Objavljene nove cene goriva

07.05.2022

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je najvišu maloprodajnu cenu derivata nafte za period od 20 časova 6.maka 2022. godine do 15 časova 13. maja 2022. godine.

Nova maksimalna cena evro dizela narednih sedam dana biće 202 dinara, dok će evro premijum BMB 95 koštati180 dinara.

U skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Energetski portal

Ekonaut: Konkurs za lokalne zajednice i edukacija o baštovanstvu i lekovitom bilju za građane

07.05.2022

daisies-biljke-cveće — Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Foto-ilustracija: Pixabay (Ralphs Fotos)

Organizacija Ekonaut iz Beograda raspisala je konkurs za organizacije da se uključe u kreiranje idejnih rešenja za zaštitu i unapređenje zelenih urbanih površina, kao i poziv građanima da se priključe predavanjima i radionicama na temu baštovanstva i lekovitog bilja.

Nakon brojnih aktivnosti na zagovaranju baštenskih zajednica i edukaciji građana o vrtlarstvu sprovedenih tokom prošle godine, organizacija Ekonaut nastavlja sa aktivnostima koje imaju za cilj da učine urbanu sredinu zdravijom, a život u njoj kvalitetnijim.

U saradnji sa udruženjem Placemaking Western Balkans Ekonaut raspisuje poziv za udruženja i neformalne grupe građana aktivnih na oplemenjivanju ili očuvanju zelenih površina, da se prijave na konkurs kako bi zajednički kreirali idejna rešenja za zelene površine koje žele da unaprede i zaštite od investitorskog urbanizma. Na ovaj način, udruženja i gupe građana dobiće priliku da razmene znanja sa stručnjacima iz oblasti participativnog dizajna i pejzažnog uređenja.

Pročitajte još:

Nekoliko lokalnih zajednica koje budu izabrane na konkursu prvo će proći kroz proces anketiranja, nakon čega će pohađati “placemaking” radionicu po metodologiji koji je razvila arh. Milena Ivković iz organizacije PWB. Cilj radionice je definisanje elemenata idejnog rešenja uređenja zelene površine koja je značajna za lokalnu zajednicu.

Konkurs je otvoren do 20. maja a rezultati će biti objavljeni 1. juna.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Ekonaut

Litijum poskupeo šest puta, pristupačna elektromobilnost više nije realna

06.05.2022

plug-in-električni-automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

Globalna nestašica ključnih komponenti baterija podigla je cene na rekordne nivoe, a od prošle godine cene litijuma su skočile za više od 700 odsto, nikla za 250 odsto, a kobalta i mangana za 100 odsto, pa se postavlja pitanja šta to znači za ubrzanu tranziciju ka električnim automobilima?

Osim toga, dobro je poznato da Srbija ima možda i najveće rezerve litijuma u Evropi, a kako raste cena litijuma tako će rasti i pritisak na našu zemlju da što pre počnemo sa iskopavanjem.

Ilon Mask, izvršni direktor Tesle je nedavno preporučio svima koji žele da se brzo obogate način na koji to najlakše mogu da urade – iskopavanjem litijuma. Prema ekscentričnom milijarderu, marže na litijum su sada iste kao i kod proizvodnje softvera, jer su cene na tržištu otprilike 10 puta veće od cene ekstrakcije.

Rast cena sirovih materijala koji su potrebni za baterije poput litijuma i nikla su doveli do toga da proizvođači baterija podignu cene proizvođačima automobila, koji su naravno ovo poskupljenje preneli na kupca.

Cena nikla je bila na svim naslovnim stranicama početkom marta kada je cena dostigla više od 100.000 dolara po toni zbog straha od obustave trgovine sa Rusijom, ali je od tada cena pala na oko 33.000 dolara. Ipak, trenutno najveći problem jeste litijum. Prema izjavama industrijskih eksperata, isporuke litijuma rastu duplo sporije od potražnje za električnim automobilima. Primera radi, Ilon Mask koji je nedavno kupio Tviter, rekao je da će možda da osnuje i vlastitu kompaniju za iskopavanje litijuma kako bi osigurao snabdevanje.

Cene sirovih materijala litijum-jonske baterije su toliko porasle, pogotovo što se katode tiče, pa sada čine čak 80 odsto cene baterijske ćelije, dok je 2015. učešće u ceni bilo svega 40 odsto. Milijarde koje su uložene u gigafabrike baterija nisu stigle do izvora sirovih materijala. To je dovelo do toga da Tesla razmišlja o investicijama u rudnike i rafinerije. Situacija je slična kao 2018. kada su sami morali da uđu u proces proizvodnje baterija.

Pročitajte još:

Dačija (Dacia) je nedavno morala da znatno poveća cenu električnog Springa zbog problema sa nestašicom sirovih materijala. Ovaj rumunski automobil na baterije je tokom januara u Francuskoj imao cenu od 17.390 evra, dok je za isti model sada potrebno izdvojiti 18.690 evra, što je najveći skok cene u celoj gami rumunske kompanije.

Prošle godine je globalna prodaja električnih automobila skočila duplo, na 6,6 miliona primeraka. Zbog sve većeg interesovanja za baterijskim vozilima, potražnja za litijumom mogla bi da se poveća i do deset puta do kraja ove decenije. Širom sveta, traže se nove lokacije za iskopavanje litijuma, a najviše su zabrinuti ekološki aktivisti zbog procesa rudarenja koji može biti štetan po životnu sredinu.

Naravno, dobro je poznato da Srbija ima možda i najveće rezerve litijuma u Evropi, a kako raste cena litijuma tako će rasti i pritisak na našu zemlju da što pre počnemo sa iskopavanjem. Da li su naše zalihe litijuma blagoslov ili prokletstvo, ostaje da vidimo u narednim godinama.

Izvor: Nova

Srbija lider u regionu u oblasti JPP sa više od 200 odobrenih projekata

06.05.2022

laptop-kompjuter.pnlajn-seminar-posao — Photo-illustration: Unsplash (Scott Graham)

U Barseloni se održava “6. UNECE Međunarodni forum o javno-privatnom partnerstvu (JPP)” koji je posvećen klimatskim promenama, cirkularnoj ekonomiji i digitalnoj transformaciji. Akcenat je na javno-privatnom partnerstvu i ciljevima održivog razvoja, a jedini panelista iz Srbije je Jelena Tadić, izvršni direktor kompanije PPP Investment doo iz Beograda.

Forum je organizovala Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Instituto de Estudios Superiores de la Empresa (IESE) Business School Barselona, uz podršku Grada Barselone.

Glavna tema Foruma je „People first PPP“ za ciljeve održivog razvoja u pružanju održive infrastrukture i ubrzanje sprovođenja Agende održivog razvoja 2030. Tadić je nakon što je predstavila naš zakonski i poslovni okvir, kao i rezultate i izazove primene JPP u Srbiji, istakla da je Srbija lider u regionu sa više od 200 odobrenih projekata od kojih je oko 50 odsto rezultiralo zaključenim javnim ugovorima, sa investicijama privatnih partnera u javnu infrastrukturu i komunalne usluge više od tri milijarde evra i dodala.

“Raduje nas da možemo da govorimo o dobrim rezultatima i mogućnostima rešavanja javnih izazova sinergijom javnih i privatnih resursa i potreba, a čini se da savremeni svet sa svim izazovima, ima sve veću potrebu za ovom sinergijom. To su projekti koji čuvaju životnu sredinu, poboljšavaju kvalitet života građana, štede energiju, unapređuju dostupnost i kvalitet javne usluge, podstiču energetsku nezavisnost, smanjuju emisiju štetnih gasova i slično. Glavni utisak Foruma jeste potreba za novom metodoligijom pripreme i evaluacije projekata javno-privatnog partnersta, a koju je UNECE prepoznao i razvio. To je metodologija koja se umesto po principu “value for money” (vrednost za novac) bazira na principu “value for people” (vrednost za ljude). Osmišljena je tako da ide u susret izazovima i potrebama građana, a ne ograničava se isključivo na trenutnim troškovima već na potrebnim vrednostima. Sa današnje tačke gledišta, imajući u vidu izazove sa kojima se javni sektor suočava, primenom “value for people” metodologije rezultati i efekti dosadašnjih projekata bili bi još bolji kako za građane, tako i za korisnike javnih budžeta. Naravno, ovako sveobuhvatnu metodologiju je potrebno i primeniti, obučiti ljude, prilagoditi lokalnom zakonskom i poslovnom ambijentu i spremni smo da uzmemo učešća u tome zajedno sa UNECE”, istakla je Tadićeva.

Pročitajte još:

Podsećamo, Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama u Srbiji usvojen je krajem 2011. godine, a izmene i dopune Zakona usvojene su u februaru 2016. i u decembru 2016. godine i karakteriše ga visok stepen primenljivosti.

Izvor: Proglas

Jabuka se količinski najviše izvozi, a malina najviše novca donosi

06.05.2022

Agroanalitičar i urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da podaci kažu da ne bi trebalo da brinemo, prema onome za prvi kvartal – ponovo smo oborili rekord što se tiče izvoza voća – 824,1 milion evra je bio prošle godine, ove godine imamo rast za prvi kvartal 24 odsto, za četvrtinu više.

„Prošle godine tačno 206 miliona evra u ovo vreme smo zaradili, ove godine 256 miliona evra, dakle, 50 miliona evra više nego prošlogodišnji rekord“, rekao je Đaković.

Prema njegovim rečima, poljoprivreda je u poslednjih nekoliko godina rekorder, svake godine imamo sve bolji i bolji rezultat, dobro je vođena agrarna politika.

„Ministar Nedimović je već pet i po godina u ovom resoru, značajno više novca je uloženo u poljoprivrednu proizvodnju. Kada više ulažete, više osavremenjujete proizvodnju. Zasadi jabuke više ne izgledaju kao nekada“, podvukao je Đaković.

Đaković navodi da je sada sve savremenije i uređenije, Ministarstvo poljoprivrede daje 50 odsto novca za svaki novi zasad, bilo da je u pitanju, malina, jabuka, šljiva, kruška, kajsija. Jabuka se količinski najviše izvozi, a malina najviše novca donosi, čak i više u odnosu na jabuku. Naredna po novcu i po količini je kupina, pa višnja.

„Od malina zaradimo 300 miliona evra“, kaže Đaković.

Izvoz i ratno stanje

„Sve je kao što je bilo sem Ruske Federacije, tražnja je dobra, naši ljudi idu na sajmove, ugovaraju se novi poslovi, nova tržišta su Egipat, Indija, Inodnezija – naročito se to odnosi na jabuku“, rekao je Đaković odgovarajući na pitanje kakvo je sada stanje.

Kako dodaje došlo je do malih izmena zbog ratnog stanja, jedan deo ide na Belorusiju, drugi na Estoniju, nađeni su načini da se roba transportuje u Rusiju koja nam je značajan faktor, naročito kada je u pitanju jabuka i jagoda

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Johnny Martínez)

Jagoda atraktivna i za proizvođače i za izvoz

Đaković kaže da je jagoda izuzetno ataktivna i izazovna za proizvodnju, jer treba dosta znanja. Gornja Vranjska je poznat kraj po proizvodnji jagoda.

„Ono što bi oni trebalo da čuju od mene je da je cena u Šumadiji 400 dinara, do pre tri dana je bila 500 dinara, tako da bi trebalo da se bolje organizuju i ne dozvole da cena naglo pada“, kaže on.

Napominje da je to korektna cena, pogotovo od 500 dinara što je bilo na početku berbe, to je cena kakva bi trebalo da bude.

„Kao što smo spremni da platimo neke skupe mobilne telefone, i da ulažemo u svoj izgled, tako treba da platimo i rad poljoprivrednih proizvođača. Naši klimatski uticaji su mnogo povoljniji za jagode i one su kvalitetnije od grčkih“, kaže Đaković.

Nemaci najviše vole da konzumiraju naše jagode

Nemci su ti, kako kaže, koji najviše vole da konzumiraju naše jagode, naše voće generalno. Tu su Belgija i Francuska. Ne bi ovakve proizvodnje bilo da nema dovoljno mineralnih đubriva i prihrane.

„Moramo da pripremimo setvu i za jesen i da nađubrimo useve koji su trenutno na njivama. Ako nemate mineralnih đubriva, nećete imati dobre prinose, samim tim nećete imati dobre rezultate u proizvodnji. Pre 20 godina kada sam počeo da se bavim poljoprivrednom – to je bila tema malo pre vremenske prognoze, danas je tema broj jedan u svim medijima, o tome se priča“, rekao je Đaković.

Žitarice i kvote

Đaković kaže da imamo dovoljno pšenice za sopstvene potrebe i za izvoz, do februara smo izvezli oko 700.000 tona pšenice i kukuruza.

„Imamo dovoljno i na zalihama, odlično je stanje svih useva, što se tiče sadašnje setve, kukuruz je već nikao. Odgovarala bi nam kiša. Mi smo pretežni izvoznik hrane, sa pet milijardi dolara koliko smo prošle godine izvozli, oborili smo rekord“, zaključio je Đaković.

Izvor: RTS

Javni oglas za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom

06.05.2022

MKI-CLANAK — Foto: Ministarstvo kapitalnih investicija

Na osnovu člana 200 stav 5 Zakona o energetici („Službeni list CG“, br. 5/16, 51/17 i 82/20), Uredbe o postupku javnog nadmetanja za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom („Službeni list CG“, broj 81/18) i Uredbe o snabdevanju ranjivih kupaca električne energije („Službeni list CG“, broj 81/18), Ministarstvo kapitalnih investicija objavljuje Javni oglas.

Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore (u daljem tekstu: Ministarstvo) poziva zainteresovane energetske subjekte koji obavljaju delatnost snabdevanja električnom energijom da dostave ponude, u skladu sa Tenderskom dokumentacijom za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom (u daljem tekstu: Tenderska dokumentacija). Izbor snabdevača sprovodi se kroz postupak javnog nadmetanja.

1. Predmet javnog nadmetanja

Predmet javnog nadmetanja je izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom za period od tri kalendarske godine (2023, 2024 i 2025).

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca vrši snabdevanje električnom energijom:

1) domaćinstava i malih kupaca koji ne pripadaju kategoriji domaćinstva priključenih na distributivne sisteme električne energije na 0,4 kV, koji bez svoje krivice ostanu bez snabdevača ili ugovora o snabdevanju za koje je kao snabdevač dužan da bez podnošenja zahteva kupca a na osnovu obaveštenja prethodnog snabdevača, preuzme snabdevanje ovih kupaca, najduže tri meseca, ako snabdevač koji je snabdevao te kupce usled bankrota ili gubitka licence nije u mogućnosti da vrši ugovoreno snabdevanje, odnosno ako kupac nije uspeo da nađe novog snabdevača;

2) domaćinstava i malih kupaca koji ne pripadaju kategoriji domaćinstva priključenih na distributivne sisteme električne energije na 0,4 kV koji izaberu snabdevanje preko snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca; i

3) ranjivih kupaca, odnosno kupaca koji su zdravstveno i socijalno ugroženi i kupaca koji su socijalno ugroženi.

Snabdevanje ranjivih kupaca koji su zdravstveno i socijalno ugroženi vrši se uz subvencionisanje mesečnih računa za utrošenu električnu energiju, pri čemu je zabranjena obustava snabdevanja električnom energijom za ovu grupu kupaca, bez obzira na eventualne neizmirene obaveze po osnovu utrošene električne energije.

Snabdevanje ranjivih kupaca koji su socijalno ugroženi vrši se uz zabranu obustave snabdevanja električnom energijom u periodu od početka oktobra do kraja aprila, bez obzira na eventualne neizmirene obaveze po osnovu utrošene električne energije.

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca vrši snabdevanje električnom energijom i krajnjih kupaca priključenih na prenosni sistem i drugih krajnjih kupaca priključenih na distributivni sistem električne energije, koji su bez svoje krivice ostali bez snabdevanja, po cenama formiranim u skladu sa članom 58 Zakona o energetici i Metodologijom za utvrđivanje cena koje primjenjuje snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca („Službeni list CG“, broj 83/16), ako pre početka snabdevanja dostave i po potrebi obnove bankarsku garanciju u iznosu tromesečne fakture za planiranu potrošnju obračunatu po tim cenama i dostave je snabdevaču poslednjeg izbora i ranjivih kupaca.

Ukupna godišnja potrošnja električne energije ranjivih kupaca u prethodnom periodu je iznosila oko 30 GWh. Imajući u vidu mogućnost i drugih kupaca, pored ranjivih kupaca, da odabiru Snabdevača poslednjeg izbora i ranjiivh kupaca za svog snabdevača planira se potrošnja električne energije na godišnjem nivou u narednom periodu u iznosu od oko 40 GWh.

Odstupanja od procenjenih količina električne energije dozvoljena su, u zavisnosti od stvarnih potreba krajnjih kupaca koje će snabdevati izabrani snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca, u periodu trajanja snabdevanja.

Ponuđač je dužan da ponudi jedinične cene električne energije po tarifnim elementima (viša, niža i jedinstvena tarifa) za prvu godinu snabdevanja. Odnos između tarifnih elemenata za električnu energiju utrošenu u višoj i nižoj tarifi ne može biti veći od 3:1, shodno Opštim uslovima za snabdevanje električnom energijom („Službeni list CG“, broj 70/16).

Ponuđač je dužan da ponudi formule za određivanje cena električne energije za drugu i treću godinu snabdevanja. Takođe, ponuđač je dužan da u formulama za određivanje cena električne energije za drugu i treću godinu snabdevanja koristi jasne i lako proverljive parametre, na osnovu kojih je moguće utvrditi visinu cena.

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca, izabran kroz postupak javnog nadmetanja, dužan je da primenjuje ponuđene jedinične cene po tarifnim elementima (viša, niža i jedinstvena tarifa) za prvu godinu snabdevanja, kao i cene za drugu i treću godinu snabdevanja koje će utvrditi po ponuđenim formulama, pri čemu odnos između tarifnih elemenata za električnu energiju utrošenu u višoj i nižoj tarifi za drugu i treću godinu snabdevanja mora biti jednak odnosu tarifnih elemenata za prvu godinu snabdevanja.

2. Uslovi za učešće u postupku javnog nadmetanja

Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja po ovom javnom oglasu ima svako domaće i strano privredno društvo, pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: Ponuđač):

1) koji ispunjava uslove za snabdevanje električnom energijom u Crnoj Gori, Energetskoj zajednici ili državi članici Evropske unije;

2) koji je registrovan za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom kod nadležnog organa;

3) koji je izmirio poreske obaveze u državi u kojoj ima sedište;

4) čiji zastupnik nije bio pravosnažno osuđivan za krivično delo zloupotrebe službene dužnosti, organizovanog kriminala sa elementima korupcije, pranja novca i prevare, koje ga čine nepodobnim za obavljanje funkcije;

5) koji ispunjava uslove u pogledu finansijske sposobnosti, na način da ima prosečni godišnji bruto prihod veći od 50 miliona evra ili ekvivalentno u drugoj valuti, za poslednje tri poslovne godine (2019, 2020 i 2021);

6) koji ispunjava uslove u pogledu tehničko-kadrovske osposobljenosti za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom, i to:

– da ima najmanje 50 zaposlenih;

– da poseduje informacioni sistem za obračun, fakturisanje i izdavanje računa krajnjim kupcima za utrošenu električnu energiju;

7) koji je obavljao delatnost snabdevanja električnom energijom najmanje tri kalendarske godine i to: 2019, 2020 i 2021. godine, u obimu koji nije manji od 1.500 GWh godišnje;

8) koji može ugovoriti kupovinu električne energije ili poseduje kapacitete za proizvodnju električne energije, u količini koja nije manja od 1.000 GWh;

9) koji je dostavio bankarsku garanciju ponude na iznos od 25.000 evra (slovima: dvadesetpethiljadaevra), plativu na prvi poziv, bez prava prigovora, u formi datoj u Tenderskoj dokumentaciji, ili dokaz o uplati novčanog depozita u istom iznosu.

Rok važenja bankarske garancije ponude ili novčanog depozita je 120 dana od krajnjeg roka za podnošenje ponude.

3. Kriterijumi za vrednovanje ponuda

Ponude se vrednuju i rangiraju na osnovu kriterijuma za vrednovanje ponuda. Kriterijumi za vrednovanje ponuda su:

Kriterijum Broj bodova

1. Ponuđena cijena električne energije 0-50

2. Finansijska sposobnost ponuđača 0-20

3. Sigurnost snabdijevanja električnom energijom 0-20

3.1. Mogućnost obezbjeđenja količine električne energije 0-10

3.2. Udio električne energije iz sopstvenih izvora 0-10

4. Doprinos zaštiti životne sredine 0-10

4. Otkup Tenderske dokumentacije

Ponuđač ima pravo da učestvuje u postupku javnog nadmetanja, pod uslovom da pre podnošenja ponude otkupi Tendersku dokumentaciju. Ministarstvo izdaje potvrdu za otkupljenu Tendersku dokumentaciju i vodi registar lica koja su otkupila dokumentaciju, na osnovu kojeg se identifikuju ponuđači koji mogu učestvovati na Tenderu. Ako Tendersku

dokumentaciju preuzima ovlašćeni predstavnik privrednog društva, pravnog lica ili preduzetnika, dužan je da dostavi ovlašćenje za zastupanje overeno od strane notara ili apostilom, kao i dokaz o izvršenoj uplati naknade za otkup Tenderske dokumentacije.

Ukoliko je ovlašćenje izdato na stranom jeziku, potrebno je dostaviti prevod na crnogorski jezik koji je overen od strane sudskog tumača.

Cena Tenderske dokumentacije iznosi 1.000,00 evra (slovima: hiljaduevra) i ovaj iznos se uplaćuje na žiro-račun Budžeta Crne Gore broj: 832-1005-92, sa naznakom „Otkup Tenderske dokumentacije po Javnom oglasu za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom“.

Tenderska dokumentacija se može otkupiti najkasnije pet radnih dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.

Ukoliko Ponuđač vrši plaćanje za otkup Tenderske dokumentacije iz inostranstva, instrukcije za plaćanje se mogu dobiti od kontakt osobe.

5. Podnošenje ponuda

Ponude se dostavljaju na crnogorskom jeziku. Ako je dokumentacija iz ponude dostavljena na stranom jeziku, ponuđač je dužan da priloži i overeni prevod na crnogorskom jeziku. U slučaju spora, overeni prevod će se koristiti za tumačenje informacija i dokaza.

Ponuđač dostavlja ponudu na arhivu Ministarstva na sledeću adresu: Ministarstvo kapitalnih investicija, Rimski trg 46, 81000 Podgorica, Crna Gora.

Ponude moraju pristići u arhivu Ministarstva najkasnije 30.6.2022. godine do 12:00 časova, što je krajnji rok za podnošenje ponude (u daljem tekstu: Krajnji rok).

Ponuda se podnosi u formi i sadržaju kako je definisano u Tenderskoj dokumentaciji.

Ministarstvo izdaje potvrdu, odnosno evidentira prijem ponude sa jasno naznačenim datumom i vremenom prijema ponude. Ponude pristigle posle Krajnjeg roka za dostavljanje ponude neće se razmatrati, već će se neotvorene vratiti Ponuđaču.

Ponuđač ima pravo da, na pisani zahtev, povuče ponudu najkasnije do isteka Krajnjeg roka.

Ponuda se smatra povučenom prijemom pisanog zahteva za povlačenje ponude, koja se bez odlaganja, neotvorena, vraća ponuđaču.

6. Informacije i podaci za komunikaciju

Zainteresovani ponuđač može, u pisanom obliku, zatražiti dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa postupkom javnog nadmetanja. Zahtevi za dodatne informacije i pojašnjenja mogu se dostavljati najkasnije sedam radnih dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.

Komunikacija se vrši isključivo elektronskim putem preko e-maila. Kontakt osoba: Ana Popović e-mail: ana.popovic@mki.gov.me

7. Otvaranje ponuda

Otvaranje ponuda vrši Komisija za otvaranje i vrednovanje ponuda u prostorijama Ministarstva (Rimski trg 46, Podgorica), na dan 30.6.2022. godine, sa početkom u 13:00 časova.

Ponuđač, preko svojih ovlašćenih predstavnika, ima pravo da prisustvuje otvaranju ponuda, koje obuhvata otvaranje omota ponude i proveru njene formalne ispravnosti.

8. Promena uslova Javnog oglasa

Izmene i/ili dopune Javnog oglasa objavljuju se na isti način kao i tekst prvobitnog Javnog oglasa.

Izvor: Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore

Više dobavljača i zajedničke rezerve gasa ključni za energetsku bezbednost Srbije i regiona

06.05.2022

gasovod_Turski_tok — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom je prioritet za Srbiju, kada radovi budu završeni dobijamo mogućnost snabdevanja gasom sa LNG terminala u Grčkoj ili iz Azerbejdžana. Prema rečima Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike, diverzifikacija u gasnom sektoru i rad na zajedničkim strateškim rezervama ovog energenta ključni su za regionalnu bezbednost.

Mihajlović, koja je u Sofiji učestvovala na ministarskom sastanku „Jugoistočna energetska tranzicija – regionalna saradnja za energetsku bezbednost, diverzifikaciju i tranziciju“, navela je da su različiti putevi nabavke i dobavljači gasa i nafte jedini način da jedna država bude stabilna.

Kada je jedna država nestabilna, onda to utiče i na čitav region, rekla je ona, dodavši da je ovaj sastanak osnova za sve odluke koje ćemo kao region donositi, u saradnji sa Evropskom komisijom i Sekretarijatom Energetske zajednice, uključujući koordinisano sprovođenje planova, zajedničku kupovinu i skladištenje, kao i dalju izgradnju interkonekcija.

“Diverzifikacija pravaca i snabdevača, povećanje rezervi i investicioni planovi ključni su za energetsku, ali i nacionalnu bezbednost svih zemalja regiona. Pored interkonektora Niš–Dimitrovgrad, želimo da se povežemo i sa Severnom Makedonijom i Rumunijom i o tome ćemo razgovarati”, rekla je ona, navodi se u saopštenju.

Mihajlović je ocenila da će formiranje Regionalne radne grupe doprineti smanjenju zavisnosti od jednog dobavljača i uticati na povećanje energetske bezbednosti regiona, kao i da je cilj Srbije da obezbedi više snabdevača gasom, jer je to jedini način da budemo energetski bezbedni.

Pročitajte još:

“Krajnje je vreme, kako je dodala, da učinimo sve što možemo kako bismo imali više dobavljača, jer je to jedini način da budemo bezbedniji. Znamo šta znače ratovi i kriza i zato je posebno važno da nastupimo zajedno i obezbedimo dovoljne količine energije. Povećanje energetske bezbednosti i diverzifikacija u mnogim zemljama Evrope trebalo je da se dese ranije, a ne da čekamo krizu i shvatimo koliko je loše zavisiti od jednog dobavljača”, istakla je Mihajlović.

Ona je ukazala na to da je Regionalna radna grupa deo Platforme EU za kupovinu energije i predlozi će biti deo pripremnih scenarija Evropske komisije za sprovođenje zajedničkog plana za pristupačniju, sigurniju i održiviju energiju (REPowerEU), koji će biti predstavljen sredinom maja.

Ministarka je, zajedno sa ministrom za energetiku Bugarske Aleksandrom Nikolovim, prisustvovala i potpisivanju ugovora između „Bulgartransgasa“ i „DZZD internacional gasa“ za projektovanje, isporuku potrebnog materijala i opreme, izgradnju i puštanje u rad interkonekcije na bugarskoj teritoriji.

“To je za nas najvažniji projekat. Radovi na našoj strani počeli su u januaru, a danas je potpisan ugovor za radove na bugarskoj strani, čime će biti ubrzana izgradnja interkonekcije i sve će biti završeno do septembra naredne godine”, izjavila je ona.

Energetski portal

Dva scenarija za rešenje naftne krize u Srbiji – Prodaja NIS-a ili slovački model

05.05.2022

nafta_eksploatacija — Foto-ilustracija: Pixabay

U svetlu sada već izvesne odluke da će Evropska unija uvesti potpuni embargo na rusku naftu, postavlja se pitanje kako će se to odraziti na Srbiju imajući u vidu da su Rusi većinski vlasnici Naftne industrije Srbije. Ono što je izvesno je da time nastupa kriza i za Srbiju koja može biti rešena samo na dva načina – primenom slovačkog modela koji podrazumeva izuzeće od embarga ili promenom vlasništva NIS-a.

U okviru šestog paketa sankcija EU prema Rusiji jedna od ključnih sankcija odnosi se na uvođenje embarga na rusku naftu. Evropski zvaničnici su poručili da će to biti teško jer je zavisnost od ruske nafte velika, ali da je neophodno to uraditi. Embargo će se uvoditi postepeno a do novembra će biti u potpunosti primenjen na sirovu naftu. Rok za derivate je kraj 2022. godine. Sa ovim su se saglasili gotovo svi pa čak i Nemačka koja je dugo bila protiv.

Jedina zemlja članica koja se za sada izjasnila da ne želi da učestvuje u uvođenju embarga jeste Mađarska, dok je Slovačka tražila izuzeće jer je zavisnost te zemlje od ruske nafte 100 odsto.

Kako sada stoje stvari taj zahtev će i biti ispunjen. Slovačkoj će se, prema pisanju stranih medija, omogućiti da nastavi sa kupovinom ruske nafte kraja 2023. godine.

I upravo bi takav model mogla da traži i Srbija ako se od nje bude zahtevalo da uvede embargo. Druga mogućnost je promena vlasništva u Naftnoj industriji Srbije, a to bi zahtevalo da ruska strana pristane da proda svoj udeo. Sagovornici lista Nova smatraju da bi oba modela mogla da reše problem predstojeće naftne krize.

Može li Srbija biti izuzetak

Prema rečima ekonomiste Mihaila Gajića, šesti paket Evropske unije ne odnosi se na Srbiju, ali nije isključena mogućnost da EU zatraži od Srbije da uskladi svoju spoljnu, trgovinsku i diplomatsku poziciju sa državama članicama.

“Četvrti paket sankcija predviđao je zabranu transporta ruskog gasa i nafte, i to ne samo onih koji se tamo proizvode, već i onih kojima upravlja ruska državna kompanija, pa se postavilo pitanje da li će NIS-ove rafinerije moći da uvoze naftu preko hrvatskog naftovoda, iako je ta nafta poreklom sa Bliskog Istoka, ne iz Rusije. Na prvi pogled delovalo je da NIS neće moći da uvozi naftu ovim putem, ali čim je Srbija nakon nekoliko dana glasala za deklaracije Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, napravio se izuzetak za Zapadni Balkan”, kaže Gajić, objašnjavajući da bi ovakav scenario mogao da se ponovi.

Pročitajte još:

Slovački model najoptimalniji za Srbiju

Gajić smatra da bi model poput slovačkog bio najoptimalniji za Srbiju, jer bi to značilo da će Srbija nastaviti da neometano uvozi naftu. Potencijalni problem bio bi, prema njegovim rečima, ukoliko se zabrani poslovanje Gaspromnjeftu. Dakle, za njega je pitanje da li će ova kompanija biti u mogućosti da izvozi naftu preko država EU, jer gotovo da ne postoji drugi način da ona dođe u Srbiju.

“Srbija deo naftnih derivata uvozi iz Mađarske, ali je pitanje da li bismo od nje mogli da uvezemo sve količine koje su neophodne, imajući u vidu da 70 odsto potreba domaćeg tržišta pokirva NIS iz svojih rafinerija”, zaključio je Gajić. Drugi scenario za rešenje naftne krize je promena vlasništva kompanije NIS u kome trenutno većinski udeo imaju Rusi.

Kapor: „NIS funkcioniše kao država u državi“

Stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor kaže za Novu da NIS funkcioniše kao „država u državi“, te da bi bilo dobro da ta kompanija pređe u ruke vlasnika nad kojim bi država Srbija imala kontrolu, kako kaže, iz geopolitičkih razloga.

“Iz tog razloga bi bilo dobro da većinski paket akcija u NIS-u pređe u ruke nekog drugog, čak i kompanije iz Srbije. To bi bio najbolji mogući scenario – da Srbija otkupi akcije NIS-a koje nisu u njenom vlasništvu, te da novi vlasnik postane najbolji ponuđač na tenderu. Ukoliko bi vlasništvo NIS-a promenilo, mi ne bismo imali problema sa snabdevanjem naftom, ona će nastaviti da dolazi preko JANAF-a najjeftinijim putem”, kaže Kapor.

Iako je ova opcija već više puta spominjana, ruski vlasnici NIS-a se do sada nisu o tome izjašnjavali. O tome je uglavnom govorila srpska strana koja ima manjinski udeo.

Šta će biti rešenje za Srbiju moglo bi biti jasnije u narednim danima, kada se usvoji konačna verzija šestog paketa sankcija Rusiji. Srbija je već jednom uspela da odloži uvođenje sankcija koje bi se odnosile na Naftnu industriju Srbije.

Izvor: Nova

Toplotni talas i ekstremno visoke temperature haraju Indijom i Pakistanom

05.05.2022

thermometer-temperatura-sunce-leto-vrućina — Foto-ilustracija: Pixabay

Ekstremno topli talas pogodio je veliki deo Indije i Pakistana, dnevna temperatura u nekim delovima prelazila je 46 stepeni Celzijusa. Toplotni udari, nestašiće struje i uništeni usevi su ono sa čime se trenutno suočavaju stanovnici ovih zemalja.

Prema pisanju svetskih medija, ekstremno visoke temperature, koje su opasne po zdravlje, ovih dana mogu prelaziti i 50 stepeni Celzijusa.

Svetska meteorološka organizacija saopštila je da je u Indiji mart bio jedan od najtoplijih od kako se vrše merenja. Prosečna temperatura iznosila je 33,1 stepena. Temperature u martu bile su za 1,86 stepeni više od višegodišnjeg proseka.

Pakistan je imao najtopliji mart u poslednjih 60 godina, prema zabeleženim podacima dnevne temperature bile su od pet do osam stepeni više od ranije zabeleženih sezonskih proseka. Dnevne temperature u ovoj zemlji tokom marta i aprila iznosile se od 38 do 40 stepeni Celzijusa, te su oboreni i mnogi temperaturni rekordi.

Toplotni talas pogodio je oblasti u kojima živi veliki broj stanovnika. To je dovelo do toga da je drastično porasla potrošnja struje i vode, što je nadležne nateralo da počnu sa restrikcijama u snabdevanju.

Pročitajte još:

Škole su zatvorene, a vlasti apeluju na građane da ostanu u svojim domovima, što ih ljuti jer nemaju mogućnosti da se rashlade.

Osim toga, visoke temperature utiču na useve, koliko štetu su izazvale znaće se tek u narednim danima.

Na sve to, u nekim oblastima prijavljeni su i brojni požari, što dodatno utiče na kvalitet vazduha, koji je uglavnom veoma zagađen i opasan po zdravlje ljudi.

Maj je najtopliji mesec u ovom regionu, zato stručnjake brine da će ove godine period vrućina trajati duže nego što je uobičajeno. Kakve posledice donosi ovo ekstremno toplo vreme ostaje nam da vidimo.

Milica Radičević

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede nudi kredite sa kamatom od jedan odsto

05.05.2022

tractor- traktor-poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Stijn te Strake)

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede raspisao je 11 konkursa za kredite za ulaganja u poljoprivredna gazdinstva i proizvodnju na teritoriji Vojvodine.

Pravo konkurisanja imaju: registrovana poljoprivredna gazdinstva – pravna i fizička lica sa teritorije Vojvodine, u aktivnom statusu, kao i fizička lica sa prebivalištem u jedinicama lokalne samouprave sa teritorije Vojvodine, kao i pravna lica sa sedištem (ne organizaciona jedinica) u jedinici lokalne samouprave na teritoriji Vojvodine.

Krediti se odnose na:

– nabavku nove poljoprivredne mehanizacije

– nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje i bušenje bunara

– nabavku opreme za stočarske farme

– nabavku pčelinjih rojeva, košnica i opreme za pčelarstvo

– nabavku novih zaštitćenih bašta (staklemnici i plastenici) i opremu u njima

– finansiranje investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava u sektoru prerade voća, grožđa i povrća

– nabavku novih sistema protivgradnih mreža u višegodišnjim zasadima voća i vinograda

– izgradnju objekata i nabavku opreme namenjene skladištenju žitarica, voća i povrća (hladnjače, silosi, podna skladišta)

– nabavku kvalitetne teladi i prasadi za tov

– nabavku kvalitetnih priplodnih grla u govedarstvu, ovčarstvu, kozarstvu i svinjarstvu

– kupovinu poljoprivrednog zemljišta do pet hektara

Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od jedan odsto na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na maksimalno od 20.000 do 40.000 evra, za grejs periodom od šest do 12 meseci, rokom otplate od 36 do 60 meseci i šestomesečnim anuitetima od sedam do 11 rata, u zavisnosti od toga šta se kreditira.

Fond neće odobravati kredit u iznosu manjem od 1.000 evra.

Prijave na konkurs podnose se zaključno sa 31. majom.

Detaljnije o konkursima, kao i neophodnoj dokumentaciji pogledajte ovde.

Prijave slati ili lično dostaviti na Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede 21001 Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 6 sa naznakom „Za konkurs – za dodelu kredita za (naziv konkursa) u 2022. godini“

Za sve dodatne informacije pozvati 021/557-451.

Izvor: Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede

Srbija postaje centar za biotehnologiju i veštačku inteligenciju u zdravstvu

05.05.2022

technology-tehnologija-veštačka-inteligencija — Foto-ilustracija: Pixabay ( Tungnguyen0905)

Vlada Republike Srbije i Svetski ekonomski forum zajednički su osnovali Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, u čijem fokusu će biti dve prioritetne oblasti – biotehnologija i veštačka inteligencija u zdravstvu, oblasti koje su već prepoznate kao ključne za budući ekonomski razvoj Srbije.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je saopštila da je ovo prvi takav centar u regionu, tek treći u Evropi, posle Osla i Moskve, i 16. u svetu koji je osnovao Svetski ekonomski forum.

Centar je počeo sa radom u martu, pod okriljem Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, a uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

“Ova institucija osnovana je sa idejom da pomogne da se znanja u nauci brzo iskoriste u privredi, a da se Srbija pozicionira u svetu kao izvoznik pameti i inovacija. Spajaće nauku i privredu i omogućiće da se fundamentalna istraživanja u oblasti biotehnologije, molekularne biologije i medicine koriste za razvoj privrede”, navodi se u saopštenju Vlade.

Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jelena Begović i direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović potpisali su Sporazum o korišćenju Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, kojim se ovom institutu obezbeđuje prostor za skladištenje podataka od značaja za dalja istraživanja.

“Data im je dodatna IT infrastruktura i podrška u korišćenju superkomjutera, odnosno Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, čime će se obezbediti da se podaci, koji su ključni za donošenje zaključaka, neuporedivo brže obrađuju i time uštede meseci naučnoistraživačkog rada”, dalje se navodi.

Pročitajte još:

Svetski ekonomski forum – Otvaranje Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu

Direktorka Centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji Jelena Bojović istakla je da nauka i tehnologija jako brzo napreduju, a mi možemo da ih iskoristimo u svakodnevnom životu tako da nam bude jednostavnji i lakši.

“Upravo to je uloga Centra – da povezivanjem nauke, novih tehnologija, znanja i privrede pomogne da se bolje i efikasnije lečimo, da nam budu dostupni novi inovativni lekovi i aparati, da živimo u zdravijem društvu zahvaljujući tehnološkim rešenjima za odlaganje otpada ili automatskim meračima zagađenosti vazduha”, navodi Bojović.

Kako je dodala uloga Centra je i da predlaže inovativne propise koji će olakšati primenu tehnologije uz zaštitu prava, kao i da napravi ekosistem za razvoj i primenu biotehnologije i bioinformatike.

Kroz saradnju sa svim centrima u svetu i liderima Svetskog ekonomskog foruma, Srbiji se pruža prilika da koristi najnovija naučna dostignuća, i da ujedno omogući promociju naše nauke, privrede i znanja.

Projekti kojima će se Centar baviti obuhvataju i razvoj jedinstvenog elektronskog dosijea o pacijentima i brzu dijagnostiku bolesti, pametniji izbor lekova kroz personalizovanu medicinu (poznato je koji lekovi imaju bolje dejstvo na pacijente sa kojim genskim markerima) i upotrebu veštačke inteligencije u brzoj i pametnoj dijagnostici retkih bolesti.

Takođe, Centar obuhvata i upotrebu novih tehnologija u farmaceutskoj industriji, primenu ćelijske i genske terapije, kao i razvoj brzorastućih visokotehnoloških kompanija u sektoru zdravstva.

Centar će okupljati naučnike i istraživače, predstavnike države, industrije i civilnog društva radi stvaranja uslova za razvoj, testiranje i usavršavanje novih tehnologija, a nastojaće da razvije i međusektorska partnerstva kako bi se podstakle inovacije za dobrobit društva.

Energetski portal

Zvanično počeo prvi agrosolarni projekat u regionu – Vrednost investicije 340 miliona evra

05.05.2022

solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mariana Proenca)

Potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa kineskom kompanijom PowerChina, kompanije Fintel Energija i MK Group zvanično su započele sa realizacijom zajedničkog projekta „Agrosolar“ u Kuli. Nakon što su se pozicionirale kao lideri u proizvodnji struje iz energije vetra, započinju pionirski poduhvat koji koristi energiju sunca i u isto vreme omogućava održivu poljoprivrednu proizvodnju ispod solarnih panela. U pitanju je prvi projekat ovog tipa na Balkanu i najveći u Evropi, a vrednost investicije iznosi 340 miliona evra.

“Potpisivanjem ovog sporazuma definisali smo jasnu zainteresovanost obeju strana da uzmu učešće u najvećem agrosolarnom projektu u Evropi. Posebno značajan korak je izgradnja pilot solarnog parka od 50 kilovata, koja započinje u naredna tri meseca. „Agrosolar“ projekat će se prostirati na 770 hektara na teritoriji opštine Kula. Solarna elektrana biće kapaciteta 660 megavata, a planirana godišnja proizvodnja zelene energije oko 832 gigavat sata, što zadovoljava potrebe oko 200.000 domaćinstava. Na ovaj način nastavljamo da doprinosimo ostvarenju cilja Republike Srbije da učešće energije iz obnovljivih izvora poveća na najmanje 40 odsto do 2040. godine”, izjavio je Tiziano Giovannetti, generalni direktor Fintel Energije.

„Agrosolar“ donosi veliku inovaciju kroz sinergiju zelene energije i održive poljoprivrede. Obe oblasti su odavno deo agende MK Group, ali i nacionalne strategije naše države. Ovaj projekat doneće još jednu inovaciju u srpski energetski sektor, pošto će u okviru druge faze biti izgrađeno postrojenje za proizvodnju zelenog vodonika koje će se napajati iz solarne elektrane. Pored zelenog vodonika ova tehnologija omogućiće i proizvodnju 300 tona urea mineralnog đubriva dnevno, dobijenog na potpuno održiv način”, izjavio je Andrija Vuković, direktor resora za finansije i rizike MK Group.

Pročitajte još:

„Agrosolar Kula“ – prvi agroenergetski projekat u našoj zemlji i na Balkanu

Kineska kompanija PowerChina, jedna je od najvećih građevinskih kompanija na svetu kad je u pitanju infrastruktura i sektor energetike.

“Veliko nam je zadovoljstvo što smo potpisivanjem sporazuma ozvaničili saradnju i partnerstvo sa Fintel Energijom i MK Group, pionirima i liderima Jugoistočne Evrope u ovoj oblasti. Radujemo se radu na projektu i zajedničkom cilju da razvijamo energiju iz obnovljivih izvora u Srbiji i doprinesemo dostizanju ugljenične neutralnosti”, izjavio je Yang Bo, predstavnik kompanije PowerChina u Srbiji.

Fintel Energija i MK Group se već čitavu deceniju svrstavaju u red vodećih kompanija u proizvodnji električne energije iz vetra na Balkanu. Krajem 2015. godine otvoren je vetropark „Kula“, koji je ujedno bio i prvi u Srbiji ukupne instalisane snage 9,9 MW, a manje od godinu dana kasnije otvoren je i drugi vetropark „La Piccolina“, ukupne instalisane snage od 6,6 MW. U septembru 2019. godine, pokretanjem vetroparka „Košava“ u Izbištu sa instalisanom snagom postrojenja od 69 MW, čak 45.000 domaćinstava je pokriveno „zelenom“ strujom.

Izvor: eKapija

Srbija pet puta povećala uzvoz energenata u roku od godinu dana

05.05.2022

heating_grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija je u martu ove godine uvezla energente za čak 541 miliona evra, što je skoro pet puta više nego pre godinu dana, objavila je NBS.

Uvoz je povećan za 437,7 miliona evra u odnosu na mart prethodne godine, kada je uvoz energenata iznosio 103,7 miliona evra, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).

Elektroprivreda Srbije je tokom aktuelne zimske sezone potrošila takođe oko 500 miliona evra za uvoz struje iz inostranstva a osnovni razlog za to su nedovoljna domaća proizvodnja uglja i havarije u Termoelektrani „Nikola Tesla“ koje su izazvale elektroenergetski kolaps u zemlji.

Prvi problem je taj što je velika suma novca potrošena za uvoz struje u zimskom periodu kada je ona najskuplja. Drugi je taj što je Elektroprivreda Srbije, da nije imala problem sa domaćom proizvodnjom, mogla da izvozi viškove struje i da dobro zaradi na njenoj prodaji.

Pročitajte još:

Podsećamo da je EPS izgubio pola milijarde evra na uvoz struje, nedavno je izjavio Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije. Prema njegovim rečima, da bi mogao da uvozi nedostajuće količine struje, EPS je bio prinuđen da uzme kredit od 300 miliona evra i veliko je pitanje da li će preduzeće uspeti da vrati dug, pa će najverovatnije kredit biti vraćen iz državnog budžeta.

Struja se i dalje uvozi tako da će rashodi biti još veći.

Izvor: Nova Ekonomija

Dok Kina kupuje, EU zabranjuje rusku naftu

04.05.2022

barrels_oil_nafta_burad — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Dok Evropska unija uvodi zabranu uvoza ruske nafte, nezavisne rafinerije iz Kine diskretno je kupuju i to po nižim cenama.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je novi plan ekonomskih sankcija Rusiji koji, između ostalog, obuhvata embargo na rusku naftu. Članice EU dobiće vreme da se prilagode novonastaloj situaciji.

Kako prenosi agencija dpa, prema prvim informacijama, plan je da posle prelazne faze od šest meseci krene zabrana uvoza sirove nafte, a nakon osam meseci i zabrana uvoza naftnih derivata. Pri tome je važno i da li isporuke idu preko naftovoda ili brodom.

Velika izuzeća od embarga su planirana samo za Mađarsku i Slovačku, koje veoma zavise od ruske nafte, a pošto nemaju izlaz na more ne mogu da pređu na druge izvore snabdevanja tako brzo kao druge zemlje.

Dok Evropska unija radi na trajnom rešenju i oslobađanju zavisnosti od ruske nafte i gasa, Kina diskretno kupuje. Prema pisanju Financial Times-a nezavisne rafinerije iz Kine ne objavljuju ugovore koje sklapaju sa ruskim dobavljačima nafte kako bi izbegle američke sankcije.

Prema ranije objavljenim informacijama Indija i Kina su postale vodeći kupci ruske nafte. Tako je prošlog meseca u Indiju stiglo oko šest miliona barela nafte. Dok je početkom godine Kineska nacionalna naftna korporacija (CNPC) potpisala sporazum o isporuci 100 miliona tona ruske nafte preko Kazahstana. Ovaj sporazum je potpisan na 10 godina i tada je rečeno da će se nafta prerađivati u fabrikama na severozapadu Kine kako bi zadovoljile potrebe za naftnim derivatima.

Pročitajte još:

I dok vlada svetska potražnja za naftom, građane brine cena goriva. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata, tako svakog petka Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštava cenu goriva za narednu nedelju. Prema rečima stručnjaka, gorivo će nastaviti da poskupljuje, a koliko – to samo Vlada zna.

Do tada, po važećem cenovniku, do 6. maja cena dizela u Srbiji iznosi 206,20 dinara po litru, a benzina 184 dinara.

Kada je reč o zemljama regiona, ni tu situacija nije sjajna. Cene naftnih derivata u Sloveniji dostigle su rekordan nivo, litar benzina košta 1,61 evra, a dizela 1,81. U Crnoj Gori litar benzina košta 1,73 evra, a dizela 1,76 evra, dok je u Hrvatskoj potrebno izdvojiti 1,64 evra za benzin i 1,89 evra za dizel. U BiH benzin košta 1,5 evra, dizel 1,61 evro, dok u Severnoj Makedoniji cene iznose 1,33 evra, odnosno 1,37 evra.

Kakve cene goriva nas očekuju u budućnosti, građani Srbije saznaće u petak, a svi ostali prilikom odlaska na pumpu.

Milica Radičević

Ministarstvo – Usvojen Akcioni plan Programa upravljanja otpadom

04.05.2022

scrapyard-smeće-deponija-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Republike Srbije je na 131 sednici usvojila Akcioni plan Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2024. godine.

Opšti cilj Programa je razvijanje održivog sistema upravljanja otpadom u svrhu očuvanja resursa i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu, zdravlje ljudi i degradaciju prostora.

Posebni ciljevi koji se navode su unapređenje sistema upravljanja komunalnim otpadom kroz povećanu stopu reciklaže, smanjeno odlaganje biorazgradivog otpada na deponije i smanjeno odlaganje otpada na nesanitarne deponije, uspostavljenje sistema održivog upravljanja opasnim i industrijskim otpadom, povećanje stope sakupljanja, ponovne upotrebe i reciklaže posebnih tokova otpada i efikasnije korišćenje resursa, kao i ojačanje kapaciteta institucija u oblasti upravljanja otpadom i usklađena regulativa sa propisima Evropske unije.

Pročitajte još:

Usvojen Akcioni plan Programa upravljanja otpadom možete pogledati ovde.

Javno predstavljanje Akcionog plana je održano putem Webex platforme 8. aprila 2022. godine, uz mogućnost da zainteresovane strane dostave pisane komentare na predlog dokumenta. Ukupno je dostavljeno 58 komentara od strane 11 zainteresovanih strana, od čega su na osnovu 7 prihvaćenih komentara unete izmene u tekst predloga Akcionog plana, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Energetski portal

Srbija ima 30 posto veći solarni potencijal od Nemačke

04.05.2022

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, redovan je član Skupštine Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije. Naš sagovornik je i osnivač ove kompanije koja posluje već 29 godina i predstavlja lidera u projektovanju i izgradnji solarnih elektrana, ali i kompanije Charge&GO koja je u saradnji sa kompanijom Virta iz Finske razvila aplikaciju i postala prva regionalna platforma za pronalaženje, menadžment i naplatu korišćenja mesta za punjenje potpuno električnih i plug-in hibridnih vozila.

MT-KOMEX i Vi lično ste lider u oblasti solarne energije u Srbiji. Koliko projekata ste uradili i pustili u rad do sada?

Miloš Kostić: Kompanija MT-KOMEX je svoje poslovanje još 2010. godine usmerila ka obnovljivim izvorima energije. Među prvim projektima koje smo uradili jeste “Solaris Energy”, najveća solarna elektrana na zemljištu u Srbiji, snage 2 MW. Nakon toga, MT-KOMEX je svoju pažnju i znanje posvetio solarnoj energiji i u narednom periodu ulagao u stručni tim kompanije, kako sa inženjerske, tako i sa instalaterske strane. Tim kompanije MT-KOMEX konstantnim usavršavanjem postiže maksimalan kvalitet usluge i ostvaruje izuzetne rezultate u Srbiji. Od dana formiranja do danas uradili smo preko 20 MW projekata, a koliko se promenila situacija na tržištu svedoči i činjenica da ove godine imamo već ugovoreno preko 30 MW.

U prethodnih 12 godina solarna energija je bila stavljena na marginu na zapadnom Balkanu i tehnologija solarnih fotonaponskih panela je bila veoma skupa, tek nedavno je postignuto izjednačenje proizvodne cene solarne energije sa tržišnom cenom, te više nema potrebe da postoji mehanizam sufinansiranja ili mehanizam „fid-in“ tarifa. Posmatrano sa stanovišta pozicije Republike Srbije, bila je dobra odluka što država nije uvela velike kvote ili omogućila izgradnju velikog broja solarnih elektrana ili drugih vidova „zelene“ energije jer bi to, kroz plaćanje naknade za OIE, opteretilo budžet kako države, tako i građana. Zapravo je donošenje Zakona o OIE, koje je prethodilo trenutnoj energetskoj krizi, bilo pravovremeno. Sada je promenom zakonskog okvira, omogućena izgradnja solarnih elektrana po različitim principima – bilo „prozjumer“ bilo da je samo proizvođač električne energije.

Da li imate podatak koliko je ukupno u Srbiji instalirano solarnih elektrana? Postoji evidencija solarnih elektrana koje su u sistemu podsticaja, ali ne i onih koje nemaju feed in tarifu.

Miloš Kostić: Postoji javni „Registar povlašćenih proizvođača električne energije“ koji vodi Ministarstvo energetike u kome se nalaze svi oni koji imaju povlašćenu cenu električne energije, a takođe postoji i „Registar izdatih energetskih dozvola“ za sve objekte koji će biti izgrađeni u bliskoj budućnosti. Tek je formiran „Registar kupaca-proizvođača“, jer je to novina na našem tržištu. Od nedavno je EPS omogućio sklapanje ugovora o statusu kupca-proizvođača te će se svi objekti koji su izgrađeni, a koji nisu evidentirani u registrima koji su bili prethodno formirani, sada evidentirati kroz „Registar kupaca-proizvođača“ što je praktično deo zakonske regulative. Procena je da trenutno postoji oko 40 MW izgrađenih solarnih elektrana na teritoriji Srbije, većim delom to su elektrane koje se nalaze na krovnim površinama.

Vaša elektrana “Solaris Energy” u Velesnici kod Kladova je već 8 godina u sistemu podsticaja. To je ujedno i jedna od najvećih solarnih elektrana u Srbiji. Da li se investicija isplatila? Šta ćete posle isteka podsticajnog perioda od 12 godina?

Miloš Kostić: Odluku o izgradnji najvećeg solarnog parka u Srbiji „Solaris Energy“ smo partneri i ja doneli nakon što smo još 2010. godine počeli da pratimo promenu investicione vrednosti izgradnje solarne elektrane. Uspeli smo da dobijemo povlašćenu cenu električne energije za oba parka – Solaris 1 i Solaris 2 što je omogućilo da investiciju vratimo u periodu od 7-8 godina. Prednost je bila što smo projekat radili u dve faze, jer se elektrane nalaze na dve različite katastarske opštine. Nakon što se pokazalo da sistem prve elektrane funkcioniše kako je očekivano, 2014. godine smo dobili i dodatna kreditna sredstva od ProCredit banke koja je naš projekat prepoznala kao dobar i omogućila nam da izgradimo i drugi megavat. Nakon isteka podsticajnog perioda od 12 godina naša kompanija planira da ide na otvoreno tržište.

Dodao bih i da smo tokom 2021. godine nastavili razvoj novih faza – Solarisa 3 i 4, takođe jačine po 1 MW, a početak gradnje je planiran u drugoj polovini 2022. Finalno, na lokaciji u Kladovu očekujemo da fazno izgradimo između 5 i 10 MW.

Da li razvijate još neki veći projekat?

Miloš Kostić: Još 2019. godine na lokaciji u Lapovu počeli smo razvoj projekta pod nazivom “DeLAsol” od 10 MW aktivne priključne snage odnosno 12 MW instalisane snage solarnih panela, i to 655 bifacijalnih panela. Urbanistički projekat je prihvaćen, a nedavno smo predali i zahtev za lokacijske uslove.

Pročitajte još:

Koliki je solarni potencijal Srbije? Koliko sunčanih sati imamo godišnje? Koje su prednosti, a koji nedostaci za investiranje u solarnu energiju u Srbiji?

Miloš Kostić: Solarni potencijal Srbije je 30 do 40 odsto veći nego potencijal Severne Evrope, što znači da ako uzmemo u obzir Nemačku u kojoj je izgrađeno 100.000 megavata, naša zemlja ima 30 do 40 odsto više solarnog potencijala. Računa se da ima 1.400 nominalnih sati rada solarne elektrane pod nominalnim kapacitetom, a razlika u broju sunčanih sati u Srbiji u odnosu na poziciju solarne elektrane je između 1.850 na severu i 2.250 sunčanih sati godišnje na jugu. Naš solarni potencijal je nedovoljno iskorišćen, ima puno prostora za napredak i razvoj.

Očekivana proizvodnja u Srbiji kreće se između 1.200-1.400 kWh po kWp instalisane solarne elektrane. Prostom računicom, to znači ako gradite solarnu elektranu snage 1MW, možete očekivati u proseku oko 1.300 MWh na godišnjem nivou.

Nedavno je EPS objavio modele ugovora koji omogućavaju prozjumerima da sklapaju ugovore? Da li je neko od Vaših klijenata sklopio takav ugovor?

Miloš Kostić: Naša kompanija je dobila poverenje velikog broja industrijskih objekata i individualnih fizičkih lica s obzirom da MT-KOMEX ima zaista najviše iskustva u izgradnji solarnih elektrana. Prošle godine smo isporučili i montirali opremu za više od 9 MW solarnih elektrana. A kao što sam pomenuo, ove godine smo dobili poverenje i sklopili ugovore za projektovanje, izgradnju i montažu opreme i puštanje u rad za više od 30 MW.

Nekoliko naših klijenata je već sklopilo ugovore sa EPS-om ili drugim snabdevačem na otvorenom tržištu.

Kako funkcioniše sistem kupac-proizvođač?

Miloš Kostić: Prošle godine je usvojen Zakon o obnovljivim izvorima energije kojim je omogućeno da fizička i pravna lica pod određenim uslovima postanu „kupci-proizvođači“ (prozjumeri) i da na krovove svojih objekata postave solarne elektrane. Elektrodistribucija Srbije objavila je detaljno uputstvo kako privredni subjekti, ali i individualna domaćinstva mogu steći status „kupac-proizvođač“.

Pre svega potrebno je izgraditi solarnu elektranu, čija instalisana snaga ne sme biti viša od od postojeće odobrene snage priključka. Zatim se radi prilagođavanje mernog mesta i zaključuje ugovor sa EPS-om o potpunom snabdevanju električnom energijom sa neto merenjem, odnosno neto obračunom, u zavisnosti ko je korisnik – domaćinstvo ili pravno lice.

Korisnik sopstveni objekat za proizvodnju električne energije priključuje na svoje unutrašnje instalacije, a stiče status „kupca-proizvođača“ upisom u „Registar kupaca-proizvođača“ operatora distributivnog sistema nakon ispunjenja svih neophodnih uslova. Kupac-proizvođač ostaje povezan na elektro-mrežu i dok proizvedenu električnu energiju koristi za sopstvenu potrošnju, njen višak isporučuje u elektro-mrežu. Na kraju meseca se prikazuje razlika, a ukoliko je proizvedeno više električne energije nego što je potrošeno, ta neto količina se prebacuje za sledeći mesec. Period za poravnanje potraživanja se završava 1. aprila naredne godine.

Bavite se i instaliranjem punjača za električna vozila? Koliko ima punjača u Srbiji, a koliko električnih i hibridnih vozila? Da li je punjenje svuda besplatno ili negde funkcioniše sistem naplate?

Miloš Kostić: Mi u MT-KOMEX-u smo uvideli još 2014. godine, kada smo završili izgradnju solarnih elektrana, da budućnost plasmana OIE treba da bude i u sektor elektromobilnosti, te smo krenuli sa istraživanjem i učenjem o elektro punjačima i električnim vozilima. Godine 2017. smo postali partneri kompanija Schneider Electric i ABB, a dve godine kasnije kompanija EnelX i Siemens gde su naši inženjeri i instalateri prošli obuke o instalaciji, puštanju u rad i održavanju punjača ovih renomiranih proizvođača. Iste te 2019. godine, doneli smo odluku da dalje investiramo sredstva i posvetimo se razvijanju aplikacije Charge&GO u saradnji sa kompanijom Virta iz Finske.

Charge&GO je postala prva regionalna platforma za pronalaženje, menadžment i naplatu korišćenja mesta za punjenje potpuno električnih i plug-in hibridnih vozila. U avgustu 2021. godine formirali smo i posebno pravno lice pod istim nazivom i preneli na njega celokupan biznis kako bismo dali dodatnu ozbiljnost ovoj delatnosti i povećali broj punjačkih mesta kroz sopstvene investicije u razvoj infrastrukture. Kada je u pitanju broj punjača koji smo isporučili tržištu, on je već prešao brojku od 500, a kada je reč o javnim punjačima, na platformi postoji 30 javnih ultra-brzih punjača. Charge&GO je 2021. godine sklopio ugovor sa retail centrom „Stop Shop“ na čijim će lokacijama tokom maja i juna biti postavljeno 14 ultra-brzih punjača u 14 gradova u Srbiji, a sa kompanijom OMV dogovoreno je i postavljanje 5 ultra-brzih punjača duž autoputa E-75 kao i proširenje na ostale gradove.

Izvor: Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije

1...297298299...1.532 Page 298 of 1.532

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM