Home Blog Page 3

Veliko interesovanje za subvencionisanu kupovinu električnih vozila u 2024. godini

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Do kraja oktobra 2024. godine, građani su mogli da podnesu zahtev za subvencionisanu kupovinu električnih vozila, što je predstavljalo deo paketa mera za unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji.

Do završetka roka za podnošenje zahteva, u Ministarstvo zaštite životne sredine pristiglo je 186 potpunih zahteva za kupovinu 359 takvih vozila.

Za isplatu svih validnih zahteva potrebno je 205,2 miliona dinara, rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, dodavši da je to više u odnosu na planirana sredstva za ovu godinu koja iznose 170 miliona dinara.

Kako je ministarka navela, obezbeđena su dodatna sredstva i svi koji su u roku predali validan zahtev, moći će da kupe električno vozilo uz podršku države.

Pročitajte još:

Prema Uredbi za 2024. godinu, predviđena je podrška u iznosu od 250 evra za mopede i lake tricikle, od 500 evra za motocikle, teške tricikle, lake i teške četvorocikle i od 5.000 evra za putnička vozila do devet sedišta i teretna vozila do 3,5 tona. Najveće interesovanje je za putnička vozila, dok je najčešće dodeljen iznos subvencije 5.000 evra.

Ovu meru, Ministarstvo sprovodi od 2020. godine, a zaključno sa ovom godinom, u te svrhe je dodeljeno ukupno nešto više od milijardu dinara.

Kako je ministarka istakla, s obzirom na veliko interesovanje i na to da se mera pokazala kao efikasna, nastaviće se sa njenim sprovođenjem i planiranjem sredstava u te svrhe i u 2025. godini.

Energetski portal

LPIS olakšava podnošenje zahteva i isplatu poljoprivrednicima

Foto-ilustracija: Unsplash (yulian-alexeyev)

U okviru modernizacije agrarnog sektora Srbije, završna je konferencija druge faze projekta uspostavljanja funkcionalnog sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) u pilot opštinama.

Sistem identifikacije zemljišnih parcela je jedan od najznačajnijih registara u Integrisanom administrativnom i kontrolnom sistemu (IACS) koji služi, kako je ranije navedeno, za dodelu, kontrolu i praćenje podsticaja u poljoprivredi (direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja vezane za površinu poljoprivrednog zemljišta).

Finansiran iz sredstava Evropske unije, projekat je obuhvatio digitalizaciju 1.351 poljoprivredne parcele kod 323 gazdinstva u pilot opštinama.

„Njegovim uspostavljanjem poljoprivrednicima se omogućava da jednostavnije podnose zahtev za podsticaje, a našoj Upravi se olakšava kontrola, praćenje i isplata svih direktnih plaćanja,” rekao je Slobodan  Nikolovski, direktor Uprave za agrarna plaćanja.

Pročitajte još:

Projekat bi dakle trebalo da traje godinu dana i da pojednostavi proceduru za podnošenje zahteva za podsticaje, ali i isplatu sredstava poljoprivrednicima.

Pilot opštine koje su učestvovale su Leskovac, Boljevac, Sremska Mitrovica i Čajetina, a ukupna vrednost projekta iznosi 270.000 evra. Uspostavljanje LPIS-a može se očekivati do 2025/26 godine, kako je najavljeno.

Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, i Marko Radovanović, projektni direktor kompanije DAI, takođe su prisustvovali ovoj konferenciji, ističući evropsko finansiranje i međunarodnu saradnjeu u realizaciji ovog projekta.

Energetski portal

Francuska uredba za solarno pokrivanje parkinga – Odbijeni zahtevi za odlaganje

Foto-ilustracija: Unsplash (jay-black)

Francuska je posvećena obnovljivim izvorima energije – tokom 2024. godine uspela je da instalira 3,32 gigavata (GW) novih solarnih sistema samo u prvih devet meseci. Prema podacima francuskog operatera elektroenergetske mreže Enedis, samo u trećem kvartalu ove godine dodato je oko 1,351 megavat (MW) novih solarnih instalacija, a rast je bio naročito izražen u komercijalnom sektoru, gde su male kompanije značajno povećale broj instalacija sa 318 megavata (MW) na kraju prvog kvartala na 547 MW do kraja trećeg kvartala.

Foto-ilustracija: Unsplash (my-random-photo)

Ipak, posvećenost Francuske oslikava se i kroz uredbe i odluke koje donosi, a kojima nisu uvek sve strane zadovoljne. Između ostalog, baš jedan deo komercijalnog sektora izrazilo je nezadovoljstvo povodom nekih propisa

Kroz uredbu koja zahteva instalaciju soalrnih nadstrešnica na otvorenim parking prostorima, zemlja je zadala jasan zadatak koji je deo šireg Zakona o obnovljivoj energiji iz 2023. godine koji predviđa postavljanje solarnih panela koji će pokrivati najmanje 50 odsto površine parkinga.

Rokovi za implementaciju su postavljeni za jul 2026. godine za parkinge veće od 10.000 kvadratnih metara, i do jula 2028. za one veće od 1.500 kvadratnih metara, a za sve površine manje od toga uredba ne važi.

Pročitajte još:

Zanimljivo je da se u ovo ubrajaju i saobraćajne trake koje moraju imati solarne ili zelene zaklone. Propisi izuzimaju određene površine kao što su zelene zone iz obaveze instaliranja solarnih nadstrešnica, ali ističe se da druge površine, poput saobraćajnih traka, uvećavaju već dovoljno velike obaveze. Osim toga, neispunjavanje zakonske obaveze posledično će dovoditi do kazni koje mogu dostići čak i 40.000 evra godišnje dok ne usklade svoje objekte sa zadatim propisima.

Sektor maloprodaje, koji raspolaže sa 70 miliona kvadratnih metara najjače je pogođen. Reč je o velikim investicijama i poslovima, koji zahtevaju i novac i vreme. Ipak, zahtev koji je podnet za odlaganje ovih propisa nije prihvaćen.

Postoje i određena izuzeća predviđena uredbom, kao što su parking prostori gde je polovina površine prirodno zasenčena drvećem ili oni gde se troškovi instalacije smatraju preteranim. Ipak, uprkos ovim olakšicama, nezadovoljstvo unutar industrije ostaje prisutno.

Energetski portal

Rumunija posvećena ulaganju u kapacitete za skladištenje električne energije

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo energetike Rumunije saopštilo je da je iz Fonda za modernizaciju Evropske unije izdvojeno ukupno 150 miliona evra za finansiranje kapaciteta za skladištenje električne energije. Novi javni poziv deo je strateške inicijative Rumunije usmerene na podršku razvoju kapaciteta za proizvodnju i skladištenje električne energije iz OIE pod nazivom „Ključni program 1 – Obnovljivi izvori energije i skladištenje energije”.

Kako se dalje navodi u saopštenju, cilj javnog poziva je podrška investicijama u sisteme za skladištenje električne energije koji su povezani sa postojećim postrojenjima za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, uključujući hidroelektrane. Prema pravilima, skladišta će godišnje morati da apsorbuju najmanje 75 odsto energije iz povezanih obnovljivih izvora.

Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)

Sebastijan Burduž, ministar energetike, izjavio je da je skladištenje energije od ključne važnosti za balansiranje energetskog sistema i obezbeđivanje stabilnosti čak i kada obnovljivi izvori, poput vetra i sunca, nisu dostupni.

„Skladištenje je nulti prioritet nacionalnog energetskog sistema. Omogućava korišćenje zelene energije i kada vetar ne duva ili sunce ne sija, doprinosi balansiranju sistema i značiće niže račune za Rumune i za rumunske kompanije. Apel otvoren danas je dodatak bespovratnih sredstava od preko 13 milijardi evra privučenih tokom mog mandata kao ministra energetike za investicije koje revolucionišu rumunski energetski sektor. Završetkom ovih projekata Rumunija će imati više energije, više neće zavisiti od drugih u pogledu uvoza i moći će da podrži konkurentnu privredu, sa bolje plaćenim poslovima i nižim računima za domaće potrošače”, istakao je Burduž

Prijave za finansiranje biće otvorene od 19. novembra 2024. godine u 9:00 časova do 17. januara 2025. godine u 17:00 časova, preko elektronske platforme MiSMIS2021. Projekti će se ocenjivati na osnovu kriterijuma evro/MWh.

Pročitajte još:

Napredni sistem za skladištenje u sklopu solarnog parka „Sarmasag”.

U Rumuniji je nedavno realizovan jedan od najznačajnijih projekata skladištenja električne energije koji se nalazi u sklopu solarnog parka „Sarmasag”.

Kapacitet naprednpg sistema za skladištenje energije u baterijama je 22 MWh, dok solarno postrojenje ima instaliranu snagu od 51,4 MW. Investicija vredna 52,5 miliona evra finansirana je uz podršku Ministarstva energetike kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR), sa bespovratnim sredstvima od 13,7 miliona evra.

Solarni park „Sarmasag” pruža odgovore na aktuelne izazove u energetskom sektoru, kombinujući proizvodnju i skladištenje energije, čime se povećava stabilnost sistema i podstiče dalje ulaganje u obnovljive izvore energije, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Milena Maglovski

Održivo bankarstvo za sigurnu budućnost

Foto: ProCredit Banka
Foto: ProCredit Banka

ProCredit Banka već više od dve decenije vredno radi na smanjenju svog direktnog i indirektnog uticaja na životnu sredinu. Njihova posvećenost dostizanju ciljeva nulte emisije ugljen-dioksida ogleda se u ulaganju u obnovljive izvore energije i kroz podsticaje koje pružaju klijentima da učine isto.

Miloš Stepandić, šef odeljenja za poslove sa privredom ProCredit Banke govori na koji način postižu zacrtane ciljeve i kakve planove imaju za naredni period.

Šta za ProCredit Banku znači održivo bankarstvo?

– Od samog početka u razvojnom fokusu imamo održivo bankarstvo. To praktično znači da smo sve naše radne procese prilagodili održivim praksama: od online bankarstva, preko strogo kontrolisane potrošnje energije i svih ostalih resursa u našem dnevnom radu, do redovnog merenja emisija ugljen-dioksida, upotrebe niskoemisione flote automobila, razvoja mreže punjača za električna vozila. Naravno i kroz sprovođenje energetskih pregleda poslovnih zgrada banke radi pronalaska rešenja za optimalno upravljanje sopstvenim izvorima energije, odnosno povećanja energetske efikasnosti našeg poslovanja.

Ukoliko uzmemo u obzir da čak 90 odsto našeg portfolija čine mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnici i poljoprivrednici, jasno je koliku odgovornost i priliku stavljamo ispred nas u promociji održivosti. Pojedinačno, ovi činioci možda ne deluju kao ključni elementi potrebni za ekološku tranziciju, ali kolektivno mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu zbog raznovrsnosti svojih aktivnosti. Ova raznovrsnost uključuje različite industrije, proizvodne procese i načine korišćenja resursa, što znači da sveobuhvatan pristup održivosti može dovesti do smanjenja ukupnog ekološkog otiska. Naš poslovni model je fokusiran na pružanje finansijskih usluga inovativnim kompanijama sa visokim stepenom digitalizacije. Kroz kolektivne napore na smanjenju potrošnje resursa i prelasku na održive prakse, mikro, mala i srednja preduzeća mogu značajno doprineti globalnim ciljevima zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Na koji način poboljšati održivo bankarstvo?

– Prilike za poboljšanje su mnogobrojne. Do sada smo uspešno plasirali više od 400 miliona evra zelenih investicija i tako doprineli modernizaciji infrastrukture, kroz primenu novih tehnologija za proizvodnju, skladištenje i distribuciju energije iz obnovljivih izvora. Energetska tranzicija nije samo društveni i tehnološki izazov, već i ekonomski. Tada uloga finansijskih institucija postaje ključna.

U FOKUSU:

Kako teče analiza klijenata u procesu odobravanja finansiranja? Na koji način podstičete klijente na održivije poslovanje?

– Naš uticaj započinje temeljnom finansijskom analizom. Poseban doprinos u segmentu finansiranja predstavlja podrška kolega iz Odeljenja za održivi razvoj, čak smo i prva banka u Srbiji koja je osnovala posebno odeljenje koje se bavi energetsom efikasnošču. Vrlo detaljno analiziramo sve aspekte poslovanja naših klijenata uključujući lokaciju njihovih delatnosti, uticaj na prirodna dobra, korišćene materijale, procese i opremu u njihovoj proizvodnji. Kroz pažljivo uspostavljene procedure, zajedno identifikujemo i klasifikujemo uticaj aktivnosti kompanija na radnu i životnu sredinu. Procedure nam pomažu u uspostavljanju standardnih metoda za identifikaciju i procenu uticaja aktivnosti na životnu sredinu kao i identifikaciju potencijalnih rizika.

U slučaju da finansiramo preduzeća koja su uključena u ekološki rizične aktivnosti, istražujemo da li postoje održivije alternative na tržištu koje bi mogle zameniti trenutne materijale i procese, te nudimo rešenja za unapređenje tih procesa. Prilikom odlučivanja o odobravanju kredita, detaljno razmatramo da li delatnost klijenta odgovara kriterijumima iz Liste isključenih delatnosti ProCredit Banke. Krajnji cilj jeste da zamenimo štetne prakse boljim opcijama i pružimo finansijsku podršku onima koji teže napretku i koji prepoznaju potencijal i važnost održivog poslovanja.

Kako podržavate zelenu tranziciju?

– ProCredit Banka je finansirala preko 100 solarnih elektrana, bilo za sopstvenu potrošnju, bilo za komercijalnu upotrebu. Deo zelene tranzicije koju želimo da podržimo su obnovljivi izvori energije, ali ne treba zanemariti ni druge vrste investicija jer imaju podjednaku važnost. Imajui to na umu, oko 60 odsto našeg zelenog portfolija posveeno je ulaganjima u energetsku efikasnost. Verujemo da samo holističkim pristupom možemo preći na održiviji model i dodatno unaprediti našu ekonomiju.

ProCredit Banka

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Novi Pazar smanjuje nivo aerozagađenja zamenom kotlova

Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Novi Pazar potpisao je sa Ministarstvom zaštite životne sredine ugovor o sufinansiranju projekta zamene, rekonstrukcije i sanacije kotlarnica na teritoriji grada. Kako je navedeno u saopštenju, reč je o kotlarnici u ulici Jugovića, koja je deo mreže gradske toplane.

Prema rečima Vladimira Marinkovića, zamenika gradonačelnika, pored zamene kotlova biće izvršeni građevinski, hidro i elektro radovi u okviru samog objekta kotlarnice. Ovim projektom biće rešen dugogodišnji problem naselja, kada je reč o zagađenosti vazduha, zato što će umesto uglja, za novu kotralnicu biti korišćena sečka, ekološki prihvatljivo gorivo.

U toku je izrada projektno tehničke dokumentacije i izdavanje dozvole, nakon čega će putem javnog poziva biti odabran izvođač radova. Plan je da radovi na rekonstrukciji počnu krajem ove, da bi građani novu grejnu sezonu dočekali sa spremnom novom kotlarnicom, navodi se na sajtu Grada.

Investicija je vredna 131 milion dinara, od čega je resorno ministarstvo opredelilo 95 miliona, a grad 36 miliona dinara.

Pročitajte još:

Takođe će i kotlarnica u Lugu, u kompleksu Simpo zgrada biti obuhvaćena zamenom energenata. Reč je o sistemu toplotne pumpe, a ova investicija vredna je 900.000 evra.

Kako je zamenik gradonačelnika istakao, izuzetno je važno da se što više zgrada i domaćinstava priključi sistemu gradskog grejanja jer toplana poseduje kapacitete za proširenje.

Dodao je da većim brojem korisnika usluga Gradske toplane, dolazi ne samo do smanjenja zagađenja eliminacijom fosilnih goriva, već i do manje, fiksne cene grejanja, a takođe je i kvalitet grejanja u okviru gradske toplane izuzetan.

Energetski portal

Radovi na sanaciji deponije „Dunek“ u Prokuplju

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

U Prokuplju su u toku radovi na sanaciji i remedijaciji nesanitarne deponije „Dunek“, koji predstavljaju rešavanje višedecenijskog problema zagađenja u ovom regionu. Podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine, projekat ima za cilj da trajno otkloni probleme povezane sa deponijom koja se prostire na 11,5 hektara.

Završena je prva faza sanacije koja obuhvata pet hektara, a ostatak deponije očekuje revitalizaciju u narednoj fazi projekta.

„S obzirom na njenu lokaciju u centru grada, pored reke Toplice, preuređenje ove deponije je bilo od suštinske važnosti. Sa završetkom projekta, očekuje se transformacija ovog prostora u zelenu oazu ili prostor koji će građani moći da koriste po svojim potrebama,“ naglasila je Irena Vujović, resorna ministarka.

Pročitajte još:

Ovaj projekat u Prokuplju deo je većeg napora Ministarstva za zaštitu životne sredine da u celoj zemlji zatvori i sanira nesanitarne deponije. Primeri se mogu videti u mnogim mestima, uključujući Prijepolje, Bogatić, Bečej, Čačak, Trstenik, Priboj, Rumu, Šabac, Požegu i Zajače,  sa novim projektima koji su pokrenuti u Topoli i Subotici, i projektom u Zrenjaninu koji je pri kraju, kako se navodi na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

„Planirano je da se u narednoj godini ulože značajna sredstva u razvoj zelene infrastrukture,“ dodala je Vujović, naglašavajući planove za budućnost koji uključuju budžet od oko 23 milijarde dinara za 2025. godinu.

Energetski portal

Otvoren 10. konkurs PKS za dodelu „Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2024”

Foto-illustracija: Freepik (freepik)

Deseti konkurs Privredne komore Srbije (PKS) za dodelu „Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2024” zvanično je otovoren i traje do 30. decembra ove godine.

Cilj nagrade, koju PKS dodeljuje od 2007. godine, je da podstakne i podrži kompanije koje na ravnomeran način tretiraju najznačajnije aspekte održivog poslovanja: odnos prema zaposlenima, odnos prema životnoj sredini, aspekt tržišta, aspekt imovine i kapitala i odnos prema zajednici.

„Danas je društveno odgovorno poslovanje postalo sastavni deo strategije skoro svih velikih kompanija i njihova obaveza, u velikoj meri uvođenjem direktiva EU. Isto tako, i mala i srednja preduzeća su pokazala odlične primere društveno odgovornog poslovanja pa kompanije danas žele da se kroz unapređenje svoje poslovne politike prikažu kao dobar poslovni partner ali i da pokažu svojim zaposlenima da su dobar poslodavac”, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS i pozvao sve kompanije u Srbiji da se prijave na konkurs.

Foto: Boban Ristić

Nagradu „Đorđe Vajfert” od ostalih u ovoj oblasti izdvaja njena jedinstvena metodologija i celovit pristup, čime se na ravnomeran način tretiraju najznačajniji aspekti održivog poslovanja: odnos prema zaposlenima, odnos prema životnoj sredini, aspekt tržišta, aspekt imovine i kapitala i odnos prema zajednici, ukazao je mr Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost i vođa Tima PKS za društveno odgovorno poslovanje.

Pročitajte još:

Povodom objavljivanja konkursa, na konferenciji za medije obratili su se i dobitnici nagrada iz prethodnog ciklusa, Aleksandar Đorđević, marketing menadžer „Comtrade System Integration”, Slobodan Radovanović, izvršni direktor preduzeća „Koto” i Đorđe Tomić, zastupnik „Koto”, kao i Snežana Lozanović, stručni saradnik preduzeća Socijalna sinergija. Oni su preneli svoja iskustva u implementaciji društveno odgovornog poslovanja u poslovne procese svojih velikih, srednjih i malih preduzeća kao i iskustva na realizaciji konkretnih projekata kojima su konkurisali za nagradu.

Deseti konkurs PKS za dodelu „Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2024” otvoren je za sva privredna društva i organizacije, bez obzira na veličinu i delatnost koja su u svoje poslovanje ugradila principe društvene odgovornosti i koja vode brigu o zaposlenima i ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, koja ulažu u zajednicu u kojoj posluju, tretirajući sa istom pažnjom tržište i imovinu.

Da bi se prijavila na konkurs, kompanija treba da odabere primer dobre prakse – projekat društvene odgovornosti, koji je realizovala u prethodne dve godine i da što detaljnije popuni Upitnik i zajedno sa pratećim materijalom dostavi na adresu: csr@pks.rs

Sve informacije u vezi konkursa mogu se videti ovde.

Izvor: PKS

Diversifikacija energetskih izvora: Severna Makedonija se okreće Azerbejdžanu

Foto-ilustracija: Unsplash (sebastian-morelli-peyton)

Severna Makedonija potpisala je sporazum sa Državnom naftnom kompanijom Republike Azerbejdžan (SOCAR), kako bi poboljšala svoju energetsku bezbednost. Partnerstvo, formalizovano kroz Memorandum o razumevanju o saradnji u energetskom sektoru, fokusira se na diversifikaciju snabdevanja prirodnim gasom i istraživanje inovativnih energetskih projekatnih rešenja kao što je kogeneracija gasa.

Foto-ilustracija: Unsplash (tatjana-dimovska)

Fosilna goriva uz nešto hidroenergije, osnov su energetskog miksa zemlje. Severna Makedonija je zbog prevelikog oslanjanja na uvoz energenata bila pogođena energetskom krizom, i diversifikacija izvora je stoga sledeći korak. Većina prirodnog gasa koji zemlja koristi dolazi iz Rusije, i delom iz Grčke – samim tim fluktuirajuće cene energenata i oslanjanje u najvećoj meri na jedan glavni izvor, iznova pogađaju energetski sektor.

Kompanija SOCAR koja ima pristup ogromnim resursima gasa, s obzirom na Kaspijsko jezero, osim rezervi kojima upravlja, ima pristup gasovodima poput Transanadolskog gasovoda (TANAP) i Transjadranskog gasovoda (TAP), koji se direktno povezuju sa Evropom. Udruživanjem snaga sa SOCAR-om, Severna Makedonija ima za cilj da dobije stabilnije snabdevanje gasom i bolju kontrolu nad cenama energije, iako nije jedina država u regionu koja se snabdeva sa tih prostora.

Pročitajte još:

Srbija takođe odnedavno uvozi gas iz Azerbejdžana. Prošle godine Srbijagas i azerbejdžanski SOCAR potpisali su ugovor o isporuci do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2026. godine, sa projekcijom da se nakon toga ove količine povećaju i na milijardu metara kubnih. Azerbejdžanski gas se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske, koji je delimično finansiran sredstvima Evropske unije (EU), a gasovod je u probni rad pušten u decembru 2023. godine. Ovakav projekat je i Srbiji služio za diversifikaciju izvora, kako se ne bi oslanjala samo na ruski gas, s obzirom da su potrebe velike.

Što se tiče Severne Makedonije, plan se tiče i ulaganja od milijardu evra u sistem kogeneracije gasa. Reč je o tehnologiji koja istovremeno proizvodi i električnu energiju i toplotnu iz datog izvora, tačnije prirodnog gasa koji će se koristiti. Ovo je efikasan način iskorišćavanja energije jer se energija koja bi inače bila izgubljena (kao otpadna toplota u konvencionalnim elektranama) koristi za grejanje tokom zime. Korišćenjem prirodnog gasa u efikasnijem sistemu kao što je kogeneracija, smanjuje se ukupna emisija ugljen-dioksida u poređenju sa manje efikasnim sistemima.

Sa ekonomskog stanovišta, stabilne cene gasa mogu značiti niže troškove energije. Ipak, zemlja treba da pazi na prelazak na obnovljivu energiju. Uprkos prednostima prirodnog gasa naspram nekih drugih energenata, za Severnu Makedoniju je ključno da poveća i upotrebu obnovljivih izvora energije kako bi privreda bila konkurentnija i kako bi se manje oslanjala na fosilna goriva, koja dominiraju.

Milica Vučković

Zagađen vazduh je opasniji po zdravlje nego što smo mislili

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Poznato je da udisanje zagađenog vazduha može izazvati respiratorne i kardio-vaskularne bolesti, no manje je poznato da aerozagađenje može biti povezano i sa kožnim problemima.

Nova studija, objavljena u časopisu PLOS ONE, otkrila je vezu između zagađenja vazduha i veće verovatnoće pojave ekcema kod ljudi koji žive u područjima sa višim nivoima finih čestica (PM 2,5). Istraživanje, koje je sproveo tim sa Medicinskog fakulteta Jejla, obuhvatilo je podatke 286.862 odrasle osobe iz američkog programa All of Us.

Rezultati su pokazali da je 4,4 odsto učesnika (12.695 osoba) imalo dijagnozu ekcema. Ljudi iz oblasti sa višim prosečnim nivoima PM 2,5 u vazduhu imali su više nego dvostruko veće šanse za pojavu ekcema. Analize su takođe uzimale u obzir demografske podatke i pušački status ispitanika, što je dodatno potvrdilo vezu između zagađenja i ovog zdravstvenog problema.

Autori ističu da čestice PM 2,5 verovatno utiču na rizik od ekcema kroz poremećaje imunog sistema, naglašavajući važnost smanjenja zagađenja vazduha kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi.

Pročitajte još:

Kakav je kvalitet vazduha u regionu?

Kao i ranijih godina, sa hladnijim danima dolazi i sve izraženije zagađenje vazduha jer se većina domaćinstava, posebno na Balkanu, i dalje greje na fosilna goriva.

Prema podacima sa sajta IQAir, Sarajevo je danas drugi grad u svetu po zagađenosti vazduha sa indeksom hvaliteta vazduha 183, što ga svrstava u kategoriju „nezdrav“. Na prvom mestu je Delhi gde je vazduh opasan po zdravlje, sa indeksom kvaliteta vazduha od čak 388, dok se Lahor u Pakistanu nalazi na trećem mestu sa indeksom kvaliteta od 170.

U Beogradu je vazduh trenutno umerenog kvaliteta, kao i u većem delu centralne Srbije, premda je u pojedinim gradovima vazduh nezdrav. Šabac, Novi Sad, Čačak, Beočin, Kosjerić i Stara Pazova neki su od gradova koji se trenutno nalaze „u crvenom“ što znači da vazduh može dovesti do pogoršanja simptoma i intenziteta bolesti kod osoba sa srčanim i respiratornim oboljenjima, poput astme. Ostale osobe takođe mogu početi da osećaju negativne efekte zagađenja na zdravlje.

Zagreb, Sofija, Bratislava i Podgorica trenutno imaju vazduh umerenog kvaliteta.

Milena Maglovski

Energetske inicijative u okviru COP29 – šta nam donose?

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024 (COP29) značajnu pažnju usmerava na energetiku, kao jednu od ključnih oblasti u borbi protiv klimatskih promena.

Zbog toga je predsedništvo COP29 zvanično pokrenulo tri energetske inicijative, pozivajući zainteresovane strane da pruže podršku. Kroz njih se iskazuju napori koje predsedništvo ulaže u unapređenje rezultata prvog Globalnog pregleda napretka u oblasti obnovljive energije i vodonika.

Globalni sporazum o skladištenju energije i mrežama COP29 predstavlja prvu inicijativu u okviru koje su se potpisnici obavezali na kolektivni cilj da postave 1.500 GW kapaciteta za skladištenje energije do 2030. godine. To je šest puta više kapaciteta od onog iz 2022. godine. Pored toga, ona uključuje i obavezu da se dodaju nove ili rekonstruišu postojeće mreže, i to 25 miliona kilometara mreže do 2030. godine, uz priznavanje da je potrebno dodati još 65 miliona kilometara do 2040.

Sporazum o zelenim energetskim zonama i koridorima COP29 podrazumeva da se potpisnici obavezuju na promociju zelenih energetskih zona i koridora kako bi se obnovljivi izvori energije povezali sa najugroženijim zajednicama. To uključuje razvoj većih unutarsektorskih i međuregionalnih povezanih elektroenergetskih mreža koje omogućavaju isplativ i siguran prenos električne energije na velikim udaljenostima.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Deklaracija o vodoniku COP29 odnosi se na povećanje proizvodnje obnovljivog, čistog i niskoemisionog vodonika. Takođe, reč je i o ubrzanju dekarbonizacije trenutne proizvodnje vodonika iz fosilnih goriva. Kao cilj postavljeno je značajno povećanje proizvodnje zelenog vodonika sa trenutnih milion tona godišnje, ali i smanjenje 96 miliona tona vodonika koji se trenutno proizvodi iz fosilnih goriva.

Frančesko La Kamera, generalni direktor Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), podsetio je na globalni cilj utrostručenja kapaciteta obnovljive energije do 2030. godine, koji je dogovoren na prošlogodišnjem COP28. Prema njegovim rečima, za postizanje tog cilja nije dovoljno da se samo poveća proizvodnja obnovljive energije, već i da se prevaziđu izazovi u vezi sa povezivanjem obnovljivih izvora sa mrežama. Kako je istakao, skladištenje energije, širenje mreža i značajne investicije ključni su faktori.

Pročitajte još:

Još jednu podršku razvoju obnovljivog vodonika predstavlja i obećanje predstavnika međunarodnih i nacionalnih razvojnih finansijskih institucija da će pružiti podršku inicijativi 10 GW Lighthouse. Inicijativa je postavila kao cilj saradnju na razvoju projekata obnovljivog vodonika kapaciteta između 100 MW i 1 GW u zemljama u razvoju i zemljama u nastajanju, do faze donošenja konačne investicione odluke (FID) do 2030. godine, navodi se na zvaničnom sajtu COP29.

IRENA i Ministarstvo energetike Azerbejdžana pokrenuli su zvanično i Partnerstvo za ubrzanje obnovljivih izvora energije u Centralnoj Aziji (APRECA), sa ciljem da se ubrzaju ulaganja i unapredi međuregionalna povezanost kako bi se ubrzala primena obnovljivih izvora energije, podstakla zelena industrijalizacija i maksimizirale socioekonomske koristi u regionu.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), zajedno sa Azijskom razvojnom bankom (ADB) i Azijskom infrastrukturnom investicionom bankom (AIIB), najavila je značajnu investiciju za solarne projekte u Azerbejdžanu. Naime, svaka od navedenih banki, uložiće po 160 miliona dolara za izgradnju dve solarne elektrane, ukupnog kapaciteta od 760 MW.

Katarina Vuinac

Izveštaj iz senke Koalicije 27-„Godine prolaze, mi stojimo”

Foto: Koalicija 27

Koalicija 27 predstavila je novi Izveštaj iz senke u kome je, između ostalog, analizirala finansijska ulaganja za životnu sredinu u periodu od otvaranja pristupnih pregovora Srbije sa EU od 2014. do 2023. godine. Jesmo li danas, bliži ili dalji EU i koliko smo kao država odmakli od 2014. godine do danas? 

Ovogodišnji Izveštaj nosi naziv Godine prolaze, mi stojimo, jer je to ujedno i ocena koju Koalicija 27 daje napretku u Poglavlju 27: Životna sredina i klimatske promene tokom prethodne decenije. Novina ovogodišnjeg Izveštaja iz senke jeste ta da, pored toga što se bavi ključnim događajima u oblasti životne sredine i klimatskih promena, pruža i odgovor na pitanje koliko je Srbija od otvaranja pregovora uložila u zaštitu životne sredine?

Foto: Koalicija 27

Tokom prve panel diskusije članice Koalicije 27 pružile su odgovore na pitanja o tome šta se u Srbiji značajno događalo u usklađivanju sa zakonodavstvom EU u poglavlju 27 i razvoju pravnog okvira koji uređuje klimatske promene, horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, hemikalije, upravljanje vodama, šumarstvo, zaštitu prirode, buku i  upravljanje otpadom. Dugi panel bio je posvećen ulaganjima u zaštitu životne sredine u periodu 2014 – 2023: Malo para, malo muzike. U Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju u oblasti životne sredine za Republiku Srbiju iz 2011. godine je procenjeno da će nam za potpuno usklađivanje sa standardima EU biti potrebno oko 10,6 milijardi evra do 2030. godine. 

Analize pokazuje da je u prethodnoj deceniji država u životnu sredinu uložila tek oko 30 odsto sredstava koje je planirala da uloži u Nacionalnoj strategiji Republike Srbije za aproksimaciju (NEAS) u oblasti zaštite životne sredine, a samo 20 odsto u investicije u infrastrukturu. To je daleko ispod nivoa ulaganja potrebnog da bi se postigao značajan napredak u oblasti zaštite životne sredine. 

Koalicija 27 naglašava i da je ovaj dokument donet 2011. godine, te da je reč o poprilično konzervativnoj proceni finansijskih ulaganja, a podaci u novijim strategijama i planovima potvrđuju da je konačna suma daleko veća. U oblasti upravljanja vodama, recimo, za poboljšanje kvaliteta voda uloženo je manje od 10 odsto predviđenog iznosa. Kod drugih oblasti zaštite životne sredine, kao što je upravljanje otpadom, postoje stvarni troškovi i ulaganja, ali nedovoljno kapitalnih izdataka, zbog čega Srbija uprkos značajnim troškovima još uvek nije ni blizu uspostavljanja efikasnog sistema za upravljanje otpadom koji bi počivao na principima cirkularne ekonomije. Uzmimo u obzir i da iznos koji se prikupi na ime naknada za životnu sredinu, prema podacima iz nacrta dokumenta Strategije zaštite životne sredine (septembar 2024. godine) iznosi 3,9 odsto BDP-a, dok iznos koji Srbija ulaže u zaštititu životne sredine od 2021. godine jeste oko jedan odsto BDP-a godišnje, naveli su članovi Koalicije 27.

Oni podsećaju i da Vlada Republike Srbije još uvek nije uspostavila operativni Zeleni fond kojim bi se reforme u zaštiti životne sredine finansirale, iako se dugo ističe da je Poglavlje 27 jedno od finansijski najzahtevnijih. Takođe, ovo je jedna od osnovnih preporuka Evropske komisije koja se ponavlja u njenim izveštajima za Srbiju. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je 2009. godine, kao institucija nadležna za poslove prihodovanja sredstava od ekoloških taksi i naknada i njihovo ulaganje u projekte unapređenja životne sredine. Time se institucionalizovalo načelo „zagađivač plaća”, jer su firme obveznice direktno uplaćivale naknade u budžet Fonda, odakle su sredstva usmeravana u projekte putem tendera. Od 2012. godine, Fond za zaštitu životne sredine prestaje da važi, ekološka taksa tada postaje prihod republičkog budžeta, a od 2021. godine Zeleni fond više ne postoji ni kao  nezavisna institucija, niti kao budžetski fond. Ovo je u velikoj meri smanjilo transparentnost i onemogućilo praćenje na koji način država troši sredstva koje je naplatila po ovom osnovu.

Pročitajte još:

Kako bi javnost, i u realnosti, mogla da utiče na procese donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom – pored rešavanja problema zatvorenosti institucija, netransparentnih procesa i donošenja i izmene postojećih zakona, od ključne važnosti jeste i podrška, kao i otvoren odnos ka civilnom društvu u Srbiji. Sa tim u vezi, Koalicija ne deli optimizam iz Izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu, i smatra da je Srbija u mnogim oblastima ostvarila napredak – nerealan i nepravedan. Naša zemlja bi trebalo i da značajno da ojača administrativne kapacitete u sektoru zaštite životne sredine na svim nivoima vlasti, uključujući inspekcije i pravosudne organe.

Takođe, Koalicija 27 ponovo poziva na usvajanje preporuka navedenih u novom Izveštaju iz senke, a koje se odnose na oblasti kvaliteta vazduha, vode, šuma, upravljanja hemikalijama, otpadom, zaštite prirode, buke, industrijskog zagađenja, ali i horizontalnog zakonodavstva u ovoj oblasti. U njima su dati jasni pregledi postojećeg stanja, strateškog i zakonodavnog okvira, kao i sprovođenja propisa u praksi.

Kao odgovor na pitanje jesmo li bliže EU ili se odaljavamo, u odnosu na takav cilj, bez strateškog pristupa, jasnih ambicija i ulaganja u njih, skromni napredak je nekada samo tapkanje u mestu, posebno ako uzmemo u obzir da čak trećina ukupnog zakonodavstva EU koje zemlje kandidati moraju najpre da primene, odnosi upravo na Poglavlje 27. Pored očiglednog manjka političke volje i (ne)uključivanja stručne javnosti, verovatno glavni krivac za ovako razočaravajuće rezultate je to što su finansijska ulaganja u životnu sredinu u ovom periodu, uprkos ambicioznim planovima, ipak ostala na konstantno niskom nivou.

Izveštaj iz senke Godine prolaze, mi stojimo pokriva period od aprila 2023. do aprila 2024. godine i sadrži detaljne preporuke za svaku oblast Poglavlja 27. Izveštaj možete preuzeti OVDE

Energetski portal

Energetika je sektor sa najvišom ocenom prema Beloj knjizi Saveta stranih investitora

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Prema napretku u ostvarenju preporuka iz Bele knjige’’ Saveta stranih investitora, energetika predstavlja vodeći sektor, a od ukupno osam preporuka za energetski sektor, kod pet je zabeležen značajan, a kod tri određeni napredak, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Preciznije, u nedavno objavljenoj godišnjoj publikaciji Saveta stranih investitora, energetski sektor u ukupnom rangiranju zauzima prvo mesto u 2024. sa indeksom 2,63 od maksimalnih 3, što je značajno iznad nivoa iz 2023. godine, kad je imao indeks 2,30.

Ove preporuke predstavljaju dobru platformu za dijalog sa investitorima o tome kako možemo da poslovno okruženje u Srbiji učinimo boljim i da budemo uspešniji u reformama, objasnila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

„Energetika je sektor s najvišom ocenom prema Beloj knjizi” Saveta stranih investitora. Energetski sektor prolazi kroz ozbiljnu transformaciju u kojoj je značajno unapređen regulatorni okvir, povećana je stabilnost snabdevanja i ubrzane javne investicije, uz stvaranje predvidljivog okvira za investicije privatnog sektora. Dobre ocene reformi u energetskom sektoru predstavljaju priznanje za dosadašnji rad, dok preporuke daju smernice o tome gde naši rezultati mogu biti još bolji“, kaže ministarka.

Takođe, u Beloj knjizi’’ se beleži napredak u transformaciji „Elektroprivrede Srbije“ iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

Prema rečima ministarke, izvršena je promena upravljačke strukture u EPS-u i postavljen je novi Nadzorni odbor, čime su preduzeti bitni koraci ka profesionalizaciji upravljanja ovim preduzećem.

Pročitajte još:

Rekla je i to da je otpočelo sprovođenje plana transformacije EPS-a koji treba da donese pre svega veću efikasnost i promene u načinu upravljanja uz uvođenje godišnjih ciljeva i veću odgovornost menadžmenta, dodajući da na taj način postavljamo primer i za reforme koje predstoje i u drugim energetskim kompanijama.

Izmenama Zakona o energetici dopunjen je regulatorni okvir u skladu sa Trećim energetskim paketom EU i stvoreni su uslovi za spajanje sa tržištem Evropske unije.

„Do kraja godine biće završeno formiranje regionalne berze električne energije, prve u regionu, u kojoj pored Srbije, učestvuju još dve zemlje članice EU – Mađarska i Slovenija, što će imati pozitivan efekat na investiciono okruženje“, kaže Đedović Handanović.

U godišnjem izdanju Saveta stranih investitora prepoznati su i ostvareni rezultati u „ozelenjavanju“ energetskog portfolija.

Foto-ilustracija: Pixabay (n-k)

Kako je ministarka istakla, uvođenjem aukcija za dodelu tržišnih premija za OIE otvorene su mogućnosti za novi ciklus investicija u ovaj sektor i postizanje konkurentne cene otkupa električne energije.

Do kraja novembra biće raspisan drugi krug aukcija, rekla je ministarka i naglasila da je u prvom krugu prošle godine ostvaren veliki uspeh sa devet projekata solarnih i vetroelektrana i više od milijardu evra investicija.

Uz prve zelene proizvodne kapacitete EPS-a, solarni i vetropark u Kostolcu, kao i strateško partnerstvo za jedan gigavat solarnih elektrana, približavamo se ispunjenju strateškog cilja da svaki drugi megavat-sat do 2030. godine bude iz čistih izvora“, kaže ona.

Kako se navodi u „Beloj knjizi“, priliv stranih direktnih investicija sve više zavisi od raspoloživosti, predvidivosti i strukture snabdevanja sertifikovanom zelenom energijom. Pitanja kao što su procenat električne energije iz obnovljivih izvora koja je dostupna na mreži, dalji razvoj elektrana koje koriste obnovljive izvore energije i mogućnost garantovanog snabdevanja zelenom energijom kroz korporativne ugovore o kupoprodaji električne energije, dobijaju sve više na značaju i postaju jedni od opredeljujućih razloga za ulaganje investitora u Srbiju.

U oblasti energetske efikasnosti u „Beloj knjizi“ se konstatuje da je u značajnom broju lokalnih samouprava započeta realizacija projekata o ugovaranju energetskog učinka za javno osvetljenje.

Energetski portal

Saradnja Srbije i IFAD-a za napredak u poljoprivredi

Foto-ilustracija: Unsplash (ricardo-gomez-angel)
Foto-ilustracija: Unsplash (jaka-skrlep)

Republika Srbija i Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede (IFAD), potpisali su sporazum o saradnji. Cilj ovog sporazuma je smanjenje siromaštva i unapređenje životnih uslova u ruralnim oblastima Srbije kroz investicije u održivu poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i poboljšanje života poljoprivrednih zajednica i ranjivih grupa.

IFAD je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija osnovana 1977. godine kao odgovor na prehrambene krize sredinom 1970-ih, i već je u više od 100 zemalja sveta pružio podršku unapređenju ruralnih zajednica. Fond sprovodi različite projekte koji obuhvataju pružanje finansijskih sredstava poput grantova i kredita sa povoljnim uslovima, tehničku pomoć, te promociju inovacija i transfera znanja.

U Srbiji, sastanak je održan u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a prisustvovali su Anja Javor, šef Kabineta ministra poljoprivrede i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije, kao i Naoufel Telahigue, regionalni direktor IFAD-a za Severnu Afriku, Istočnu Evropu, Maroko, Jermeniju, Ukrajinu i Srbiju.

Pročitajte još:

Na sastanku je naglašeno da će podrška IFAD-a biti realizovana kroz povoljne kredite i sufinansiranje projekata, koji će direktno doprineti razvoju ruralnih područja Srbije. Tom prilikom je naglašeno da se trenutno priprema strateški dokument koji će definisati temelje za dalju saradnju između Republike Srbije i IFAD-a, uključujući ključne ciljeve i prioritete za finansiranje, navodi se na sajtu resornog minstarstva.

Planirani su i sastanci sa predstavnicima drugih ministarstava i institucija kako bi se saradnja proširila i kako bi bili usklađeni sa nacionalnim ciljevima razvoja.

Energetski portal

COP29: Nove inicijative i finansije za borbu protiv klimatskih promena i postizanje mira

Foto-ilustracija: Freepik (foto AI)

Prva nedelja Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024 (COP29), koja se održava u Bakuu, zaokružena je, a događaj će trajati do 22. novembra. Kako smo ranije pisali, u prvim danima zabeleženo je više važnih momenata. Neki od njih uključuju postizanje konsenzusa o standardima za stvaranje ugljeničnih kredita prema Članu 6.4 Pariskog sporazuma. Pored toga, prvog dana postavljen je prioritet za postizanje takozvanog Novog kolektivnog cilja za klimatsko finansiranje (NCQG), a već trećeg dana kopredsednici kontakt grupe NCQG objavili su prvi nacrt odluke o novom cilju za klimatske finansijske doprinose. Takođe, objavljeno je da je Fond za odgovor na gubitke i štetu spreman da prima doprinose, a usvojena je i Bakuska deklaracija.

U okviru COP29 Klimatske platforme za poslovanje, investicije i filantropiju (BIPCP), okupilo se više od 1.000 lidera iz ovih oblasti kako bi zajednički razmotrili ključnu ulogu privatnog sektora u borbi protiv klimatskih promena. Ovi lideri, čija ukupna imovina premašuje 10 biliona dolara, posvetili su se definisanju konkretnih koraka za ubrzanje ulaganja u održive projekte i tržišta usmerena na klimatske akcije.

Azijska razvojna banka (ADB) pokrenula je regionalni program za promovisanje održivog korišćenja vode i bezbednosti hrane u Centralnoj Aziji, Južnom Kavkazu i Pakistanu usred ozbiljnih uticaja topljenja glečera. Kako se navodi, uz podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF), program uključuje procenu rizika od topljenja glečera u Azerbejdžanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i Uzbekistanu. U planu je mobilizacija do 3,5 milijardi dolara od različitih aktera, koji će se ulagati u održivo korišćenje vode, poljoprivredu i podršku ugroženim zajednicama u planinskim regionima.

Bankarski sektor Azerbejdžana, najavio je da će izdvojiti 1,2 milijarde dolara za razvoj zelenih i održivih projekata u ovoj zemlji do 2030. godine. Sredstvima će se pružiti podrška projektima koji doprinose prelasku Azerbejdžana na niskougljeničnu ekonomiju.

Pročitajte još:

Prisećanja radi, Švedska je prošle nedelje obećala 19 miliona evra Fondu za gubitke i štetu, a sada je najavila doprinos od 730 miliona dolara Zelenom klimatskom fondu UN (GCF).

Na COP29, podrška je pružena i Bakinskoj inicijativi za dijalog o klimatskim finansijama, investicijama i trgovini (BICFIT), koja ima za cilj da u središte agende za borbu protiv klimatskih promena postavi klimatske finansije, investicije i trgovinu.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Još jedan važan trenutak bilo je pokretanje Bakinske inicijative za klimatsku akciju za mir, pomoć i oporavak (BCCAP), čiji je cilj da rešava hitne veze klimatskih promena, sukoba i humanitarnih potreba. Ovo je odgovor na sve veće priznanje da negativni efekti klimatskih promena – kao što su nestašica vode, nesigurnost hrane, degradacija zemljišta, raseljavanje i poremećaji u egzistenciji – imaju uticaj u nastajanju sukoba i nestabilnosti, posebno u ranjivim regionima.

U okviru inicijative osnovan je Bakinski centar za klimatske i mirovne akcije. To je platforma za koordinaciju aktivnosti koje podržavaju najugroženije zajednice pogođene klimatskim i konfliktnim krizama.

Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) i Klimatski klub pokrenuli su Globalnu platformu za povezivanje, čiji je cilj ubrzanje dekarbonizacije industrijskih sektora. Ova platforma je otvorena za sve zemlje u razvoju, a pruža im mogućnost da se povežu sa globalnim tehničkim i finansijskim resursima kako bi se smanjile emisije u industrijama sa visokim emisijama.

Katarina Vuinac

Budućnost urbanog života – integracija prirodnih staništa u gradove

Foto-ilustracija: Pexels

Primeri iz celog sveta pokazuju da brojne biljne i životinjske vrste uspešno opstaju, pa čak i napreduju, u urbanim sredinama. Osim što imaju ulogu u očuvanju biodiverziteta, zdravi gradski ekosistemi donose brojne koristi za ljude poput poboljšanog kvaliteta vode i vazduha, boljeg raspoloženja i jačeg imunog sistema.

U želji da što bolje usklade urbanizam sa prirodom, istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM) detaljno su proučili uticaj različitih faktora na floru i faunu na čak 103 lokacije u Minhenu. Rezultati ovog pionirskog istraživanja, objavljeni u časopisu Nature Cities, nude putokaz za gradove budućnosti gde priroda i ljudi žive u savršenom skladu.

Profesor Volfgang Vajser je, zajedno sa svojim kolegama, posmatrao faktore kao što su pojava travnjaka, rast biljaka i drveća, veštački izvori svetlosti i zelenilo u okolini lokacije u radijusu od 1.000 metara.

Rezultati istraživanja otkrivaju koliko biodiverzitet može da varira u zavisnosti od uređenja gradskih prostora.

Pročitajte još:

Na gusto urbanizovanom Marienplacu, gde preovladava beton i nedostaju prirodne površine, istraživači su zabeležili samo 20 vrsta organizama među kojima je jedna vrsta ptice, mahovine, insekti i nekoliko vrsta slepih miševa. Sa druge strane, Pfrontener Plac, prostor obogaćen travnjacima, žbunjem i drvećem, pokazao je znatno bogatiji biodiverzitet – čak 156 različitih taksona, uključujući 21 vrstu ptica. Na Johanisplacu, uprkos većem stepenu urbanizacije, prisustvo drveća, živih ograda i delimičnih travnatih površina omogućilo je opstanak 118 različitih vrsta.

Ovi nalazi jasno pokazuju koliko dizajn javnih prostora može uticati na bogatstvo biljnog i životinjskog sveta u gradovima. Do sada su javni prostori uglavnom dizajnirani s fokusom na ljude, dok je pažnja prema potrebama životinja bila minimalna.

Nova istraživanja ukazuju na to da travnjaci, drveće i žbunje imaju različit uticaj na raznolikost i broj životinjskih vrsta koje privlače. Na osnovu ovih saznanja, istraživači predlažu da se biodiverzitet može značajno unaprediti ukoliko se urbanistički planovi prilagode lokalnim uslovima i specifičnim potrebama vrsta.

Milena Maglovski