Čista energija u usponu: Optimizam uprkos izazovima

01.10.2023

solar, obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (mrganso)

Foto-ilustracija: Unsplash (Made From the Sky)

Iako se suočavamo s brojnim izazovima na putu prema čistijem okruženju, novi izveštaj ukazuje na ohrabrujuće znakove napretka. Zabeležen je rekordni rast u sektoru čiste energije, posebno u oblastima solarne energije i prodaje električnih vozila.

Predviđa se da će porast samo u ove dve tehnologije doprineti smanjenju emisije za jednu trećinu do 2030. Štaviše, inovacije čiste energije su pružile veće mogućnosti smanjujući tehnološke troškove. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), od 2021. godine, inovacije u sektoru čiste energije smanjile su zavisnost od tehnologija koje do sada nisu bile dostupne na tržištu. Sa prvobitnih 50 odsto, sada je zavisnost smanjena na 35 odsto. Ovo ukazuje da tehnološki napredak ide pravim putem prema postavljenim ciljevima.

Ipak, pred nama je izazovna decenija. Istaknuta je potreba za značajnim smanjenjem emisije metana u energetskom sektoru za 75 odsto.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Milada Vigerova)

Važna stavka u ovom prelaznom periodu je i pravičnost tranzicije. Dok razvijene zemlje trebaju postići ciljeve smanjenja emisija ranije, zemlje u razvoju treba da dobiju više vremena za adaptaciju.

Iako će, prema prognozama, potražnja za fosilnim gorivima pasti za 80 odsto do 2050. godine, neophodno je pažljivo planiranje kako bi se izbegli potencijalni ekonomski poremećaji.

Cilj je takođe da se garantuje svima pristup savremenim oblicima energije do 2030. godine uz godišnju investiciju od oko 45 milijardi dolara.

Energetski portal

Britanci bace 150 miliona GBP godišnje tokom selidbe

01.10.2023

closeup-man-carrying-cardboard-boxes-while-relocating-into-new-apartment — Foto-ilustracija: Freepik (Drazen Zigic)

Foto-ilustracija: Freepik (gpointstudio)

Britanci koji su se selili u prethodnih godinu dana bacili su stvari u vrednosti od 150 miliona GBP. Kompanija za upravljanje otpadom SUEZ je sprovela istraživanje među 1.000 ljudi koji su se selili u poslednjih 12 meseci i otkrila da ljudi prosečno bacaju oko 85 funti (83,78 funti) vrednih stvari tokom procesa selidbe. Najnoviji podaci iz engleskog istraživanja o stanovanju pokazuju da se u poslednjih 12 meseci selilo 1,8 miliona ljudi, što znači da je bačeno predmeta u vrednosti od 150 miliona GBP.

Više od polovine ispitanih (51 odsto) je reklo da su popravili pokvarene ili oštećene stvari umesto da ih bace tokom poslednjeg seljenja. Čak 91 odsto ispitanika je reklo da kada zamene ili kupe dodatne predmete za dom, aktivno traže prethodno korišćene – takozvane “preloved” – predmete.

Pročitajte još:

Istraživanje je pokazalo želju javnosti da se udalji od kulture odbacivanja. Razlozi zbog kojih ispitanici nisu razmatrali popravku predmeta su nedostatak vremena (44 odsto), troškovi usluga popravke (44 odsto) i nedostatak znanja ili veština za popravku predmeta (39 odsto).

Istraživanje dodatno pokazuje da većina (55 odsto) ispitanika smatra da bi im pomoglo ako bi imali pristup dodatnim informacijama o uslugama za popravku i ponovnu upotrebu, zbog čega SUEZ poziva lokalne vlasti da unaprede dostupnost usluga za ponovnu upotrebu i popravku u svojim zajednicama pružanjem većeg pristupa informacijama.

Sara Otavej, liderka za održivost u kompaniji SUEZ primetila je da selidba postaje sve skuplja – čak i pre nego što se uzmu u obzir troškovi odlaganja, zamene i kupovine novih predmeta.

,,Cirkularna ekonomija omogućava potrošačima da ne samo smanje otpad, već i uštede novac iskoristivši maksimalno predmete koje već imaju i birajući prethodno korišćene predmete kada traže nešto novo za svoj dom. Odlično je videti da istraživanje otkriva stvarnu želju Britanaca da produže život svojih stvari’’, istakla je.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Ključni izveštaj UN: Veliki koraci u smanjenju emisija, ali nedovoljni za ciljeve iz Pariza

01.10.2023

vazduh — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Foto-ilustracija: Unsplash (insung yoon)

Izveštaj Global Stocktake (Globalni pregled stanja), koji su sredinom septembra objavile Ujedinjene nacije, potvrđuje ono što smo već naslućivali: mnoge zemlje ne čine dovoljno kako bi ublažile klimatske promene, piše Klima101.

„Globalni pregled stanja je uvežbavanje ambicija. To je uvežbavanje odgovornosti. To je uvežbavanje ubrzavanja”, kazao je Sajmon Stil, izvršni sekretar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC).

„To je uvežbavanje sa ciljem da se svaka strana drži svog dela pogodbe, da zna gde treba da ide nadalje i koliko brzo treba da se kreće da bi ispunila Pariski sporazum.”

Zemlje potpisnice Pariskog sporazuma, što su gotovo sve članice Ujedinjenih nacija, obavezale su se da će nastojati da zaustave porast srednje globalne temperature znatno ispod 2 °C do kraja veka, a idealno na 1,5 °C, u odnosu na predindustrijsko razdoblje (1850-1900).

Pročitajte još:

Gde smo bili pre Pariza, gde smo sada i gde se krećemo?

Procenjuje se da je svet danas za oko 1,1-1,2 °C topliji nego što je to bio pre nego što je sagorevanje prljavih energenata uzelo maha.

Od Pariskog sporazuma iz 2015. stvari se jesu pokrenule gotovo svuda i beleži se određeni napredak, ali „sada je na svim frontovima neophodno mnogo više”, stoji u izveštaju Global Stocktake.

U proteklom periodu, možda više nego ikada, čovečanstvo je na svojoj koži osetilo hitnost obuzdavanja klimatske krize: iza nas je najtoplije leto u istoriji merenja, a jul i avgust su globalno gledano – dva najtoplija meseca do sada. I ne samo to, već su sva tri letnja meseca (uključujući i jun) bila za oko 1,5 °C toplija u poređenju sa drugom polovinom devetnaestog veka.

Ovo, međutim, ne znači da je granica iz Pariskog sporazuma već prekoračena – njegovo ispunjenje ili neuspeh procenjuju se na osnovu višegodišnjeg temperaturnog proseka. Ali, privremeno prekoračenje ove granice i te kako treba da nas alarmira i podstakne na delanje.

Neuobičajene vrućine nastavile su se i u septembru, i ova godina preti da, sa trona najtoplije godine, svrgne dosadašnju rekorderku – 2016.

Jasno je da je aktuelno stanje Zemlje daleko od idealnog i da već plaćamo visoku cenu besomučne eksploatacije fosilnih goriva, ali prognoze koje su prethodile usvajanju Pariskog sporazuma su bile mnogo dramatičnije – očekivalo se da će srednja globalna temperatura porasti za 4 °C u narednim decenijama što bi moglo da ima katastrofalne posledice po život kakav znamo.

Upravo je Pariski sporazum rezultovao znatnim smanjenjem očekivanog budućeg zagrevanja. Ali kako naglašavaju eksperti Ujedinjenih nacija, „svet nije na dobrom putu da ostvari dugoročne ciljeve iz ovog dokumenta”.

Na prošlogodišnjoj, dvadeset sedmoj po redu, Konferenciji Ujedninjenih nacija o klimatskim promenama (COP27) izneta su obećanja koja bi globalni porast srednje temperature mogla da ograniče na između 2,4 i 2,6 °C do 2100. godine.

Ako se u obzir uzme i realizacija dugoročnih težnji ka neto nultim emisijama, „skor” je još bolji: moguće je da globalno zagrevanje dostigne 1,7-2,1 °C, navode autori izveštaja Global Stocktake.

Ipak, ne treba da budete vrstan matematičar da primetite da sve trenutno ostvarive brojke premašuju kritični prag od 1,5 °C.

Ceo tekst pročitajte ovde

Izvor: Klima101

U OIE sektoru prošle godine radilo 13,7 miliona ljudi – Čak 41 odsto je u Kini

30.09.2023

solar , OIE , paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz )

Zaposlenost u oblasti obnovljivih izvora energije dostigla je 13,7 miliona u 2022. godini, što predstavlja povećanje od jednog miliona u odnosu na 2021. godinu i rast u poređenju sa ukupnim brojem od 7,3 miliona zaposlenih u 2012. godini – zaključak je novog izveštaja Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) i Međunarodne organizacije rada (ILO).

Deseto izdanje izveštaja “Obnovljiva energija i poslovi: Godišnji pregled” utvrdilo je da obnovljiva energija privlači sve veće investicije, što dovodi do stvaranja radnih mesta u sve većem broju zemalja. Međutim, kao i u prethodnim godinama, većina poslova je koncentrisana u nekoliko država, posebno u Kini, koja čini 41 odsto ukupnog broja zaposlenih u svetu. Brazil, zemlje EU, Indija i SAD takođe su među njima. Zajedno, ove zemlje predstavljaju većinu globalnih instalacija kapaciteta i igraju ključnu ulogu u proizvodnji opreme, inženjerstvu i povezanim uslugama.

Najveći poslodavac u 2022. godini ponovo je bio sektor solarne energije, sa 4,9 miliona radnih mesta, što čini više od trećine ukupne radne snage u sektoru obnovljive energije. Hidroelektrane i biogoriva imali su sličan broj radnih mesta kao i 2021. godine, oko 2,5 miliona svaki sektor, a zatim sledi energija vetra sa 1,4 miliona radnih mesta.

Frančesko La Kamera, generalni direktor IRENA-e, primetio je da je 2022. godina bila još jedna izuzetna godina za poslove u oblasti obnovljive energije, uprkos višestrukim izazovima.

PROČITAJTE JOŠ:

– Da bismo stvorili milione novih poslova, potrebno je mnogo brže ulagati u tehnologije tranzicije energije. Ranije ovog meseca, lideri G20 su se saglasili da ubrzaju napore da se trostruko poveća globalni kapacitet obnovljivih izvora energije do 2030. godine, u skladu sa našim preporukama pre COP28. Pozivam sve političke donosioce odluka da iskoriste ovaj trenutak kao priliku da usvoje ambiciozne politike koje će pokrenuti potrebne sistematske promene – naglasio je La Kamera.

Rodna ravnopravnost najizraženija u solarnoj industriji – 40 odsto zaposlenih žena

Foto-ilustracija: Unsplash (Vasco Figueira)

Kvalitet poslova je jednako važan kao i njihov kvantitet, napominje studija. Da bi se unapredila društvena pravda, tranzicija ka čistijoj energetskoj budućnosti mora biti pravična i inkluzivna za sve – radnike, preduzeća i zajednice. Stoga su neophodni koherentni i integrisani okviri sa fokusom na plate, bezbednost i zdravlje na radu i radna prava, zasnovani na efikasnom društvenom dijalogu.

Smernice ILO-a za pravičnu tranziciju ka ekološki održivim ekonomijama i društvima predstavljaju centralnu referencu za donošenje politika i akcija koje podržavaju pravičnu tranziciju na koju se vlade i druge zainteresovane strane mogu osloniti, navodi se u saopštenju.

Izveštaj ističe potrebu za proširenjem obrazovanja i obuke i povećanjem karijernih mogućnosti za mlade, manjine i marginalizovane grupe. Veća rodna ravnopravnost takođe je od suštinske važnosti. Trenutno su poslovi u oblasti obnovljivih izvora energije nejednako raspoređeni između muškaraca i žena. Tehnologija solarnih panela ima najbolju rodnu ravnotežu u poređenju sa drugim sektorima, sa 40 odsto poslova koje obavljaju žene.

Zemlje štite domaću proizvodnju

Mnoge zemlje pokazuju povećano interesovanje za lokalizaciju lanaca snabdevanja i stvaranje poslova u domaćinstvu, uz podršku odgovarajućih industrijskih politika. Ovo ide ruku pod ruku sa sve većom željom za smanjenjem energetske nesigurnosti u snabdevanju energijom.

Kina već nekoliko godina uspešno sprovodi raznolik spektar ovih industrijskih politika. EU, Indija, Japan, Južnoafrička republika i SAD takođe su najavile inicijative za stimulisanje domaće proizvodnje. Međutim, zemlje će morati da pronađu načine da kombinuju napore lokalizacije sa kontinuiranom globalnom saradnjom u cilju ambiciozne energetske tranzicije, zaključak je izveštaja.

Izvor: eKapija

KOMPANIJA SEKOPAK PREDSTAVILA PROJEKAT ODLAGANJA STAKLENE AMBALAŽE EKO PARTNER: Mreža odgovornih ugostitelja u borbi za održivu budućnost

30.09.2023

Predstavljanje projekta EKO PARTNER — Foto: Sekopak

Sa ciljem da motiviše ugostiteljski sektor da se još aktivnije uključi u inicijative upravljanja i odlaganja staklenog otpada, kompanija Sekopak, vodeći operater ambalažnog otpada, pokrenula je projekat EKO PARTNER. Platforma podrazumeva postavljanje kontejnera i kanti u okviru ugostiteljskih objekata, koji prvenstveno služe za odlaganje staklene ambalaže, ali i drugih vrsta ambalažnog otpada.

Svi lokali koji su uključeni u projekat na ulaznim vratima imaju jasno istaknutu EKO PARTNER oznaku, čime je građanima omogućeno da u svakom trenutku znaju koji restoran sortira otpad i doprinosi očuvanju životne sredine.

Povećanje količina prikupljene staklene ambalaže i dostizanje evropskih standarda u pogledu selektivnog odlaganja otpada neki su od važnih koraka na putu zelene tranzicije, a samo tokom 2022. godine, Sekopak je poslao na reciklažu više od 18.000 tona staklene ambalaže. U prisustvu predstavnika Ministarstva za zaštitu životne sredine, HoReCa sektora i kompanija Carlsberg, Coca-Cola HBC, Apatinske pivare i Knjaz Miloš, Violeta Belanović, generalna direktorka kompanije Sekopak, još jednom je podvukla važnost zajedničkog delovanju u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom.

Pročitajte još:

„EKO PARTNER predstavlja projekat u koji mnogo verujemo i puno ulažemo. On je savršen primer kako saradnjom nas kao operatera, ugostitelja iz HoReCa sektora i velikih korporacija svi zajedno možemo biti bliže jednom velikom, civilizacijskom cilju kao što je očuvanje životne sredine. Posebnu zahvalnost dugujemo svakom od naših partnera iz ugostiteljskog segmenta koji su se samoinicijativno uključili u ovu platformu i postali deo EKO PARTNER mreže. Na ovaj način oni istovremeno demonstriraju visok stepen svesti o ekološkim temama, svoje društveno odgovorne ambicije i doprinose očuvanju naše planete. Nadamo se da će njihov primer biti podsticaj i drugim ugostiteljima da postanu EKO PARTNERI, ali i da ćemo zahvaljujući doprinosu kroz ovaj kanal u budućnosti uspeti da unapredimo parametre i količine prikupljene staklene ambalaže u skladu sa evropskim okvirima“, istakla je Belanović.

Učešće ugostitelja u ovom projektu od velikog je značaja za promovisanje i popularizaciju kulture reciklaže i važnosti odvajanja otpada, i to ne samo za HoReCa partnere, već i celom segmentu male i srednje privrede. Uključivanjem u sistem, ugostitelji i objekti dobijaju priliku da postanu pioniri održivosti u svojoj industriji kroz dobijanje EKO PARTNER oznake.

„U našim objektima, na ulazu je istaknuta ,,EKO PARTNER” nalepnica kako bi građani znali da podržavamo odgovoran pristup prema životnoj sredini i radimo u skladu principima zelene ekonomije. Svesni smo važnosti reciklaže, odvajanja otpada i koliko naš primer može da bude stimulativan za celo društvo da se ponaša odgovornije. Sam proces odvajanja staklenog otpada je jednostavan, materijali se lako razdvajaju, a mi se osećamo kao bolji član zajednice znajući da kroz svoje poslovanje doprinosimo boljoj budućnosti. Verujemo da šaljemo dobru poruku svima – kolegama koji još nisu postali deo EKO PARTNER mreže, ali i našim gostima, jer ako mi kao restorani možemo da odvajamo otpad, može svako“, naveli su korisnici EKO PARTNER oznake okupljeni ovim povodom u restoranu ,,Jerry’’.

Uskoro će na sajtu kompanije Sekopak, kao i kroz QR kod koji se nalazi u okviru same nalepnice, biti dostupna svojevrsna EKO MAPA, na kojoj će biti prikazan spisak svih lokala koji nose oznaku EKO PARTNER i učestvuju u projektu. Saradnja Sekopaka sa ugostiteljima traje godinama unazad i potpomognuta je zajedničkim partnerstvom sa javno – komunalnim preduzećima i privatnim sakupljačima širom Srbije. Iz Sekopaka najavljuju da naredna faza projekta podrazumeva sistematizaciju svih uključenih lokala i sakupljenih količina.

Izvor: Sekopak

ZELENA ENERGIJA I STABILNO SNABDEVANJE UZ ABB PODRŠKU

30.09.2023

DPPIPRODUCTION_00001484_0147 — Foto: ABB

U procesu ublažavanja klimatskih promena i borbi za očuvanje prirodnih resursa okrećemo se ka obnovljivim izvorima energije, poboljšanju energetske efikasnosti i optimalnoj potrošnji. Upotrebom novih tehnologija i inovativnih rešenja smanjuju se uticaji na životnu sredinu i emisije štetnih gasova dok istovremeno neometano i sigurno funkcioniše savremeno društvo.

Postizanje klimatske neutralnosti i smanjenje upotrebe fosilnih goriva zahteva ubrzani prelazak na upotrebu obnovljivih izvora energije, dok se upotrebom najnaprednijih rešenja postiže optimizacija već postojećih kapaciteta. Stalno raste potreba za stabilnim snabdevanjem električnom energijom, naročito u periodima kada je potražnja intenzivirana, a to je moguće samo uz primenu novih tehnologija.

Poboljšanjem performansi u hidroelektranama unapređuje se njihov životni ciklus, instaliranjem ABB Ability™ Symphony® Plus SCADA rešenja efikasnost se maksimalizuje kroz automatizaciju, integraciju i optimizaciju celog postrojenja koje postaje pouzdanije. Kvalitet ovog sistema uvidela je kompanija Repsol iz Španije i on je instaliran u njihovih pet hidroelektrana. SCADA obezbeđuje standardnu metodologiju kontrole uz automatizaciju radnih tokova i optimizaciju svakodnevnih operacija uz visok stepen bezbednosti. Širom sveta instalirano je od 7.500 Symphony Plus sistema, od kojih više od 5.000 podržava energetske aplikacije.

U FOKUSU:

ABB napredna rešenja za vetar

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

Gotovo svakodnevno bude predstavljeno neko novo, inovativno rešenje u sferi obnovljivih izvora energije. Ona jednostavno postaju neophodnost kako bi veliki sistemi koji koriste energiju vetra i sunca neometano radili pružajući stabilnu distribuciju proizvedene električne energije.

Remont postrojenja koja su već godinama u funkciji u znatnoj meri može da poboljša njihovu pouzdanost i produži vek trajanja. Uz to neizbežno dolazi do uštede emisija ugljen-dioksida. Upotrebom pretvarača ACS800 24 vetroturbine u vetroelektranama Aulepa i Aseri u Estoniji pouzdano rade. Zahvaljujući novim tehnologijama koje su postavljene u ovim vetroelektranama, tim za održavanje kompanije ABB spreman je da u svakom trenutku pomogne u poboljšavanju performansi vetroturbina, i to tokom celog životnog veka vetroelektrane.

ABB obezbeđuje najefikasnije tehnologije, proizvode i usluge svojim klijentima i uvodi novine radi još veće efikasnosti. Sigurno je da povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije, iako ključno za ublažavanje klimatskih promena i energetsku nezavisnost, ne može da se desi preko noći i stoga je važno da već sada učinimo sve što možemo da sačuvamo životnu sredinu i smanjimo troškove, kao i da obezbedimo i dovoljno energije.

Dugogodišnje iskustvo i spisak zadovoljnih klijenata kompanije ABB jasan su pokazatelj njihove spremnosti da odgovore na sve zahteve tržišta i klijenata, a rad na istraživanjima i
novim tehnologija pokazuje da idu ka ostvarivanju zacrtanih ciljeva poput smanjenja ugljeničnog otiska i klimatske neutralnosti.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

WWF sumnja na još jedan slučaj nezakonite trgovine divljim vrstama

30.09.2023

lav_lion — Foto-ilustracija: Unsplash ( Jeff Rodgers)

Pre nekoliko dana u Subotici je viđeno mladunče lava kako prelazi put. Slučaj je prijavljen policiji i mladunče je zbrinuto u zoološkom vrtu Palić. Nažalost, iz zoološkog vrta potvrđuju da je mlada lavica u kritičnom stanju – od dehidriranosti i neuhranjenosti, preko raznih upala unutar organizma i parazita pa sve do spoljnih rana i slomljenih kostiju. Zbog tako lošeg zdravstvenog stanja, nije moguće sa sigurnošću reći hoće li lavica preživeti, a teško je odrediti i starost lavice, ali iz zoološkog vrta kažu da može biti stara do šest meseci.

Uz pitanje može li lavica u ovakvom stanju uopšte da preživi, postavlja se i pitanje odakle se mladunče lava pojavilo na putu ka Subotici? Iako na to pitanje još nemamo odgovor, logična pretpostavka je da je mladunče lava u Srbiju ušlo nezakonitim putem, jer bi bilo kakva zakonita aktivnost ostavila trag.

Podsetimo se da ovo nije prvi ovakav slučaj zabeležen u regionu. Pre nešto više od godinu dana WWF je pisao o sličnoj situaciji u Crnoj Gori – uočen je mladunac lava kako luta po šumama blizu Budve. Mladunac je bio u privatnom vlasništvu i u državu je uvezen nezakonito, što potvrđuje činjenica da ne postoje dokumenta koja bi potvrdila uvoz te velike mačke u Crnu Goru. Mladunac je nakon nekoliko dana pronađen i zbrinut, a danas se nalazi u holandskom utočištu za velike mačke, jer njegov povratak u divljinu nije bio moguć. Pre samo dve godine svedočili smo slučaju nezakonitog prevoza tigra trajektom s jednog ostrva na drugo. Takvih slučajeva je puno, ali vrlo često prođu ispod radara javnosti, a nažalost brojni slučajevi prođu i nekažnjeno.

Pročitajte još:

Zemlje Evrope, kao i zemlje Balkana, često su ciljna tržišta ili područja tranzita divljih vrsta, uključujući velike mačke poput lavova i tigrova. Iako su zločini protiv prirode četvrta najisplativija kriminalna aktivnost na svetu, odmah posle trgovine ljudima, drogom i oružjem, njihova prepoznatljivost u regionu je i dalje premala. Zemlje regiona, uključujući Srbiju, često su putevi prenosa mladunaca ili mrtvih lavova kao trofeja, a uz to prenose se i lavlje kosti, zubi ili kandže iz Afrike u Aziju gde se koriste u alternativnoj medicini ili kao nakit. Uz velike mačke, često se krijumčare i naše velike zveri – medved, vuk i ris, morske vrste poput trpova koji se smatraju delikatesom na azijskom tržištu ili ptice pevačice od kojih je naša najpoznatija češljugar.

WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, već godinama sistemski radi na obeshrabrivanju i smanjenju broja počinjenih zločina protiv prirode kroz rad s institucijama, olakšavanje procesa obrade i kažnjavanja zločina protiv prirode, ali i osnaživanju javne svesti o zastupljenosti i ozbiljnosti ovakvih zločina na nacionalnom, regionalnom i svetskom nivou. Pozitivan pomak je pritom svakako vidljiv, ali potrebno je održavati uspešnu koordinaciju i saradnju između nadležnih tela, kao i da se osvesti javnost kako bi mogla da prepozna i prijavi ovakve zločine.

Divlje vrste nisu kućni ljubimci i mesto im je u prirodi. Bilo kakvo nezakonito posedovanje divlje vrste, krivolov, trovanje ili prodaja kažnjiva su dela. Prvi kontakt za prijavu uvek je policija.

Izvor: WWF

SEE ENERGY 2023 – Glavna tema Dekarbonizacija

30.09.2023

microphone-mikrofon-konferencija — Foto-ilustracija: Pixabay

Energetska konferencija, šesta po redu SEE ENERGY 2023 biće održana 2. i 3. oktobra u hotelu “Sheraton” u Novom Sadu.

Teme prvog dana konferenciju se:

Panel “Dekarbonizacija u privredi: Inovacije, izazovi i konkurentnost”
Panelisti: Henkel, Viessmann, Energy Net, Schneider Electric, Gecić Law
Moderacija: Danko Kalkan, Ernst & Young
Panel “Dekarbonizacija u saobraćaju: Inovacije, infrastrukturna podrška i baterija”
Panelisti: ABB, Siemens, Schneider Electric, Charge&GO
Moderacija: Filip Mitrović, 360 Mobility
Panel “Dekarbonizacija u naftnoj industriji: Biogoriva, solar i zeleni vodonik”
Panelisti: NIS, Stark energy, Ambasada Brazila, Sekreterijat za energetiku grada Beograda
Moderator: Dušan Macura, Novosadska toplana
Panel “Priključenje na elektroenergetsku mrežu i baterije za skladištenje el. energije”
Panelisti: Elektrodistribucija, Rimac Energy, Enel PS, CWP Global, ABB Moderator: Tamara Zejak, Petrikić & Partneri AOD u saradnji sa CMS Reich-Rohrwig Hainz
panel “Tržište električne energije: Korporativni PPA Ugovori, cene i kreditne linije”
Panelisti: SEEPEX, EPS, Erste banka, GBG, Marsh osiguranje
Moderator: Aleksandar Savić, AskUs doo

Drugi dan konferencije (3. oktobar) posvećen je Danu Toplotnih Pumpi. Uz Nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju GIZ, konferencija je posvećena stanovništvu, stambenim zajednicama i lokalnim samoupravama.

Izvor: SERBIO

Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane

29.09.2023

hrana_donacija — Foto-ilustracija: Social work photo created by freepik - www.freepik.com

UN Ciljevi održivog razvoja prepoznaju problem hrane kao važnu temu na kojoj je potrebno da se radi kako bi svet postao održivo mesto za život. Drugi cilj – Svet bez gladi, koji se zalaže za okončanje gladi, osiguranje zaliha hrane, unapređenje kvaliteta ishrane i provomisanje održive poljoprivrede i Dvanaesti Cilj – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, poziva na akciju da se prepolovi globalno bacanje hrane po glavi stanovnika.

Rešavanjem ovog problema, ne bi se postiglo ostvarenje samo ova dva Cilja, zato što bacanjem hrane utičemo na zagađenje vazduha, te klimatske promene, a sve to dovodi do ostalih problema poput biodiverziteta, mira u svetu, zdravlja i drugo.

Zbog toga se danas, četvrtu godinu zaredom, obeležava Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane.

Pročitajte još:

Podaci pokazuju da se više od 780 miliona ljudi širom sveta 2022. godine suočilo sa glađu, dok više od 3,1 milijarde ljudi u 2021. godini nije moglo da priušti zdravu ishranu.

Prema podacima UN, oko 13 odsto svetske hrane se gubi u lancu snabdevanja nakon žetve, a pre maloprodajne faze lanca snabdevanja, dok se 17 odsto hrane baca u domaćinstvima, prehrambenim uslugama i maloprodaji.

Govoreći o Srbiji, godišnje kao otpad završi stotine hiljada tona hrane, od čega čak 90 odsto završi na deponijama. Dodatni problem usleđuje upravo kada hrana završi na ovim mestima, jer nakon što ostale bez dotoka kiseonika zatrpana pod drugim otpadom, počinje da emituje metan.

Počevši od naših domova, trebalo bi da kupujemo češće ali manje količine, a ukoliko već ostane hrana koja nam je višak, a nije pokvarena, radije potražimo životinje napolju kojima će obrok značiti, a time ćemo zaštiti i životnu sredinu.

Energetski portal

Beč dobija sistem kaucije za jednokratnu ambalažu

29.09.2023

recycle-can-metal-konzerva-limenka — Foto ilustracija: Pexels

Foto-ilustracija: Unsplash (Nick Fewings)

Sistem kaucije važi za sve jednokratne flaše i limenke od 0,1 do tri litre. Postoje izuzeci iz higijenskih razloga za mleko i mlečne napitke. Tetrapak trenutno nije deo sistema kaucije. Flaše i limenke se mogu vratiti gde god se i prodaju pića, dakle ne samo u supermarketu, već i u restoranima, kafićima, ugostiteljskim objektima i kioscima brze hrane.

Od 1. januara 2025. godine proizvodi koji su obuhvaćeni sistemom kaucije biće označeni odgovarajućim simbolom.

Da bi se novi sistem uspešno sproveo, potrebna su milionska ulaganja. Sa uvođenjem sistema kaucije, prehrambene prodavnice preuzimaju operativnu odgovornost kao glavno mesto za povraćaj ambalaže.

Pročitajte još:

Veliki bečki maloprodajni lanci već sada postavljaju automate za povraćaj, rekonstruišu prodavnice u skladu s tim i instaliraju nove IT sisteme. Kako bi se malim preduzećima olakšala procedura, oni će imati samo ograničenu obavezu povraćaja. Moraju vratiti samo vrste i količine prazne ambalaže koju i sami prodaju. Nastali dodatni troškovi, kao što su troškovi nabavke automata, dodatni radni troškovi i izgubljen prostor za prodaju, biće nadoknađeni tzv. „Handling Fee“-dodatkom.

Takođe, trgovci prehrambenih prodavnica dobiće subvencije u iznosu od ukupno 20 miliona evra za nabavku novih automata i prilagođavanje postojećih. Mali trgovci će dobiti povraćaj 100 odsto svojih troškova nabavke.

Cena proizvoda neće porasti uvođenjem sistema kaucije. Sistem kaucije će se finansirati putem takse za proizvođače, a takođe i za svaku flašu koja ne bude vraćena, ostaje 25 centi u sistemu. Osim toga, sakupljena plastika i aluminijum će se takođe prodavati za ponovnu upotrebu.

Od 1. januara 2024. godine u Austriji se u prehrambenim prodavnicama uvodi obavezna ponuda pića u ambalaži za višekratnu upotrebu.

Izvor: City of Vienna

Blaga zima uticala na cenu ogreva – koliko sada koštaju drva i pelet

29.09.2023

drvo , drveće , biomasa — Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Jesen je počela, tokom dana su letnje temperature, ali prohladna jutra nagoveštavaju da se bliži grejna sezona. Oni koji nisu nabavili ogrev ovih dana obilaze stovarišta. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić navodi za RTS da peleta i drva ima dovoljno, te da se mogu nabaviti po cenama povoljnijim nego prošle godine. Ogrev je, kaže, u poređenju sa istim periodom prošle godine, jeftiniji i do trideset odsto.

Kako je istakao od aprila do danas nije bilo značajnijih promena cena ogreva, u najvećem broju stovarišta, kada je u pitanju pelet, one se kreću od 32.000 do 36.000 dinara. Ima stovarišta na kojima se može kupiti nesertifikovani pelet po ceni od 30.000 do 31.500 dinara.

“Ali ima i stovarišta na kojima se pelet prodaje po cenama koje su nešto više od 36.000 dinara. U poređenju sa cenama od prošle godine, pre svega u poređenju sa onom cenom koju je definisala Vlada Republike Srbije svojom uredbom, koja je iznosila 38.000 dinara, ovogodišnje cene peleta su niže između 2.000 i 6.000 dinara. Ako bi poredili ovogodišnje cene sa onim rekordnim cenama iz juna prošle godine, pelet je ove godine jeftiniji za skoro 10.000 dinara”, navodi Glavonjić.

Kada su u pitanju cene ogrevnog drveta, gost Jutarnjeg dnevnika kaže da one variraju od regiona do regiona.

“Najjeftinije ogrevno drvo je na jugu i u istočnoj Srbiji i kreće se od 7.000 do 7.500 dinara, u centralnoj Srbiji su od 8.000 do 8.500 dinara, u jugozapadnoj Srbiji od 7.500 do 8.000 dinara, na zapadu Srbije, znači Šabac, Loznica i taj region od 8.000 do 8.500 dinara”, navodi Glavonjić.

Kod “Srbijašuma”, direktno se može kupiti za 5.200 dinara, ali, kako kaže, te količine drveta koje se prodaju direktno iz “Srbijašuma” i “Vojvodinašuma”, najvećim delom su usmerene ka penzionerima, ka školama, bolnicama, domovima zdravlja i drugim javnim potrošačima.

“I naravno, jedna količina se proda i domaćinstvima, odnosno građanima, ali je to jako mali broj u odnosu na ukupan broj domaćinstava koja koriste”, kaže on.

Pročitajte još:

POJEFTINILA DRVA I PELET – NA STOVARIŠTIMA KAO PRED GREJNU SEZONU

Ima li bojazni od povećanja cena

Profesor Glavonjić, kaže da se za ovu sezonu ne očekuje značajniji rast cena ogreva.

“Svi naši parametri koje mi pratimo ukazuju da ne bi trebalo da dođe do drastičnijeg povećanja cena. Jedino ono što može uticati na povećanje cena su najavljeno povećanje akciza na naftne derivate, što će sigurno poskupiti transport, a samim tim će delimično se to odraziti i na cene”, kaže Glavonjić.

Odlična snabdevenost tržišta

Prema njegovim rečima, snabdevenost tržišta u ovom trenutku se može oceniti kao odlična.

“Ogrevnog drveta i peleta ima u dovoljnim količinama i može se nabaviti po znatno pristupačnim cenama u poređenju sa cenama prošle godine”, rekao je on.

Kakva je potražnja – ko sada kupuje ogrev

Ukazuje da je potražnja ove godine nešto slabija u poređenju sa prošlom godinom zbog blage zima, da su potrošačima ostale odrećene količine ogreva neutrošene, tako da sada najveći broj potrošača dokupljuje one količine koje su im uobičajeno potrebne za jednu grejnu sezonu.

“Najveći broj potrošača je već nabavio ogrevno drvo i drvni pelet, to nam potvrđuju slike sa stovarišta koje su takve da jednostavno nema gužvi, samo je tri nedelje ostalo do početka grejne sezone, isporuke se odvijaju dan za danom, danas se plati, sutra se isporučuje, tako da nema lista čekanja i sve se odvija normalno. U ovom trenutku ogrevno drvo i drvni pelet kupuju oni potrošači koji iz raznoraznih razloga nisu imali mogućnost da to urade ranije, kao i oni potrošači koji sukcesivno nabavljaju ogrev, znači kupe jednu količinu ogreva na početku grejne sezone, a zatim dokupljuju u toku grejne sezone”, zaključio je Glavonjić.

Izvor: RTS

Od novembra poskupljuje struja

28.09.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Bruno)

Savet Agencije za energetiku dao je saglasnost – od 1. novembra struja skuplja osam odsto. Kilovat-sat struje za domaćinstva i male kupce biće 10,26 dinara, sa PDV-om 14,29 dinara.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike saopštavaju da će i ove godine građani moći da smanje račune od 20 do 40 odsto za racionalnu potrošnju električne energije.

„Svi građani koji budu smanjili potrošnju za više od pet odsto u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine dobiće umanjene račune za struju za 20 do 40 odsto narednih šest meseci. Ove godine smo najviši prag umanjenja računa za racionalnu potrošnju uvećali sa 30 na 40 odsto, a dodatno ćemo podsticati da se deo potrošnje preseli u tzv. nižu tarifu, odnosno noću, kako bismo podstakli građane da energiju više troše u periodu kad je ona najjeftinija. Cilj Vlade je da stimuliše odgovornu potrošnju električne energije, jer to ujedno doprinosi pre svega novčanicima građana, ali i energetskoj stabilnosti zemlje”, rekla je ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva popusti će važiti počev od oktobarskih računa 2023, zaključno sa računom za mart 2024.

Pročitajte još:

Za uštede energije od pet do 15 odsto obračunava se popust od 20 odsto, a za potrošnju od 15 do 20 odsto popust je 25 odsto. Građani koji smanje potrošnju struje između 20 i 25 odsto, moći će da računaju na popust od 30 odsto, dok će oni koji uštede između 25 i 30 odsto energije ostvariti popust od 35 odsto. Najveći popust od 40 odsto imaće domaćinstva koja potrošnju električne energije smanje za više od 30 odsto.

Foto-ilustracija: Pixabay (markusspiske)

Takođe, domaćinstvima će se obračunavati popust od pet odsto ukoliko učešće niže tarife u mesečnom obračunu uvećaju za najmanje pet odsto u odnosu na učešće niže tarife u obračunu za isti mesec prethodne godine.

Važno je da domaćinstvo ostvari uštedu ili u odnosu na isti mesec prethodne godine ili na isti mesec 2021. godine, kako bi se popusti obračunali na računu.

Uslov za odobravanje popusta je da kupci imaju potrošnju u obračunskom periodu.

Za prethodnu grejnu sezonu, na preporuku Vlade „Elektroprivreda Srbije“ domaćinstvima je koja su smanjila potrošnju električne energije obračunavala popuste od 15 do 30 odsto na mesečni račun u periodu od 1. oktobra 2022. do 31. marta 2023. godine, i u tom periodu popust na račun ostvarivalo je između 36 i 45 odsto kupaca mesečno.

Energetski portal

1...273274275...1,673 Page 274 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM