Kada arhitektura otvori vrata ekologiji nastaju Vertikalne šume

22.02.2023

balconies-balkon-terasa-zgrada-zelenilo — Foto ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Victor Garcia)

Ozelenjavanje zgrada kroz zelene fasade, kao i postavljanje sadnica na terase i krovove, trend je koji postaje sve zastupljeniji u arhitekturi i građevini. Osim zadivljujućeg izgleda, ovako projektovane zgrade pozitivno doprinose na različite načine životnoj sredini.

Sadnice doprinose obnovi biodiverziteta, odnosno povratku većeg broja ptica, slepih miševa, pčela ali i drugih insekata u gradove. Urbane sredine, usled nedostatka zelenih površina suočavaju se sa višim temperaturama i to ne samo zagrevanjem asfalta već i građevinskih objekata. Postavljanjem zelenila na zgrade smanjuje se temperatura vazduha, ali i samih zgrada. Na taj način, zelenilo na prirodan način doprinosi energetskoj efikasnosti zgrada, zahtevajući da se manje koriste rashladni uređaji. Ne treba zaboraviti i na preveliku zagađenost vazduha, a upravo povećanjem sadnica u urbanim sredinama doprinosi se smanjenju ugljenika.

Ovako projektovanom zgradom Barselona može i te kako da se pohvali, s obzirom na to da je upravo jedna ovakva zgrada izgrađena još 1987. godine.

Pročitajte još:

Jedno od značajnih imena ove oblasti jeste Stefano Boeri, arhitekta koji je veliku pažnju i važnost dobio nakon što je u Milanu izgrađena zgrada prema njegovom projektu. Ovaj objekat kojeg čine dve kule, poneo je naziv Vertikalna šuma (Bosco verticale) i opravdao ga je činjenicom da se na ovoj zgradi nalazi čak oko 100 različitih biljnih vrsta. Za svoj projekat dobio je i priznanje International Highrise Award za 2014. godinu.

Nakon ovog, usledili su i naredni projekti, a zanimljivo je da je Stefano Boeri na prošlogodišnjoj Konferenciji stranaka (COP27), predstavio i novi projekat Vertikalne šume koji se planira za Dubai, grad u kojem će se održati COP 2023. godine.

Nove dve kule biće visoke 190 i 150 metara, a na njihovim fasadama biće postavljeno preko 2.500 stabala i preko 27.000 žbunova. Uz to, na objektu će biti postavljeni solarni paneli i durgi ekološki projekti.

Katarina Vuinac

Rešenja za umreženu i klimatski neutralnu industriju

22.02.2023

HM22_Al_4_1577896.original — Foto: HANNOVER MESSE

Spisak izazova sa kojima se industrija suočava je dugačak: klimatske promene, nedostatak energetskih resursa, poremećaji u lancima snabdevanja, nedostatak kvalifikovane radne snage. Rešenje leži u doslednoj upotrebi tehnologije. Uz to je potrebno da ekonomsko-politički okviri bude postavljeni na pravi način. HANNOVER MESSE 2023 pruža i jedno i drugo: tehnologije za umreženu i klimatski neutralnu industriju, kao i svetsku pozornicu za diskurs između industrije, politike, nauke i društva.

„Ugljenično neutralna proizvodnja, veštačka inteligencija, tehnologije vodonika, upravljanje energijom i industrija 4.0 – ovo su ključne teme sajma HANNOVER MESSE 2023“, kaže dr. Johen Kekler, izvršni direktor Deutsche Messe AG. „Jedino u interakciji ovih tehnologija možemo da obezbedimo prosperitet na duge staze i istovremeno unapredimo zaštitu okoline.“ Na vodećem svetskom sajmu industrijskih tehnologija će oko 4.000 kompanija iz oblasti mašinstva, elektro i digitalne industrije i energetike prikazati najsavremenija rešenja za proizvodnju i snabdevanje energijom u budućnosti.

Od digitalizacije i automatizacije složenih proizvodnih procesa do upotrebe vodonika za snabdevanje fabrika energijom, do upotrebe softvera za beleženje i smanjenje CO2 otiska, HANNOVER MESSE nudi holističku sliku. Kekler dodaje: „Rešenja za svaki od trenutnih globalnih izazova biće predstavljena na HANNOVER MESSE.“

U kompanije koje će nastupiti kao izlagači ubrajaju se globalni tehnološki giganti kao što su Amazon Web Services, Microsoft, Google, SAP, Siemens, Bosch, NOKIA, ServiceNov i Schneider Electric, kao i lideri srednje veličine poput Beckhoff, Festo, Harting, ifm, Pepperl+Fuchs i Phoenik Contact, Rittal ili SEV. Poznati istraživački instituti kao Fraunhofer i KIT (Institut za tehnologiju Karlsruhe) kao i više od 300 startap kompanija obećavaju vrhunske tehnologije i potpuno nove poslovne modele.

HANNOVER MESSE će otvoriti nemački kancelar Olaf Šolc i Džoko Vidodo, predsednik Indonezije, koja je ovogodišnja zemlja partner sajma. Indonezija je najveća privredna sila jugoistočne Azije, a prognoze su da će do 2030. biti jedna od deset najvećih ekonomija sveta.

ChatGPT za industriju?

Veštačka inteligencija (AI) igra sve važniju ulogu u industriji. Pored optimizacije procesa, prerađivačka industrija se sve više oslanja na AI u simulaciji i razvoju proizvoda. Takozvana generativna AI će takođe pronaći svoj put u industriji. Sistemi kao što su ChatGPT ili DALL-E već daju značajnu podršku u sastavljanju tekstova, programiranju i dizajnu. „U budućnosti je sasvim realno da će veštačka inteligencija dizajnirati mašinu, a onda će čovek proveriti koja su podešavanja neophodna za stvarni rad. Ovo štedi vreme i nudi značajan potencijal s obzirom na sve veći nedostatak kvalifikovanih radnika“, kaže Kekler. Na temu AI, široka ponuda HANNOVER MESSE obuhvata vođene ture za posetioce, forume, prezentacije AI alata, kao i slučajeve upotrebe koje će predstaviti izlagači.

Tokove i potrošnju energije učiniti vidljivim

Interakcija softvera i mašina otkriva veliki potencijal za uštedu energije. Izlagači na HANNOVER MESSE će predstaviti „Smart Energy Monitoring“ rešenja koja pomažu u određivanju i optimizaciji potrošnje energije na nivou mašine i na taj način smanjuju emisiju štetnih gasova. „Većina industrijskih korisnika još uvek nije svesna mnogih skrivenih utrošaka energije“, kaže Kekler. Neregulisani motori u pumpama, ventilatorima, kompresorima ili mašinama i dalje su svakodnevica u mnogim fabrikama. Bez inteligentnih tehnologija za upravljanje i interakciju elektrotehnike i IT-a, teško se može povećati energetska efikasnosti. Kekler dodaje: „Industrija troši oko 45 posto električne energije u Nemačkoj. Rešenja kompanija izlagača mogu značajno doprineti da proizvodnja bude energetski efikasnija.”

Vodonik kao izvor energije i nade za budućnost

Zeleni vodonik je trenutno vrlo aktuelna tema. Industrija želi da se oslobodi zavisnosti od fosilne energije i smanji emisiju ugljen-dioksida. Nemačko ministarstvo ekonomije i zaštite životne sredine vidi vodonik kao ključni faktor neophodan za dugoročni uspeh energetske tranzicije i zaštitu okoline. Ipak, u ovoj oblasti postoje brojni izazovi. Proces proizvodnje vodonika je složen i skup. Pitanja dostupnosti, transporta, i skladištenja velikih količina tek treba da budu rešena. „Više od 500 kompanija na HANNOVER MESSE će predstaviti rešenja za upotrebu vodonika u industriji. To Hanover čini najvažnijom i najvećom svetskom platformom za temu vodoničnih tehnologija”, kaže Kekler.

Srbija na HANNOVER MESSE

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije će i ove godine organizovati nacionalni štand u hali 3 hanoverskog sajma, koja nosi tematski naziv „Engineered Parts & Solutions“. Na štandu od 100 m² će se predstaviti dobavljači komponenti i rešenja za industriju, prvenstveno iz metaloprerađivačkog sektora. U halama 12 odnosno 13, čiji je fokus na energetici, sada već tradicionalno će sa samostalnim štandovima nastupiti FMT iz Zaječara i Comel iz Beograda. Obe firme će predstaviti industrijske transformatore. Prijave izlagača su moguće i u poslednjim nedeljama pred sajam, pa nije isključeno da bude još izlagača iz Srbije.

O sajmu HANNOVER MESSE

HANNOVER MESSE je vodeći svetski sajam industrijskih tehnologija. Glavna tema sajma glasi „Industrijska transformacija – stvaranje razlike“ i povezuje izložbene oblasti: Automation, Motion & Drives, Digital Ecosystems, Energy Solutions, Engineered Parts & Solutions, Future Hub, Compressed Air & Vacuum, Global Business & Markets. Ostale ključne teme uključuju klimatski neutralnu proizvodnju, industriju 4.0, IT bezbednost, veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, cirkularnu ekonomiju, logistiku 4.0, kao i tehnologije vodonika i gorivnih ćelija. Konferencije, forumi i stručna predavanja upotpunjuju izložbeni program sajma. Naredno izdanje će se održati u Hanoveru, Nemačka od 17. do 21. aprila 2023, a zemlja partner će biti Indonezija.

Izvor: HANNOVER MESSE

NOVI ŽIVOT ZA STARE TERMOELEKTRANE

22.02.2023

Foto-ilustracija: : Unsplash (Albert Hyseni)

Činjenica je da se Elektroprivreda Srbije još uvek u najvećoj meri oslanja na ugalj, ali ideja da se pojedine termoelektrane ugase, a da se na njihovim pepelištima izgrade solarne elektrane, sve je bliža realizaciji.

Prošlogodišnji tender za izradu studije na osnovu koje će se na pepelištima TE „Morava”, Svilajnac i TE „Kolubara A”, Veliki Crljeni, izgraditi solarne elektrane poveren je renomiranoj domaćoj kompaniji CEEFOR koja se više od 10 godina bavi projektovanjem solarnih elektrana.

Isidora Mladenović, jedna od 11 inženjera kompanije CEEFOR koji su bili angažovani na izradi studije, sprovela nas je kroz ovaj proces neposredno nakon što je studija uručena EPS-u.

Prema njenim rečima, projekat je trajao tačno godinu dana i sastojao se od četiri faze. Inicijalni plan EPS-a bio je da pomenute dve elektrane ugasi, te da na njihovim pepelištima izgradi solarne elektrane.

Nakon analize lokacija i potencijala dostupnih površina, solarne radijacije i temperature u prvoj fazi studije, CEEFOR-ov tim je procenio da pun kapacitet površine za TE „Morava” iznosi 45 MW, dok za TE „Kolubara A” 71 MW.

U obzir su uzete i slične solarne elektrane u svetu, pa se tako studija osvrće na solarnu elektranu izgrađenu 2015. godine na deponiji pepela u Visonti u Mađarskoj. Postrojenje od 16 MW predstavljalo je najveću solarnu elektranu u Mađarskoj u tom periodu i najveći koncept u centralnoj Evropi koji se oslanja na obnovljive izvore energije.

Solarna farma snage 4 MW izgrađena je na površini nekadašnjeg rudnika uglja u Saru, Nemačka. Projekat je razvila nemačka kompanija BayWa r.e 2012. godine, kako bi iskoristila iscrpljeni rudnik uglja za proizvodnju energije.

Ovakav proces donosi brojne benefite vlasnicima elektrana, ali i rudnika, s obzirom na to da se procenjuje da su troškovi pretvaranja ovakvih lokacija u solarne parkove mnogo niži nego u slučaju drugih namena kao što su razvoj poljoprivrede ili turizma.

Slični projekti mogu se naći u Belgiji, Poljskoj, Engleskoj, SAD, Francuskoj, Kini i drugim zemljama što dokazuje da domaća elektroprivreda ide u korak sa svetom.

Plan EPS-a je da za početak izgradi dve solarne elektrane, pojedinačne snage od 10 MW, pa su se druga i treća faza studije usmerile na ovaj pilot projekat.

U FOKUSU:

Najbolja rešenja stižu iz CEEFOR-a

Druge dve faze studije obuhvatile su kompletno tehničko, građevinsko i elektro rešenje za dve potencijalne solarne elektrane, a uključena je i ekonomsko-finansijska analiza isplativosti pomenutih 10 MW.

Kako nam je Isidora Mladenović objasnila, u slučaju solarne elektrane na pepelištu TE „Morava”, očekivana godišnja proizvodnja iznosiće 13.850.589 kWh, dok se period isplativosti investicije procenjuje na osam godina i 11 meseci.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida iznosiće 270.094 tona godišnje, a zarada na uštedi emisije biće oko 22,6 miliona evra.

Govoreći o TE „Kolubara A”, Mladenovićeva iznosi slične brojke: očekivana godišnja proizvodnja elektrane će iznositi 13.627.597 kWh, dok je period isplativosti investicije oko devet godina. Smanjenje emisije procenjeno je na 265.745 tona CO2 godišnje što će omogućiti uštedu od oko 22,3 miliona evra.

CEEFOR-ov tim predložio je EPS-u izbor fiksnog fotonaponskog sistema imajući u vidu da se takav tip sistema pokazao kao optimalno rešenje sa aspekta proizvodnje, te da odgovara solarnom potencijalu na ovom podneblju. Takođe, ovakav sistem odlikuje jednostavan način korišćenja i održavanja, ali i prihodovanja na osnovu proizvodnje elektrane.

S obzirom na to da je usvojen fiksni položaj fotonaponskih panela, postoji međusobni uticaj senki redova panela. Kako bi se smanjio uticaj senki i time izbegli gubici u proizvodnji elektrane, usvojen je razmak između svih redova panela od 4 m, sa minimalno dozvoljenim uticajem zasenčenja.

Predloženo je da se koriste savremeni fotonaponski paneli maksimalne snage od 640-665 W pri čemu će dvadeset panela formirati jedan lanac (string). Na jedan invertor snage 100 kW priključiće se devet lanaca, odnosno 180 panela. Ukupan broj invertora je 100, te je ukupan broj panela 18.000, kaže Mladenovićeva.

„Celokupna studija zapravo predstavlja inovativni projekat, prvi ovakve vrste u Srbiji, gde bi se dostupne i neupotrebljene površine pepelišta iskoristile za izgradnju solarnih elektrana i proizvodnju zelene energije. Od velikog značaja bili su primeri sličnih projekata realizovani u regionu”, rekla je naša sagovornica.

Ona dodaje da je ovom studijom portfolio CEEFOR-a, pored velikog broja realizovanih solarnih elektrana na krovnim površinama i zemlji, obogaćen još jednim posebnim iskustvom koje donosi mogućnost izrade solarne elektrane na dosad nepoznatom tipu zemljišta.

„Posebnu zahvalnost dugujemo i kolegama iz EPS-a, sa kojima smo imali odličnu saradnju kroz ceo postupak izrade studije, kao i njihovim kolegama iz ostalih službi koji su doprineli uspešnom završetku studije i svih pratećih procedura”, zaključila je Mladenovićeva za Energetski portal.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Energentika kao sistem spojenih sudova – prelivanje cena i strah od sledeće zime

22.02.2023

električna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Rat u Ukrajini korenito je promenio svetsko energetsko tržište. Analize upozoravaju – 2023. biće teža od prošle. Lider za energetiku u Dilojtu Željko Marković kaže da moramo biti spremni za najgori scenario, a neka bude kao i ove zime, nemamo ništa protiv.

Direktna posledica rusko-ukrajinskog sukoba je – svetska energetska kriza. Najviše trpi evropsko energetsko tržište jer je zavisilo od ruskog gasa i nafte. 2022. ostaće ubeležena i po rekordnim cenama svih energenta. Dugoročno gledano – stručne analize ukazuju na neizvesnost snabdevanja gasom i strujom i to, pre svega, evropskih potrošača.

Lider za energetiku u Dilojtu Željko Marković rekao je da su procene pre zimske sezone pokazivale da će biti problema sa snabdevanjem električnom energijom u zemljama poput Francuiske, ali je taj scenario izbegnuto zbog toplog vremena.

Evropska unija tvrdi da je zavisnost od ruskog gasa uspela sa 40 posto da smanji na devet posto.

Pročitajte još:

Marković kaže da je neki deo isporuka iz Rusije nadomešten tečnim gasom iz Amerike, ali da i dalje postoji veliki rizik od nestašica.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

,,Napravljene su uštede tokom zime zahvaljajući toploj zimi. Napravljene su uštede. Finska je uštedela čak 48 odsto, to je bilo i zbog visokih cena ali i zbog toplog vremena”, kaže Marković.

Brisel je uveo oštre energetske sankcije – prvo embargo na ruski ugalj, zatim naftu i derivate i ograničio cene. Ipak, još nema embarga na ruski gas, samo je ograničena cena i prošle nedelje se odustalo od embarga na nuklernu rusku energiju.

Marković kaže da se sankcije uvode gde mogu da se zamene drugim izvorima, a i dalje nisu uvedene sankcije na gas.

,,Cene svih energenata prošle godine dostigle su istorijske maksimume. Povećanje cena se preliva i sa jednih na druge energente. Električna energija se koristi u proizvodnji peleta pa je logično da ako poskupi struja da će poskupeti i pelet“, napomenuo je lider za energetiku u Dilojtu.

Prema njegovim rečima, kada smo izašli iz prošle zime imali smo nezapamćenu sušu, cena je na visokom nivou i tokom leta, došlo je do značajnog smanjenja potrošnje i to je oborilo cenu električne energiju.

Ipak “Međunarodna agencija za energetiku” pre neki dan je upozorila na nestašice energenata sledeće zime.

,,Ovo je dato pod pretpostavkom da neće biti isporuka gasa iz Rusije i da će biti hladnija zima od ove. Sada se gleda kako bi se to nadomestilo. Ali teška je situcija. Mi moramo biti spremni za najgori scenario, a neka bude kao i ove zime, nemamo ništa protiv”, kaže Marković.

Kada je reč o Srbiji, kaže da je priprema rađena, imali smo pored skladišta u Banatskom dvoru i skladište u Mađarskoj, a bilo je ušteda i električne energije, a pored toga i vreme je doprinelo.

Izvor: RTS

„Elektroprivreda RS“ gradi mrežu stanica za punjenje električnih automobila

22.02.2023

plug-in-električni-automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

„Elektroprivreda Republike Srpske’’ kreće u izgradnju mreže za punjenje električnih vozila u koju će uložiti 2,4 miliona maraka. Ako se plan ispuni, svaki četvrti punjač u Bosni i Hercegovini biće njihov.

Planom javnih nabavki ovog preduzeća, predviđena je izrada studije izvodljivosti za 50 stanica na koju će biti utrošeno 400.000 KM, a zatim i njihovo postavljanje koje će prema procenama koštati dva miliona maraka.

Finansije su obezbeđene iz vlastitih sredstava, a za sada ostaje nejasno hoće li se korišćenje punjača naplaćivati ili će biti besplatno kao što je sada slučaj na većini stanica. Na upit CAPITAL-a, do objave ovog teksta odgovor nije stigao.

Generalno, u Bosni i Hercegovini je postavljeno 180 punjača sa 216 konektora. Veći deo istih je dostupan svima, dok je određeni broj rezervisan, primera radi za goste hotela i prodavnica koji su ih kupili.

Pročitajte još:

Iako je broj električnih automobila u BiH i dalje beznačajan, u Udruženju za elektromobilnost kažu da je potrebno raditi na infrastrukturi.

„Potrebno nam je još stanica, pogotovo sa brzim DC punjačima kojih imamo desetak u celoj zemlji. Većina postojećih su spori, a znamo koliko nam je vreme svima bitno kada negde idemo’’, rekli su oni.

Inače, na njihovoj internet stranici chargerbih.ba nalazi se mapa sa svim punjačima u BiH, a tu su i informacije o tome koja je njihova snaga kao i kome je sve dostupan te da li se plaća.

Električni automobili u Bosni i Hercegovini su na nivou statističke greške.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH u prošloj godini uvezeno ih je 70, a godinu ranije 48.

Na uvoz novih električnih automobila u BiH u narednoj godini se neće plaćati carina kako bi se stimulisao ovaj vid transporta.

Za automobile na hibridni pogon carina će biti spuštena sa 15 na pet odsto.

Uvoznici smatraju da će to biti dobar podsticaj za razvoj e – mobilnosti.

Izvor: CAPITAL

Donet set važnih odluka iz oblasti energetike i zaštite životne sredine

22.02.2023

Setom odluka iz oblasti energetike i zaštite životne sredine, koje su donete na sednici gradske skupštine, Grad Beograd nastavlja veliku posvećenost ovim oblastima.

Doneta je Odluka o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta i usvojen Plan za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu na opštini Zvezdara, što je deo desetogodišnjeg programa koji se realizuje na gradskim opštinama. Precizirano je da na teritoriji opštine Zvezdara postoji više od dve stotine lokacija za tu namenu, navodi se na sajtu grada.

Energetska efikasnost i racionalna upotreba energije je u javnom interesu Beograda i od posebnog je značaja za Grad. Nosioci sistema energetskog menadžmenta Grada Beograda su: gradonačelnik, Odbor za energetsku efikasnost Grada Beograda, energetski menadžeri i korisnici javne svojine i javnih sredstava koji nisu samostalni obveznici sistema energetskog menadžmenta. Gradonačelnik imenuje energetskog menadžera Grada Beograda na period od dve godine, navedeno je u pomenutoj odluci.

Predstavnici Gradske uprave podneli su Izveštaj o realizaciji lokalnog plana upravljanja otpadom za prethodnu godinu, zatim Izveštaj o realizovanim aktivnostima za smanjenje zagađenosti vazduha i Izveštaj o realizaciji aktivnosti iz Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti.

Pročitajte još:

Gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević istakla je značaj transparentnosti svih informacija, koje su iz ove oblasti stalno dostupne građanima. Ona je podvukla da će se 2024. godine, nakon izrade fizibiliti studije, u potpunosti znati kako će se Grad baviti viškom otpada, koji nastaje kao posledica razvoja grada, i kako će se on nadalje koristiti.

“Otpad je resurs i koristiće se u interesu građana, a samim tim uticaće ne samo na bolju životnu sredinu već i na standard građana”, rekla je Ivana Vilotijević.

Na kraju sednice odbornici su usvojili i Odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, kao i Odluku o obrazovanju jedinica civilne zaštite opšte namene i specijalizovanih jedinica civilne zaštite za uzbunjivanje na teritoriji Beograda, te Izveštaj o radu Službe za centralizovane javne nabavke i kontrolu javnih nabavki za prošlu godinu.

Energetski portal

Proizvodnja stevije ima manji negativan uticaj na životnu sredinu od proizvodnje šećera?

21.02.2023

stevia-flowers-against-rose-leaves-g7afe122c7_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (leoleobobeo)

Različita istraživanja pokazuju da proizvodnja prirodnog zaslađivača stevije u značajno manjem procentu negativno utiče na životnu sredinu, u odnosu na šećer dobijen iz šećerne repe ili na primer kukuruznog skroba.

Naime, steviol glikozidi koji se nalaze u listu biljke stevije mogu da budu 200 do 400 puta slađi od šećera, zbog čega sleduje da je za isti intenzitet slatkoće potrebna manja količina biljke stevije u odnosu na druge biljke iz kojih se dobija šećer. Uzgajanje ove biljke ne zahteva veliku količinu zemljišta, a takođe tokom njihove prerade koristi se manja količina vode. Prema nekim podacima, vodeni otisak je u slučaju stevije bio manji za oko 90 odsto u odnosu na šećernu repu i šećernu trsku. Ukoliko se za ekvivalent uzme slatkoća, takođe se tokom proizvodnje zaslađivača stevije emituje smanjena količina ugljenika. Količina varira od 30 do čak 80 odsto u zavrisnosti od toga o kojem izvoru šećera je reč.

Pročitajte još:

Ipak, ovo je potrebno uzeti sa rezervom. Najveća količina stevije uzgaja se u Kini, u državi u kojoj se mnoge održive poljoprivrede dovode u pitanje. Drugo, u listu stevije nalaze se različiti molekuli kao što su Reb M i Reb A. Zbog čega je ovo važno?

Reb A poseduje sladak ukus, ali sa blagom gorčinom, za razliku od Reb M koji ne sadrži gorčinu u ukusu, ali on čini samo jedan odsto lista stevije. Zbog svog ukusa, novija tržišta sve više potražuju Reb M. Međutim, zbog njegove zastupljenosti u listu od svega jedan odsto, farmeri moraju da uzgajaju biljku stevije na velikim površinama zemljišta, čime se poništava njen manji negativan uticaj na životnu sredinu.

Kako bi se zadovoljila potražnja tržišta, a ujedno obezbedilo da proizvodnja stevije i dalje ima manji negativan uticaj na životnu sredinu, pojavljuju se nove sorte koje sadrže i do 20 odsto više Reb M od obične stevije.

Katarina Vuinac

U Federaciji BiH na mrežu priključena 731 solarna elektrana

21.02.2023

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Mark Merner)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Na distributivnu mrežu Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) priključena je 731 solarna elektrana, navodi se u saopštenju Regulatorne komisije za energiju u Federaciji BiH.

Prema statističkim podacima do kraja 2021. godine na mrežu su priključene 453 solarne elektrane, te da je primećen značajan porast priključenih elektrana jer ih sada ima 731.

Kako je u toku prikupljanje podataka iz 2022. godine još uvek nema tačnih podataka kada je reč o proizvodnji električne energije iz solarnih elektrana za prošlu godinu.

„FERK vodi registar izdatih dozvola za rad i prethodnih saglasnosti za Federaciju BiH (za izgradnju direktnog voda), kao i zbirni registar u elektronskoj formi“, dalje se navodi.

Pročitajte još:

Almir Mujaković, predsednik Udruženja Green energy, kaže da je zainteresovanost za izgradnju solarnih elektrana u FBiH ogromna.

„Trenutno je to isplativo, iako je cena električne energije od januara ove godine opala za nekih 20 odsto. Međutim, i pored navedenog solarne elektrane su i dalje isplativa investicija. Očekivani povrat investicije je otprilike za pet do šest godina“, kaže Mujaković, prenosi Nova Ekonomija.

Energetski portal

Počela prijava za akciju „Uredimo zajedno”

21.02.2023

JKP „Zelenilo – Beograd” i ove godine, deveti put zaredom, organizuje „Uredimo zajedno”, akciju uređenja i ozelenjavanja međublokovskih zelenih površina, saopštavaju iz ovog gradskog preduzeća.

Stambene zajednice mogu prijaviti predloge za ozelenjavanje i uređenje zelene površine u okviru svog stambenog naselja „Zelenilu”, koje će obezbediti sav potreban biljni i dendro materijal, parkovski mobilijar, lopate, farbu, četke i ostala sredstva potrebna da se posao obavi kvalitetno, na zadovoljstvo učesnika u akciji.

Prijava za akciju vrši se pisanim putem, a obrazac za prijavu može se preuzeti na sajtu preduzeća (www.zelenilo.rs).

Popunjenu prijavu potrebno je poslati na mejl adresu: info@zelenilo.rs ili na adresu JKP „Zelenilo – Beograd”, Centar za informisanje, Mali Kalemegdan broj 8, 11000 Beograd, sa naznakom – za akciju „Uredimo zajedno”. Prijavljivanje traje do 28. februara, navodi se u saopštenju.

O tome koliko je interesovanje građana da se aktivno uključe u uređenje svog okruženja govori podatak da je u prethodnim godinama na ovaj način uređeno više od 1.800 lokacija na teritoriji deset gradskih opština. Broj lokacija koje stambene zajednice prijavljuju za ovu akciju je iz godine u godinu sve veći.

Pročitajte još:

Realizacija akcije obuhvata nekoliko faza: prvo, stambene zajednice prijavljuju vrstu i sadržinu radova u pogledu uređenja i ozelenjavanja, kao i površinu na kojoj će ti radovi biti izvedeni. U okviru akcije moguće je izvoditi zemljane i biološke radove, kao što su sadnja ukrasnih biljaka, travnjaka, i postavljanje parkovskog mobilijara (klupa i đubrijera). Građevinski radovi kao što su izgradnja staza, platoa, dečjih igrališta, ugradnja fitnes rekvizita i slično, ne mogu biti predmet prijave za akciju „Uredimo zajedno”.

Po isteku roka za prijavljivanje, stručnjaci iz „Zelenila” obići će sve prijavljene lokacije i proceniti opravdanost i tehničku mogućnost realizacije zahteva, nakon čega će uslediti uređenje predmetne površine. Stambena zajednica i JKP „Zelenilo – Beograd” potpisuju protokol o saradnji na realizaciji akcije „Uredimo zajedno”.

Cilj akcije je uključivanje građana u uređenje njihove neposredne životne okoline. Iz „Zelenila” pozivaju stambene zajednice da se prijave za učešće i time svoje okruženje učine još kvalitetnijim, zdravijim i lepšim za život.

Energetski portal

FRANCUSKA JE 42 GODINE IZVOZILA STRUJU, SADA JE UVOZI: Posledice vidljive i na računima za potrošače

21.02.2023

struja — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Francuska je 2022. godine, kao i svaka evropska država, bila suočena sa posledicama rata u Ukrajini na cene energenata, izazvanih padom isporuka gasa iz Rusije.

Situaciju u Francuskoj dodatno su pogoršala dva dodatna faktora: nedostupnost nuklearne flote zemlje skoro pola godine i ograničenja proizvodnje hidroenergije izazvana letnjom sušom.

Kao rezultat toga, Francuska je morala masovno da uvozi od evropskih suseda kako bi nadoknadila svoju opadajuću proizvodnju. To je bilo dovoljno da se preokrene francuski uvozno-izvozni bilans, rekao je Tomas Vejrenc, šef strategije u RTE-u, na konferenciji za novinare.

Situacija je gotovo bez presedana, to je prvi put od 1980. godine.

Negativan bilans električne energije

U 2022, ukupna proizvodnja električne energije u Francuskoj iznosila je 445,2 teravat-sati (TVh), što je smanjenje od 15 odsto u poređenju sa prosekom 2014-2021. i najniža proizvodnja od 1992. godine.

Nekoliko problema je uticalo na snabdevanje Francuske električnom energijom. Pre svega, francuska nuklearna flota nije funkcionisala kako bi trebalo prošle godine, a ona inače čini 50 do 70 odsto miksa električne energije. Pandemija je odložila raspored održavanja reaktora, a neki od njih, uključujući i one najmoćnije, patili su od problema sa korozionim stresom, što ih čini manje dostupnim nego prethodnih godina.

Pročitajte još:

Stopa nedostupnosti je tako u proseku tokom godine premašila 46 odsto, oborivši sve rekorde. Danas je flota ponovo dostigla značajnu stopu proizvodnje, znatno iznad 2022. godine, sa 43 naša od 56 reaktora koji su radili od sredine februara.

„Povratak reaktora na servisni kolosek je u potpunosti u skladu sa našim prognozama”, rekao je Tomas Vejrenc.

Međutim, 2023. proizvodnja će ostati ispod proseka 2015-2021. godine.

U međuvremenu, hidroelektrična proizvodnja dostigla je najniži nivo od 49,6 TVh, što nije bilo od 1976. godine, zbog jedne od najtoplijih godina u istoriji, što je dovelo do izuzetne suše tokom leta. Proizvodnja energije vetra i sunca donekle je to kompenzovala, ali je uvoz uglavnom uticao na balans.

Komšije i podrška tržišta

Da bi stabilizovala svoju mrežu i izbegla nestašice, Francuska se oslanjala na podršku svojih evropskih suseda. Uvoz je tako iznosio 16,5 TVh, što je preokrenulo uvozno-izvozni saldo, koji je obično pozitivan za Francusku. Poređenja radi, Francuska je 2021. izvezla više od 43 TVh, ističe RTE.

Najveći deo uvoza, koji čini 60 odsto negativnog bilansa bio je koncentrisan u julu, avgustu i septembru, na vrhuncu problema nuklearne flote i kada napori za uštedu energije još nisu počeli da daju plodove. Od tada, RTE je primetio da je potrošnja električne energije tokom godine bila 4,2 odsto niža od proseka 2014-2019, dostižući nivo blizak onom iz perioda kovida.

Osim toga, Vejrenc je istakao značaj evropskog tržišta električne energije u periodu previranja zbog rastuće cene električne energije. On je istakao da, kao i mnoge zainteresovane strane, kao što su zemlje članice i sama Komisija EU, RTE podržava reviziju svog funkcionisanja kako bi se „stabilizovala cena električne energije”.

Kao rezultat toga, očekuje se da će račun za energiju u Francuskoj porasti na 115 milijardi evra, vođen prosečnom kratkoročnom spot cenom od 276 evra po megavat satu u 2022. godini, u poređenju sa 109 evra u 2022.i 2021.godine.

Ovako visok račun je prvenstveno uslovljen uvozom fosilnih goriva, posebno tečnog prirodnog gasa, a ne uvozom električne energije, koji je bio znatno veći nego prethodnih godina, ali je i dalje iznosio samo sedam milijardi evra.

Izvor: Euractiv

Izmene propisa za rast i inovacije u građevinskom sektoru

21.02.2023

gradnja — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

U Privrednoj komori Srbije održana je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, a predložene novine, kako je istaknuto, treba da omoguće nastavak trenda rasta u građevinarstvu i unapređenje ovog sektora.

Predložene izmene i dopune pozitivno će uticati na unapređenje elektronskog sistema (CEOP), uvođenje novih elemenata ”zelene agende”, povećanje odgovornosti ovlašćenih lica u postupcima izdavanja akta za izgradnju, ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, ukidanje lex specialis-a za linijske infrastrukturne objekte, kao i na pojačanu zaštitu zaštićenih kulturnih i prirodnih područja, ocenila je Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS.

Državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović rekla je da je cilj izmena i dopuna da se dodatno unapredi što se može i zadrži trend rasta u građevini u Srbiji.

Pročitajte još:

Ona je navela da je sada aktivno 120 000 gradilišta u Srbiji, a da je rekordna bila 2019. godina po izdatim građevinskim dozvolama, i dodala da posledično građevinarstvo direktno vuče rast još 22 privredne grane.

Dodala je da su ciljevi izmene zakona praćenje svetskih trendova u materijalima i načinu rada, otklanjanje kolizionih odredbi sa drugim propisima, stvaranje uslova za zakonitu gradnju, preventivno delovanje na novu bespravnu gradnju, praćenje promena u prostoru i blagovremeno reagovanje, te dalja decentralizacija uprave.

Ona je rekla da će promene ovog sistemskog zakona imati za posledicu promenu i drugih zakona, a da će svi podzakonski akti biti doneti u roku od 60 dana.

Ovo je 11. izmena zakona iz 2019, a Damnjanović je istakla da se predloženim rešenjima na savremeni način uređuje odnos gradnje prema zaštićenim kulturnim i prirodnim dobrima. Ove izmene podrazumevju i ukidanje konverzije građevinskog zemljišta, kao i zakona o linijskoj infrastrukturi.

Ona je objasnila da ukidanje konverzije neće obuhvatiti zemljoradničke i stambene zadruge, društvena preduzeća, sportska društva i udruženja kao i sve ono što se odnosi na sporazume o sukcesiji. Dodala je da konverzija neće biti ukidana ni na zemljištu koje je planski predviđeno za uređenje javne namene ili objekte javne namene.

Zakon o planiranju i izgradnji stupio je na snagu 11. septembra 2009.

Izvor: PKS

Mleko, sirevi i prelevmani – ko će i kako biti zaštićen

21.02.2023

hrana-sir-namirnice — Foto-ilustracija: Pixabay (Alex Klen)

Vlada Srbije je odlučila: za uvoz mleka plaćaće se taksa 15 dinara po litru, a za tvrde sireve 30 dinara za kilogram. Cilj je stabilizacija tržišta i zaštita domaćih proizvođača, kaže resorna ministarka. Na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu ocena da je taksa na sir preniska i da bi mogla da povuče kontramere Evropske unije.

Dok proizvođači čekaju obećano povećanje subvencija i premija za mleko, Vlada je odlučila: uvoznici mleka plaćaće dodatnih 15 dinara državi, a uvoznici ementalera, čedara, edama, tilsitera, kačkavalja, masdama i gaude – dodatnih 30 dinara, po kilogramu.

“Mislim da je ta odluka jako važna za naše proizvođače kako bi zaustavili pad cena otkupnog mleka na tržištu i na taj način zaštitili srpskog proizvođača”, rekla je Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede.

“Što se tiče proizvodnje mleka, bila je apsolutna ugroženost, mi smo naveli da je prioritet svih prioriteta zaštita domaće proizvodnje. Ova odluka o prelevmanima je najbolja odluka i apsolutno ispravna i s naše strane kao udruženja, Ministarstvo poljoprivrede i Vlada imaju punu podršku”, kaže Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka iz Mačve.

Pročitajte još:

ZAŠTO DOMAĆEG MLEKA NEMA U PRODAVNICAMA – PRAZNE ŠTALE, PRAZNI I RAFOVI

Prelevman je zaštitna taksa. Nadoknađuje razliku između nerealno niske cene uvozne robe i skupljeg, domaćeg proizvoda. Stručnjaci kažu da se mora izračunati u cent, te da mera ima smisla samo ako se prihod sliva u ugroženu proizvodnju, a ne u državni budžet.

“Kada uporedite cenu mleka u EU i u Srbiji, 15 dinara je realna cena. Međutim, kada je reč o vrstama sira koji su u ovoj uredbi pomenuti, mislim da je to malo i da vam je potrebno za proizvodnju kilograma edamera ili gaude od 9 do 10 litara mleka, onda vidite da je to stvarno malo jer nemoguće je da ta razlika od 30 dinara pokriva troškove koje naši poljoprivrednici imaju”, kaže prof. dr Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Da je 30 dinara malo, smatra i predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu pa kaže da takve uvozne prelevmane na sir nije ni trebalo uvoditi.

Prelevmani na sireve već postoje, pre povećanja bili su 12 dinara po kilogramu. Uvozna taksa na mleko poslednji put uvedena je 2015. i važila je godinu i po.

Izvor: RTS

EU podržava zelenu tranziciju srpske privrede – Obezbeđeno 726.000 evra za sprovođenje najboljih poslovnih rešenja

20.02.2023

novac_biljka — Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Delegacija Evropske unije (EU) u Republici Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), dodelili su danas priznanja i novčane nagrade autorima 16 novih poslovnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije srpske privrede. Zahvaljujući sredstvima EU, ova rešenja su dobila finansijsku podršku od ukupno 726.000 evra kako bi tokom ove godine bila realizovana.

Nagrađena rešenja su predložile kompanije iz privatnog i javnog sektora, organizacije civilnog društva, istraživačke institucije i lokalne samouprave, a odabrana su kao najbolja od 140 predloga pristiglih na četiri Javna poziva tokom 2022. godine.

„Danas smo ovde da nagradimo inovacije i odamo priznanje kompanijama sa najboljim idejama za zelenu tranziciju srpske privrede. Zahvaljujući inicijativi „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ izabrano je 16 najboljih rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede“, rekao je ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Nj.E. Emanuele Žiofre i dodao: „Srpske kompanije su dovoljno domišljate i kreativne da povedu zemlju ka zdravijoj i zelenijoj budućnosti. Ova rešenja će imati pozitivan uticaj na životnu sredinu, kao i na zdravlje i dobrobit ljudi širom Srbije. Drago nam je što će sredstva EU biti direktno uložena u zelene inovacije srpskih kompanija.’’

Pročitajte još:

„Održiv ekonomski razvoj Srbije, koji uvažava zaštitu životne sredine i dobrobit svih građana, jedan je od glavnih prioriteta Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine. Pored napora koje ulažemo u unapređenje strateškog i zakonodavnog okvira, da bismo uspešno sproveli zelenu tranziciju neophodna su konkretna inovativna rešenja privrede, poput ovih koja su danas dobila podršku“, rekla je Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Primena nagrađenih rešenja u praksi doprineće smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, prelasku na obnovljive izvore energije, ponovnoj upotrebi otpada za dobijanje novih proizvoda, poboljšanju kvaliteta vazduha i očuvanju biodiverziteta. Više detalja o svim nagrađenim rešenjima možete pronaći u prilogu.

Zahvaljujući prelasku na način poslovanja koji čuva životnu sredinu i zdravlje ljudi, srpska preduzeća će biti konkurentnija na izvoznim tržištima, što će doprineti održivom privrednom rastu i omogućiti otvaranje novih zelenih radnih mesta.

„Kompanije u Srbiji su pokazale da prepoznaju ekonomske, društvene i ekološke prednosti zelene tranzicije i da su spremne da u njoj aktivno učestvuju, rekao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji. „Kako bi što veći broj zainteresovanih dobio mogućnost da razvije i sprovede svoje inovativne ‘zelene’ ideje, danas smo otvorili i novi, višegodišnji Javni poziv za zelenu tranziciju privrede i društva u Srbiji’’, dodao je Beriš.

Novi Javni poziv je raspisan za predloge poslovnih rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan: dekarbonizacija (smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva), cirkularna ekonomija (očuvanje prirodnih resursa), smanjenje zagađenja životne sredine, zaštita i očuvanje prirode i biodiverziteta, i uspostavljanje održivih sistema za snabdevanje hranom i ruralni razvoj. Poziv će ostati otvoren do kraja 2026. godine.

Ovaj događaj je održan je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji’’ koji, uz finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske, Evropskom investicionom bankom (EIB) i Vladom Švajcarske. Ova inicijativa je vredna ukupno 16.5 miliona evra, od kojih je osam miliona evra obezbedila EU, a ostala finansijska sredstva vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Područje vetroelektrane “Jasikovo” stavljeno na javni uvid

20.02.2023

vetroturbine — Foto-ilustracija: Unsplash (Zhang Fengsheng)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

Opština Majdanpek stavila je na rani javni uvid plan detaljne regulacije područja vetroelektrane “Jasikovo” koji bi trebalo da bude izgrađen na teritoriji opštine.

Prema navodima iz ovog plana, vetroelektrana “Jasikovo” bi trebalo da bude izgrađena na teritorijama Majdanpeka i Žagubice i trebalo bi da ima 16 vetrogeneratora. Planirana snaga vetroelektrane (okvirno 70 MW) zahteva izdavanje lokacijskih uslova i građevinske dozvole od Ministarstva rudarstva i energetike.

Investitor Jasikovo d.o.o. Beograd krajem prošle godine započeo je merenje potencijala vetra lokaciji Šoš na teritoriji opštine Majdanpek. Kako se navodi, istraživanje je pokazalo da postoji energetski potencijal vetra koji može da se iskoristi.

Rani javni uvid traje do 28.02.2023. godine, elaborat za rani javni uvid je izložen svakog radnog dana, od 7 do 15 časova, u zgradi Opštinske uprave opštine Majdanpek, kao i na internet strani Opštine Majdanpek.

Pročitajte još:

Primedbe i sugestije na izloženi elaborat mogu se dostaviti tokom trajanja ranog javnog uvida u pisanom obliku, Opštinskoj upravi opštine Majdanpek, Odeljenju za urbanizam, građevinarstvo, stambeno – komunalne i inspekcijske poslove, 19250 Majdanpek, ul. Svetog Save bb, lično na pisarnici ili poštom, zaključno sa 28.02.2023. godine.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Morski led na Antarktiku dostigao rekordno nizak nivo

20.02.2023

antarctica-led — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Roxanne Desgagnes)

Naučnici upozoravaju da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda, i to u poslednjih četrdeset godina od početka satelitskog posmatranja.

Najnovija istraživanja su pokazala da je početkom ovog meseca, samo 2,20 miliona kvadratnih kilometara Južnog okeana bilo je prekriveno morskim ledom, što je rekordni minimum u odnosu na 2022. godinu, mada ta cifra nije konačna, s obzirom da se očekuje još veći pad do kraja februara.

Naučnici navode da je brzi pad morskog leda u poslednjih šest godina veoma uočljiv, a topljenje se pojačalo od decembra 2022. godine, posebno u zapadnom delu Antarktika, gde su neki delovi praktično i bez leda. Naučnici koji su u ekspedicijama su zabrinuti i govore da nikada ranije nisu videli ovako ekstremnu situaciju bez leda, i da je kontinentalni pojas, područje veličine Nemačke, potpuno bez leda.

Analize trenutnog obima morskog leda pokazuju da je tokom čitavog januara ove godine led bio na najnižoj ikada zabeleženoj meri za ovo doba godine od početka vođenja evidencije od 1979. godine.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Emma Francis)

U nedavno objavljenoj studiji istraživači objašnjavaju da antarktički morski led uglavnom dostiže svoj maksimum u septembru ili oktobru, a minimalan u februaru. U nekim regionima, morski led se leti potpuno topi, dok zimi, hladna klima širom Antarktika omogućava brzo formiranje novog morskog leda. Na svom maksimumu, morski led na Antarktiku se prostire na površini između 18 i 20 miliona kvadratnih kilometara, dok se leti smanjuje na otprilike tri miliona kvadratnih kilometara.

Upravo ovo intenzivno otapanje moglo bi da bude posledica neuobičajeno visokih temperatura vazduha na zapadu i istoku Antarktičkog poluostrva, koje su bile 1,5 stepeni Celzijusa iznad dugogodišnjeg proseka.

Naučnici se trenutno bave proučavanjem geološke evolucije ledenog pokrivača, odnosno masivnih glečera, jer veruju da jedino tako mogu da preciznije procene kako će se razvijati ledeni pokrivač usled klimatskih promena.

Energetski portal

Počinju završni pregovori za Sporazum o svetskim morima

20.02.2023

Protect the Oceans Projection onto Brooklyn Bridge — Foto: Greenpeace Hrvatska

Danas u Njujorku počinju završni pregovori za UN-ov Sporazum o svetskim morima. Bez čvrstog Sporazuma praktično je nemoguće stvoriti mreže morskih rezervata koji će pokriti najmanje 30 odsto svetskih mora do 2030. godine, tzv. “cilj 30×30” koji je dogovoren na konferenciji COP15 u Montrealu u decembru 2022. Na poslednjim pregovorima postignut je napredak, što daje nadu da je Sporazum nadohvat ruke. Grinpis Hrvatska (Greenpeace Hrvatska) je ministru spoljnih i evropskih poslova Gordanu Grliću Radmanu, poslao pismo s preporukama vladama kako uspešno okončati pregovore o Sporazumu.

U susret početku pregovora, dr. Laura Meler, menadžer kampanje za okeane i savetnica za polarne krajeve Grinpis Nordic (Greenpeace Nordic), izjavila je: ,,Svetska mora podržavaju sav život na Zemlji, a na tim pregovorima odlučiće se o njihovoj sudbini. Nauka je jasna: zaštita 30 odsto svetskih mora do 2030. godine apsolutni je minimum potreban za sprečavanje katastrofe. Bilo je ohrabrujuće videti kako su sve vlade usvojile cilj 30×30 prošle godine, ali ambiciozni ciljevi ne znače ništa bez delovanja. Posebna sednica, koja se održava vrlo brzo nakon što je poslednja runda pregovora propala, ipak daje nadu. Ako se 3. marta sklopi snažan Sporazum, on će održati cilj 30×30 na životu. Vlade se moraju vratiti pregovorima kako bi pronašle kompromise i donele efikasan i konkretan Sporazum. Sportskim rečnikom rečeno, već smo u produžecima. Ovi pregovori su poslednja prilika za postizanje cilja. Vlade naprosto ne smeju zakazati ovaj put.”

Pročitajte još:

Više od 50 članica Koalicije visokih ambicija, među kojima je i Hrvatska, obećale su da će se dogovoriti o Sporazum 2022. godine, ali nisu uspele. Mnogi od navodnih zagovornika zaštite okeana sa tzv. globalnog severa odbijali su kompromis oko ključnih pitanja kao što su finansiranje i raspodela dobiti od tzv. morskih genetskih resursa sve do poslednjih dana pregovora. Ono što su ponudili bilo je i premalo i prekasno.

Sporna pitanja koja treba rešiti su finansije, izgradnja kapaciteta i pravedna raspodela koristi od morskih genetskih resursa. Rešenje ovih sporova zavisi od toga hoće li zemlje globalnog severa dati poštenu i verodostojnu ponudu globalnom jugu.

Uspostavljanje globalne mreže zaštićenih morskih rezervata trebala bi da bude glavni cilj Sporazuma, čime bi se omogućila zaštita najmanje 30 odsto svetskih mora.

Snažan Sporazum mora da omogući uspostavljanje potpuno zaštićenih rezervata u otvorenim morima, kao i da zabrani štetne prakse kao što su prekomerni izlov ribe i rudarenje u morskim dubinama. Konferencija stranaka (COP) stvorena Sporazumom mora biti kadra da donosi odluke o svim potencijalno štetnim aktivnostima, uključujući ribolov, unutar zaštićenih rezervata, bez prepuštanja nadležnosti nefunkcionalnim telima pojedinih sektora koja brinu samo o kratkoročnim interesima i profitu. COP bi takođe trebalo da odlućuje većinom glasova, a ne na osnovu konsenzusa, kako bi se izbeglo usporavanje ili blokiranje napretka delovanjem pojedinih zemalja.

Širom sveta zajednice malih ribara i lokalni pokreti za zaštitu svetskih mora traže konkretne korake, ali neke i sami preduzimaju. Tako je zajednica u jednom senegalskom gradu uz pomoć Grinpisa (Greenpeace) tužila fabriku ribljeg brašna koja zagađuje more. Rudarenje u morskim dubinama samo je jedna od pretnji kojima su izložena svetska mora. Ovaj Sporazum o svetskim morima promenio bi trendove i dao prednost zaštiti nasuprot eksploataciji.

Izvor: Greenpeace Hrvatska

1...350351352...1,673 Page 351 of 1,673

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM