Pirot uz pomoć USAID-a dobija katastar individualnih ložišta

17.02.2023

vazduh — Foto-ilustracija: Pixabay (shogun)

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Grad Pirot odabran je da se u njemu sprovede pilot-projekat izrade katastra individualnih ložišta svih objekata sa teritorije grada, a koji bi trebao da pomogne da se jasnije stekne slika o izvorima zagađenja vazduha na lokalnom nivou.

Pirotska Toplana za grejanje koristi komprimovani gas, ali veliki broj individualnih lozišta u gradu i okolini, uz industriju i druge faktore, tokom zimskog perioda čine da je zagađenje vazduha veliko.

Kako bi videli koliki je tačan broj individualnih ložišta, projekat “Bolja energija” u Pirotu će sprovoditi američka agencija za međunarodni razvoj USAID.

Pročitajte još:

S obzirom da individualna ložišta ostaju dominantan izvor zagađenja vazduha suspendovanim česticama na lokalnom nivou, jedna od aktivnosti koju realizuje projekat “Bolja energija“, koji podržava USAID u Srbiji, je i priprema i pilotiranje metodologije za izradu lokalnog katastra (evidencije) individualnih ložišta u domaćinstvima – saopštavaju iz Grada.

Ta metodologija treba da pomogne u sticanju jasne slike o izvorima zagađenja vazduha na lokalnom nivou, kao i da pruži osnov za usmereno, strateško i dugoročno rešavanje ovog problema, a kada bude razvijena, metodologija će biti na raspolaganju i ostalim lokalnim samoupravama.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić kaže da je Pirot prepoznat kao poželjan partner na realizaciji tog projekta, da je veliki uticaj zagađenja vazduha na kvalitet života i da su potrebne značajne mere čijim bi se sprovođenjem ono smanjilo.

Izvor: Južne vesti

PROBLEM SA VODONIKOM KOČI ZAKON EU O OBNOVLJIVIM IZVORIMA ENERGIJE

16.02.2023

hydrogen-g3a91240b7_1920 — Foto-Ilustracija (akitada31)

Zakonodavac zadužen za upravljanje pregovorima o revidiranoj direktivi EU o obnovljivoj energiji otkazao je novu rundu pregovora, svaljujući krivicu na Evropsku komisiju jer nije predstavila ključni deo srodnog zakonodavstva.

Revidirana direktiva ima za cilj da udvostruči količinu obnovljivih izvora energije u Evropi, sa ciljem da se udeo vetra, sunca i biomase poveća od 40-45 odsto u odnosu na trenutnih 22 odsto do 2030. godine.

U razgovorima, poznatim kao „trijalozi”, učestvuju predstavnici Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Saveta Evropske unije koji pregovaraju o predloženom zakonu.

„Želim da vas obavestim da planiram da otkažem naš sledeći razgovor jer do sada nismo dobili ažuriranu verziju “delegiranog akta”, navodi se u e-poruci Markusa Piepera, poslanika desnog centra Nemačke, koja vodi pregovore u ime parlamenta.

„Delegirani akt” definiše koliko je „dodatne” obnovljive električne energije potrebno da bi se sintetički vodonik kvalifikovao kao „zeleni” prema revidiranoj direktivi.

Direktiva definiše udeo obnovljive energije koji se mora postići u sektoru transporta, a koji uključuje vodonik među takozvanim obnovljivim gorivima nebiološkog porekla (RFNBO).

Otkazivanjem pregovora, nemački poslanik vrši pritisak na Evropsku komisiju kako bi predstavila svoj skup pravila o dodatnosti, za koji se očekivalo da će biti poznat u decembru 2021.

Ipak, nisu svi u parlamentu pozdravili Pieperov potez.

„Ovo otkazivanje nije dogovoreno sa drugim političkim grupama”, naglasio je Nikolas Gonzales Kasares, predstavnik socijalista za pregovaračkim stolom, koji je osudio Piperovu „jednostranu akciju” i nazvao je „neprihvatljivom”.

Kristof Grudler, koji predstavlja grupu centris Renev u parlamentu, takođe je reagovao.

„Da li je ovo demokratija? Odbijam da dozvolim da obnovljivi izvori budu taoci hirova!” napisao je na Tviteru.

Pročitajte još:

Istorija intervencija

Evropska komisija je još 2018. godine dobila zadatak da izradi pravilnik kojim bi se osiguralo da elektrolizatori koji proizvode zeleni vodonik koriste samo „dodatnu” energiju vetra ili sunca i da ne uskraćuju druge sektore oskudnoj obnovljivoj električnoj energiji.

Zakon je, međutim, nekoliko puta odlagan zbog intervencija zemalja EU, poslanika u Parlamentu i komesara uključenih u proces.

U decembru 2021. nova nemačka vlada je izvršila pritisak na Komisiju da odloži pravila i oblikuje ih više po nemačkom ukusu, kako je otkrio EURACTIV.

Francuska je, sa svoje strane, bila zauzeta pojačavanjem pritiska da se nuklearna energija sa niskim sadržajem ugljenika prizna u zakonu.

Sam Pieper pokušao je da interveniše. U septembru 2022. on je predložio amandman na Direktivu o obnovljivoj energiji koji bi otvorio vrata širokoj proizvodnji vodonika, bez obzira na izvor električne energije.

Ovo bi, zauzvrat, umanjilo sposobnost Komisije da reguliše vodonik putem pravila dodatnosti. U to vreme, Poverenik je čak sugerisao da delegirani akt o dodatnosti vodonika možda više nije potreban.

Piperov potez izazvao je ljutnju industrije vodonika, a nemački poslanik je na kraju odustao od svoje inicijative.

Jorgo Chatzimarkakis, izvršni direktor industrijskog lobističkog tela Hidrogen Europe, rekao je za EURACTIV da industriji „hitno treba” delegirani akt. Dok bi direktiva mogla potrajati godinama da se implementira, delegirani akt bi stupio na snagu skoro odmah, tvrdi on.

U decembru je izvršna vlast EU konačno predstavila dokument sa kojim se većina zainteresovanih strana slaže. Pritisak je na kraju smanjen, pre svega zbog zabrinutosti unutar same Komisije.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen od tada je preuzela vođstvo po tom pitanju. Kako bi pravila o vodoniku postavila kao prioritet, kako je poznato EURACTIVU, želi da uskladi politiku sa sopstvenim industrijskim planom Green Deal-a i predstojećim Zakonom o neto-nultoj industriji za koji se očekuje da će biti predstavljen sredinom marta.

„Delegirani akt i Direktiva o obnovljivoj energiji su usko povezani”, rekao je Chatzimarkakis za EURACTIV, rekavši da su „oboje kritični za sektor vodonika” i ključni deo industrijskog plana EU “Zeleni dogovor”, koji je Komisija nedavno predstavila.

Dok se EU bori sa pravilima o „dodatnosti” vodonika, SAD nastavljaju sa svojim sopstvenim Zakonom o smanjenju inflacije, koji stvara povoljne uslove investitorima u proizvodnji vodonika.

Izvor: EURACTIV.rs

Kompostiranje kao deo skalirane cirkularne ekonomije

16.02.2023

Šoping centri i poslovne zgrade su generatori velikih količina organskog otpada, zbog čega je primena efikasnih strategija upravljanja i ovom vrstom otpada od velike važnosti. Podizanje svesti i edukovanje javnosti i društva na ovu temu je krucijalno.

Biorazgradivi, organski otpad ima veliki uticaj na životnu sredinu, jer se njegovim deponovanjem opterećuju sve tri komponente – vazduh, voda i zemljište. Upravo imajući to u vidu, važno je uticati na to da se organski otpad u što većoj meri ukloni sa deponija, da se na adekvatan način tretira i pretvori u vredan resurs.

Jedan od načina tretmana otpada organskog porekla je i kompostiranje. Zbog toga smo posebno ponosni na projekat nabavke kompost mašine, koja se nalazi na objektu UŠĆE Shopping Center koji je deo UŠĆE komercijalnog kompleksa, a čijom je nabavkom, pored reciklaže, kompostiranje uvedeno kao dodatna strategija upravljanja otpadom.

UŠĆE kompleks poseduje oko 16.000m2 zelenih površina iz kojih se godišnje generiše oko 96m3 organskog otpada. Takođe, kompleks generiše i organski otpad iz kuhinja restorana koji se nalaze u UŠĆE Shopping Centeru. Ova kompost mašina, proizvođača ECOCREATION iz Holandije, poseduje kapacitet 274 kg/dan, a odlikuje je ubrzana metoda kompostiranja u roku od 24 časa, što je čini veoma pogodnom i primenljivom za urbano okruženje.

Korišćenje komposta unapeđuje plodnost zemljista, pomaže da se zadrži njegova vlažnost, čime se pospešuje rast i razvoj biljaka. Primenom komposta smanjuje se potreba za korišćenjem hemijskog đubriva, utiče se na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i produžava se vek korišćenja deponija. Sam proces kompostiranja, pored toga što doprinosi dekarbonizaciji i smanjenju uticaja na životnu sredinu, paralelno podstiče dodatnu edukaciju postojećeg poslovnog kadra i otvara prilike za kreiranje novih radnih mesta.

Kompostiranje zapravo donosi inovaciju koja se ogleda u novom poslovnom modelu, a koji podrazumeva tretman otpada na mestu gde se i generiše. Važno je istaći da se proces odvija bez emisije metana, zapremina otpada se smanjuje za oko 85 odsto, kao i emisija štetnih gasova prouzrokovana transportom i logistikom. Zahvaljujući kompost mašini koju smo nabavili, organski otpad generisan u UŠĆE Shopping centru i UŠĆE Towers poslovnim zgradama pretvaramo u vredan kompost.

Nabavku kompost mašine na UŠĆE komercijalnom kompleksu podržao je projekat “Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji” koji finansira Vlada Japana, a sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije. U okviru ovog projekta ostvareno je i strateško partnerstvo sa Privrednom komorom Srbije, sa kojom smo održali i serijal edukativnih radionica, kako za zakupce i saradnike koji posluju u okviru MPC Properties poslovne mreže, tako i za posetioce UŠĆE Shopping Centera, a sve u ciju da im približimo sve prednosti procesa kompostiranja i odgovornog upravljanja otpadom.

Za nas kao sistem, projekat kompostiranja je veoma značajan jer kao odgovoran član lokalne zajednice želimo da spovodimo zelene incijative koje promovišu održivu poslovnu praksu, ali i edukuju širu zajednicu.

Pored kompostiranja, a u sklopu sprovođenja ESG strategije, MPC Properties je razvio i planira dalji razvoj niza projekata od solarnih panela na krovovima poslovnih i retail objekata, preko promocije alternativnih vidova transporta, reciklaže, implementacije zelenih krovnih bašti do urbanog pčelarstva.

Sanja Rubesa, Operations Project Manager, MPC Properties

BOFFETTI – SVETSKI PRIZNATI KVALITET SA ALPA

16.02.2023

I talijanska kompanija Boffetti posluje od 1982. godine, a dugogodišnje iskustvo omogućava joj da danas bude angažovana u svakoj fazi energetskih projekta. Sa Eduardom Bofetijem, inženjerom prodaje u ovoj kompaniji, razgovarali smo o putu koji su prošli od proizvodnje razvodnih tabli i drugih aparata do projektovanja i puštanja u rad raznih postrojenja na kopnu ili moru, uz korišćenje obnovljivih izvora energije i pametnih mreža.

EP: Nudite sve što je potrebno za realizaciju jednog projekta. Šta to tačno obuhvata?

Eduardo Bofeti: Možemo da ponudimo izradu tehničkih rešenja, dizajna, a zatim da izvršimo isporuku opreme, postavljanje instalacija, puštanje postrojenja u rad i njegovog daljeg održavanja. Vidite, kad imate poverenje u jednu kompaniju koja će preuzeti sve ove poslove, to znači da ćete značajno skratiti put do završetka projekta i željeni ishod učiniti izvesnim.

EP: U sektoru proizvodnje, takođe imate razvijen asortiman.

Eduardo Bofeti: Da. Od 2007. godine primenjujemo stečeno znanje i u proizvodnji artikala kao što su razvodne table, aparati, komponente za električnu distribuciju i brojni drugi. Razvili smo različite asortimane proizvoda tako da pokriju sve funkcije koje zahtevaju savremeni električni i industrijski sistemi. Proizvodi su takođe sertifikovani od nezavisnih lica (CESI, ACAE, SGS) koji su u skladu sa standardima IEC.

U fokusu:

EP: Na koji način poštujete principe cirkularne proizvodnje?

Eduardo Bofeti: Najveća prednost naših proizvoda je to što su dizajnirani tako da se lako rasklapaju na kraju njihovog korisnog radnog veka, nakon čega se njihove pojedinačne komponente mogu u potpunosti reciklirati. Svi materijali su katalogirani shodno njihovom ekološkom uticaju kako bi se olakšalo sakupljanje, reciklaža, dekontaminacija i transfer specijalizovanim i sertifikovanim kompanijama. Najzad, moram da istaknem i to da su svi naši proizvodi u potpunosti dizajnirani i napravljeni u našoj proizvodnoj fabrici u Italiji, a kroz našu prodajnu i servisnu mrežu prisutni smo na tržištima Evrope, Bliskog istoka, Azije, Afrike i Južne Amerike.

EP: Kako izgleda taj put od ideje do implementacije nekog projekta?

Eduardo Bofeti: Mi svakako nudimo prvo tehničko savetovanje, zatim radimo na izradi najboljeg rešenja, uz ekonomsku procenu nabavke. Nakon toga pristupamo integraciji proizvoda i opreme, dajemo analizu razvoja i toka rada projekta, i tek na kraju sledi puštanje postrojenja u rad i njegova sertifikacija. Za brojne klijente smo radili projektovanje velikih, složenih postrojenja, izgradnju elektro i instrumentalnih postrojenja, logističku podršku, organizaciju sa timovima stručnjaka i specijalizovanih tehničara, nabavku glavnog materijala i opreme, integraciju tehnologija i obuku operatera. Naročito smo ponosni na to da možemo da ponudimo specifične projekte na kopnu i moru, kao i u potencijalno eksplozivnim sredinama, zahvaljujući našem kvalifikovanom i sertifikovanom osoblju. Osim toga, mi pružamo i globalni servis koji je klijentima na raspolaganju 24 časa. To uključuje održavanje postrojenja i aktivnosti u hitnim slučajevima, kao i podršku tokom faze instalacije, puštanja sistema u rad, ili smanjenja zastoja i ponovnog aktiviranja postrojenja.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Belancima protiv plastičnog zagađenja okeana

16.02.2023

eggs-jaja-hrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Da li ste znali da jaja, osim kao ukusni doručak, mogu da se koriste za uklanjanje soli i mikroplastike iz morskih voda? Istraživači sa Prinstona pronašli su način da koriste belanca kako bi napravili aerogel, lagan i prozirni materijal koji se može koristiti, između ostalog, za filtraciju vode, skladištenje energije, kao i zvučnu i toplotnu izolaciju.

Vršeni su raznorazni testovi dok nije dobijena struktura aerogela koja je istraživačima bila neophodna.

Upravo su proteini u belancima doveli do strukture koja je istraživačima bila potrebna, a rezultati su pokazali da ovaj materijal može ukloniti so i mikroplastiku iz morske vode sa efikasnošću od 98 odsto, odnosno 99 odsto.

Dok su u početnim testovima korišćena obična belanca jaja kupljenih u prodavnici, u studiji se navodi da su i drugi slični komercijalno dostupni proteini dali iste rezultate.

Pročitajte još:

Sledeći korak za istraživače je rafiniranje procesa proizvodnje kako bi se mogao koristiti u prečišćavanju vode u većem obimu. Ukoliko se ovaj izazov može prevazići, onda ovaj materijal ima značajne prednosti jer je jeftin za proizvodnju, energetski efikasan za upotrebu.

U studiji se ističe da je aktivni ugalj jedan od najjeftinijih materijala koji se koriste za prečišćavanje vode. Međutim, naučnici su uporedili njihove rezultate sa aktivnim ugljem i bili su mnogo bolji.

Energetski portal

Koliko je opasan otpad opasan za Srbiju

16.02.2023

otpad , deponija — Foto-ilustracija: Pixabay (vkingxl)

Srbija nema pouzdane podatke o tome ko i koliko opasnog otpada proizvodi, niti sisteme za njegovo tretiranje i skladištenje – utvrdila je Državna revizorska instiucija. U opasan otpad spadaju rudarski, medicinski, farmaceutski, elektronski, a stučnjaci upozoravaju: sam po sebi nije bauk, ali jeste ako se njime nepravilno rukuje.

Koliko je opasan otpad opasan za Srbiju? Kako se tretira, a kako bi trebalo? Na poslednja dva pitanja odgovorilo je nekoliko bolničkih centara, tvrde da medicinski otpad pravilno tretiraju ali i da uvek može bolje.

„Ceo postupak uklanjanja medicinskog otpada ide u nekoliko faza: prikupljanje, sortiranje, razvdajanje, pakovanje, skladištenje, ukoliko ustanova to sama ne vrši, i na kraju, nakon transporta, sledi tretman medicinskog otpada koji se na našem Kliničkom centru vrši za infektivni materijal“, navodi dr Vladan Ćosić iz UKC u Nišu.

„Posle sterilizacije taj opasan otpad postaje neopasan i skladišti se u džakovima i kontejnerima i preuzima ga odgovarajuća firma koja vrši trajno skladištenje. Imamo četiri autoklava koji rade, ali su to stari autoklavi, 12,13 godina, uvek možete bolje, ali za to su nam potrebna odgovarajuća sredstva i odgovarajuće pomoći’’, kaže Dr Ljiljana Jovanović iz UKC u Kragujevcu.

Pročitajte još:

To potvrđuju i revizori – 35 odsto drobilica nije u upotrebi zbog zastarelosti, kvarova, preopterećenosti. Većina ustanova nema planove za upravljanje otpadom, izostaju i koordinacija i nadzor nadležnih.

Još veću štetu prave industrijski i komunalni otpadi koji su najveći zagađivači voda. EPS su revizori ponovo označili kao jednog od najvećih generatora industrijskih otpadnih voda u Srbiji.

„Fokus revizije je bio upravo na TENT-u A i B i nalaz njihov kaže da 70 odsto industrijskih otpadnih voda EPS-a su generisana u okviru ovih ogranaka’’, navodi revizor Goran Čabarkapa.

Reviziju su bazirali na podacima Agencije za zaštitu životne sredine iz 2020. godine, kada je od ispuštenih 3,6 milijardi kubika industrijskih otpadnih voda, iz EPS-a stiglo više od 95 odsto. Ta kompanija tvrdi suprotno: „Sve analize ukazuju da rad TENT B ne utiče na kvalitet reke Save i da je kvalitet reke uzvodno i nizvodno od termoelektrane u dobrom ekološkom statusu“.

Posle Estonije, najviše opasnog otpada generiše se u Srbiji, čak 30 odsto. Otuda preporuka revizora i nadležnim ministarstvima i preduzećima da unaprede upravljanje otpadom uz bolju kontrolu.

„Nemamo u ovom trenutku infrastrukturu za opasan otpad, skladište, centar za tretman, Srbija posle 20 godina u ovom delu Evrope nema Centar za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Ako pogledamo rast stranih, direktnih investicija, rast domaćih će biti ozbiljno zaustavljen ukoliko brzo ne rešimo pitanja skladištenja i tretmana opasnog, industrijskog otpada. Otpornost jedne ekonomije, na klimatske promene, na havarije koje dolaze od zemljotresa, od svih prirodnih nepogoda je takav da morate jačati otpornost infrastrukture“, naglasio je Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Od 2012. do 2020. godine na deponije je odloženo gotovo 150.000 tona opasnog otpada, odnosno petina njegove ukupne količine. Nešto manje od petine izvezeno je u inostranstvo, na dalju preradu.

Izvor: RTS

Naučnici upozoravaju – Ako počne rudarenje u dubokom moru, vodeni ekostistem će biti ugrožen

15.02.2023

humpback-ocean-kit — Foto-ilustracija: Pixabay (ArtTower)

Foto-ilustracija: Unsplash (Yannick Menard)

Komercijalno iskopavanje dubokog morskog dna koje bi uskoro moglo da počne, nanelo bi nepopravljivu štetu plavim kitovima i drugim retkim morskim životinjama, upozorili su naučnici.

U novoj studiji, istraživači i naučnici sa Univerziteta Ekseter i Grinpisa kažu da bi eksploatacija dubokog morskog dna mogla imati „značajan rizik za ekosisteme okeana“, sa „dugotrajnim i nepovratnim“ posledicama. Ova studija se fokusirala na sisare (sisare, delfine, pliskavice) i upozoravaju da su neophodna hitna istraživanja kako bi se procenila potencijalna šteta.

Istraživači dalje navode da kao i mnoge druge životinje i kitovi se suočavaju sa raznim stresorima uključujući klimatske promene, i vrlo malo istraživanja je zapravo radilo na ispitivanju uticaja eksploatacije minerala iz dubokog mora na morski svet.

Pročitajte još:

Oni objašnjavaju da su ovi sisari itekako osetljivi na zvukove, pa bi buka od rudarenja mogla imati veliki uticaj na njih. Zvuci koji će se proizvoditi rudarskim operacijama, prema terorijama naučnika verovatno će se preklapati sa frekvencijama na kojima kitovi komuniciraju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Paola Ocaranza)

Istraživači se žale da do sada nije objavljeno nijedno istraživanje na tu temu, a uskoro bi moglo da počne rudaranje u Tihom okeanu, koje je stanište oko 25 vrsta kitova, uključujući i delfine.

Pored toga, rudarske kompanije, navodno, ciljaju i mineralne resurse morskog dna u oblastima oko podmorskih planina i dubokih morskih hidrotermalnih izvora. Ova područja i vode oko podmorskih planina su poznati kao važna staništa za neke populacije kitova koji se hrane ili se pregrupišu oko njih.

Kompanije za rudarstvo još nisu dobile dozvole da počnu komercijalno rudarenje, ali postoje neke informacije da će uskoro podneti zahteve.

Naučnici upozoravaju da ako im se to dozvoli, mašine bi mogle da rade 24 sata dnevno, proizvodeći zvukove na različitim dubinama. Ukoliko iskopavanja počnu, mnogi su ubeđeni da će ih tada teško zaustaviti, zato sada traže hitne reakcije.

Energetski portal

ODGOVORNOST PREMA PRIRODNIM RESURSIMA I ZAJEDNICI

15.02.2023

U javnosti su sve češći pozivi da se aktivno radi na zaustavljanju ili usporavanju klimatskih promena. Ujedinjene nacije usvojile su 17 Ciljeva održivog razvoja koji su svojevrsni poziv na akciju za stvaranje prosperitetnijeg sveta gde će se svim stanovnicima omogućiti dostojanstven život, ekonomski napredak, pristup prirodnim resursima i mir. Među tim Ciljevima, značajan broj se odnosi na odgovoran odnos prema prirodnim resursima, dostupnost energetskih izvora i industrijske inovacije koje pomažu zaštitu životne sredine. U skladu sa tim, kompanije iz energetskog sektora sve češće su u fokusu kao predstavnici industrije koja treba da pruži značajan doprinos dekarbonizaciji i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, te odlučno doprinese očuvanju životne sredine i ekonomskom napretku, uz podršku razvoju zajednice u kojoj posluju.

Za kompaniju NIS, kao jednu od vodećih energetskih korporacija u jugoistočnoj Evropi, ova dilema ne postoji, jer su principi održivog razvoja u temelju svih biznis procesa kompanije. Sprovodeći svoju energetsku tranziciju, NIS već godinama doprinosi ostvarenju Ciljeva održivog razvoja UN. Osim toga, ova kompanija je pionir u našoj zemlji kada je reč o izveštavanju o održivom razvoju. Prvi verifikovani Izveštaj u skladu sa standardima Global Reporting Initiative (GRI), vodeće organizacije u svetu u oblasti održivog poslovanja, NIS je objavio još 2011. godine. Od tada svake godine kompanija na transparentan način obaveštava najširu javnost o svojim poslovnim aktivnostima i društveno odgovornim programima. U izveštajima o održivom razvoju NIS prepoznaje 12 od 17 Ciljeva održivog razvoja UN čijem ostvarenju doprinosi svojim poslovanjem. Reč je o sledećim ciljevima: dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija, inovacije i infrastruktura, održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, akcija za klimu, život na Zemlji i mir, pravda i snažne institucije.

U FOKUSU:

Kako bi doprinela procesu dekarbonizacije, kompanija NIS već godinama posvećeno sprovodi svoju zelenu agendu. Za NIS održivi razvoj podrazumeva ekonomski napredak uz održivo korišćenje prirodnih resursa, te aktivnosti koje pored pozitivnih biznis efekata daju i značajne rezultate po pitanju zaštite životne sredine. Tako je NIS od 2009. godine u ekološke projekte i projekte koji imaju značajne efekte na unapređenje zaštite prirode uložio oko 900 miliona evra. Jedan od primera jeste i postrojenje za Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo, vredno više od 300 miliona evra. Ovaj kompleks omogućio je proizvodnju većih količina tržišno najvrednijih goriva i značajno je smanjio emisije sumpor-dioksida, azotnih jedinjena i praškastih materija. Zahvaljujući ovom, i nizu drugih ekoloških ulaganja, Rafinerija u Pančevu postala je prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo integrisanu IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.

Ciljevima održivog razvoja UN kompanija NIS doprinosi i inovativnim tehnologijama. Tako je nedavno u komercijalni rad puštena TE-TO Pančevo, gasna elektrana u kojoj će se istovremeno proizvoditi toplotna i električna energija. Električna energija se distribuira u energetski sistem Srbije čime NIS dodatno doprinosi energetskoj sigurnosti države, dok se energija proizvodi iz gasa koji je ekološki prihvatljiviji energent.

Zaposleni u NIS-u takođe aktivno učestvuju u brojnim ekološkim akcijama i inicijativama. Tako su krajem 2021. godine članovi Kluba volontera NIS-a učestvovali u sadnji 500 sadnica platana i javora u okolini Rafinerije nafte u Pančevu, a ekološke akcije bile su u fokusu Kluba volontera tokom čitave 2022. godine. Iz NIS-a navode da će i u narednom periodu biti spremni da daju puni doprinos ostvarenju Ciljeva održivog razvoja UN, svesni da na taj način doprinose i unapređenju ekološke slike naše zemlje.

Priredila: Nevena Đukić

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Danas se obeležava svetski dan nilskih konja

15.02.2023

hippo-gd33e9378e_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (dapple1)

Današnji dan obeležava se kao Svetski dan nilskih konja, stanovnika naše planete koji zaslužuje da njegovoj veličanstvenosti poklonimo makar malo pažnje i probudimo svest o njihovoj ugroženosti. Ove životinje u svom imenu nose veliku simboliku koja se odnosi na opstanak čitavog biodiverziteta.

Iako ova životinja datira na planeti milionima godina i zauzima treće mesto na spisku najvećih kopnenih životinja, njen opstanak je ugrožen ljudskim faktorom. Ilegalan lov i gubitak staništa sveli su ovu vrstu na nešto više od 100.000 jedinki, koje sada žive u zaštićenim područjima. Nilski konji dele se u dve vrste i postoje mali i veliki. Male nazivaju i patuljasti nilski konj, a njihova vrsta broji svega dve do tri hiljade jedinki i one žive u Africi.

Pročitajte još:

Prošle godine bilo je i predloga da se ova vrsta doda na listu ugroženih, ali strane Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune CITES, odbile su predlog. Da je odluka bila drugačija, ove životinje mogle bi da dobiju dodatnu zaštitu kada je reč o ilegalnoj trgovini njima. Međutim, neke zemlje Afrike pobunile su se, iznoseći stav da populacija nilskih konja nije ugrožena. Nilski konji često se ubijaju pod izgovorom da se njihovo meso koristi za ishranu, ali iza toga krije se činjenica da njihovi očnjaci od slonovače imaju veliku vrednost.

Ne samo da su ugroženi usled izlovljavanja, već im veliku opasnost predstava globalno zagrevanje i klimatske promene. Nilski konji veliki deo života provode u vodi, zbog čega sve češće suše mogu da ugroze njihova staništa.

Na ovaj dan ne slavimo samo život nilskih konja, već i čitavog biodiverziteta. Na engleskom jeziku ove životinje nazivaju se HIPPO, a njihov naziv ujedno predstavlja važan akronim koji je izveden iz pet reči na engleskom jeziku. Akronim simbolično predstavlja pet osnovnih faktora zbog kojih je biodiverzitet čitave planete ugrožen.

H (Habitat alteration) označava izmenu staništa, I (Invasive species) označava invanzivne vrste, P (Pollution) označava zagađenje, P (Population growth) porast ljudske populacije i O (Overexploitation) prekomernu eksploataciju.

Katarina Vuinac

Deponija u Vinči počela sa spaljivanjem otpada i proizvodnjom energije

15.02.2023

Kompanija Beo Čista Energija, firma koja upravlja sanacijom stare i izgradnjom nove deponije u Beogradu koja se nalazi u naselju Vinča, počela je da spaljuje otpad i da proizvodi električnu i toplotnu energiju.

Ovako dobijena struja biće dovoljna za snabdevanje pet odsto beogradskih domaćinstava i toplotnu energiju za zagrevanje deset odsto stanova u Beogradu.

Prvo spaljivanje otpada predstavlja poslednju fazu probnog rada postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije i planirano je da traje do juna.

Aktiviranje postrojenja za energetsko iskorišćavanje komunalnog otpada, snage 103 MW (mega-vata), predstavlja jedan od najvažnijih delova javno-privatnog partnerstva za sanaciju divlje deponije Vinča i novi sistem odlaganja otpada na toj lokaciji.

Pročitajte još:

Video o početku rada postrojenja dostupan je na kanalu Beo Čiste Energije.

Godišnji kapacitet za spaljivanje otpada je 340.000 tona i od toga se može dobiti 30,24 MWh struje i 56,5 MWh toplotne energije.

Ukoliko budu pribavljenje sve neophodne dozvole nadležnih institucija, postrojenje bi pun kapacitet trebalo da dostigne u junu.

Energetski portal

Amazon prodaje zelenu salatu uzgajanu uz pomoć robotike

14.02.2023

zelena_salata — Foto-ilustracija: Unsplash (Agence Producteurs Locaux Damien Kühn)

Amazon ulaže u održivu poljoprivredu – tehnološki gigant sada prodaje zelenu salatu koja je uzgajana korišćenjem 92 odsto manje vode i 55 odsto manje đubriva od konvencionalnog načina. Salata bez pesticida dostupna je onlajn korisnicima Amazon Fresh programa u odabranim prodavnicama u San Francisku.

U ovom poduhvatu Amazon se udružio sa klimatskim startapom Hippo Harvest koji uzgaja salatu korišćenjem robotike. Taj način je dizajniran da smanji upotrebu vode i đubriva, otpad od hrane i upotrebu zemljišta. Startap koristi mašinsko učenje da izračuna optimalnu količinu vode, svetla i đubriva koji su potrebni za uzgoj salate.

Biljka se gaji u kontrolisanom okruženju, što znači da nisu potrebni pesticidi, a umesto njih se koristi prirodne alternative, poput ulja nane i korisnih insekata. Takođe, bašte su locirane u blizini pijaca kako bi se smanjile emisije izazvane transportom, a mogu biti čak i u oblastima sa malo vode i zemlje.

Pročitajte još:

Hippo Harvest je nedavno potpisao Climate Pledge, inicijativu koju je Amazon podržao, a koja poziva biznise da postave ciljeve da dostignu nula emisija do 2040. godine.

Potpredsednica programa za održivost u Amazonu Kara Herst rekla je da je neophodna brza akcija kako bi poljoprivreda postala otpornija na rastuće klimatske uticaje.

,,Kako imamo sve manje vode, potrebno je da poljoprivrednicima damo rešenja koja im omogućavaju da upotrebe prirodne resurse na najbolji način čime se osigurava da svako ima pristup svežim proizvodima”, kaže Herst.

Izvor: eKapija

Volvo Trucks obeležava svetski dan očuvanja energije

14.02.2023

Značaj korišćenja energije, potrošnje i uticaja energije na održivost globalnog ekosistema, života i razvoja je pitanje koje je važno za sve nas.

Želeli bismo da zajedno utičemo, prvo svojim ličnim primerom, na podizanje i buđenje svesti o značaju očuvanja energije.

Volvo Trucks kao društveno odgovorna kompanija u svemu što radi primenjuje princip održivosti.

Kao lider u polju elektromobilnosti, medju prvima je dala svoj doprinos smanjenju uticaja na klimatske promene, počevši sa proizvodnjom cele game električnih komercijalnih vozila. Da bi se ubrzao prelazak na održiviji transport, cilj kompanije Volvo Trucks je da ceo asortiman proizvoda bude bez upotrebe fosilnih goriva do 2040. Električni kamioni će igrati ključnu ulogu u postizanju tog cilja.

Pročitajte još:

Naš cilj je da edukujemo naše kupce, javnost i zajedno uradimo nešto dobro za našu planetu.

Svako od nas može da da svoj doprinos i da u svakodnevnom životu shvati važnost okretanja održivim neiscrpnim izvorima ili alternativnim vidovima energije kako bi energetski sistem bio izvestan.

Ukoliko ste vlasnik kompanije unapredite energetske efikasnosti u industrijskim postrojenjima, halama, pogonima, korišćenjem obnovljivih izvora energije u cilju stvaranja samoodrživih sistema, korišćenjem savremene pametne štedljive tehnologije. Ukoliko ste pojedinac unapređenjem energetske efikasnosti kuća i stanova postavljanjem dobre izolacije, zamenom stolarije, racionalnim korišćenjem električne i toplotne energije u domu, zamenom klasičnih sijalica LED i štedljivim sijalicama, korišćenjem dnevnog svetla svugde gde je moguće, isključivanjem većine električnih uređaja dok ih ne koristimo i vođenjem računa o načinu gradnje objekata dajte svoj doprinos.

Štedljivo korišćenje energije ne podrazumeva narušavanje kvaliteta života, već niz konkretnih mera i aktivnosti koje će dovesti do promene načina ponašanja i odgovornijeg odnosa svih članova društva.

Pozivamo vas da date svoj doprinos i zajedno stvorimo svet u kome želimo da živimo.

Izvor: Volvo Trucks

Napravljeni senzori koji bi značajno mogli da uštedete vodu za navodnjavanje

14.02.2023

Pametni elektronski senzori tla mogli bi da obezbede poljoprivrednicima da isporučuju prilagođene doze vode za svoje useve, što bi dovelo do uvećanja proizvodnje hrane uz uštedu vode.

Istraživači sa Univerziteta Nauke i tehnologije Kralj Abdulah su razvili brz i osetljiv senzor vlage u zemljištu, u čijem srcu se nalazi metalno-organski okvir (MOF) sa veoma visokim afinitetom prema vodi.

Svima je poznato da je efikasna upotreba vode važna poljoprivrednicima koji rade na tome da obezbede što više hrane i to u uslovima klimatskih promena. Istraživači navode da upravljanje navodnjavanjem može pomoći u poboljšanju kvaliteta useva, smanjenju poljoprivrednih troškova i očuvanju vode, a upravo ovi visoko osetljivi i selektivni senzori vlage u tlu nude potencijal za poboljšanje procesa upravljanja vodom.

Pročitajte još:

Ovaj metalno – organski okvir je zapravo visoko porozni sintetički materijal sa unutrašnjom strukturom nalik kavezu koja se može prilagoditi da zadrži specifične male molekule, uključujući vodu.

Kako se navodi u istraživanju MOF-ovi su odabrani na osnovu njihove hidrolitičke stabilnosti, kapaciteta vode i upijanja vode. Tim je obložio metalno-organski okvir mikrosenzorom sa interdigitalnim elektrodama koji se može proizvesti inkjet štampom ili laserskim graviranjem. Kada je ovaj senzor umetnut u vlažno tlo, vazduh u MOF-u je istisnut vodom, a taj proces se može detektovati i meriti.

Istraživači su ovaj uređaj testirali na glinovitim i ilovastim peskovitim tipovima zemljišta, što može pokazati značajne razlike u teksturi i kapacitetu zadržavanja vode. U planu je da dizajniraju i razviju prenosiv prototip ovog senzora vlage u zemljištu zasnovanog na MOF-u koji se lako može koristiti za merenja na terenu.

Energetski portal

Pomoć EU od 165 miliona evra za energetski sektor Srbije

14.02.2023

novac_biljka — Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Finansijski sporazum za paket energetske podrške Evropske unije Srbiji, vredan 165 miliona evra, danas su potpisale ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Tanja Miščević i zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva.

Sporazum je potpisan u Nacionalnom dispečerskom centru „Elektromreže Srbije”, a događaju su prisustvovali i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i generalni direktor „Elektromreža Srbije” Jelena Matejić.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je ovo veliki i važan dan za našu zemlju, s obzirom na to da smo samo u jednom danu dobili na poklon od EU jedan odsto naših predviđenih prihoda za godišnji budžet.

Podrška Zapadnom Balkanu u sferi energetike iznosiće ukupno milijardu evra kroz dva paketa pomoći, podsetio je predsednik i dodao da je pomoć koja je danas potpisana u okviru paketa od 500 miliona evra za ovaj region.

,,Smatramo da je važno ne samo da nastavimo saradnju sa EU, već i da ubrzamo evropski put, radimo na vladavini prava i daljoj demokratizaciji društva i sve ono što znači građanima Srbije bolji život’’, poručio je predsednik.

Prema njegovim rečima, naša robna razmena sa EU iznosila je približno 40 milijardi evra, što je rast od 27,7 odsto u odnosu na 2021. godinu i predstavlja 59 odsto naše ukupne robne razmene sa svetom.

Izvoz Srbije u EU dostigao je gotovo 18 milijardi evra, a vrednost uvoza je 21,4 milijarde evra, precizirao je predesnik Vučić i napomenuo da je razmena prehrambenih proizvoda iznosila 4,58 milijardi evra, od čega imamo suficit od 300 miliona evra.

Pročitajte još:

On je objasnio da je od prelaznog trgovinskog sporazuma iz 2009. zaključno sa 2022. godinom naša robna razmena sa EU porasla četiri puta, izvoz čak 5,4 puta, odnosno 14,5 milijardu evra, i dodao da od toga isplaćujemo ceo javni sektor i gradnju infrastrukturnih objekata.

Evropska unija je, kako je napomenuo, u okviru investicionog okvira za Zapadni Balkan opredelila i 55 miliona evra bespovratno za pripremu i 604 miliona evra za realizaciju projekata.

Šef Delegacije EU u Srbiji Žiofre rekao je da je Finansijski sporazum za paket energetske podrške konkretan primer solidarnosti EU prema Srbiji i njenim građanima, koji će pomoći ranjivim porodicama i preduzetnicima da se izbore sa energetskom krizom, omogućiti energetsku bezbednost Srbije, podržati energetsku mapu puta i ciljeve na njoj, kao i tranziciju na zelenu energiju.

On je poručio da postoji puna i nedvosmislena posvećenost Evropske unije Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju.

To su jednoglasno potvrdili evropski lideri u decembru na samitu u Tirani, ali to nisu samo reči već postoje i dela, kao i sredstva kojima se ona postižu, objasnio je šef Delegacije EU.

Reč je o sporazumu kojim je našoj zemlji predviđena pomoć kako bi se lakše izborila sa aktuelnom energetskom krizom. Novac se stavlja na raspolaganje za sprovođenje energetske mape puta Vlade Srbije, koja opisuje na šta bi trebalo da se potroše sredstva EU, navodi se na sajtu Vlade Republike Srbije.

Plan sadrži veći broj mera, kao što su davanje subvencija za ugrožena domaćinstva, a zahvaljujući tome tokom ove godine biće zaštićen najmanje isti broj domaćinstava kao i 2022. godine. Predviđeno je da taj broj postepeno poraste na 190.000 domaćinstava do kraja 2023. godine.

Druga mera predstavlja zaštitu malih i srednjih preduzeća od visokih cena struje kako bi im se pomoglo da nastave sa radom uprkos visokim cenama električne energije. Od toga će imati podršku najmanje isti broj preduzeća kao i prethodne godine, odnosno najmanje 70.000.

Treća mera je ušteda energije kroz podsticaj potrošačima električne energije, a četvrta povećana konkurencija na tržištima gasa i električne energije, što podrazumeva razdvajanje i sertifikaciju svih operatera gasa, otvaranje tržišta gasa i sprovođenje aukcija za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora.

Peta mera je energetska bezbednost koja podrazumeva sufinansiranje projekata i usvajanje investicionih planova u elektroenergetskom, naftnom i gasnom sektoru.

Šesta mera se odnosi na promovisanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, a podrazumeva šemu subvencija domaćinstvima u stambenim zgradama sa više porodica za sprovođenje mera energetske efikasnosti i subvencinisanje solarnih panela, toplotnih pumpi za privatne kuće, mala i srednja preduzeća i javne zgrade.

Energetski portal

Đedović: Neophodno završiti potpunu reorganizaciju u JP „Srbijagas“

14.02.2023

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Foto: Emilija Jovanović-Ministarstvo rudarstva i energetike

O reformama u gasnom sektoru, investicijama i planovima poslovanja tog preduzeća u tekućoj i narednim godinama razgovarali su Dubravka Đedovi, ministarka rudarstva i energetike i Zoran Jovčić, v.d. direktor preduzeća „Transportgas Srbija“.

Ministarka je istakla da će ovu godinu obeležiti reforme i značajne investicije u energetskom sektoru kao i da je potrebno završiti reorganizaciju JP „Srbijagas“.

„Neophodno je da završimo potpunu reorganizaciju JP „Srbijagas“ koju smo započeli prenošenjem vlasništva nad “Transportgasom” sa “Srbijagasa” na Republiku Srbiju. “Transportgas” je danas nezavisni operator transportnog sistema ali moramo da ispunimo sve zadatke iz Akcionog plana kako bismo uspešno sproveli reforme u gasnom sektoru”, objasnila je ministarka.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima ove jeseni biće završena izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske koja je od strateške važnosti za našu državu.

“Njenom izgradnjom ćemo diversifikovati snabdevanje gasom iz drugih izvora, dok se planira gasna interkonekcija sa Severnom Makedonijom. Nastavićemo sa redovnom komunikacijom sa “Transportgasom” kako bismo u rokovima realizovali projekte u gasnom sektoru”, rekla je Đedović, navodi se u saopštenju.

Jovičić je istakao da resorno Ministarstvo pruža podršku preduzeću u procesu razdvajanja sa “Srbijagasom” i da će biti partner drugim gasnim preduzećima kako bi se ubrzano sprovela gasifikacija u zemlji.

Energetski portal

U kojim gradovima je odobreno najviše energetskih olakšica

14.02.2023

novac — Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Uredbom o energetski ugroženom kupcu olakšana je procedura i proširena lista korisnika koji mogu da dobiju popuste na račune za struju, gas i daljinsko grejanje. Cilj je da olakšice stignu do 190 hiljada ugroženih građana, ali je to pravo ostvarila tek trećina od tog broja.

U januaru najviše energetskih olakšica odobreno je na području Užica, Vranja, Novog Pazara, Sombora, Leskovca. U Beogradu samo dve hiljade. U Prokuplju je bilo 100 zahteva manje nego u istom mesecu lane.

“Do sada je stiglo 550 prijava za status energetski povlašćenog kupca za električnu energiju. Zahtevi su pristigli kako sa teritorije grada tako i sa seoskog područja. Odziv bi mogao da bude mnogo veći s obzirom da je država pojednostavila proceduru”, kaže Marko Kostadinović, član Gradskog veća Prokuplja.

Pročitajte još:

Besplatnih do 250 kilovat sati mesečno, do 770 kubika gasa u grejnoj sezoni ili do 60 posto umanjenja računa za daljinsko grejanje mogu dobiti primaoci – socijalne pomoći, roditeljskog dodatka, tuđe nege i pomoći, ali i druge porodice u zavisnosti od prihoda i broja čalnova.

“Građani sa ugroženim zdravstvenim stanjem mogu da apliciraju, i seoska domaćinstva sada imaju promenjen način apliciranja – više se ne gleda da li imaju više nekretnina, sada se gleda mesečni prihod seoskog domaćinstva”, rekao je Milan Aleksić, pomoćnik ministarke energetike.

Zahtev za sticanje statusa energetski ugroženog kupca je besplatan a predaje se gradskoj upravi. Mali odziv je posledica nedovoljne obaveštenosti građana, pa u Ministarstvu energetike pozivaju lokalne službe da pojačaju informisanje potrošača o povlasticama.

“Upotrebićemo mehanizme gde ćemo uz pomoć drugih institucija kontrolisati opštine da li se na pravi način primenjuje uredba i da li pomoć dolazi do ljudi kojima je ona potrebna”, kaže Aleksić.

Dešava se i da građani nemaju sva dokumenta što usporava proces odobrenja zahteva. Trebalo bi da se zna da neke potvrde elektronski mogu da pribave i same gradske službe.

Izvor: RTS

1...352353354...1,673 Page 353 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM