Od januara 2026. godine u Srbiji počinje primena Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kako bi se uspostavio fiskalni mehanizam za sistemsko smanjenje industrijskih emisija i podstaklo usvajanje tehnologija sa nižom emisijom. Na ovaj način obezbeđuju se i sredstva u budžetu Republike Srbije koja mogu da se iskoriste za podsticanje investicija u vezi sa zelenom tranzicijom, navodi se u Zakonu.

Novi zakon predstavlja deo obaveza Srbije u procesu usklađivanja sa evropskim klimatskim politikama i mehanizmom CBAM, čija primena takođe počinje od 1. januara 2026. godine. Pored toga, zakon ima za cilj da uspostavi princip emiter/zagađivač plaća, čime se troškovi zagađenja uvode u privredne aktivnosti.

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) uvodi porez koji se obračunava i plaća na oporezivu količinu GHG koju poreski obveznik emituje u toku poreskog perioda, u skladu sa ovim zakonom.

Obveznik poreza je pravno lice ili preduzetnik koji, prema zakonima o klimatskim promenama, mora da poseduje dozvolu za emisiju gasova sa efektom staklene bašte. To se odnosi na one koji upravljaju postrojenjima ili delovima postrojenja za koje je dozvola obavezna.

Porez se odnosi na postrojenja koja se bave jednom ili više od sledećih delatnosti:

• Proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja
• Proizvodnja cementa
• Proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura
• Proizvodnja aluminijuma
• Proizvodnja električne energije

Kako se obračunava porez na GHG?

U Zakonu se navodi da se poreska osnovica utvrđuje kao količina emisija GHG koju obveznik emituje u toku poreskog perioda iz svih pojedinačnih postrojenja, umanjena za količinu emisija koja je referentna za određeni proizvodni proces, odnosno aktivnost.

Objašnjenje:

Poreski period je obično cela kalendarska godina, osim ako postrojenje tek počinje da radi ili prestaje sa radom – tada se period računa od početka do kraja rada u toj godini.

Ukupne emisije su ona količina emisija GHG koju obveznik emituje u toku poreskog perioda. Ona se utvrđuje na osnovu verifikovanih izveštaja koje obveznik dostavlja nadležnom organu u skladu sa propisima koji uređuju klimatske promene.

Referentna emisija može da se jednostavno objasni kao minimalna količina gasova koju je nemoguće potpuno eliminisati tokom proizvodnje, čak i kada se koristi najsavremenija tehnologija i postignuta je maksimalna efikasnost.

Poreska osnovica dobija se kada se od ukupnih emisija oduzme referentna. To je preduslov za dobijanje ukupnog iznosa poreske obaveze.

Pročitajte još:

• Novi izveštaj otkriva: regionu preti energetski šok zbog CBAM-a
• Pripreme za CBAM: Zemlje članice daleko od ispunjenja kriterijuma za izuzeće
• CBAM i spremnost na novu evropsku karbon taksu

Kako se izračunava iznos poreske obaveze?

Poreska osnovica izražava se u tonama CO2. Za emisije koje nisu ugljen-dioksid koristi se CO2 ekvivalent, što znači da se njihova količina preračunava tako da ima isti efekat zagrevanja kao CO2. Tako dobijena vrednost se potom množi sa iznosom poreza od 4 evra po toni, izraženim u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne banke Srbije.

Primer obračuna poreza na emisiju GHG:

Recimo da preduzeće tokom godine emituje 600 tona CO2, a referentna emisija za njegove proizvodne procese iznosi 360 tona.

1. Poreska osnovica dobija se oduzimanjem referentne emisije: 600 – 360 = 240 tona.

2. Poreska osnovica množi se sa iznosom poreza od 4 evra po toni, preračunatim u dinare: 240 × 4 evra = 960 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Poreski kredit

Poseban član Zakona predviđa poreski kredit, što znači smanjenje poreza za firme koje ispunjavaju određene uslove.

1. Kredit mogu koristiti samo firme čija je glavna delatnost proizvodnja električne energije, odnosno ako najmanje 80 odsto prihoda dolazi od proizvodnje struje.
2. Kredit se daje ukoliko firma ulaže u aktivnosti i mere koje smanjuju GHG. Firma dobija 20 odsto uloženog novca, što znači da se za taj iznos smanjuje porez na GHG.
3. Kredit ne može smanjiti porez više od 80 odsto ukupne poreske obaveze.
4. Firma mora da vodi evidenciju i čuva račune i dokaze o uloženim sredstvima dok traje rok za naplatu poreza, a Vlada propisuje koje aktivnosti se priznaju za korišćenje kredita.

Podsticaji za dekarbonizaciju

Zakon propisuje da firme mogu da dobiju finansijsku pomoć iz budžeta Srbije za projekte koji smanjuju emisije i ubrzavaju zelenu transformaciju, što uključuje ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, inovativne niskougljenične tehnologije, zelenu gradnju i drugo. Vlada određuje uslove, kriterijume i način dodele sredstava, kao i način i rokove izveštavanja o trošenju sredstava.

Zakon će se primenjivati od 1. januara 2026. godine, dok će se odredbe Zakona koje se odnose na poreski kredit i podsticaje za dekarbonizaciju primenjivati deset godina, počev od dana početka primene ovog zakona.

Više o poreskoj prijavi i plaćanju poreza pročitajte ovde.

Energetski portal