Istočna Srbija dobija prvi vetropark “Krivača”

08.02.2023

cape-ortegal-vetar-vetroelektrana — Photo-illustration: Pixabay (makunin)

„Krivača” je prvi vetropark koji će biti izgrađen u istočnoj Srbiji, na teritoriji opštine Golubac. Prostiraće se na 56 km² sa kapacitetom od 105,6 MW.

Vetroturbine koje će biti instalirane isporučiće nemačka Nordex grupa, jedan od najvećih svetskih proizvođača, čiji je ovo prvi projekat u Srbiji.

Čak 22 vetroturbine godišnje će proizvoditi 310 GWh zelene električne energije. Prema procenama to će biti dovoljno za snabdevanje oko 75.000 domaćinstava i smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 115.000 tona godišnje.

Ovo je ujedno prvi projekat obnovljive energije u zemlji koji uključuje komercijalni ugovor o kupovini električne energije (PPA), a zaključen je sa švajcarskim proizvođačem i trgovcem energijom AXPO.

Pročitajte još:

Vetropark “Krivača” biće priključen na 110 kV elektroenergetsku mrežu, u izgradnji su dva dalekovoda 110 kV, a u planu je i izgradnja objekta 33/110 kV transformacije VE “Krivača”, te proširenje postojećih 110/35 kV trafostanica Veliko Gradište i Neresnica.

Izgradnja VE “Krivača” je počela krajem prošle godine, a očekuje se da vetropark bude potpuno operativan krajem 2023. godine.

Energetski portal

Izabrano pobedničko idejno rešenje na konkursu za Studentski grad u Beogradu

08.02.2023

Pobedičko idejno rešenje studija Nous Architecture iz Turske — Foto: Promo

Na izložbi u Palati Srbija predstavljeno je pobedničko idejno rešenje na javnom međunarodnom arhitektonsko-urbanističkom konkursu “Studentski grad – Beograd”.

Imajući u vidu potrebu za povećanjem smeštajnih kapaciteta studentskih domova u okviru univerzitetskih centara, Ministarstvo prosvete je, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), raspisalo konkurs za uređenje kompleksa, izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata u kompleksu Studentski grad na Novom Beogradu, navodi se u saopštenju.

Konkurs je sprovelo Udruženje arhitekata Srbije.

Na konkurs je stigla 21 prijava, a žiri, kojim je predsedavala arhitekta dr Grozdana Šišović, jednoglasno je odlučio da prvu nagradu (u iznosu od 28.000 dolara) dodeli Studiju Nous Architecture iz Turske. Iz ukupnog nagradnog fonda konkursa od 56.000 dolara, osim prve nagrade, dva rešenja su nagrađena iznosima od po 7.000 dolara, a pet sa po 2.800 dolara.

Na osnovu izabranog pobedničkog rešenja, kao naredni korak, sledi izrada urbanističko-tehničke i projektne dokumentacije, nakon čega će Ministarstvo objaviti tender za izvođenje radova.

Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da su radovi na novom objektu u Studentskom gradu deo Projekta “Studentsko stanovanje”, u okviru kog će biti završen i studentski dom u Nišu.

Pročitajte još:

“Cilj Ministarstva je da obezbedi dodatne kapacitete, stvori dobre i ekonomski prihvatljive uslove za smeštaj studenata i na taj način da dodatni podstrek našim mladima da ostvare svoje ambicije, jer je smeštaj tokom studija i dalje je jedno od najvažnijih pitanja koje studenti koji studiraju van mesta stanovanja i njihovi roditelji rešavaju. Izgradnjom ovog doma u Studentskom gradu obezbedićemo još 1.000 dodatnih mesta za smeštaj studenata u Beogradu koji je naš najveći univerzitetski centar”, rekao je ministar i dodao da bi radovi trebalo da počnu nakon izrade urbanističkog projekta i druge projektno-tehničke dokumentacije, u drugoj polovini 2024. godine.

Prema njegovim rečima, procenjena vrednost radova i opremanja je oko 26,5 miliona evra, a sredstva su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije i kredita Razvojne banke Saveta Evrope (CEB), koja godinama podržava unapređivanje učeničkog i studentskog standarda u Srbiji.

“Mi u CEB-u smo izuzetno ponosni što u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete Srbije pomažemo u finansiranju vodećeg projekta koji će obrazovanje učiniti dostupnim ekonomski ugroženim studentima kroz pristupačniji i poboljšani smeštaj”, rekla je Nadežda Gročkova Leruste, menadžerka CEB-a za Srbiju.

Poseban cilj konkursa bila je promocija principa cirkularne ekonomije i održive zelene gradnje, sa niskom potrošnjom energije, i njihova primena pri izgradnji objekata.

“Povećanjem broja visokoškolovanih mladih ljudi doprinosimo razvoju ekonomije koja se zasniva na znanju, što ima pozitivan uticaj na privredu i društvo, kao i na budući razvoj zemlje”, rekao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.

Energetski portal

Niš je dve godine bez Plana kvaliteta vazduha – dokument izrađen, ali Ministarstvo nije dalo saglasnost

08.02.2023

Plan kvaliteta vazduha je dokument koji Niš po zakonu mora da ima, ali iako ga je Institut za javno zdravlje još krajem 2020. godine sastavio – do danas on zvanično nije usvojen, jer Ministarstvo za zaštitu životne sredine za to nije dalo saglasnost. Nisu odgovorili u čemu je problem, a to ne zna ni predsenik niške Komisije za zaštitu životne sredine Miodrag Stanković, koji pretpostavlja da nije bio usklađen sa Budžetom i da zato borba za zdraviji vazduh u institucijama praktično stoji u mestu već dve godine.

Novinari Južnih vesti su još početkom decembra prošle godine pitali nadležne šta je sa Planom kvaliteta vazduha, na koji se godinama čekalo, a koji je tek krajem 2020. i zvanično objavljen. Institut za javno zdravlje je jedini odgovorio – da za to nisu nadležni, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije pojasnilo zbog čega na njihov Plan nisu dali saglasnost.

Miodrag Stanković je kao predsednik skupštinske Komisije za zaštitu životne sredine takođe saznao da Niš već dve godine nema Plan kvaliteta vazduha, iako takav dokument jeste sastavljen i kaže da je to bila jedna od tema njihove četvrte sednice.

Saznanja koja smo dobili iz Instituta za javno zdravlje, odnosno Centra za higijenu i humanu ekologiju – merenje kvaliteta vazduha koje je sprovedeno još 2018. godine pokazalo je treći stepen zagađenja vazduha u našem gradu i s obzirom da se radilo o visokom stepenu zagađenja bilo je potrebno izraditi Plan merenja i praćenja kvaliteta vazduha još tada. Plan kvaliteta vazduha za anglomeraciju Niš je urađen 2020. godine od strane Instituta, ali on do danas nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine – potvrđuje i Stanković.

Pročitajte još:

Zašto Ministarstvo nije dalo saglasnost ni Komisiji nije objašnjeno, ali jeste da je dokument vraćen lokalnoj samoupravi, da je bilo potrebno da se doradi, ali ne i šta konkretno.

“Ono što su takođe tada rekli iz Instituta je da je neophodna međusobna saradnja Grada Niša, Uprave za imovinu i održivi razvoj, KLER-a i Centra za higijenu i humanu ekologiju, kako bi se napravio dobar i kvalitetan Plan, kao i da je potrebno da Grad raspolaže verifikovanim podacima o kvalitetu vazduha za svih pet gradskih opština, što danas nije slučaj’’, ističe Stanković.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Stanković pretpostavlja da su razlozi za to što ovaj dokument nije zvanično usvojen to što nije bio usklađen sa Budžetom grada. Zato Niš praktično dve godine stoji u mestu i osim nekih internih projekata za smanjenje zagađenja vazduha, ne postoji institucionalna borba.

Ukazuje i na to što Niš više nema ni gradskog većnika koji bi se bavio zagađenjem vazduha, ali ni posebnu Gradsku upravu zaduženu samo za rešavanje tog problema.

“Na potezu je sada Grad, odnosno Gradsko veće, ali mi nemamo gradskog većnika koji se bavi konkretno ovom problematikom, treba neko u Veću da bude zadužen za tako nešto, a ranije smo imali i Sekretarijat za zaštitu životne sredine, sada ni to nemamo, već samo službu pri Gradskoj upravi koja radi neke poslove. Inicirano je da se povežu sve te institucije koje na neki način imaju neku ingerenciju kada je reč o kvalitetu vazduha i neko mora da preuzme obavezu, ja očekujem da to uradi Gradsko veće i da se to prilagodi budžetu, da se vidi šta konkretno može da se realizuje u 2023. godini, šta sledeće godine’’, ističe Stanković.

Zbog svega Stanković sumnja i da gradskoj vlasti zagađenje vazduha nije prioritet, iako je reč o problemu koji direktno utiče na zdravlje njihovih građana.

Da je usvojen na vreme lokalna samouprava bi imala dve godine da bar deo plana realizuje, a da li će sada nešto učiniti tim povodom – pitanja su upućena Gradskom veću preko Pres službe, a odgovore očekujemo.

Stanković kaže da će i Komisija kojom predsedava ponovo da uputi neke predloge.

“Ja sam inicirao kao predsednik Komisije da se predvide budžetska sredstva, da se uskladi sa nacrtom i da onda takav Plan ode do Ministarstva, ali evo do danas se ništa po tom pitanju nije desilo. Predložićemo i zvanično da Grad taj plan dostavi Institutu na doradu, da se taj Plan možda nađe i na nekoj javnoj raspravi i da nakon toga se uskladi, da se vidi koje su mogućnosti što se tiče budžeta za realizaciju i da onda takav plan ode prema Ministarstvu, da se usvoji i da se odmah krene u realizaciju’’, najavljuje Stanković.

Podsetimo, da je reč o važnom dokumentu, kojim osim što je obavezan po Zakonu o zaštiti vazduha, može da pomogne da se adekvatno upravlja kvalitetom vazduha, ranije je pojasnila i profesorka Amelija Đorđević, koja je tada istakla i da je rok od šest meseci koji je Institut imao za izradu kratak da bi se Plan kvaliteta vazduha ozbiljno uradio.

Profesorka je takođe nedavno upozorila da upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji ne postoji, kao i da je predlog za bolji monitoring u Nišu, koji je sa kolegama uradila još pre dve godine, ostao samo mrtvo slovo na papiru, jer su ga nadležni ignorisali.

Izvor: Južne vesti

Šta je regenerativna okeanska poljoprivreda i zašto je važna?

07.02.2023

clam-g0c37037b4_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Wild0ne)

Verovatno je većina delimično upoznata sa pojmom regenerativne poljoprivrede. I kada govorimo o tome, ona se odnosi na poljoprivredu na kopnu. Ali, da li znamo šta je regenerativna okeanska poljoprivreda i zbog čega je važna?

Procenjuje se da će do 2050. godine na planeti živeti oko 10 milijardi ljudi, što će proizvesti dodatan pritisak na poljoprivrednu proizvodnju. Ovo ukazuje, ne samo na problem prehrane, već i na prekomerno iskorišćavanje resursa planete, kao i na dodatne emisije staklene bašte koje velikim delom proizilaze iz poljoprivredne proizvodnje.

Zbog čega okeani?

Okeani pokrivaju oko 70 odsto površine planete, a njihov biodiverzitet bogat je vrstama koje su važne za opstanak celog živog sveta, bilo da je reč o lancu ishrane, bilo da je reč o njihovoj sposobnosti proizvodnje velike količine kiseonika. Već se danas mnogi naučnici oslanjaju na okeansku poljoprivredu i u njoj vide rešenje za problem do kojeg ćemo, sve očiglednije, doći u budućnosti.

Njihova veličina jeste zadivljujuća, ali ne sme da nas zavara. Koliko god da je veliki i bogat, biodiverzitet okeana i te kako je ugrožen. Prekomerni lov, krivolov, usputni lov, sve ove vrste lova dovele su mnoga morska bića do ivice istrebljenja. Iako je ovde reč uglavnom o ribama i morskim sisarima, stanovnike okeana čine još neka važna bića, koja su takođe ugrožena i to ne samo istrebljenjem kroz njihovo direktno izvlačenje iz okeana, već nestaju usled zagađenja i klimatskih promena.

Kako bi se omogućio oporavak svih, sve češće, kada je reč o ljudskoj prehrani morskim resursima, prehrambene industrije okreću se morskim algama i školjkama.

Pročitajte još:

Ovde nastupa regenerativna okeanska poljoprivreda

Ovakva poljoprivreda, koja predstavlja uzgoj morskih algi, školjki i drugih morskih organizama, ima nekoliko ciljeva.

Njihovim uzgajanjem omogućava se obnavljanje okeanskih ekosistema, ali i obalnih područja. Morski organizmi koji se uzgajaju na ovakav način koriste se kao hrana za životinje i ljude. Govoreći o morskim algama, one predstavljaju odličan dodatak ishrani stoke, smanjujući emisiju metana koja nastaje uzgojem ovih životinja. Takođe, mogu da se koriste u procesu proizvodnje bioplastike, biođubriva ili biogoriva.

Metoda njihovog uzgoja je jednostavna. Ova morska bića postavljaju se u specijalne korpe i mreže, a zatim se u zavisnosti od njihovog prirodnog staništa spuštaju na određenu dubinu.

Regenerativna okeanska poljoprivreda predstavlja polikulturu, što znači da se na jednom mestu uzgaja više određenih vrsta, čime se imitira prirodni ekosistem i omogućava bogatiji biodiverzitet.

Iako na našim prostorima ovakva ishrana nije uobičajena, morske školjke i alge bogate su hranljivim vrednostima, kao što su proteini, gvožđe, kalcijum, jod, karotin, zatim vitamini B12 i C i druge. Ne samo u ishrani, već i u prirodnoj medicini i farmaceutskoj industriji, alge su veoma korisne.

Katarina Vuinac

Srbija i Mađarska posvećene razvoju saradnje u oblasti energetike i robne razmene

07.02.2023

O energetskoj bezbednosti u region i unapređenju saradnje Srbije i Mađarske u oblasti energetike, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.

Prema rečima ministarke Đedović, Srbija i Mađarska su u energetskoj krizi ojačale partnerske odnose, a saradnja u ovoj oblasti je strateškog karaktera.

,,Tranzit prirodnog gasa ka Mađarskoj preko Srbije teče nesmetano i to će se i nastaviti, dok će skladištenje gasa u toj zemlji biti ključno da budemo spremni za grejnu sezonu’’, naglasila je ministarka.

Ministarka je ocenila da uspešna saradnja Srbije i Mađarske u snabdevanju prirodnim gasom treba da bude vodilja i za druge oblasti, dodavši da je na današnjem sastanku razgovarano o unapređenju saradnje u oblasti snabdevanja naftom, elektroenergetike i obnovljivih izvora energije.

,,Planiramo da diverzifikujemo pravce snabdevanja naftom i radimo na pripremi projekta naftovoda kojim bismo se povezali sa mrežom naftovoda u Mađarskoj’’, najavila je ministarka.

Pročitajte još:

Predviđen i je nastavak ulaganja u prenosnu mrežu, kako navodi ministarka, izgradnjom panonskog koridora, koji će odgovoriti na potrebu za povećanjem prekograničnog kapaciteta na granici između Srbije i Mađarske.

Ministar Sijarto napomenuo je da je za Mađarsku važan Južni gasni koridor i interkonekcija koja se gradi između Srbije i Bugarske, dodavši da su već počeli pregovori sa Azerbejdžanom o kupovini gasa, ali da su za snabdevanje potrebna ulaganja u izgradnju novih gasnih interkonektora i proširenje postojećih.

,,Radimo i na tome da se do 2028. godine udvostruči kapacitet prenosne mreže električne energije između dve zemlje, što je naročito važno jer se nadamo da će do 2030. godine proraditi PAKŠ 2 i PAKŠ 3 u okviru nuklearne elektrane u Mađarskoj’’, rekao je ministar Sijarto.

Sa ministrom Sijatrom sastao se i ministar trgovine Tomislav Momirović. Tom prilikom ministar Momirović istakao je da će na čelu srpskog dela Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske sa posebnom pažnjom raditi na tome da se robna razmena dve susedske zemlje u budućnosti dodatno uveća na četiri milijarde evra.

,,Po obimu ukupne robne razmene Mađarska je prošle godine bila naš peti trgovinski partner sa 3,65 milijardi evra, dok je ujedno bila naš čertvrti partner u izvozu koji je iznosio 1,5 milijardi evra. U poslednjih deset godina vrednost robne razmene između Mađarske i Srbije je značajno uvećana, a posebno naš izvoz, koji je pre svega vođen rastom izvoza komponenata automobilske industrije’’, rekao je ministar Momirović.

Energetski portal

Održivi letovi: NASA i Boing prave „zeleni avion”

07.02.2023

plane-g232139276_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay

Čuvena svemirska agencija NASA udružila se sa kompanijom Boing kako bi razvili što zeleniju tehnologiju za komercijalne letove.

Oni će u narednih nekoliko godina zajedno raditi na projektu „Održivi letovi’’, sa ciljem da izgrade, testiraju i koriste avione koji će smanjiti emisiju štetnih gasova. Kako se navodi u zvaničnom saopštenju, NASA će u narednih sedam godina uložiti 425 miliona dolara, dok će kompanija Boing i njeni partneri doprineti ostatku finansiranja sporazuma, oko 725 miliona dolara.

Ukoliko ovaj projekat bude uspešan, iz NASE navode da bi ova tehnologija u avionima mogla da bude dostupna vrlo brzo, 2030-ih godina, dok bi prvi probni let mogao da se održi 2028. godine. Cilj je, kako se navodi, da tehnologija opslužuje oko 50 odsto komercijalnog tržišta za avione sa jednim prolazom na kratkim i srednjim relacijama.

Pročitajte još:

Ovaj koncept uključuje avion sa ekstra dugim, tankim krilima stabilizovanim dijagonalnim podupiračima. Sa ovakvim dizajnom aviona stvoriće se manje otpora, što zapravo znači smanjena potrošnja goriva, a prognoze su da bi mogao da smanji potrošnju goriva i emisije do 30 odsto.

U saopštenju se dalje navodi da bi ovaj koncept koristio i za neke naredne zelene projekte koji bi mogli da pomognu avioindustriji da ispuni cilj dostizanja neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine. NASA će obezbediti i pristup svojim aeronautičkim objektima i stručan kadar.

Energetski portal

Vranje: Raspisan Javni poziv za sufinansiranje ugradnje solarnih panela

07.02.2023

solar-system-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Gradsko veće grada Vranja raspisalo je Javni poziv za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe na porodičnim kućama na teritoriji grada Vranja za 2023. godinu.

Ukupan iznos sredstava koja će biti dodeljena putem ovog Javnog poziva je 7.787.984,00 dinara, od čega je deo obezbedio grad Vranje, a deo Uprava za podsticanje i unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije.

Maksimalni iznos sredstava podsticaja koji se dodeljuje za meru koja se odnosi na nabavku i ugradnju solarnih panela, predstavlja manji iznos od 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV om, a maksimalno 420.000 dinara sa PDV-om, ili iznosa koji se dobija množenjem snage u kW solarnih panela iz dostavljene profakture, sa iznosom od 70.000 dinara sa PDV-om.

Pročitajte još:

Popunjeni, potpisani i odštampani prijavni obrazac i prateća dokumentacija dostavljaju se u zatvorenoj koverti sa naznakom:

„PRIJAVA ZA JAVNI POZIV ZA UČEŠĆE GRAĐANA U SPROVOĆENjU MERE ENERGETSKE SANACIJE PUTEM UGRADNjE SOLARNIH PANELA ZA PROIZVODNjU ELEKTRIČNE ENERGIJE – NE OTVARATI”, sa punom adresom pošiljaoca na poleđini koverte.

Prijava se predaje lično na šalteru br.1 Gradske uprave grada Vranja u uslužnom centru ili preporučeno poštom na adresu:

Javni poziv je otvoren zaključno sa danom 27. februar 2023. godine.

Energetski portal

Ledeni dani u Srbiji, proizvodnja struje premašuje potrošnju

07.02.2023

električna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Energetska situacija u Srbiji je stabilna a već za vikend zabeležen je porast potrošnje struje dva posto, a gasa čak 10 odsto. Ministarka energetike kaže da svaka dva sata dobija izveštaje i da je broj onih koji su bez struje – ispod hiljadu. I toplane pojačavaju grejanje.

Ekipe elektrodistribucija brzo otklanjaju kvarove i u skladu sa vremenskim prilikama pojačavaju režim rada u delovima gde je potrebno. Iz EPS-a poručuju da proteklih dana proizvodnja struje premašuje potrošnju.

“Nema uvoza struje, nije ga bilo ni u prethodnom periodu i nadamo se da će tako ostati. Imamo više od 1,4 miliona tona uglja na deponijama što nam daje sigurnost da ako bi došlo do nekih nepredviđenih situacija možemo da nastavimo da proizvodimo električnu energiju“, rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

Manjem pritisku na elektroenergetski sistem doprinosi i dobro grejanje iz toplana.ž

“Gotovo da nema nikakvih problema, neki daljiski sistemi su prešli na 24-časovnu isporuku toplotne energije. Ali ono što je u ovom trenutku najvažnije da nemamo problem sa isporukom osnovnih energnata koji se koriste u proizvodnji toplotne energije”, kaže Dejan Stojanović, direktor “Udruženja toplana Srbije”.

Pročitajte još:

Nevreme stvara probleme i u regionu. Gotovo cela Republika Srpska danas je na nepun sat ostala u mraku. U tom delu prenosnog sistema Bosne i Hercegovine došlo je do delimičnog kolapsa koji je istovremeno pruzrokovao: nagli pad napona i ispad većine trafostnica i glavnih dalekovoda.

“To izazvalo paniku kod građana, ne radi se ni o kakvom terorističkom aktu, ni o kakvoj situaciji koja u budućnosti može češće da se događa, zbog povećanja potrošnje ili nečeg drugog. Ovo je jednostavno niz malo verovatnih događaja i lančane reakcije. Desilo se nešto što se izuzetno retko dešava”, kaže Cvjetko Žepinić, izvršni direktor za rad i održavanje u “Elektroprenosu BiH”.

Sa ledenim danima u čitavoj Evropi raste potrošnja i gasa i struje pa se apeluje na maksimalno štednju energije.

Izvor: RTS

Za petinu veća spoljnotrgovinska razmena agrara

07.02.2023

voće_povrće — Foto-ilusracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

Ukupna spoljnotrgovinska razmena agrara Srbije sa svetom u prošloj godini iznosila je 7,9 milijardi evra što predstavlja povećanje od 20,1 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Srbija je izvezla robu u vrednosti od 4,8 milijardi evra što čini povećanje od 13,4 posto u odnosu na rezultate iz 2021. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17,3 procenata. Kada je reč o uvozu robe, uvezli smo je u vrednosti od 3,1 milijardi evra, što je za 32 odsto više u odnosu 2021. godinu sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od osam odsto, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.

Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za deset meseci 2022. godini, iznosio je 1,6 milijardi evra što je smanjenje od 10,8 odsto u odnosu na 2021. godinu. Pokrivenost uvoza izvozom je 151,9 odsto i manja je od pokrivenosti u 2021. godini kada je iznosila 176,9 procenata.

Pročitajte još:

Prema strukturi izvoza agrara najzastupljeniji je izvoz voća i povrća sa 24,3 odsto, žitarica sa 20,4 odsto, duvana 9,7 odsto i pića 8,1 odsto. Najviše smo uvozili voće i povrće 19,4 odsto, kafu, kakao, čaj, začine i proizvode od njih 11,2 odsto, i duvan 9,2 posto.

Energetski portal

Uređaj koji prikuplja čestice nastale habanjem guma na vozilima

06.02.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Robert Laursoo)

Tim mladih inženjera, istraživača i dizajnera osmislio je način kako da čestice koje nastaju usled habanja guma na automobilima, ne završe u životnoj sredini.

Stvaranje ideje započeli su na svojim univerzitetima u Londonu, u okviru master projekta, a 2020. godine osnovali su kompaniju The Tire Collective sa vizijom da smanje uticaj čoveka na prirodu.

Naime, reč je o uređaju koji se postavlja iza gume na vozilu i koji koristi elektrostatiku i protok vazduha kako bi privukao čestice.

Pročitajte još:

Prema podacima navedenim na sajtu kompanije, habanje guma je drugi najveći mikroplastični zagađivač u našim okeanima. Ove čestice povezane su i sa masovnim izumiranjem lososa na zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država.

Kako bi priča ostala do kraja zelena, prikupljene čestice ne završavaju na deponijama, već njihovom preradom mogu ponovo da se iskoriste. Sa tim ciljem ovaj tim mladih ljudi sarađuje sa mrežom reciklera i stručnjaka, kako bi se prikupljene čestice iskoristile što bolje.

Energetski portal

Kako crvi mogu da otkriju koliko je zagađen vazduh u stanu

06.02.2023

apartment-stan-prozor — Foto-ilustracija: Pixabay (jarmoluk)

Koliko smo zapravo sigurni da prostor u kojem živimo, jedemo, spavamo, nije zagađen? Nečistoće u vazduhu u zatvorenom prostoru mogu da ugroze naše zdravlje, a istraživači sa Finskog Univerziteta Turku razvili su novu metodu kako da izmere kvalitet vazduha u stanu, kući, koristeći fluorescentne sojeve nematoda tj.crva.

Kako navode stručnjaci, danas nažalost ne postoje prihvaćene metode koje bi pratile rizik povećanja zagađenja u zatvorenom prostoru što ih je podstaklo da razviju novu proceduru za detektovanje ovog važnog problema. Za to su koristili prednosti transgenih sojeva nematoda “Caenorhabditis elegans”.

Ovi sojevi proizvode zeleni fluorescentni protein (GFP) kada pomirišu ili na neki način okuse štetne nečistoće, a količina njihove fluorescencije može se potom izmeriti spektrometrijom.

Istraživače navode da su se ovi crvi ranije koristili za praćenje bioloških efekata teških metala i drugih agenasa u životnoj sredini. Oni su tokom svog istraživanja crve izložili uzorcima gljivica koje su prikupili iz zgrada koje imaju problema sa vlagom i nakon nekog vremena primetili su značajno povećane količine fluorescencije.

Pročitajte još:

Ovi crvi zapravo reaguju i na druge nečistoće u vazduhu u zatvorenom prostoru, poput određenih sastojaka koji se koriste u proizvodima za čišćenje. Istraživači objašnjavaju da ovi crvi nažalost ne mogu da vam kažu koja to toksična jedinjena postoje u vazduhu, ali mogu da “pokažu” koliko je zagađenje.

Nekvalitetan vazduh u prostorijama u kojim živimo može loše da utiče na naše zdravlje, a naročito na najosetljivije grupe kao što su deca, starije osobe, trudnice, hronični bolesnici. Zato stručnjaci savetuju što ćešće provetravanje prostorija i održavanje optimalne temperature vazduha.

Energetski portal

EK potvrdila da su ispunjena merila za otvaranje Poglavlja 1

06.02.2023

EU_zastava_Berlin — Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Ministarstvo privrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da je, nakon više od osam godina razgovora sa predstavnicima Evropske komisije i Delegacije Evropske unije u Srbiji, Evropska komisija obavestila Ministarstvo privrede da su ispunjena merila za otvaranje Poglavlja 1 – Slobodno kretanje robe.

Ministar privrede Rade Basta zahvalio je svim saradnicima iz Ministarstva privrede koji su učestvovali u pregovorima za otvaranje ovog poglavlja, ministarki za evropske integracije Tanji Miščević, kao i premijerki Ani Brnabić i svim članovima Vlade Srbije.

“Poglavlje 1 – Slobodno kretanje robe predstavlja najznačajnije i u zakonodavnom pogledu najzahtevnije poglavlje. Srbija najveću robnu razmenu ostvaruje sa državama EU i zbog toga je „zeleno svetlo” za otvaranje ovog poglavlja istorijski trenutak za naš narod i državu”, poručio je Basta i dodao da će biti deo pregovaračke grupe.

Ministarstvo privrede rukovodi radom pregovaračke grupe za slobodno kretanje robe i započeće proceduru radi usvajanja strateških dokumenata od strane Vlade Srbije koja su merila za otvaranje poglavlja: Strategije i Akcionog plana za harmonizovanu oblast, Akcionog plana za oblast motornih vozila i Akcionog plana za neharmonizovanu oblast.

Nakon usvajanja strateških dokumenata, Evropska komisija će pripremiti nacrt izveštaja o ispunjavanju merila za otvaranje poglavlja, koji će predstaviti Savetu EU, što će biti formalna potvrda od strane EU da su merila za otvaranje pregovora u ovom poglavlju ispunjena, piše u saopštenju.

Suštinu poglavlja o slobodnom kretanju robe čine tehnički propisi koji regulišu infrastrukturu kvaliteta (u koju spadaju standardizacija, akreditacija, metrologija, ocenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor).

Pročitajte još:

S druge strane, u okviru ovog poglavlja postoji i neharmonizovano područje koje predstavlja nacionalne propise država članica.

Završetkom pregovora u ovoj oblasti biće obezbeđena potpuna usklađenost domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom koje se odnosi na proizvode.

Postizanjem potpune usklađenosti domaćih propisa sa propisima EU obezbediće se poštovanje jedne od osnovnih sloboda jedinstvenog tržišta – slobodnog kretanja robe.

Ovaj princip znači da trgovina proizvodima iz jednog dela Evropske unije u bilo kojem drugom mora da se sprovodi bez ograničenja.

Shodno tome, srpski proizvodi će se kretati na evropskom tržištu bez prepreka.

Danom pristupanja EU, Srbija postaje deo unutrašnjeg tržišta EU, na kojem važe jednaka pravila za sve proizvode država članica.

Slobodno kretanje robe omogućiće da kvalitetni srpski proizvodi budu plasirani na evropsko tržište, a da istovremeno kvalitetni evropski proizvodi budu plasirani na srpsko tržište, navodi se u saopštenju.

Energetski portal

Novcem od naknade za koriščenje šuma novi drvoredi i ozelenjavanje Pirota

06.02.2023

Oko dva miliona dinara, koja Gradska uprava Pirot planira da prihoduje od naknade za koriščenje šuma i šumskog zemljišta u 2023. godini, iskoristiće za formiranje drvoreda pored pešačke staze kod Gradske bolnice, kao i za pošumljavanje i ozelenjavanje na još tri lokacije u gradu.

405.000 dinara biće iskorišćeno za nabavku sadnica, prateće opreme i radove na drvoredu koji će se formirati od Bolnice ka naselju Gnjilan i tu je plan da se zasade 43 sadnice poljskog jasena, u ukupnoj dužini od oko 500 metara.

Projekat “Pošumljavanje degradiranih površina i goleti na teritoriji grada Pirota“, odnosi se na pošumljavanje lokaliteta “Sarlah“ na površini od oko 4,76 hektara, gde se planira sađenje 9.532 sadnica crnog bora.

Pročitajte još:

Za to će biti potrošeno najviše para od ukupne sume – 777.000 dinara, dok će 300.000 dinara biti iskorišćeno za ozelenjavanje površina oko fudbalskog terena sa veštačkom travom u naselju Senjak.

Oko terena će se formirati drvored sadnjom 31 sadnice poljskog jasena, dok će se drvoredom sa 45 lipa, kao i sadnjom dekorativnog šiblja i žbunja, urediti deo oko fudbalskog terena u naselju Držina i škole i za to će biti namenjeno 518.000 dinara.

Novac će se koristiti nakon sprovedenih javnih nabavki za nabavku sadnica i izvođenje radova, a na osnovu dostavljenih specifikacija.

Izvor: Južne vesti

LNG terminal u Luci Bar pozicionirao bi Crnu Goru kao energetsko čvorište regiona

06.02.2023

Luka Bar — Foto: Wikipedia (Alex Alishevskikh)

Izgradnja LNG terminala u Luci Bar pozicionirala bi ovaj grad, kao i celu Crnu Goru kao energetsko čvorište ovog dela Zapadnog Balkana, rečeno je na sastanku ministra finansija Aleksandra Damjanovića i predstavnika Stejt Departmenta.

Kako je saopšteno iz Ministarstva finansija Crne Gore, Damjanović je u Vašingtonu imao sastanak sa predstavnicima Stejt departmenta Majklom Traktonom, direktorom Kancelarije za investicione poslove, zamenikom direktora Biroa za energetiku – Džej Lovel, Džonatanom C. Tompsonom, direktorom Programa za olakšavanje poslovanja Kancelarije za komercijalne poslove, Majklom R. Rusekom, finansijskim ekonimistom u Birou za ekonomiju i privredne poslove i Tomom Murom, savetnikom za evropsku energetiku u Birou za energetiku.

Tema sastanka bili su ekonomski odnosi Crne Gore i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), sa naglaskom na saradnju u oblasti energetike.

“Zajednički je ocenjeno da su pitanja energetske bezbednosti, diversifikacije i transformacije ka obnovljivim izvorima i tzv. “čistoj” energiji od neprocenjivog značaja za obe države. U tom smislu je razgovarano o mogućnostima izgradnje LNG terminala (terminala za tečni gas) u Luci Bar, koji bi Bar i Crnu Goru pozicionirao kao svojevrsno energetsko čvorište ovog dela Zapadnog Balkana. Na sastanku su dogovoreni i konkretni koraci u pravcu realizacije ove ideje”, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Na sastanku se razgovaralo i o potencijalnom učešću američkih kompanija u ovom, ali i u drugim energetskim i saobraćajnim infrastrukturnim projektima, a ministar Damjanović je iskazao spremnost Crne Gore da se, u partnerstvu sa američkim kompanijama i uz podršku američkih razvojnih agencija, pristupi realizaciji konkretnih projekata.

Sastanku je prisustvovao i Nebojša Todorović, otpravnik poslova u Ambasadi Crne Gore u SAD.

Energetski portal

Šta donose nove izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije?

05.02.2023

windmills-vetar-vetroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)

Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je objavilo Nacrt izmena i dopuna zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Javna rasprava traje do 9. februara, a u međuvremenu, tekst nacrta naišao je na različite reakcije među domaćim ekspertima – u zavisnosti o kojim članovima novog zakona se priča.

Najpre, u pitanju je bio očekivan i po svemu sudeći neophodan potez Ministarstva rudardstva i energetike, jer je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), koji je za cilj pre svega imao povećanje udela OIE u domaćoj energetici, a koji je bio usvojen 2021. godine, ostavio neke važne teme nedorečene, a pitanja otvorena, piše Klima101.

Problem balansiranja

„Izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije logična su posledica izostanka implementacije Zakona koji je usvojen pre skoro dve godine“, kaže Danijela Isailović iz udruženja Obnoviljivi izvori energije Srbije, koje okuplja veliki broj energetskih kompanija. „Udruženje vidi ovaj predlog Ministarstva kao pokušaj da se odblokira proces i omogući se održavanje prvih auckija i izgradnja novih OIE elektrana.“

U čemu je tačno bio problem? Kako u obrazloženju izmena piše Ministarstvo, zakon iz 2021. pokazao se kao previše popustljiv: nakon njegovog usvajanja, Elektromreža Srbije (EMS) dobila je zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana ukupne snage oko 14.000 MW, što je za oko 6000 MW više od celokupnog instalisanog kapaciteta svih sadašnjih elektrana u Srbiji.

Pročitajte još:

„Usled vanrednog broja zahteva operater prenosnog sistema (EMS) bio je prinuđen da obustavi rešavanja zahteva”, piše u obrazloženju, kako ne bi „ugrozili sigurnost rada elektroenergetskog sistema“.

U pitanju je problem o kojem se u domaćoj javnosti priča već godinama – izgradnja i rad novih elektrana koje su varijabilne tj. čija proizvodnja svakodnevno oscilira, kao što su vetar ili sunce, može dovesti do (skupih) nesigurnosti u radu sistema usled problema balansiranja predviđenih i realnih vrednosti proizvodnje.

Cilj predloženih izmena je, samim tim, pre svega da se priključenja novih (obnovljivih) izvora električne energije učine sigurnijim po elektrodistributivnu mrežu.

U te svrhe najavljuje se da će proizvođači struje iz OIE preuzeti deo troškova balansiranja u postupku priključenja, kao i ograničenje od 400 KW tzv. prioritetnog preuzimanja električne energije. To je de fakto vrednost preuzete energije na koju će svi proizvođači iz obnovljivih izvora biti ograničeni ako dođe do ugrožavanja rada sistema, a koja je u skladu sa direktivama EU. Ona po planu treba i da se prepolovi 2026. godine.

Ukratko, priključenje će biti skuplje za proizvođače iz obnovljivih izvora, a korišćenje njihove struje biće ograničeno – ukoliko za time bude potrebe.

Nepoznati rizici i drugi problemi

Međutim, iako se o njemu priča već više godina, taj ključan problem „ugroženosti sistema“ zapravo je poprilično misteriozan.

„Ja nisam video da postoji istraživanje koje bi pokazalo na koji bi način u stvari solarne ili vetroelektrane ugrozile elektroenergetski sistem Srbije“, kaže dr Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU, „mada često čujem kako se o tome priča. Naprotiv, video sam neka koja pokazuju da naš sistem ima fleksibilnost. Jako je teško doneti odluku o tome ko se priključuje, a ko ne, bez jasnih kriterijuma i nedovoljno realnih podataka o samoj mreži.“

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

Dok kod nas EMS usporava upliv varijabilnih obnovljivih izvora u mrežu sa argumentacijom brige za sigurnost mreže, prema poslednjim podacima, solar i vetar su obezbedili više od 22 odsto električne energije u EU prošle godine i tako učinili da varijabilni obnovljivi izvori prvi put budu najveći pojedinačni izvor struje u Uniji.

I u Srbiji, neka novija istraživanja na osnovu statističkih modela ukazuju na to da se u EMS u najmanju ruku potcenjuje kapacitet elektroenergetskog sistema da „prihvati“ nove varijabilne izvore. A postupci koji se najavljuju kako bi se predupredio ovaj nedovoljno istraženi problem mogu imati dalekosežne posledice.

„Najviše me je iznenadilo to što je EMS-u data mogućnost da odredi obavezu obezbeđivanja novog kapaciteta iz konvencionalnog izvora ukoliko se na mrežu priključuje proizvođač iz OIE koji može da utiče na sigurnost rada sistema“, kaže za Klimu101 energetski ekspert dr Nenad Jovanović. „To može da znači i da pored vetroelektrane dobijete obavezu da izgradite gasnu elektranu koja će omogućiti siguran rad sistema. Ovakva formulacija se u potpunosti kosi sa ciljevima Zakona o korišćenju OIE.“

Mada se naši sagovornici načelno slažu da je zahteva za priključenje OIE bilo previše od 2021. godine naovamo, svejedno je upitno kakve će posledice imati konkretne mere predložene u novom Nacrtu, koje se mahom odnose na veći finansijski teret za proizvođače.

„Ostaju samo najveći igrači“, kaže dr Ilija Batas Bjelić. „Cilj je da se izvuku oni koji će najbolje ‘plivati’ uvođenjem tržišnih elemenata. U pitanju je sledeći način razmišljanja: imate problem gužve u tramvaju, pa kako biste je smanjili, vi prosto podignete visinu stepenika da neki ne mogu da uđu. Dobićete manju gužvu, da, ali pravite vrlo specifičnu kategorizaciju ko može, a ko ne može da se vozi.“

Koje su posledice?

„Najveći dobitnik ovih izmena je operater prenosnog sistema (EMS)“, kaže dr Nenad Jovanović. „Njemu je data dodatna privilegija.“

Predložene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije ne odnose se na individualna domaćinstva koja su već, ili koja planiraju da postanu kupci-proizvođači, jer se predložena ograničenja odnose samo na veće proizvođače energije iz obnovljivih izvora.

Svakako je teško proceniti kakve bi posledice imale ove izmene – po stanovništvo, cene, sigurnost i uopšte prirodu elektroenergetskog sistema Srbije – ukoliko one budu usvojene.

Ono što se sigurno menja je cena i isplativost projekata izgradnje i rada srednjih i velikih elektrana na obnovljive izvore u odnosu na 2021. Svakako se menja i neodrživa situacija u kojoj je EMS obustavio rešavanje zahteva za nove elektrane – koje su preko potrebne Srbiji ukoliko nam je cilj veća energetska sigurnost, nezavisnost i održivost.

„Nakon usvajanja izmena Zakona, sledi usvajanje uredbi, te će u najboljem slučaju aukcije biti raspisane u drugom kvartalu ove godine“, kaže Danijela Isailović iz udruženja OIE. „Veliki broj investicija je na čekanju koje se mogu desiti samo ako regulativa bude kompletna i primenjiva.“

Izvor: Klima101

1...355356357...1,672 Page 356 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM