemaju ličnu kartu sa čipom da je izvade, pošto će im biti potrebno zbog uvođenja “eAgrara”.

Ona je objasnila da je za dobijanje eID broja potrebna samo lična karta, pošto je to zapravo elektronska lična karta i da će se na osnovu toga identifikovati fizička lica.

Pročitajte još:

Cilj uvođenja sistema “eAgrar” je da 450.000 poljoprivrednih gazdinstava pređe na digitalno vođenje posla. Jelena Tanasković je objasnila da su prednosti tog sistema brojne.

“Ako pričamo o poljoprivrednim proizvođačima kojima je ovo namenjeno, pre svega, njih ćemo uskratiti šetanja po šalterima. Oni danas treba da daju 89 podataka, mnogi od tih podataka se ponavljaju na nekih osam, devet obrazaca da bi uopšte konkurisali za bilo koju subvenciju. Toga više neće biti. Oni će sada moći da onlajn pristupe svom nalogu i da se loguju, odnosno da sve potrebno vezano za subvencije, za praćenje stanja, za izmene stanja svog poljoprivrednog gazdinstva, moći će da urade onlajn”, rekla je ministarka Tanasković.

Uvođenjem “eAgrara” do manjeg šetanja po šalterima

Istakla je da je preuzimanje eID broja samo prvi korak i da je za to ostavljeno dovoljno vremena, a da će u drugom koraku, zaposleni u poljoprivrednim stručnim službama pomoći svima koji nisu sigurni kako da se uloguju.

“Nema nikakve panike, ako nemate neku mlađu osobu, pričamo o našim starijim poljoprivrednim proizvođačima, negde u blizini, sigurniji ste da to neko drugi odradi, dođite slobodno u poljoprivrednu stručnu službu, mislili smo o svemu, i oni će to uraditi za vas”, navela je Tanaskovićeva.

Poručila je da se nada da poljoprivrednici razumeju da će uvođenjem novog sistema njima biti lakše, ali i navela da će administracija biti mnogo brža i da je ideja da se poljoprivrednici više ne obilaze šaltere.

“Mi ćemo sve to negde na kraju, kada se u kompletu bude uveo “eAgrar” imati dostupno u svim registrima, kontrole ćemo moći da vršimo sami. Mi ćemo biti brži u obradi zahteva i u isplati. To je, na kraju krajeva, krajnji cilj. Ideja jeste da mi u godini u kojoj meru objavimo, u toj godini obradimo i pustimo sredstva našim poljoprivrednim proizvođačima”, objasnila je Jelena Tanasković.

Ministarka poljoprivrede je poručila da je jako važno da i mladi i žene budu na poljoprivrednim gazdinstvima i da će sigurno jedan od kriterijuma za dobijanje bodova za subvencije biti i to da li je proizvođač žena i da li su proizvođači mlađi od 40 godina.

Izvor: RTS

Raspisan tender za izgradnju sanitarne deponije Regionalni centar Kalenić

16.01.2023

plastika-otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)

Evropska banka za obnovu i razvoj i Ministarstvo zaštite životne sredine raspisali su tender za izgradnju nove sanitarne deponije Regionalni centar Kalenić.

Osim izgradnje Regionalnog centra, radovima je obuhvaćena i izgradnja prateće infrastrukture.

Tender će biti otvoren do 14. marta 2023. godine, a više informacija o načinu prijave pogledajte OVDE.

Kako je ranije ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla, realizacija ovog projekta je od suštinskog značaja za očuvanje životne sredine i unapređenje života građana Srbije.

Pročitajte još:

U prvoj fazi izgradnje biće obuhvaćeno 11 lokalnih samouprava – Valjevo, Obrenovac, Lazarevac, Ub, Barajevo, Vladimirci, Lajkovac, Mionica, Koceljevo, Osečina i Ljig.

U narednom periodu biće izgrađen i Regionalni centar za upravljanje otpadom Novi Sad, koji će pored Novog Sada uključivati i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas.

Energetski portal

Završetak pruge Novi Sad–Subotica do kraja naredne godine

16.01.2023

železnica_pruga — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Silver Ringvee)

Radovi na pruzi Novi Sad-Subotica, koja je deonica međunarodne brze pruge od Beograda do Budimpešte, idu brže od predviđenih rokova. Kineski izvođači čine sve kako bi pruga, koja je predviđena za brze vozove do 200 kilometara na čas, bila završena pre kraja 2024. godine.

Prema rečima Aleksandra Vučuća, predsednika Srbije, ova pruga je važna zbog razvoja severa zemlje i razvoja turizma na Paliću i Topoli, ali i daljeg razvoja Vrbasa, Lovćenca i drugih mesta koja se nalaze uz trasu pruge.

On je podsetio na to da su sve pruge u Srbiji izgrađene između 1884. i 1976. godine, kada je izgrađena poslednja pruga Beograd–Bar.

“Između 1976. i 2012, dakle 36 godina, nismo podigli nijednu prugu, a rekonstruisali smo u tom periodu 31 kilometar. Za ovih 10 godina smo izgradili 108,1 kilometar novih savremenih pruga, rekonstruisali 781,5 kilometara pruge i sada očekujemo da završimo novih 156 kilometara, a u planu imamo više od 2.026 kilometara izgradnje i rekonstrukcije pruga”, naglasio je Vučić, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

On je naveo da je to deo velikih planova za modernizaciju i izgradnju Srbije i za dovođenje investicija, u čemu će ovakve pruge značajno pomoći, kako bi nove fabrike nikle u različitim mestima Vojvodine.

Ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo izjavila je da izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta ima veliki značaj ne samo za Srbiju, već i za povezivanje drugih regiona.

“Radovi napreduju i uverena sam da će kineski izvođači, koji imaju svetsku tehnologiju i iskustvo u izgradnji brze pruge, kvalitetno odraditi ovaj projekat i uz snažnu podršku srpskih partnera u skorijem vremenu uspešno završiti ove deonice”, poručila je Čen Bo.

Kineski izvođači naveli su da je pruga duga 108 kilometara i da ima 11 stanica, od kojih će neke biti rekonstruisane, dok će neke biti u potpunosti nove.

Ova deonica deo je globalne inicijative Kine “Pojas i put” i inicirana je na samitu 16 zemalja centralne i istočne Evrope i Kine održanom 2016. godine.

Energetski portal

Srbija posvećena sprovođenju zelene tranzicije

16.01.2023

renewable_energy — Photo-illustration: Pixabay (seagul)

Na plenarnoj sednici 13. zasedanja Skupštine Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) u Abu Dabiju, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je da se Srbija dominantno oslanja na ugalj u proizvodnji električne energije.

Prema njenim rečima, neophodno je da sprovedemo pravednu tranziciju ka čistijim izvorima energije, koja će zaštititi sve zaposlene i lokalne zajednice koje su zavisne od ove industrije danas.

“Srbija se obavezuje na slične ciljeve u sprovođenju zelene tranzicije kao i EU, ali nažalost nemamo jednak pristup finansijskim instrumentima kao države članice’’, ukazala je ministarka.

U našem srednjoročnom planu, kako je navela, u narednih pet godina je niz strateških projekata za koje su neophodne investicije od pet milijardi evra – pre svega u proizvodne kapacitete, ali i za jačanje prenosne i distributivne mreže koja će nam omogućiti više OIE na mreži.

Pročitajte još:

Ministarka je rekla da je Skupština IRENA okupila šefove vlada i država, ministre i donosioce odluka iz celog sveta, kao i multilateralne organizacije i predstavnike privatnog sektora koji će razgovarati o planovima i aktivnostima koji se preduzimaju na sprovođenju energetske tranzicije globalno.

Na konferenciji, koja se održala u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, predstavnici zemalja učesnica, među kojima je i Srbija, razmatrali su, između ostalog, kolektivni napredak sveta u primeni Pariskog sporazuma i njegove dugoročne ciljeve, perspektive energetske tranzicije u svetu, kao i ključne prioritete u različitim geografskim okruženjima i sektorima u okviru priprema za COP28.

U nastavku posete Abu Dabiju, ministarka Đedović imala je i bilateralne sastanke sa ministrom energetike UAE Suhailom Al-Mazruijem i generalnim direktorom IRENA Frančeskom La Kamerom. Ona je prisustvovala i ministarskom panelu “Kretanje kroz neizvesnosti – postavljanje prioriteta za postizanje nulte neto emisije“, koji je održan u okviru “Abu Dabi nedelje održivosti”.

U saopštenju ovog ministarstva navodi se da je Srbija među zemljama osnivačima ove agencije, na čijoj se godišnjoj Skupštini razmatraju najvažnija pitanja u vezi sa procesom energetske tranzicije na globalnom nivou.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Napušteni rudnici u kojima bi se skladištila energija?

15.01.2023

dragline-g273e11e37_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay

Jednom kada se iz rudnika iscrpi sva ruda, ostaje samo jedna napuštena rupa u zemlji. Međutim, austrijski naučnici su se dosetili da bi okna ovih napuštenih rudnika mogli da koriste za skladištenje energije.

Nova tehnika pod nazivom Podzemno skladište gravitacione energije (UGES) koju je osmislio tim naučnika sa austrijskog Međunarodnog instituta za primenjenu i sistemsku analizu (IIASA), predstavlja, kako navode, efikasno rešenje za dugotrajno skladištenje energije.

„Rudnici već imaju osnovnu infrastrukturu i priključeni su na elektroenergetsku mrežu, što značajno smanjuje troškove i olakšava implementaciju ovakvih postrojenja”, rekao je Džulijan Hant iz IIASA-e, glavni autor rada u ovoj studiji.

Pročitajte još:

Kako funkcioniše ova tehnika?

Za ovu svrhu koristili bi se liftovi koji bi podizali i spuštali kontejnere pune peska, a glavne komponente Podzemnog skladišta gravitacione energije su motor/generator, gornja i donja skladišta i rudarska oprema.

Kako navode naučnici, što je rudarsko okno dublje i šire, to se više snage može izvući iz potrojenja, a što je rudnik veći, to je veći kapacitet postrojenja za skladištenje energije.

Kada je struja skupa, tada se ista proizvodi spuštanjem peska u rudnik, a potom se potencijalna energija peska pretvara u električnu energiju putem regenerativnog kočenja. Zatim se pesak diže iz rudnika u gornji rezervoar pomoću elektromotora za sladištenje energije kada je struja jeftina.

S obzirom na to da je medijum za skladištenje energije zapravo pesak, u tom slučaju nema gubitka energije samopražnjenjem, za razliku od baterija, što omogućava veoma dugo skladištenje energije u rasponu od nekoliko nedelja do nekoliko godina.

Naučnici procenjuju da bi ovaj projekat mogao da ima globalni potencijal za skladištenje energije od sedam do 70 teravati po času, pri čemu se većina postrojenja nalazi u zemljama u kojima već postoji mnogo napuštenih rudnika, kao što su Kina, Indija, Rusija i Sjedinjene Američke Države.

Energetski portal

Preporučila bih devojkama da posao traže u OIE kompanijama

15.01.2023

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue koje Udruženje OIE SRBIJA realizuje u okviru projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sa ciljem da podstakne mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Nikolina Gengo radi kao inženjer u kompaniji New Energy Solutions gde se zaposlila odmah nakon studija Čistih energetskih tehnologija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Ona objašnjava da je ovaj smer baziran na obnovljivim izvorima energije, kao i na savremenim energetskim tehnologijama, zbog čega je odlična podloga za sve koji bi da traže posao u sektoru OIE. Da li se tokom studija i kasnije zapošljavanja susretala sa predrasudama i šta bi poručila devojkama koje su na početku svog obrazovnog i karijernog puta, saznajte u nastavku intervjua.

Prva profesionalna orijentacija vodila Vas je ka farmaciji koju ste pohađali kao srednjoškolka, ali ste odlučili da studirate Čiste energetske tehnologije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Kako je došlo do tog preokreta i interesovanja?

Nikolina Gengo: Kao tinejdžerka, nakon osnovne škole nisam bila sigurna kojim konkretno putem želim da idem što se tiče obrazovanja. Jedino u šta sam bila sigurna u to vreme je da želim da se bavim odbojkom i da to bude put kojim ću da idem. Farmacija se činila kao ispravan izbor i kao nešto čime bih se mogla baviti u životu, uporedo sa sportskom karijerom. Te četiri godine srednje škole su bile jako interesantne zahvaljujući praksi koju sam obavljala, a i medicina sama po sebi je jako zanimljiva, ali i teška. Međutim, koliko god se pravljenje farmaceutskih preparata i raznih lekova činilo interesantnim, želja da upišem tehnički fakultet i promenim interesovanje je bila veća. S obzirom na okolnosti koje su dovele do toga da prekinem sa sportskom karijerom, FTN je bio najbolji mogući izbor. Sada sa ove tačke gledište nakon završenog fakulteta, smer Čiste energetske tehnologije je bio odlična podloga za posao kojim se danas bavim s obzirom da je koncipiran kao interdisciplinaran studijski program koga prvenstveno čine naučne oblasti mašinsko inženjerstvo i zaštita životne sredine, kao i elektrotehničko inženjerstvo.

Zašto se opredelili za smer Čiste energetske tehnologije? Koji predmeti su na tom smeru zastupljeni i koliko se nauči o OIE?

Nikolina Gengo: FTN pruža veliki izbor smerova iz raznih naučnih disciplina. Čiste energetske tehnologije (ČET) su bile relativno nov studijski program, a kako je pružao širok spektar naučnih oblasti, nije bilo teško opredeliti se i prihvatiti novi izazov što se tiče obrazovanja. Od stručnih, neki od zastupljenih predmeta na ČET-u su: Energetska efikasnost, Obnovljivi izvori energije, Čisti izvori električne energije, Monitoring životne sredine, Tehnologije energetskog iskorišćenja otpada, Projektovanje i planiranje u zaštiti životne sredine, kao i mnogi drugi. S moje tačke gledište smer je baziran na OIE, kao i na savremenim energetskim tehnologijama, tako da tokom studiranja najviše pažnje se zapravo i pridavalo samim OIE.

ROČITAJTE JOŠ:

Odmah po diplomiranju zaposlili ste u NES-u? Kakva su iskustva? Koja znanja sa fakulteta primenjujete, a šta ste novo naučili?

Nikolina Gengo: Kako sam nakon studiranja želela da radim u kompaniji koja se bavi prvenstveno razvojem i planiranjem vetroelektrana, imala sam tu sreću da to bude upravo NES. Tim sa kojim radim, kao i svi stručnjaci od kojih imam priliku da učim, doprineli su tome da imam najbolje moguće iskustvo kao mladi inženjer. Studijski program koji sam pohađala je bio odlična baza za ovo čime se danas bavim, a posao u NES-u je prilika za moj dalji razvoj i napredak, kako u sektoru inženjeringa, tako i u delu zaštite životne sredine.

Da li ste tokom studiranja ili rada bilo kada osetili diskriminaciju na bazi polne pripadnosti?

Nikolina Gengo: Na moju sreću ni tokom studija ni tokom rada nisam imala priliku da na sebi direktno osetim diskriminaciju na bazi polne pripadnosti, ali svesna sam da se i to povremeno dešava.Trudim se da takve stvari ne utiču na mene i da na svet oko sebe uvek gledam ravnopravno, jer mislim da diskriminacija bilo koje osnove ne bi smela da se dešava u današnje vreme.

Da li biste pozvali mlade devojke da upisu FTN, kao i da za poslodavce biraju OIE kompanije?

Nikolina Gengo: Svakako da moja preporuka jeste da mlade devojke upišu FTN, a ukoliko žele da se bave OIE, smer ČET je pravi izbor. S obzirom da i dalje pratim aktivnosti koje se dešavaju na tom smeru, kako inoviranje raznih predmeta, tako i uvrštavanje raznih praksi i obilazaka terena poput solarnih elektrana ili biogasnih postrojenja, mislim da smer može da napreduje još više, a kako je i potražnja za mladim inženjerima iz oblasti OIE sve veća, taj smer može i da postane jedan od traženijih smerova na FTN-u.

Kako se firma u kojoj trenutno radim bavi OIE, a s obzirom na to i da sam ove godine imala priliku i da prisustvujem konferenciji OIE Srbija 2022 i da se upoznam sa mnogim kompanijama kao i dešavanjima iz te oblasti, pozvala bih mlade inženjere, a prvenstveno devojke da biraju OIE kompanije.

Izvor: OIE Srbija

Projekat ,,Više pčela za Berlin – Berlin cveta’’

15.01.2023

pčela_cvet_pčele — Foto-ilustracija: Unsplash (Sandy Millar)

Projekat ,,Više pčela za Berlin – Berlin cveta’’, pokrenut je u Nemačkoj 2018. godine sa ciljem da grad učini prihvatljivijim za oprašivače.

Promenom pejzaža grada i zagađenjem životne sredine, divlje pčele kao važni oprašivači kultivisanih i divljih biljaka značajno su ugrožene. Procenjuje se da je gotovo polovina ovih vrsta u Nemačkoj ugrožena ili je već izumrla.

Kako bi im se omogućili bolji uslovi za život, preduzimaju se mere koje obuhvataju sadnju cvetnih livada na različitim površinama, promovišu samonikle višegodišnje biljke i stvaraju staništa za gnežđenje.

Građanima Berlina dostupne su informativne table na kojima se nalaze potrebni podaci o projektu.

U planu je da u svih 12 okruga bude stvoreno više od 50 cvetnih površina, navodi se na sajtu Odeljenja berlinske senatorske uprave za životnu sredinu, mobilnost, zaštitu potrošača i klimu.

Pročitajte još:

Pored ovih praktičnih mera, projekat je usmeren na informisanje i odnose sa javnošću. Događaji, brošure i internet pružaju informacije o tome kako građani ili udruženja mogu da doprinesu zaštiti divljih pčela u sopstvenoj bašti ili na drugim mestima.

U realizaciji projekta sarađuje se sa ekološkim organizacijama i drugim inicijativama kako bi se stvorila sinergija između brojnih aktivnosti koje se već odvijaju u Berlinu, a koje su u vezi sa očuvanjem prirode i biodiverziteta.

Energetski portal

Zahlađenje loše utiče na voće i useve, neophodan sneg za zaštitu od smrzavanja

15.01.2023

Visoke temperature u decembru i prvim danima januara loše utiču na pšenicu i druge ozime useve jer podstiču vegetaciju pa bi eventualno zahlađenje i niske temperature u narednom periodu oštetili biljke i loše uticali na prinose. Poljoprivredni stručnjaci u Prokuplju kažu da blaga zima ne pogoduje ni voću, što bi moglo da se odrazi na ukupne prinose domaćih proizvođača.

Stručnjaci naglašavaju da je za prestanak vegetacije i prelazak u fazu mirovanja biljaka, kako bi lakše podnele temperature u minusu, neohodan sneg i postepeno zahlađenje.

Neuobičajeno toplo vreme do sada, kako objašnjavaju, više odgovara usevima koji su posejani nakon optimalnog roka, jer su kod ranijih useva visoke temperature izazvale pojačano klijanje pa bi u slučaju naglog zahlađenja i nešto nižih temperatura biljka bila oštećena.

Stručnjaci podsećaju i da je optimalan rok za prolećnu prihranu useva oko druge polovine februara.

Na teritoriji Prokuplja, prema procenama, tokom jesenje setve je zasejano oko 3.000 hektara.

Pročitajte još:

Za sada nema štete u voćnjacima

Toplo vreme krajem i početkom ove godine za sada ne utiče nepovoljno na voće koje je u stanju mirovanja, a voćari u Toplici očekuju padavine u narednom periodu.

Iako su zabrinuti za svoje kulture, lepo vreme i sunčani dani imaju i dobre strane, jer se mogu iskoristiti za zimske radove u voćnjacima, poput rezidbe i bacanja đubriva.

Stručnjavi naglašavaju da su većem riziku od smrzavanja izložene voćne vrste kod kojih je kraće zimsko mirovanje, poput kajsije, breskve.

Izvor: Južne vesti

Smanjuju se kapaciteti brana širom sveta

14.01.2023

mhe-mala hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Gotovo 50.000 velikih brana širom sveta moglo bi da izgubi više od četvrtine svog skladišnog kapaciteta do 2050. godine, pokazuje istraživanje Ujedinjenih nacija. Nagomilavanje sedimentacije mogao bi da bude glavni uzrok tome, a to će prouzrokovati narušavanje globalne sigurnosti vode i energije, prenose svetski mediji.

Kako stručnjaci predviđaju, očekuje se da će kapacitet brana pasti sa šest biliona kubnih metara na 4,655 biliona kubnih metara do 2050. godine.

Najveći gubitak kapaciteta preti SAD-u, od gotovo 34 odsto, a zatim Brazilu, koji bi mogao izgubiti 23 odsto kapaciteta, kao i Indiji i Kini s procenjenim gubitkom od 26 odnosno 20 odsto kapaciteta.

Kako bi se ovo sprečilo moraju se preduzeti neophodne mere za rešavanje problema, poput mulja koji se akumulira u rezervoarima kao rezultat poremećaja prirodnih tokova vode. To može prouzrokovati oštećenje hidroelektričnih turbina i prekinuti proizvodnju električne energije.

Pročitajte još:

Stručnjaci upozoravaju da ove situacije mogu izazvati još dodatnih problema, poput povećanja rizika od poplava u uzvodnim delovima, kao i narušavanja ekosistema u nizvodnim tokovima reka.

Bez obzira na upozorenja i posledice koje donosi pregrađivanje velikih reka, mnoge zemlje nastavljaju sa izgradnjom hidroelektrana koje postaju jedan od najvažnijih izvora energije.

Energetski portal

Samo 9,1 odsto ukupnih poljoprivrednih površina EU koristi se za organski uzgoj

14.01.2023

povrće , hrana — Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Organske metode gajenja za cilj imaju korišćenje prirodnih supstanci i procesa, na što održiviji način u odnosu na konvencionalne. Strategija EU, Od njive do trpeze, postavila je za cilj da do 2030. najmanje 25 odsto poljoprivrednog zemljišta treba koristiti za ovakav način proizvodnje.

Prema poslednjim podacima koje je objavio Evropski zavod za statistiku, Eurostat, u 2020. godini površina koja se koristi za ovakvu vrstu poljoprivredne proizvodnje unutar EU iznosila je 14,7 miliona hektara., čineći u proseku 9,1 odsto ukupnih poljoprivrednih površina. Ta se brojka, naravno, razlikuje od države do države.

Tako je najveći udeo ekoloških unutar ukupne korišćene poljoprivredne površine bilo u Austriji (25,7 odsto), Estoniji (22,4 odsto) i Švedskoj (20,3 odsto). Nasuprot tome, ispod pet odsto je zabeleženo u osam država članica EU, s najmanjim udelima u Irskoj (1,7 odsto) i Malti (0,6 odsto).

Gotovo tri petine (58,7 odsto) takvih površina nalazilo se u četiri države članice EU: Francuskoj (17,1 odsto), Španiji (16,6 odsto), Italiji (14,2 odsto) i Nemačkoj (10,8 odsto).

Pročitajte još:

U ratarskim kulturama, glavna je proizvodnja žitarica i svežeg povrća, a onda okopavina, zelene stočne hrane i industrijski usevi.

Površina koja se koristi za uzgoj eko svežeg povrća u EU iznosila je 219 hiljada hektara, što je ekvivalent 0,1 odsto celokupnog zemljišta koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Oko jedne desetine (10,5 odsto) zemljišta koje se koristi za proizvodnju svežeg povrća EU, čini organska proizvodnja.

Luksemburg, Danska i Austrija su imale primetno veće udele ove vrste poljoprivrede u sklopu ukupne površine za uzgoj povrća.

Kada je reč o žitaricama, u 2020. su se organske uzgajale na 2,4 miliona hektara, što je ekvivalent 1,5 odsto svih površina koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju. Organske su se uzgajale na oko 4,6 odsto zemljišta ukupnih površina za žitarice, u čemu prednjače Austrija, Estonija i Švedska.

Izvor: Agro klub

Šta nam budućnost donosi: Klimatske promene mogu uticati i na boju jezera?

13.01.2023

jezero-voda-planina — Foto-ilustracija: Pixabay

Možete li da zamislite da u budućnosti, onom stazom kojom ste šetali i divili se bistro plavom jezeru, naiđete na isto koje je promenilo boju i postalo „braon ili zeleno“? Stručnjaci koji se bave klimatskim promenama, navode da je ovakav „fenomen“ i te kako moguć i to upravo zbog klimatskih promena.

Istraživači procenjuju da je u proseku skoro jedna trećina jezera na Zemlji plave boje, ali ukoliko prosečne letnje temperature budu rasle za nekoliko stepeni, neka kristalno plava jezera mogu dobiti mutno zelenu ili smeđu boju, navodi se u izveštaju tima stručnjaka koji je objavljen u poznatom naučnom časopisu Geophysical Research Letters.

,,Boja jezera zavisi od toga šta je u vodi, ali su takođe važni i brojni faktori poput dubine vode, kao i kako zapravo ljudi koriste jezero i zemljište oko istog. Ukoliko poredimo plava jezera, zelena ili smeđa imaju više algi, sedimenta i organskih materija”, objasnio je Sjao Jang, hidrolog sa Univerzireta Southern Methodist u Dalasu.

Pročitajte još:

Njegov tim je koristio satelitske snimke iz perioda od 2013. do 2020. godine kako bi analizirao više od 85.000 jezera širom planete. S obzirom na to da oluje i godišnja doba mogu privremeno da utiču na promenu boja jezera, istraživači su se fokusirali na najčešću boju tokom ovih sedam godina, i služeći se podacima, napravili interaktivnu onlajn mapu koja se može koristiti za istraživanje boja.

,,Tim stručnjaka je tom prilikom otkrio da su jezera na mestima sa prosečnom temperaturom vazduha ispod 19 stepeni Celzijusa verovatno plava u odnosu na ona jezera u mestima gde je temperatura viša. Oni dalje napominju da ako se prosečne temperature povećaju za još tri stepena Celzijusa, skoro 3.800 jezera bi moglo da promeni svoju boju u zelenu ili smeđu. Jedan od razloga je što toplija voda pomaže algama da cvetaju i to menja svojstva vode”, navodi Jang.

Katarina O’Rajli, ekolog sa Univerziteta u Ilinoisu objašnjava da ukoliko pojedina jezera promene boju, da bi stanovništvo koje živi u okolini moglo da izgubi važne resurse, s obzirom na to da mnogi jezero koriste za vodu za piće, rekreaciju, itd.

Srećom, promena boje ne bi nužno značila da će jezera postati manje zdrava za okolinu.

„Ljudi možda ne cene alge u jezeru, ali to je za ribe i te kako sjajno“, dodaje O’Rajli.

Boja jezera može da nagovesti stabilnost ekosistema, a sa promenom nijansi vode, to bi moglo da ukaže na promene uslova za živi svet koji je deo tog jezera. Ova studija svakako može da pomogne naučnicima da prate i procenjuju kako klimatske promene utiču na slatkovodne resurse na Zemlji.

Energetski portal

Kampanja ,,Čuvaj, štedi, ne rasipaj energiju” građanima nudi praktične savete

13.01.2023

zelena-energija — Foto-ilustracija: Unsplash (Micah Hallahan)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) pokrenuli su kampanju pod nazivom ,,Čuvaj, štedi, ne rasipaj energiju!’’, sa ciljem informisanja građana putem medija i društvenih mreža o značaju energetske efikasnosti. Posebna pažnja usmerena je na unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima, posebno ona koja žive u stambenim zgradama.

Građanima će biti dostupni praktični saveti, čijim pridržavanjem mogu da smanje svakodnevnu potrošnju energije.

Saveti obuhvataju konkretne korake koje je potrebno preduzeti, kao što je kupovina kućnih uređaja na osnovu njihovog energetskog razreda ili podešavanje temostata bojlera na temperaturu zagrevanja vode do 60 stepeni, ali i šire objašnjenje koliko se energije štedi na taj način, a koliko energije određeni uređaj uobičajeno troši bez preduzetih mera štednje.

Pročitajte još:

Za više informacija o kampanji i savetima pogledajte OVDE.

Prema podacima Ministarstva, prosečna godišnja potrošnja za grejanje u Srbiji veća je za 30 kilovat-časova po metru kvadratnom u odnosu na prosek u Evropskoj uniji, dok je potrošnja primarne energije po društvenom proizvodu, merena prema kupovnoj moći, veća za skoro 90 odsto.

U periodu do 2030. godine očekuje se da se smanji finalna potrošnja energije za oko 10 odsto, dok je trenutna finalna potrošnja oko 50 odsto. Samo u sektoru domaćinstava u narednom periodu trebalo bi da se ostvari oko 23 odsto ovog cilja, navodi se na sajtu Ministarstva.

Kampanja je pokrenuta u okviru petogodišnjeg projekta ,,Bolja energija’’, koji realizuje USAID u Srbiji.

Energetski portal

Značajna sredstva Grada Valjeva opredeljena za ekologiju

13.01.2023

drvo sadnica ekologija — Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Budžetom Grada Valjeva za 2023. godinu, milion dinara opredeljeno je za stručno usavršavanje, razvoj ekološke svesti, ekološko obrazovanje stanovništva i javne tribine u cilju popularizacije zaštite životne sredine.

Pored toga, sredstva u iznosu od 2.500.000 dinara opredeljena su za izradu Akcionog plana poboljšanja kvaliteta vazduha za 2023. godinu, izradu Akcionog plana poboljšanja kvaliteta površinskih voda, izradu Godišnjeg izveštaja za vazduh za 2022. godinu, finansiranje projekata iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine putem konkursa, kao i izradu Lokalnog registra zagađivanja životne sredine, navodi se u Odluci Budžeta.

Za izgradnju kontejnerske kotlarnice na gas i vrelovod za priključenje objekata u Novom naselju – Osnovna škola, obdanište, Dom zdravlja, Parohijski dom i drugo, izdvojeno je 22.000.000 dinara.

Sredstva u iznosu od 5.000.000 dinara koristiće se za potrebe praćenja parametara kvaliteta vazduha, monitoring voda, monitoring buke, monitoring zemljišta i iznenadne ekspertize kontrole kvaliteta životne sredine.

Pročitajte još:

Budžetom je obuhvaćena i realizacija Programa upravljanja zaštićenim područjem, predeo izuzetnih odlika ,,Klisura reke Gradac’’, za šta je izdvojeno 2.000.000 dinara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Kada je reč o upravljanju otpadnim vodama i kanalizacionoj infrastrukturi, izdvojena su sredstva u iznosu od 48.200.000 dinara, koja će biti iskorišćena za projektovanje i izgradnju kišne i fekalne kanalizacione mreže i stručni nadzor.

Za upravljanje ostalim vrstama otpada, 500.000 dinara namenjeno je za aktivnosti na uklanjanju divljih deponija, zatim 8.200.000 dinara za kapitalne subvencije ,,EKO TAMNAVA’’ i 22.500.000 dinara za subvencije JKP ,,Vidrak’’ za nabavku kamiona smećara.

Takođe, za realizaciju projekta ,,Smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora zamenom kotlova u domaćinstvima na ekološki prihvatljiv energent na teritoriji grada Valjeva’’, izdvojeno je ukupno 21.600.000 dinara.

Sredstva u ukupnom iznosu od 51.000.000 dinara, namenjena su za realizaciju programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova. Za realizaciju projekta ,,Unapređenje energetske efikasnosti i unapređenje termotehničkih sistema i termičkog omotača Istorijskog arhiva u Valjevu”, planirana su sredstva u iznosu od oko 7.100.000 dinara.

Planirana su i sredstva u iznosu od 40.000.000 dinara u vidu tekućih subvencija JKP ,,Toplana’’ za nabavku energenata.

Za podršku sprovođenja poljoprivredne politike u lokalnoj zajednici – Aproprijacija izdvojeno je 3.000.000 dinara i to za nabavku protivgradnih raketa.

Energetski portal

1...362363364...1,672 Page 363 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

ROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM