Moderni Japan otvoren je ka ostalim zemljama, prilagodljiv. Uz to je jedna od tehnološki najnaprednijih nacija na planeti. Ali postoji jedna zanimljivost u odnosu između japanske kulture i japanskog biznisa. Koliko god da su tehnologije savremene, i moderan način poslovanja prihvaćen, tradicija opstaje i utkana je u svaki potez. Poznavaoci Japana možda su upoznati sa Monozukuri principom – kod nas prevedeno kao “umetnost i nauka proizvodnje”. Ovaj princip vekovima je bio  srž svake zanatske proizvodnje u Japanu a vrlo često i ideja vodilja za moderne tehnike – kombinujući savremene tehnologije i tradicionalni pristup u jednu osnovnu filozofiju.

Sam izraz je sastavljen iz dve japanske reči “mono” i “zukuri”. Mono predstavlja predmet koji se izrađuje dok je Zukuri čin njegove izrade. Monozukuri se fokusira ne samo na alate za kontinuirano poboljšavanje, nego i na kulturu izrađivanja.

Ovaj koncept se kroz istoriju odnosio na radnu etiku koja se zasniva na širokom znanju, mnogobrojnim veštinama i puno strasti ka postizanju savršenstva. Uz to postoji i ponos zbog postignutog, osećanje odgovornosti i duboko poštovanje prema materijalima koji su korišćeni.

Kako je u Japanu fokus na dugoročnoj viziji više nego na kratkoročnim rezultatima, tamošnje kompanije su izrazito posvećene održivom razvoju držeći se starih principa proizvodnje i doprinosu društvu. Bilo da su u pitanju automobili ili elektronika, ova zemlja je sinonim za kvalitet i posvećenost tome ogleda se u svakom proizvodu koji se u Japanu napravi.

Pročitajte još:

• EPSON LANSIRAO NOVU SERIJU ŠTAMPAČA
• EPSON: KLIMATSKE PROMENE SU PRIMARNO PITANJE I PORED SUKOBA I EKONOMSKIH PROBLEMA
• KAKO ĆE POSAO IZGLEDATI U 2030. GODINI?

Monozukuri i održiva proizvodnja

Živimo u eri u kojoj su na svakodnevnom testu stavovi preduzeća prema socijalnim i ekološkim pitanjima, od globalnog zagrevanja do zagađenja plastikom i ljudskih prava. Sada se očekuju inicijative za ekološku i socijalnu održivost, kao i doprinos ekološkoj društvenoj upravi (ESG).

Kada je reč o proizvodnji, koncept Monozukuri nalaže da treba voditi veliku brigu pri iskorišćavanju resursa kako ne biste bili rasipnici. Sve treba da bude u harmoniji sa prirodom i da bude od koristii društvu i istovremeno, treba održavati ravnotežu između proizvodnje, resursa i društva.

Često se navodi da Monozukuri stoji na tri stuba, od kojih svaki postoji da bi se postigli najmanje skupi, najodrživiji procesi, dok se ubrzava kontinuirano poboljšanje. Za preduzeća, to znači tri ključne oblasti. Prvo, proizvod i razvoj. To se odnosi na fazu dizajna, tokom koje je imperativ da se resursi i troškovi svode na minimum standardizacijom procesa i optimizacijom transparentnosti i timskog rada. Potom sledi proizvodnja, u kojoj je cilj eliminisanje što većeg obima otpada. I na kraju, lanac snabdevanja. Opet, cilj je da se smanji ukupan uticaj i trošak povezan sa aktivnostima lanca snabdevanja.

Usvajanjem koncepta Monozukuri, preduzeća mogu da se fokusiraju na uklanjanje otpada i pojednostavljvanje procesa kako bi obezbedili održivo smanjenje troškova, ostavljajući time mogućnost ponovnog ulaganja profita i truda u zaposlene, društva, i planete. Ovaj holistički pristup ne samo da rezultira pozitivnim uticajem na poslovanje i njegove kupce, već obezbeđuje održivi rast. Primeri su brojnih japanskih preduzeća, kao što je Epson. Osnovne vrednosti kompanije Epson počivaju na osećaju dužnosti da se doprines razvoju i dobrobiti društva u celini, isporučujući inovativne proizvode koji odražavaju potrebe kupaca danas. Prizemljen u svom duhu zanatstva, Epson je posvećen svojim korisnicima i zaposlenima, i posvećen je pružanju pomoći u očuvanju sveta u kom svi živimo. To potvrđuje i platinum status Odgovornog poslovnog saveza (RBA) za odgovornu proizvodnju dodeljen fabrici na Filipinima u novembru 2022.

RBA je najveća industrijska koalicija na svetu posvećena korporativnoj društvenoj odgovornosti u globalnim lancima snabdevanja koja za glavni cilj ima podršku pravima i dobrobiti radnika i zajednica širom sveta. Koalicija prepoznaje fabrike i lokacije širom sveta koje postižu najviše standarde korporativne društvene odgovornosti u svojim proizvodnim procesima i fokusiraju se na pravedne uslove rada, ljudska prava i održivost.

Postoji mnogo lekcija koje možemo da naučimo od Japanaca i njihovog načina upravljanja biznisom. Inovativna nova tehnologija nije jedini put ka uspehu, tradicionalne metode koje su stajale na testu vremena takođe se mogu primeniti i ono što je od suštinske važnosti u ovom vremenu – postizanje harmonije sa našom okolinom i onima oko nas.

Fokus je na korisniku

Iako je važno imati viziju, bilo kao pojedinci ili kao biznis, ta vizija treba da bude realna i da zadovoljava potrebe onih oko nas. Stavljanje korisnika na prvo mesto je neizostavni deo Monozukurija, u kojem japanske kompanije razmišljaju o dugoročnoj perspektivi i onome što bi korisnik mogao poželeti, kao i o tome šta je potrebno samoj proizvodnji. Ovaj pristup zauzvrat donosi najkvalitetne proizvode i nivoe usluge koji osvajaju poverenje korisnika.

Kvalitet iznad kvantiteta

U Japanu se veliki značaj pridaje izboru materijala i veruje se da proizvod treba napraviti da traje. Monozukuri donosi nekoliko osnovnih principa po kojima se razlikuje od drugih oblika proizvodnje. Za početak, u svim proizvodnim procesima teži se ka usavršavanju. Sve što preduzeće radi treba da bude usmereno na veći cilj i zauzimanje složnog stave svih koji u tom procesu učestvuju kako bi se donela stalna poboljšanja i omogućilo postizanje tog cilja. Čak i kada se pojave izazovi, ovakav pristup podstiče da se biznis nastavi, čak i kada bi drugi mogli da odustanu. Suštinski, krajnji cilj je postizanje proizvoda najvišeg kvaliteta koji je nastao na najefikasniji način, koji generiše originalnu vrednost i zaista pravi razliku u životima ljudi – a sve to bez negativnog uticaja na okolinu oko nas.

Čovek se uči dok je živ

Monozukuri ohrabruje zaposlene da svoje ideje i sposobnosti maksimalno iskažu na poslu. Oni su u potpunosti osnaženi i obučeni da se nose sa različitim situacijama kako bi osetili pripadnost i odgovornost. Ovde nije reč samo o izradi nekog proizvoda, već i o usađivanju ponosa i strasti u ono što se radi. Za Monozukuri potrebno je otvoriti svoj kreativni um.

S obzirom na to da se radi o ljudima koji proizvode stvari, proizvodnja je nemoguća ukoliko ljudi nemaju podršku. Tu dolazi koncept Hitozukurija, posvećenost organizacije doživotnom razvoju veština i znanja svih zaposlenih. To je kontinuirani proces koji omogućava ljudima da sazrevaju zajedno sa svojim radom kako bi postigli uspeh na svim poljima i u svim veštinama.

Epson, na primer, ima poseban program za novozaposlene – smatra se da je prva godina zapošljavanja period obuke tokom kojeg novi zaposleni uče o kompaniji i usvajaju njenu filozofiju poslovanja. Novi zaposleni okupiće se na grupnoj obuci, gde će učiti, pored ostalog i o stavu koji je neophodan za vežbanje Monozukurija, a koji je temelj Epson-ovih efikasnih, kompaktnih i preciznih tehnologija.

U svetu u kome je reč “inovacija” postala prečesto upotrebljavana, lako je zaboraviti da neke od najboljih ideja dolaze iz starih tradicija koje su odolele vremenu. Japan ima dugu istoriju stvaranja kvalitetnih proizvoda, a mnogo toga zaista možemo naučiti proučavajući japansku kulturu i tradiciju. Primenom Monozukuri principa možemo kreirati proizvode koji nisu samo funkcionalni, efikasni i pouzdani, već i estetski prijatni, vanvremenski i – što je najvažnije – trajni i održivi.

Izvor: Epson