Zeleni napredak Mađarske

16.11.2024

Unsplash-(Andrii-Bondarenko) — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrii-Bondarenko)

Poslednjih godina, države širom sveta postavljaju ambiciozne ekološke ciljeve. Za neke od njih, ovi ciljevi predstavljaju izazov koji ne uspevaju lako da prevaziđu, dok se druge suočavaju sa neuspehom.

Mađarska se, međutim, izdvaja kao primer zemlje koja ozbiljno pristupa ekologiji, stavljajući razvoj solarne energije, skladištenja energije i električnih vozila među svoje ključne prioritete. Nakon uspeha u 2023. godini, Mađarska nastavlja intenzivne napore za unapređenje ekologije i u 2024. godini. Mađarska je premašila svoje inicijalne ciljeve iz Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECPs), koji su predviđali dostizanje kapaciteta solarne energije od 6,5 GW do 2030. godine. Ovaj cilj je postignut već u 2024. godini, zbog čega je plan revidiran i cilj je povećan na 12 GW. Tokom prošle godine, solarni kapacitet Mađarske povećan je za 1.632 MW, što je rekordno povećanje.

Ulaganja u obnovljive izvore energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniele-La-Rosa-Messina)

Početkom 2024. godine, unapredili su program Napenergia Plusz, nudeći subvencije od pet miliona forinti (oko 13.000 evra) za instalaciju solarnih panela i sistema za skladištenje energije. Programom je obezbeđen budžet od 75 milijardi forinti (oko 197 miliona evra) koji treba da pomogne domaćinstvima da smanje troškove za struju i postanu energetiski nezavisniji. U prvom mesecu godine, registrovano je više od 400 izvođača radova, a više od 21.500 domaćinstava se prijavilo za subvencije. Zbog velike zainteresovanosti, budžet programa je povećan za 30 milijardi forinti (oko 79 miliona evra), omogućavajući subvencije za preko 25.000 domaćinstava.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Ministarstva energetike Mađarske, podaci prenosnog sistemskog operatora MAVIR, do jula 2024. godine u ovoj zemlji je instalirano ukupno 6.712 MW kapaciteta solarnih elektrana. Od tog ukupnog kapaciteta, najveći deo od 3.678 MW, činili su industrijski objekti, što zna – či da je blizu 90 odsto sistema sa snagom većom od 50 kW bilo u funkciji tokom perioda najveće potražnje za energijom. Pored toga MAVIR je ista kao da bi ukoliko se nastavi ovakav trend rasta, kapacitet solarne energije u Mađarskoj mogao da poraste za više od 1 GW tokom 2024. godine, što bi bilo u skladu sa rastom zabeleženim tokom prethodne dve godine. Kada je reč o domaćinstvima u funkciji je oko 270.000 solarnih sistema, od čega tri četvrtine predstavljaju instalacije na krovovima. Ovo je povećanje od trideset puta u poslednjih deset godina.

U FOKUSU:

Foto-ilustracija: Unsplash (Maxim-Hopman)

Usled značajnog porasta solarnih kapaciteta i sve veće primene ostalih obnovljivih izvora energije, Vlada Mađarske je pokrenula još neke važne programe kako bi pružila podršku razvoju ovog sektora. Reč je o podršci unapređenju infrastrukture za skladištenje energije, zato što se na taj način osigurava stabilno snabdevanje i integracija obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem. Prvi program otvoren je u januaru 2024. godine sa budžetom od 62 milijarde forinti (163 miliona evra). Cilj programa je bio da pomogne preduzećima u izgradnji kapaciteta za skladištenje energije u industrijskom sektoru i to dvadeset puta većih od trenutnih 20 MW, do leta 2026. godine. Kako se navodi na sajtu Ministarstva energetike, trenutni kapaciteti imaju mogućnost da do 2030. godine budu povećani pedeset puta.

Žofija Konc, državna sekretarka Ministarstva energetike, izjavila je u junu da je 2024. godina ključna za modernizaciju mađarske elektroenergetske mreže. Vlada je podržala ove investicije sa 160 milijardi forinti (oko 421 miliona evra), uključujući izgradnju novih i proširenje postojećih trafostanica i dalekovoda. Ove mere su važne za poboljšanje sigurnosti snabdevanja Budimpešte i Istočne Mađarske.

Nuklearna energija – ključna za budućnost

Mađarska, takođe naglašava značaj nuklearne energije, elektrane Paks 1 i Paks 2, proizvodiće polovinu potrebne energije do 2030-ih godina. Sa potpunim radom ukupnog kapaciteta solarne i nuklearne energije, zemlja može u potpunosti da se snabdeva tehnologijama bez emisije ugljen-dioksida. Ipak, kako su vremenski uslovi nestabilni, zbog čega solarna energija nema uvek svoj puni kapacitet, nuklearna energija je veoma značajna za Mađarsku. Ovo je potvrdila i državna sekretarka Konc, kada je izjavila da je važno da se produži radni vek Paks 1 i izgradnja Paks 2.

Još jedan izvor energije na koji je Mađarska usmerila pažnju jeste geotermalna energija. Ova zemlja se godinama nalazi među prvih pet u Evropi prema direktnoj upotrebi geotermalne energije, a u planu je i značajno povećanje upotrebe do 2030. godine. Planirano je da se trenutna upotreba od oko 6,4 petadžula poveća na 12-13 petadžula, čime bi udeo geotermalne energije u proizvodnji toplotne energije porastao sa 6,5 odsto na 25-30 odsto. Država će obezbediti 165 milijardi forinti (oko 434 miliona evra) za geotermalne investicije, uključujući 34 milijarde (oko 89 miliona evra) za smanjenje geoloških i finansijskih rizika.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Bez zdravog zemljišta nema zdrave hrane – kako da ga sačuvamo od zagađenja

16.11.2024

obrada_zemljišta — Foto-ilustracija: Unsplash (Clay LeConey)

Pesticidi u voću i povrću, živa u tunjevini, teški metali u krompiru ili crnoj čokoladi – samo su neki od primera koji su nas u prethodnom periodu naterali da se zapitamo kakva se hrana proizvodi ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu i šta možemo da učinimo da vodu, vazduh i zemljište zaštitimo od zagađenja. Stručnjaci kažu da je zagađenje zemljišta u našoj zemlji ozbiljan problem, ali da je ono i dalje povoljno za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.

Zagađenje zemljišta je posledica industrijske aktivnosti, urbanizacije, intenzivne poljoprivrede i neadekvatnog upravljanja otpadom. Sa ovim problemom suočavaju se i mnogo razvijenije zemlje od Srbije.

„Generalno, zemljišta u Srbiji su nezagađena kada se posmatra celokupni zemljišni fond i povoljna su za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Međutim, sve više su izložena zagađenju usled neracionalne primene agrohemikalija, od deponija, sektora energetike i industrije, kao i mikroplastike”, kaže dr Jordana Ninkov, naučna savetnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Veliki zagađivači zemljišta su teški metali među kojima su najopasniji olovo, kadmijum, živa i arsen. Ništa manje opasni nisu ni pesticidi, nitrati i fosfati, organska zagađujuća sredstva, plastika, otpadne vode i mulj.

„Zagađeno zemljište predstavlja rizik za poljoprivrednu proizvodnju i može biti opasno po ljudsko zdravlje. Povećano unošenje teških metala i pesticida u lanac ishrane može dovesti do akumulacije toksina u organizmu ljudi i životinja, uz rizike od različitih hroničnih bolesti”, upozorava prof. dr Aleksandar Đorđević, šef Katedre za pedologiju i geologiju na Poljoprivrednom fakultetu.

Kako je zemljište u Srbiji zagađeno po regionima

U zavisnosti od regiona, razlikuje se i zagađenje zemljišta. U okolini Bora i Majdanpeka, kažu stručnjaci, rudarska i metalurška industrija ostavljaju značajne količine teških metala u zemljištu. Osim toga, rudarske aktivnosti doprinele su degradaciji zemljišta i okolnih ekosistema.

„U Pančevu i Kraljevu se nalaze ozbiljne hemijske industrije, pa ovaj region ima visoke koncentracije zagađivača, uključujući teške metale i organske zagađivače, kao i neadekvatno upravljanje otpadom“, objašnjava sagovornik RTS-a.

„Glavni grad Srbije suočava se sa problemima zagađenja zemljišta zbog urbane ekspanzije, nepravilnog upravljanja otpadom, kao i upotrebe pesticida u urbanim i suburbanim poljoprivrednim područjima”, dodaje Đorđević, uz napomenu da rizik od zagađenja pesticidima postoji i u Vojvodini i drugim područjima sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.

Zemlje jugoistočne Evrope, kaže, suočavaju se sa visokim nivoima zagađenja zemljišta, dok je situacija u zapadnoevropskim zemljama nešto bolja.

Procenjuje se da se između 60 i 70 odsto evropskog poljoprivrednog zemljišta ne može označiti kao zdravo, najviše zbog gubitka humusa i erozije.

„To je rezultat dugotrajne intenzivne poljoprivrede, primene isključivo mineralnih đubriva i obrade zemljišta teškom mehanizacijom. S obzirom na to, stanje zemljišta u Srbiji nije ugroženo u tolikoj meri, ali je kvalitet znatno ispod prirodnog potencijala, posebno u Vojvodini, koja je bogata kvalitetnim černozemom, a istovremeno je i najslabije pošumljena regija Evrope, uz nedostatak stočarstva, pašnjaka i stajnjaka”, ističe Ninkov.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

U ovom trenutku jako je važno da se domaći poljoprivrednici podrže u zaokretu ka regenerativnim praksama koje će unaprediti zemljište.

„Ova tranzicija zahteva veća početna ulaganja, novu mehanizaciju, više znanja i složeniju organizaciju proizvodnje, a rezultati su vidljivi tek u nekom narednom periodu. Jasno je da je poljoprivrednicima za to potrebna i institucionalna, i stručna i finansijska pomoć. Očuvanje zemljišta nam je važno i u gradovima zbog njegovog moćnog vodno-toplotnog kapaciteta, koji može da nas rashladi tokom tropskih dana i upije vodu u slučaju velikih padavina”, dodaje Ninkov.

Da bi se smanjilo zagađenje zemljišta u Srbiji potrebna su ozbiljna ulaganja u monitoring, rehabilitaciju kontaminiranih zemljišta i promovisanje održivih poljoprivrednih praksi. U zemljama EU uvedene je Uredba cirkularne ekonomije u poljoprivredi.

„Grčka je, na primer, nedavno usvojila novi strateški plan za zajedničku poljoprivrednu politiku za period od 2023. do 2027, koji ima budžet od 13,4 milijarde evra, s posebnim naglaskom na ekološke i klimatske ciljeve. Poljoprivrednici dobijaju subvencije za korišćenje mikrobioloških đubriva i pesticida, gajenje leguminoza i pokrovnih useva, prilagođenu obradu zemljišta, a sve u cilju održavanja plodnosti zemljišta, sprečavanja dalje degradacije i dobijanja zdrastveno bezbedne hrane”, objašnjava profesor Đorđević.

Promena navika pojedinca može da smanji zagađenje zemljišta

Edukacija i svest građana o pravilnom upravljanju otpadom i zaštiti životne sredine su ključni za očuvanje kvaliteta zemljišta. Kao pojedinci možemo doprineti manjem zagađenju ovog resursa. Za početak trebalo bi manje da bacamo hranu.

„Trećina svetski proizvedene hrane se baci. Promislite koliko je samo zemljišta, vode i energije uloženo u tu hranu i trudite se da bolje planirate svoje obroke”, kaže Ninkov.

Takođe, trebalo bi birati lokalne proizvode sa manje ambalaže, posebno plastike, kao i one iz održivih sistema proizvodnje, čime se podržavaju ekološki posvećene kompanije i proizvođači.

„Na rafovima se odražava naše ponašanje. Ono što najviše biramo i kupujemo oblikuje ponudu, pa će sve više biti sličnih proizvoda i time šaljemo jasnu poruku proizvodim kompanijama. Ovo je pravi put da u najvećoj meri smanjimo zagađenje. Reciklaža, kao prava asocijacija građana na ekologiju, predstavlja rešavanje posledice, a ne uzroka problema”, objašnjava Ninkov.

Srbija ima Zakon o zaštiti zemljišta, ali je problem u poštovanju regulativa

Srbija je 2015. donela Zakon o zaštiti zemljišta, čime je postala prva u regionu i šire u uspostavljanju regulative u ovoj oblasti. U našoj zemlji vodi se i Katastar kontaminiranih lokacija zemljišta pri Agenciji za zaštitu životne sredine.

„Iako ove potvrđene lokacije zahtevaju mere sanacije, važno je napomenuti da Srbija raspolaže sa oko četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, kao četiri miliona lokacija koje treba očuvati za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane”, ističe Ninkov.

„Da bismo očuvali zemljište, potrebno je sprovesti šira i detaljnija istraživanja kvaliteta zemljišta uz trajni monitoring. Srbija raspolaže značajnim brojem stručnjaka okupljenih u Srpskom društvu za proučavanje zemljišta, ali je njihov rad potrebno dodatno osnažiti kroz nacionalne tematske projekte posvećene zemljištu, kao što je to Evropska unija prepoznala i uvrstila među svoje prioritete zbog izuzetnog značaja zemljišta”, dodaje naša sagovornica.

Iako već devet godina imamo zakon, poštovanje regulativa je i dalje problem.

„Srbija je usvojila određene evropske standarde, međutim, primena i nadzor ostaju izazov. Zemljište je koža planete, a dvadeset prvi vek se smatra vekom očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa”, podseća profesor Đorđević.

U EU, navodi, postoje razvijeni sistemi za monitoring kvaliteta zemljišta, dok Srbija još radi na unapređenju kapaciteta za praćenje i analizu stanja zemljišta. Nedostatak podataka o kvalitetu zemljišta otežava donošenje informisanih odluka o zaštiti i rehabilitaciji ovog resursa.

Izvor: RTS

Đedović Handanović: Građani ne treba da brinu za energetsku stabilnost, ali pritisak na cene postoji

15.11.2024

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, kaže za RTS da su planirane izmene i dopune Zakona o energetici do kraja meseca, kako bi se skinuo moratorijum na nuklearnu energiju.

„Neizvesnost oko konflikta u Ukrajini, uticao je da se skladišta gasa u Evropi koja su puna, počela da se prazne, to stvara pritisak na cene, što dalje vrši pritisak i na potrošnju električne energije”, kaže ministarka.

Ekonomska saradnja Srbije i Mađarske je u usponu, a energetika tu zauzima ključno mesto. Pored saradnje u gasnom i elektroenergtskom sektoru dve zemlje već rade na naftnom projektu, a juče je predsednik Vučić najavio i mogućnost saradnje u nuklernoj energiji.

Srbija je voljna da kupi pet do 10 odsto udela u novoj mađarskoj nuklernoj elektrani u Pakšu, rekao je predsednik.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, kaže za RTS da kada je energetika u pitanju razmišlja se strateški i dugoročno, a svaki proizvodni kapacitet će značiti dugoročno sigurnost jer se očekuje sve veća potrošnja i građana i privrede.

„Želimo da razvijamo i Bio kampuse i Data centar i veštačku intiligenciju…, ali i građani troše više. To sve iziskuje više električne energije. U budućnosti će nam energija biti sve potrebnija i svaki kapacitet je važan”, kaže Đedović Handanović.

Ministarka je istakla da je nuklearna energija bazna, i da je cilj da dođemo do novih gasnih elektrana, ali i da obezbedimo i baznu energiju da možemo da razvijamo i obnovljivu energiju.

Napomenula je da su planirane izmene i dopune Zakona o energetici do kraja meseca ili veoma brzo, kako bi se skinuo moratorijum na nuklearnu energiju.

Pročitajte još:

Cena gasa za nedelju dana skočila za 10 odsto

Kada je reč o gasu, cena je samo od prošle sedmnice na evropskoj berzi skolčila 10 odsto.

Đedović Handanović kaže da Srbija ima 500 miliona metara kubnih gasa, što je i kako kaže bio i cilj. Dodaje da se gas skladišti i u Mađarskoj, ali da su bez obzira na sve cene porasle.

Neizvesnost oko konflikta u Ukrajini, kako je napomenula ministarka, uticao je da su skladišta gasa u Evropi koja su bila puna, počela da se prazne što stvara pritisak na cene, a to dalje vrši pritisak i na potrošnju električne energije.

Objasnila je da smo imali 30 odsto manji dotok vode tokom godine i da se u oktobru situacija nešto popravila, pa će biti veća proizvodnja električne energije.

Foto-ilustracija: Unsplash (wim-van-t-einde)

Ministarka je rekla da se potrošnja pokriva još uvek iz domaće proizvednje i istakla da građani ne treba da brinu za energetsku stabilnost zemlje.

Međutim, Đedović Handanović ističe da ne smemo da ugrozimo sistemsku rezervu.

Govoreći o projektu gradnje novog dalekovoda – Panevropskog koridora, rekla je da je to strateški projekat sa Mađarskom i da bi trebalo da obezbedi veći obim trgovine i manji pritisak na cene.

Panevropski koridor će da obezbedi duplo veći kapacitet, kaže ministarka i napominje da je projekat naftovoda dogovoreen, između Srbije i Mađarske još ranije, a da je cilj da se počne sa gradnjom sledeće godine.

„Naš cilj je diverzifikacija – to znači veća sigurnost, a tako ćemo da nastavimo da gradimo energetski sektor Srbije”, kaže Đedović Handanović.

Izvor: RTS

„”

Nove uredbe za aukcije – veće mogućnosti za vetar i sunce

15.11.2024

windmill-vetar-vetroturbina — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Srbije usvojila je tri ključne uredbe koje otvaraju vrata za drugi krug aukcija tržišnih premija za vetroelektrane i solarne elektrane, uz značajno niže maksimalne cene u odnosu na prethodnu godinu.

Maksimalna aukcijska cena za vetroelektrane sada iznosi 79 evra po megavat-satu (MWh), dok je za solarne elektrane određena na 72 evra po MWh. Ovo predstavlja znatan pad u odnosu na prošlogodišnje vrednosti od 105 evra za vetar i 90 evra za solar, saopštilo je udruženje OIE Srbija.

Na nedavno održanoj sednici Vlade usvojene su uredbe koje definišu pravila za tržišne premije i fid-in tarife, kao i kvote za vetroelektrane i solarne elektrane. Konkretno, Uredba o kvoti za vetroelektrane predviđa kapacitet od 300 megavata, dok je za solarne elektrane određena kvota od 124,8 megavata.

Pročitajte još:

Podsećamo, Rade Mrdak, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike, je na konferenciji OIE Srbija 2024 najavio da će aukcije biti raspisane u novembru i ocenio da to donosi nove prilike za investitore i dodatni zamah razvoju obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Prošlogodišnje aukcije su pokazale veliku konkurenciju na tržištu, sa najnižom prihvaćenom cenom od 64,48 evra po MWh za vetroelektrane i najvišom od 89,8 evra po MWh za solarne elektrane. Ove godine očekuje se još povoljnija ponuda za zelenu energiju.

Energetski portal

Stara planina: Obnova šuma izgorelih u požaru

15.11.2024

Vatrogasci su se ovog leta borili sa šumskim požarima. Krajem avgusta na Staroj planini izgorelo je skoro pet hiljada hektara rastinja, od kojih 1.200 hektara bukovih i četinarskih šuma. Stručnjaci ističu da su vatrogasci sprečili da požar zahvati najvrednije šume i najavljuju da će sanacija terena početi na proleće sledeće godine.

Za ono što vatra u prirodi proguta u nekoliko sati, potrebne su decenije i vekovi da se obnovi. U biološkom smislu štete su neprocenjive, a najteže se oporavljaju četinarske šume.

„Pepeo koji se taloži, menja hemijski sastav zemljišta i čini ga alkalnim, baznim, a to značajno otežava razvoj mladica. Količina humusa u zemljištu se značajno smanjuje, zemljište nakon požara postaje izuzetno suvo, tvrdo i nepropusno za vodu. To dodatno otežava proces revitalizacije. Dugoročno gledano vi na tom terenu imate potencijalnu opasnost od klizišta i apsolutno i dokazano eroziju tla“, objašnjava Aleksandra Zdravković, biolog.

Zabeležili smo i kako izgleda borova šuma 15 godina posle sanacije od požara. Šuma kod sela Temska na Staroj planini izgorela je u katasrofalnim požarima 2007. godine. Meštani kažu da su posledice požara vidljive i danas.

Pročitajte još:

„Tokom jedne noći je to takvom žestinom sagorelo da smo jedva spasili selo“, rekao je Tomislav Pančić, iz sela Temska.

Stručnjaci su procenili da je posle avgustovskih požara neophodna sanacija 17 hektara četinarske šume. To je dugotrajan i mukotrpan proces.

„Sanaciju ćemo početi već sledeće godine, najpre sa izgradnjom putne infrastrukture, zatim na seči oštećenih stabala. Sa pošumljavanjem ćemo krenuti već 2026. godine“, navodi Miloš Stanković, direktor šumskog gazdinstva Pirot.

Autohtone sadnice četinara proizvode u Šumskom gazdinstvu u Pirotu.

„Sam proces sanacije će trajati oko pet godina, međutim, za potpuno otklanjanje svih posledica požara potrebno je puno više vremena, truda, rada i finansijskih sredstava“, ističe Miloš Stanković, direktor šumskog gazdinstva Pirot.

Stara planina je park prirode poznat po velikom broju endemskih i reliktnih vrsta. Da bi se to bogatstvo sačuvalo neophodna je stalna briga o prirodi.

Izvor: RTS

Gasne elektrane su moguće prelazno rešenje do 2050. godine

14.11.2024

gas-gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Adams)

Srbija može da izgradi i elektranu na gas za proizvodnju električne energije, ali to nije trajno, već prelazno rešenje jer i ona emituje ugljen – dioksid, gas sa efektom staklene bašte i morala bi da se zatvori do 2050. godine, rekao je Željko Marković, član Saveza energetičara Srbije.

„Strategijom treba utvrditi optimalan energetski miks izvora električne energije. Srbija bi trebalo da razvija obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju i energiju iz zelenog vodonika. Deo energije može se dobiti i gradnjom elektrana na gas, ali je to prelazno rešenje i morale bi da se ugase do 2050. godine“, rekao je Marković za Betu.

Dodao je da obim proizvodnje struje iz gasne elektrane treba da utvrdi ozbiljna studija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je juče razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim o izgradnji velike gasne elektrane u Srbiji, od koje obe zemlje mogu da imaju koristi.

Pročitajte još:

Srbija se međunarodnim aktima i Zelenom agendom za Zapadni Balkan obavezala da će do 2050. godine biti ugljenično neutralna, bez emisije ugljen-dioksida u proizvodnji energije.

Marković je naveo da gasne elektrane emituju 50 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na termoelektrane na ugalj.

Istakao je da treba imati u vidu pri došenju odluke o gradnji gasne elektrane da Srbija uvozi gas, kao i šta raditi ako iz nekog razloga nema dovoljno gasa ili ako skoči njegova cena.

U Evropi, kako je rekao, gasne elektrane proizvode 20 odsto električne energije i poslednja energetska kriza u kojoj su skočile cene gasa je posledica rada tih elektrana. Te elektrane su, kako je rekao, diktirale i cene gasa i struje u nedavnoj energetskoj krizi.

Cena trenutno proizvedene električne energije iz vetro i solarnih elektrana je niža od cene struje, dobijene iz gasne elektrane.

„Ne kažem da gasne elektrane ne treba graditi, već samo da treba biti oprezan i utvrditi u kom obimu“, rekao je Marković.

On je objasnio da je prosečna cena izgradnje gasne kongenerativne elektrane, koja proizvodi i električnu i toplotnu energiju oko 1.000 evra po kilovatu instalisane snage što je upola jeftinije od investicije u termoelektranu.

Gasna elektrana u Pančevu koju je, prema njegovim rečima, Naftna industrija Srbije skoro pustila u rad je, poređenja radi od 150 megavata, a instalisana snaga termoelektrane „Nikola Tesla B“ je 1.300 megavata.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Laboratorija L1 Računarskog centra FTN-a u Novom Sadu dobila najsavremeniju opremu

14.11.2024

L1 laboratorija, kao najveća i najaktivnija učionica Računarskog centra Fakulteta tehničkih nauka (FTN), u funkciji je svakodnevno od 7 do 21 čas, uključujući subote. Od ključnog je značaja za obuku studenata na svim smerovima, posebno na nižim godinama studija u oblastima programiranja, animacije, građevine i geodezije, gde oni rade na savremenim softverima koji zahtevaju visok nivo tehnološke podrške. Donacija kompanije Schneider Electric, omogućila je ugradnju najmodernije opreme koja studentima obezbeđuje optimalne uslove za rad, što je od presudne važnosti za podizanje kvaliteta nastave i praktične obuke.

Direktor Razvojnog centra Schneider Electric-a u Novom Sadu, Dragoljub Damljanović, istakao je otvorenost Fakulteta tehničkih nauka za primenu novih tehnologija i saradnju sa privrednim sektorom.

„Ključ uspeha našeg poslovanja su kvalitetni inžinjeri koji rade kod nas, i zato smo uvek tu da pomognemo FTN-u da održi kvalitet obrazovanja. Imamo sreću da je FTN okrenut ka primeni novih tehnologija u praksi, što svima mnogo znači. Naš uspeh umnogome zavisi od kvaliteta i obrazovanja studenata sa ovog fakulteta koji se nakon studija zaposle kod nas. Schneider u Srbiji godišnje zaposli između 50 i 100 inžinjera, kvalitetnog kadra koji dolazi sa FTN-a. Zahvalni smo dekanu i profesorima koji su spremni da se usavršavaju i edukuju mlade u oblasti novih tehnologija, kako bi kada dođu u Schneider bili uspešni u zajedničkom poslu“, naglasio je Damljanović.

Pročitajte još:

Dekan FTN-a, prof. dr Boris Dumnić, izrazio je posebnu zahvalnost kompaniji Schneider Electric i svima koji su doprineli ovom projektu.

„U sklopu naše dugogodišnje i uspešne saradnje ovo je samo još jedan pokazatelj da bez ulaganja u kvalitetan kadar i obrazovanje nema ni kvalitetnih kompanija i biznisa. Nama ovo mnogo znači jer je ovo najveća računarska laboratorija po broju sedećih mesta, tako da smo njenim renoviranjem zaokružili renoviranje svih laboratorija Računarskog centra. Naši studenti sada imaju mogućnost da uče na novoj i savremenoj opremi predmete na kojima će kasnije graditi svoje karijere, što ukazuje da bez odgovarajuće hardversko-softverske podrške nema ni kvalitetnog ulaganja u obrazovanju“, rekao je Dumnić.

Obnovom ove laboratorije, Fakultet tehničkih nauka značajno je unapredio kvalitet obrazovanja i praktične obuke za svoje studente. Donacija kompanije Schneider Electric ne samo da pruža moderno okruženje za rad i učenje, već dodatno učvršćuje saradnju akademskog i privrednog sektora, što pozitivno utiče na razvoj stručnjaka spremnih za savremeno tržište rada.

Izvor: Schneider Electric

COP29: klimatsko finansiranje postavljeno kao prioritet

14.11.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024 (COP29) otvorena je 11. novembra u prestonici Azerbejdžana, Bakuu, i trajaće do 22. novembra.

Prvog dana Konferencije, COP29 Zelena zona (eng. COP29 Green Zone) otvorena je za posetioce. Organizovana je od strane predsedništva ovogodišnjeg događaja s ciljem angažovanja zajednice u zelenoj tranziciji, tehnološkim rešenjima i globalnoj saradnji. Tom prilikom, održan je događaj pod nazivom Ka nultim emisijama ugljen-dioksida: Partnerstva COP29 za održivu budućnost, koji je okupio važne učesnike iz oblasti održivosti. Panel-diskusija obuhvatila je teme o upravljanju otpadom, obnovljivim izvorima energije, čistim tehnologijama i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Pored ovog panela, održani su i drugi događaji posvećeni biodiverzitetu, inovacijama u oblasti OIE, klimatskoj pravdi, značaju obrazovanja u borbi protiv klimatskih promena i drugim temama, navodi se na zvaničnom sajtu.

Tokom ovog dana postignut je i konsenzus o standardima za stvaranje ugljeničnih kredita prema Članu 6.4 Pariskog sporazuma, koji je okarakterisan kao rani uspeh. Kako je istaknuto, na ovaj način povećaće se potražnja za ugljeničnim kreditima i obezbediti integritet međunarodnog tržišta ugljen-dioksida pod nadzorom Ujedinjenih nacija.

Mukhtar Babajev, predsednik COP29, istakao je prvog dana da svet prema trenutnim politikama ide prema globalnom zagrevanju od 3°C, što bi potencijalno dovelo do ozbiljnih posledica. Kako bi se obezbedila sredstva za sprovođenje klimatskih mera, naglasio je da je prioritet konferencije postizanje takozvanog Novog kolektivnog cilja za klimatsko finansiranje (NCQG). Kroz ovaj cilj postavio bi se konkretan iznos sredstava koje bi razvijene zemlje izdvojile za pomoć zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena.

Predsednik je tom prilikom pozvao i zemlje da podnesu ažurirane klimatske doprinose usklađene sa ciljem Pariskog sporazuma o 1,5°C, kao i Nacionalne planove adaptacije do 2025. godine.

Već trećeg dana, kopredsednici kontakt grupe NCQG objavili su prvi nacrt odluke o novom cilju za klimatske finansijske doprinose. Tokom trajanja COP29 biće omogućena razmena mišljenja i davanje dodatnih inputa kako bi se postigao konačan dogovor na kraju Konferencije.

Pročitajte još:

U saradnji sa Međunarodnom agencijom za energetiku (IEA), predsedništvo COP29 izdvojilo je pet ključnih prilika za pokazivanje pozitivnog napretka prema energetskim ciljevima, koji su definisani na Konferenciji održanoj prošle godine. One su: unapređenje skladištenja energije i elektroenergetskih mreža, ubrzavanje sprovođenja politika za poboljšanje energetske efikasnosti, smanjenje emisija metana i fosilnih goriva, podrška čistoj energiji u zemljama u razvoju i novi ciljevi doprinosa (NDC) zasnovani na zaključcima Globalne procene napretka (GST). U tom kontekstu, predsedništvo COP29 pozvalo je države, poslovne lidere, civilno društvo, institucije i međunarodne organizacije da pruže podršku ovim prilikama.

Drugog dana Konferencije, objavljeno je da je, nakon potpisivanja ključnih dokumenata, Fond za odgovor na gubitke i štetu sada spreman da prima doprinose. Očekuje se da će finansiranje projekata početi od 2025. godine. Tokom ceremonije, Švedska je obećala 200 miliona kruna (oko 19 miliona dolara) za Fond, pod uslovom da to odobri vlada. Ovim doprinosom, ukupan iznos obećanih sredstava povećava se na više od 720 miliona dolara.

Grupa vodećih multilateralnih razvojnih banaka (MDB) podelila je procene o godišnjim finansijskim doprinosima za zemlje sa niskim i srednjim prihodima na COP29 u Bakuu. Kako je rečeno, do 2030. godine doprinosi MDB banaka dostići će 120 milijardi američkih dolara (USD), uključujući 42 milijarde USD za prilagođavanje, uz dodatnih 65 milijardi USD godišnje iz privatnog sektora. Za zemlje sa visokim prihodima doprinosi će biti 50 milijardi USD, uključujući sedam milijardi USD za prilagođavanje, uz mobilizaciju 65 milijardi USD iz privatnog sektora.

Istaknuto je i da su MDP premašile ciljeve finansiranja klime koji su postavljeni 2019. godine, i to za 25 odsto u direktnom finansiranju, kao i dupliranjem mobilizacije sredstava prošle godine.

Sjedinjene Države, Kina i Azerbejdžan organizovali su Samit koji ima za cilj da ubrza akcije u vezi sa smanjenjem emisija metana i drugih gasova koji nisu CO2. Fokus je bio na ključnim merama koje mogu da smanje kratkoročno globalno zagrevanje, kako bi se postigao cilj od 1,5°C.

Još jedan važan trenutak bio je usvajanje Bakuske deklaracije, koja naglašava ozbiljnost klimatskih promena i njihov disproporcionalan uticaj na ranjive grupe, posebno male ostrvske zemlje. Njom se poziva na hitnu akciju i snažnu međunarodnu podršku, kako bi male ostrvske zemlje mogle da osnaže svoju otpornost na klimatske promene i da obezbede održivu budućnost.

Katarina Vuinac

Zeleni koridor – Projekat za energetsko povezivanje istočne Evrope

14.11.2024

crno more — Foto-ilustracija: Unsplash (hugh-whyte)

U susret energetskim izazovima koji brinu mnoge zemlje, ministar energetike Rumunije najavio je projekat koji bi mogao promeniti energetsku mapu Istočne Evrope.

U narednih mesec dana u planu je osnivanje zajedničke projektne kompanije za realizaciju Zelenog koridora, sa sedištem u Bukureštu. Zeleni koridor nije samo pitanje energetskih veza, već i izgradnje svojevrsnog „mosta” koji će povezati Kaspijsko more sa Evropskom unijom kroz stratešku saradnju Mađarske, Rumunije, Gruzije i Azerbejdžana.

Projekat Zelenog koridora zamišljen je kao jedan od glavnih elemenata u transformaciji regiona, kako bi ova oblast postala energetski stabilna i sigurna. Početak ovog poduhvata obeležen je potpisivanjem ugovora pre dva meseca u Bukureštu, čime je formalizovana izgradnja jednosmernog visokonaponskog podmorskog kabla koji će preći Crno more i povezati četiri zemlje. Kabl će prenositi zelenu električnu energiju između Mađarske, Rumunije, Gruzije i Azerbejdžana, direktno preko Crnog mora, iz regiona Kaspijskog jezera, saopšteno je na sajtu Ministarstva energetike Rumunije.

Reč je dakle o energetskoj transportnoj infrastrukturi i povezivanju ovih zemalja sa evropskim energetskim tržištem koje pati od problema nepovezanosti, što posledično dovodi do većih cena struje u istočnom delu Evrope u poređenju sa zapadnim.

Pročitajte još:

Zeleni koridor i istosmerni interkonektor Istok-Zapad predstavljaju projekte koji će omogućiti bolju povezanost i sigurnost snabdevanja, doprinoseći tako da zemlje pomenutog regiona budu energetski stabilnije.

Ukoliko projekat bude realizovan prema planu, očekuje se da će milijarde evra biti investirane u rumunsku privredu, što će stvoriti nova radna mesta i obezbediti bolji ekonomski razvoj, kao i niže račune za energiju za domaćinstva i kompanije.

Investicija u koridor ne samo da će pomoći u smanjenju troškova energije, već će takođe doprineti povećanju korišćenja obnovljivih izvora energije, što je ključni korak ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i borbi protiv klimatskih promena.

Energetski portal

Grejna sezona i zagađenje – da li je moguć čistiji vazduh u Beogradu

14.11.2024

Vazduh u Beogradu je prethodnih dana bio zagađen, a prestonica svake jeseni i zime muku muči sa individualnim ložištima, kojih u gradu ima više od 300.000. Jasmina Madžgalj iz Sekreterijata za zaštitu životne sredine napominje da je buđenje svesti građana o prelasku na ekološki prihvatljivije energente jedan od ključnih pravaca u procesu smanjenja zagađenja.

Grejna sezona je odavno počela, a to obično znači i veću zagađenost vazduha u Beogradu. Prestonica Srbije ima dve vrste problema, kada je reč o zagađenju vazduha – stalne zagađivače, poput TENT-a i Kostolca, ali i saobraćaj. Zimi se kao treći zagađivač priključuju individualna ložišta.

Madžgalj podrvrđuje da zagađenje vazduha ne poznaje administrativne granice, te da su veliki zagađivači, poput Termoelektrane Nikola Tesla i Kostolca, koji rade tokom cele godine, značajni izvori zagađenja čak i u Beogradu.

U Beogradu je još 2021. usvojen takozvani plan kvaliteta vazduha. To je dokument u kojem su detaljno navedeni planovi i predložene konkretne akcije, kako bi vazduh koji dišemo bio čistiji.

„Grad je usvojio desetogodišnji plan za kvalitet vazduha, koji uključuje mere za smanjenje zagađenja i poboljšanje ekoloških standarda. Najveći izazovi su rešavanje problema saobraćaja i individualnih ložišta, kojih u Beogradu ima oko 300.000″, govori Jasmina Madžgalj.

Pročitajte još:

Ističe da, dok je saobraćajni sektor lakše regulisati kroz javni prevoz i saobraćajne strategije, rešenje za individualna ložišta je složenije, jer grad nema direktnu kontrolu nad privatnim objektima.

„Plan mera podrazumeva povećanje svesti građana i motivisanje za prelazak na ekološki prihvatljivije energente. Stoga, buđenje svesti i motivacija su ključne mere“, sumira sagovornica.

Naglašava da se u samo nekim slučajevima može razmotriti i kaznena politika. Cilj je, ipak, da se stanovništvo dodatno motiviše kako bi prešlo na čistije načine grejanja.

Divlje deponije

Što se tiče divljih deponija, Madžgalj objašnjava da one ne zagađuju samo zemljište i podzemne vode već i vazduh, jer oslobađaju štetne čestice.

„U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, grad je očistio brojne divlje deponije, uključujući i dugogodišnju deponiju u Dobanovcima, gde se sada gradi regionalni reciklažni centar“, ističe ona.

Ne vidi strožu kaznenu politiku kao deo rešenja u borbi protiv divljih deponija, ali je istakla važnost stalne saradnje i podrške građana u održavanju čistog okruženja.

„Ako deset čisti, a jedan prlja, ni kaznena politika neće pomoći. Ideja je da sarađujemo, a radićemo i na ozelenjavanju“, zaključuje Madžgalj.

Naglasila je i važnost praćenja saveta Gradskog zavoda za javno zdravlje, te da gradske institucije redovno prenose preporuke građanima kako bi im omogućili bolje uslove zaštite zdravlja i kvalitetniji vazduh.

Izvor: RTS

1 234...1.556 Page 3 of 1.556

Ulaganja u obnovljive izvore energije

U FOKUSU:

Nuklearna energija – ključna za budućnost

Kako je zemljište u Srbiji zagađeno po regionima

Promena navika pojedinca može da smanji zagađenje zemljišta

Srbija ima Zakon o zaštiti zemljišta, ali je problem u poštovanju regulativa

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Cena gasa za nedelju dana skočila za 10 odsto

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM