Švajcarski glečeri su od 1913. godine izgubili polovinu svoje zapremine

23.08.2022

Alpi, glečeri — Foto-ilustracija: Pixabay (DenisLinine)

Nova studija, koju su sproveli Univerzitet ETH u Cirihu i Švajcarski savezni institut za istraživanje šuma, snega i krajolika, pokazala je da su švajcarski glečeri u periodu od 1931. do 2016. godine izgubili oko 50 odsto svoje zapremine.

Analiza je sprovedena oslanjajući se na arhivu fotografija dobijenih tokom TerrA istraživanja, koja pokriva oko 86 odsto švajcarskih glečera, a analiziralo se oko 21.700 fotografija koje su zabeležene u periodu od 1916. do 1947. godine.

Istraživanje je pokazalo da su delovi glečera koji se nalaze na niskoj nadmorskoj visini, a koji imaju veliku količinu krhotina, odnosno ostataka od urušavanja, i koji su pod blagim nagibom, naročito pogođeni gubitkom svoje zapremine. Takvi delovi glečera prostiru se na severoistoku Švajcarske i svoju zapreminu gube gotovo dvostruko brže od onih koji se prostiru na jugozapadnom delu Švajcarske.

Pročitajte još:

Švajcarska trenutno ima 1.400 glečera čija je ukupna površina oko 960 km² i čine gotovo polovinu svih glečera u evropskim Alpima. Švajcarski glečeri se prostiru na nadmorskoj visini u rasponu od 1.357 i 4.599 metara.

Ovakva istraživanja su važna, zato što omogućavaju da se bolje razume uticaj klimatskih promena na glečere, navodi se u studiji.

Energetski portal

Miniranja na teritoriji opštine Majdanpek zbog sanacije stenske mase, radove naložila inspekcija

23.08.2022

rudnik drmno — Foto: Elektroprivreda Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (David Hellmann)

Miniranja na teritoriji opštine Majdanpek izvršena su kako bi se sanirala stenska masa, s obzirom na to da postoji mogućnost odrona zbog brojnih pukotina u stenskom masivu, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Kako dalje navode u saopštenju, na osnovu zakonske obaveze Serbia Zijin Copper doo Bor je obavestio rudarsku inspekciju o postojanju rizika od iznenadnog obrušavanja i klizanja krečnjačkog materijala stenske mase na eksploatacionom polju 95A, na delu planine Starica i da postoji realna opasnost od obrušavanja i ugrožavanja bezbednosti.

Inspekcijski nadzor izvršili su rudarski i geološki inspektori koji su na licu mesta utvrdili da je kosina u severoistočnom delu površinskog kopa, na kraju pristupnog puta strma, skoro vertikalna i da je stenska masa ispucala u vidu horizontalnih, vertikalnih i kosih pukotina, a izmereni padni ugao kosine koja je formirana starim rudarskim radovima iznosi 51 stepen u visini od 130 metara, što je znatno veće od propisanog.

S obzirom na iskustvo iz ranijih godina kada je došlo do klizanja i odrona stenske mase, inspektori su naložili privrednom društvu Serbia Zijin Copper doo Bor da izradi odgovarajuću dokumentaciju i prijavi početak radova nadležnom ministarstvu i hitno započne radove na pripremnim radovima za uklanjanje šume i rastinja, a potom izvrši sanaciju raspucale stenske mase, kao i da pre početka izvođenja rudarskih radova na sanaciji stenske mase u severoistočnom boku PK Severni revir pribavi saglasnost za izvođenje radova od imaoca prava na KP, Javnog preduzeća Srbijašume.

Pročitajte j0š:

Svi radovi su prijavljeni Ministarstvu i inspekciji, kao i inspekcijama opštinske uprave Majdanpek, rečeno je u saopštenju ministarstva. Pre početka sanacije, kompanija „Serbia Zijin Copper“ izvršila je pripremne radove, pribavila potrebne saglasnosti, izradila Uprošćeni rudarski projekat i prijavila radove. Takođe, kako bi se zaštitio grad od odronulog materijala koji se pojavljuje tokom miniranja, urađena su i dva zaštitna kanala.

Ministarstvo je naložilo i kontrolni inspekciji nadzor, kako bi se utvrdilo da li se radovi na sanaciji izvode u skladu sa projektom i nalogom inspektora. Geološki i rudarski inspektori nisu utvrdili nezakonitosti.

Energetski portal

Pitanja i odgovori u vezi sa prozjumerima

23.08.2022

solar-panels-solarna-energija-krov-kuća-zgrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Da li je tačna informacija da su prozjumeri dobili više račune za struju od očekivanih i zašto se to dogodilo? Koje sve stavke obuhvata račun za prozjumere i kako se obračunava taj račun?

Ministarstvo rudarstva i energetike dobilo je informacije od pojedinih građana koji su postali kupci-proizvođači da su nezadovoljni načinom obračuna PDV-a i akciza i drugih naknada nakon što su stekli status kupca-proizvođača.

Ovakav obračun zasnovan je na mišljenju koje je izdalo Ministarstvo finansija o načinu na koji će se obračunavati porezi, akcize i druge naknade. Naime, Ministarstvo finansija je mišljenja da je se kao osnovica za PDV uzima količina električne energije koju kupac-proizvođač preuzme od „EPS snabdevanja“, dok je Ministarstvo rudarstva i energetike stava da je potrebno da osnovica za PDV, akcize, naknade i druge pripadajuće obaveze utvrđene posebnim propisima bude pozitivna vrednost razlike neto električne energije (koju je kupac-proizvođač preuzeo i predao snabdevaču).

Nakon prijema ovog mišljenja, održano je više sastanaka predstavnika Ministarstva finansija i Ministarstva rudarstva i energetike. Na održanim sastancima, Ministarstvo finansija dalo je tumačenje, odnosno utvrdilo način primene propisa iz svoje nadležnosti, ostajući pri svom mišljenju, i usmeno ponovilo da uredba nije suprotna zakonima iz njihove nadležnosti, u skladu sa mišljenjem koje je dostavilo.

Pročitajte još:

Rezultat ovakvog tumačenja MF je sledeći:

– U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, kupcu-proizvođaču će se obračunati i on će platiti PDV na osnovu količine električne energije preuzete od snabdevača u datom obračunskom periodu, utvrđene po vremenima primene tarife za aktivnu energiju. Ne može se izvršiti kompenzacija (prebijanje) iznosa (poreske osnovice) PDV-a u vidu „netovanja“ električne energije preuzete od snabdevača i električne energije isporučene od strane kupca-proizvođača.

– Količina preuzete električne energije od snabdevača takođe čini i osnovicu za obračun akcize, naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i naknade za unapređenje energetske efikasnosti.

– Kupac-proizvođač plaća i troškove pristupa distributivnom sistemu za ukupno preuzetu električnu energiju od snabdevača u datom obračunskom periodu. Ovi troškovi se iskazuju u dva dela i to: 1) deo kroz cenu utrošene električne energije (na nivou cena za garantovano snabdevanje, koje u skladu sa metodologijom za određivanje cene u sebi sadrže i troškove korišćenja distributivnog sistema električne energije za kupce koji koriste pravo na javno snabdevanje) i 2) deo za „naknadu za obračun pristupa distributivnom sistemu za razliku ukupno preuzete i utrošene energije“, što se prikazuje kao zasebna stavka na računu.

– Isporučenu električnu energiju iz solarnog postrojenja snabdevač dalje prodaje drugim krajnjim kupcima. PDV se obračunava i plaća na iznos ovako isporučene električne energije od strane drugog krajnjeg kupca, u poreskom periodu u kom je promet nastao.

– Najveće uštede na računu za električnu energiju kupac-proizvođač ostvaruje ukoliko proizvodnjom električne energije iz solarnog postrojenja pokriva što veći procenat sopstvene potrošnje električne energije i ukoliko je dinamika njegove potrošnje usklađena sa dinamikom proizvodnje iz solarnog postrojenja.

Za koliko procenata su, prema vašem očekivanju, računi trebali da budu niži?

Primera radi, na prosečan račun od 2.500 dinara, ukoliko se račun obračunava kako traže finansije i EPS, građanin će kad ugradi panele plaćati 1.750 din, a ako se obračunava kako je propisano uredbom, građanin će plaćati 1.300 din, što je ušteda 30 odsto, odnosno oko 50 odsto.

Koji način obračuna predviđa Uredba o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača? Da li je Ministarstvo finansija dalo saglasnost za usvajanje te uredbe?

Uredbom o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača, članom 26. propisano je da je u slučaju ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem, snabdevač je dužan da:

1. za svaki obračunski period kupcu-proizvođaču obračuna utrošenu električnu energiju kao pozitivnu vrednost razlike neto električne energije utvrđene po vremenima primene tarife za aktivnu energiju i viška električne energije iz prethodnog perioda utvrđene po vremenima primene tarife za aktivnu energiju;

2. utvrdi višak električne energije utvrđene po vremenima primene tarife za aktivnu energiju koji se prenosi u naredni period;

3. obračuna kupcu-proizvođaču poreze, akcize, naknade i druge pripadajuće obaveze utvrđene posebnim propisima na osnovu utrošene električne energije iz tačke 1) ovog stava.

Višak električne energije se može preneti na naredne obračunske periode u okviru perioda za poravnanje potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača, a ne može uticati na prethodne obračunske periode. Dakle, stav Ministarstva rudarstva i energetike, po pitanju obračuna osnovice za PDV, propisan je uredbom. Naime, Ministarstvo smatra da se obračun osnovice za PDV vrši samo na razliku između isporučene i proizvedene energije, dok je stav Ministarstva finansija da je osnovica za obračun PDV-a ukupno isporučena energija. Ministarstvo rudarstva i energetike u postupku usvajanja Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača pribavilo mišljenje na predlog akta svih relevantnih organa uprave, između ostalog i pozitivno mišljenje Ministarstva finansija, koje dostavljamo u prilogu ovog dopisa. Nakon usvajanja uredbe, na zahtev JP EPS, Ministarstvo finansija je izdalo mišljenje na koji način će se obračunavati porezi, akcize i druge naknade. Naime, Ministarstvo finansija je mišljenja da se kao osnovica za PDV uzima količinu električne energije koju kupac-proizvođač preuzme od „EPS snabdevanje“, dok je MRE stava da je potrebno da osnovica za PDV, akcize, naknade i druge pripadajuće obaveze utvrđene posebnim propisima bude pozitivna vrednost razlike neto električne energije (koju je kupac-proizvođač preuzeo i predao snabdevaču).

Imajući u vidu različite stavove, održano je više sastanaka sa MF, ali kako je Ministarstvo finansija nadležno za obračun osnovice za PDV, primenjeno je rešenje u skladu sa stavom tog ministarstva.

Kada će problem oko načina obračuna biti rešen?

Ministarstvo rudarstva i energetike nastavlja da radi na nalaženju mogućnosti kako bi račun za kupca proizvođača bio još manji, pa je u tom smislu Ministarstvo rudarstva i energetike poslalo pismom inicijativu Ministarstvu finansija da se pokrene izmena propisa o porezima, kako bi se smanjila poreska osnovica za kupce-proizvođače, odnosno ova investicija učinila isplativijom za kupce-proizvođače koji spadaju u kategoriju domaćinstava.

Takođe, Ministarstvo rudarstva i energetike sarađuje intenzivno i sa Svetskom bankom, koja priprema analizu nacionalnog regulatornog okvira za sistem naplate računa za kupca-proizvođača, kako bi se računi dodatno smanjili.

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Koliko trenutno prozjumera ima u našoj zemlji, koliko od njih su domaćinstva, a koliko pravna lica? Da li je projekat prozjumera do sada pokazao opravdanost?

Trenutno imamo 177 fizičkih i pravnih lica upisano u registar kupaca-proizvođača, a ukupna instalisana snaga kojom raspolažu svi kupci-proizvođači iznosi 3,25 MW. Takođe, prema podacima JP „EPS snabdevanje“ i „Elektrodistribucije Srbije“ podneti su zahtevi za zaključenje ugovora i priključenje za još preko 25 MW.

Projekat kupaca-proizvođača (tzv. prozjumera) je jedan od najvažnijih projekata za povećanje energetske stabilnosti i nezavisnosti države, i svakako je opravdano bilo i njegovo uvođenje i svako pojednostavljenje koje smo do sada izvršili, kao što je jednako opravdano da se zajedno sa Ministarstvom finansija nađu rešenja da se još više poveća finansijska isplativost ovih projekata. Što više građana i privrede postanu kupci-proizvođači (tzv. prozjumeri), manji je pritisak na proizvodnju električne energije JP EPS, pada nivo potrebe za uvozom te količine električne energije, a u budućnosti bi mogli pomoći smanjenju gubitaka na distributivnoj mreži.

Koliko je vremena potrebno da bi domaćinstvo ili pravno lice postalo prozjumer, od ponošenja zahteva do ulaska u sistem?

Zakonom o korišćenju OIE i izmenama podzakonskih akata, procedura sticanja statusa kupca-proizvođača bitno je pojednostavljena. Umesto nekadašnjih 20 koraka, za koje je bilo potrebno više od šest meseci, sada je potreban jedan korak, a sama procedura za sticanje statusa kupca proizvođača objavljena je na sajtu „Elektrodistribucije Srbije“. Celokupna procedura se može završiti za manje od mesec dana, računajući i ugradnju panela. U skladu sa novom regulativom, građani grade solarno postrojenje na sopstvenom objektu samo uz obavezu pribavljanja Izjave izvođača radova sa potvrdom odgovornog izvođača radova da su uređaji, instalacije i merno mesto ispravni i izvedeni u skladu sa propisima i standardima.

Usvajanjem uredbe koja u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) i iniciranjem kod Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI), izmene i dopune odgovarajućeg pravilnika, sam postupak je maksimalno pojednostavljen. U novoj proceduri više nisu potrebni uslovi za priključenje, rešenje o priključenju, elaborat i probni rad i drugi uslovi koji su bili u nadležnosti MRE, a kroz inicirane izmene propisa u nadležnosti MGSI, građani su oslobođeni i obaveze izrade idejnog rešenja, lokacijskih uslova, rešenja o građevinskoj dozvoli. To su sve uslovi koji su ranije bili potrebni i zbog kojih je procedura u vezi sa solarnim panelima trajala najmanje šest meseci.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

U Katovicama urbani nameštaj izrađuju od recikliranog tekstila

22.08.2022

nomadic-julien-j0CJwbZEz_I-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Nomadic Julien )

Foto-ilustracija: Pixabay (Tomasz_Mikolajczyk)

Krajem jula na jednom od središnjih gradskih trgova poljskih Katovica uređen je mali park čiji je urbani nameštaj izrađen od recikliranog tekstila. Jedan od najvećih poljskih gradova ovim primerom ponovno pokazuje svoju predanost održivosti i ublažavanju efekta klimatskih promena, kao i zaštiti urbane sredine.

Pijačni trg u Katovicama omiljeno je mesto okupljanja stanovnika ovog poljskog grada na kojem se u letnjim mesecima organizuju razna događanja, koncerti i izložbe, dok se zimi ovde održava tradicionalni božićni sajam sa klizalištem. Krajem jula na trgu je uređen mali park u kojem je postavljen novi urbani nameštaj – klupe i žardinjere izrađene od recikliranog tekstila.

Poznato je da parkovi i zelene površine smanjuju efekat urbanog ostrva toplote, a nova zelena oaza u središtu Katovica podseća na mnoge slične novouređene zelene površine u središtima evropskih gradova, uređene s ciljem prilagođavanja klimatskim promenama. Novi mali park odlikuje se i novim urbanim nameštajem koji dodatno povećava privlačnost javnog prostora, a istovremeno je reč o inovativnom i održivom rešenju jer su za njegovu izradu umesto betona ili drva korišćeni reciklirani materijali.

Pročitajte još:

Novi materijal nazvan je VIVE Texcellence, vrlo je izdržljiv, a izgledom podseća na drvo. Za njegovu izradu korišćen je usitnjeni tekstilni otpad, kao i ambalažna folija korišćena za njegovo pakovanje. Termičkom obradom dobija se učvršćena masa od koje se – uz dodatak sekundarnih sirovina, odnosno recikliranih metalnih materijala, izrađuju čvrste i trajne ploče za urbani nameštaj.

Stanovnici Katovica će novi urbani nameštaj moći da koriste do kraja septembra ove godine, kada će zajedno s posađenim zelenilom biti uskladišten i koristiće se već sledećeg leta. U gradskoj upravi ističu kako ovo nije prvi put da su Katovice dobile park ove vrste jer je sličan uređen pre nego što je grad bio domaćin UN-ove konferencije (COP24) o klimatskim promenama, održane u decembru 2018. godine.

„Katovice su jedan od najzelenijih gradova u Poljskoj. Više od 42 odsto površine našeg grada pokriveno je šumama, parkovima i zelenim površinama koje građani rado posećuju. Ipak, zelenila nikad nije previše, zbog čega sadimo drveće i uređujemo nove zelene površine, a čim nam se ukaže prilika da gradski prostor još više ozelenimo, kao u ovom slučaju, spremni smo da realizujemo nove projekte ozelenjavanja“, ističe gradonačelnik Katovica Marcin Krupa.

Osim ozelenjavanja javnog prostora, uređenje malog parka s inovativnim urbanim nameštajem odličan je primer maksimiziranja efikasnosti klimatskih mera u urbanoj okolini uz promociju cirkularne ekonomije i nula otpada životnog stila bez stvaranja suvišnog otpada.

Izvor: Ekovjesnik

Francuska želi da EU zabrani letove privatnim mlaznim avionima

22.08.2022

airplane-avion — Foto-Ilustracija: Pixabay (ThePixelman)

Foto-ilustracija: Unsplash (Pascal Meier)

Francuski ministar saobraćaja Kleman Bon izjavio je da je spreman da na sastanku ministara saobraćaja EU u oktobru na dnevni red stavi predlog zabrane privatnih letova mlaznim avionima u Uniji, nakon što je javnost oštro reagovala na podatke o štetnim emisijama čiji su izvor mlaznjaci fancuskih bogataša.

Bon, koji je ranije bio i državni sekretar za evropska pitanja, pojasnio je u intervjuu za list Parizjen da EU u tom pitanju mora da deluje jedinstveno kako bi se obezbedilo da u svim članicama važe ista pravila i da efekat bude maksimalan.

Neformalni sastanak ministara za saobraćaj i transport EU planiran je od 20. do 21. oktobra u Pragu.

Bon je rekao da je, ukoliko se pokaže da potpuna zabrana nije moguća, spreman da „reguliše privatne letova mlaznjacima“.

U poslednje vreme pojavilo se nekoliko naloga na Tviteru, koji prate putovanja francuskih milijardera u njihovim privatnim avionima.

Na vodećem od tih naloga, „Aj flaj Bernar“, o milijarderu i šefu kompanije Luj Vuton-Henesi (LVMH) Bernaru Arnou, pojašnjeno je da je cilj da se javnost upozna sa „po životnu sredinu štetnim životnim stilom najbogatijih Francuza“.

Nedavno je objavljeno da je privatni džet pariskog konglomerata Bolore u jednom danu izveo tri leta i tom prilikom ispustio u atmosferu 22 tone ugljen-dioksida, koliko jedan prosečan automobil emituje za deset godina.

Istog dana je javljeno i da je nacionalni sekretar francuskih Zelenih i poslanik Žilijen Baju najavio da Vlada želi da cela EU reaguje na taj problem.

Baju je za dnevnik Liberasion rekao da je sada pravo vreme da se zabrane svi privatni mlazni avioni. Takva mera bi pogodila veoma mali broj ljudi, ali bi odmah imala ogromne pozitivne ekološke efekte. Baju je nedavno najavio i da će u narednim nedeljama podneti predlog zakona o tome koji je podržalo više partija.

Pročitajte još:

„Neki ljudi su potpuno „odvojeni od sveta“ i koriste avione, kao što drugi koriste metro“, rekao je Baju.

„Ako Vlada odbija da oporezuje kompanije koje stvaraju ogroman profit na energetskoj krizi koju proživljavamo, šalje jasnu poruku: nekažnjivost važi za najbogatije“, dodao je Baju.

On se zapitao kako se može tražiti od stanovništva da preduzme napore, ako su najbogatiji izuzeti od svega.

Vlada je reagovala kako joj se ne bi pripisalo da postoje različita pravila za najbogatije i za sve ostale, pogotovo zato što je trezveno trošenje energenata proglasila svojim glavnim prioritetom.

Bon je rekao i da je spreman da privatni mlaznjaci budu obuhvaćeni novim evropskim sistemom trgovine emisijama (EU-ETS), čiji je cilj da doprinese da se emisije do 2030. godine smanje za 55 odsto.

Izvor: Euractiv/Beta

Peleta nema nigde, a cena otišla u nebo

22.08.2022

Avgustovsko ograničenje cene peleta na 38.000 dinara i zabrana izvoza nisu stabilizovali tržište, nestašica je još veća. Fabrike peleta odgovornost prebacuju na „Srbijašume“ jer kasne u isporuci sirovine za proizvodnju, u preduzeću „Srbijašume“ ukazuju na malverzacije na tržištu peleta. Na potezu su inspekcije koje od 11. avgusta kontrolišu i proizvođače i stovarišta.

Najjeftinije grejanje ove godine je papreno skupo. U našoj zemlji, na pelet se greje više od 110.000 domaćinstava.

Tražnja je višestruko povećana, a nestašice su počele još u maju. Pre ograničenja, cena peleta bila je i do 45.000 dinara za tonu.

,,Cena je bila 370 evra po toni, nerealna i veliki udar na budžet za ovu godinu za zimu. Teško je doći do njega kod proizvođača nikako. Sa našim prevozom za kuću od 200 kvadrata, treba oko 4.000 evra za grejanje’’, kaže Darko Marković iz Brodarca.

Pročitajte još:

,,Čekajući, da li će biti, koja cena i kupili smo tri tone po 37.000, što je dosta visoka cena peleta, a kako će dalje biti, videćemo’’, navodi Dragan Bojić iz Požege.

Vlasnici stovarišta sada i ne primaju uplate – uvoz je gotovo stao jer i druge zemlje zabranjuju izvoz, a retke su domaće fabrike koje ga sada prodaju.

,,Kažu da ima na malo dve, tri, eventualno pet paleta, a na veliko nema jednostavno. Ljudi su ogorčeni, nadam se da će ovo sve da stane na svoje noge da zaživi kao i ranije’’, kaže Predrag Jančić, vlasnik stovarišta.

,,Peleta kao što se vidi nema nigde, ono što smo imali po starom uvozu to je rasprodato po ovim sniženim cenama koje je država propisala, sada ga više nema’’, kaže Marko Vitorović, vlasnik drugog stovarišta.

Proizvođači prozivaju „Srbijašume“. Tvrde da su im slali ograničene količine pa je i proizvodnja manja. U „Srbijašumama“ kažu da im nije jasno zašto su stovarišta prazna, jer polovinu obaveza su već isporučili, a ima i sirovine iz privatnih šuma.

,,Što se “Srbijašuma“ tiče apsolutno ne postoji razloga za brigu, ali još jednom kažem na tržištu Srbije učestvujemo sa trećinom. Pelet je morao da se proizvede, pelet nije mogao da nestane, a inspekcije tržišne, finansijske vrlo brzo će utvrditi šta se desilo sa sirovinom “Srbijašuma“. I vrlo brzo će doći rezultati i videće se da li je taj pelet u nekim magacinima i čeka bolja vremena’’, kaže Igor Braunović, v. d. direktora „Srbijašuma“.

Iz Udruženja pri Privrednoj komori, koje okuplja čak 86 proizvođača peleta, poručuju da ništa ne skrivaju.

,,Moram da naglasim, pelet se nigde ne krije. Mi, ovih dana, najveći proizvođači u Srbiji, a i većina trgovaca ima inspekcije koje je naložilo Ministarstvo energetike, i tržišna i poreska, i drago mi je da su došli da pogledaju i da se uvere na licu mesta da peleta u fabrikama nema, da drveta u fabrikama nema i da se ništa ne lageruje, već se sve što se proizvede izbacuje na tržište’’, kaže Mladen Stojadinović, predsednik Grupacije za obnovljivu energiju u PKS.

I dok se čeka izveštaj inspekcije, kako RTS saznaje, stalni su sastanci Vladine radne grupe za snabdevanje peletom kako bi se problem rešio, a građani do početka grejne sezone snabdeli.

Izvor: RTS

Srbijagas će od 1. oktobra obračunavati gas u kilovat satima umesto u kubnim metrima

22.08.2022

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Magnascan)

Javno preduzeće „Srbijagas’’ će u skladu sa Metodologijom za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje, od 1. oktobra promeniti način merenja isporučenog prirodnog gasa i uvesti obračunavanje isporučnog gasa u kilovat satima (kWh), umesto u kubnim metrima (m³).

Za odluku je dobijena saglasnost od strane Agencije za energetiku Republike Srbije na Odluku o ceni prirodnog gasa za javno snabdevanje, koju je doneo Nadzorni odbor JP „Srbijagas“, a u skladu sa Odlukom o izmenama i dopunama Metodologije za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje.

Pomenutom odlukom se tarife za „kapacitet’’ iskazuju u „dinarima/kWh/dan/godinu’’, a tarife za „energent’’ u „dinarima/kWh’’, navodi se na sajtu Srbijagas.

Pročitajte još:

Izmene metodologije predstavljaju posledicu promene u načinu merenja isporučenog prirodnog gasa, kao i uvođenja kWh umesto m³ kao obračunske veličine isporučene energije u skladu sa uredbom koja bliže uređuje uslove isporuke i snabdevanja prirodnim gasom.

Promena u načinu iskazivanja cena prirodnog gasa za javno snabdevanje neće imati ekonomsko finansijske efekte na visinu tarifa i prosečnih cena prirodnog gasa za javno snabdevanje, navodi se na sajtu Srbijagas.

Podsećanja radi, u Srbiji je uz datu saglasnost Agencije za energetiku Republike Srbije, od 1. avgusta povećana cena prirodnog gasa. ,,Srbijagas’’ je obavestio da je za krajnje kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje cena sada viša za devet odsto.

Energetski portal

Srbiji odobrena kupovina struje iz Azerbejdžana po povoljnim uslovima

22.08.2022

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da je Srbiji odobren međudržavni sporazum o kupovini struje iz Azerbejdžana po povoljnim uslovima, prenela je eKapija.

Kako stoji u saopštenju pres službe Predsednika Srbije, Aleksandar Vučić je zamolio predsednika Alijeva za pomoć u obezbeđivanju dovoljnih količina električne energije.

On je u telefonskom razgovoru pozvao predsednika Alijeva da što pre poseti Srbiju, kako bi u godini u kojoj se obeležava važna godišnjica u srpsko-azerbejdžanskim odnosima, dali zamah saradnji, posebno u oblastima poput energetike i poljoprivrede, ističe se u saopštenju.

Vučić: Srbija od 1. novembra pod sankcijama za rusku naftu

Predsednik Srbije je, nakon sastanka sa predstavnicima Srba sa Kosova, govorio o organizaciji Evroprajda i mogućnosti otkazivanja te manifestacije te zaključio da nam je najlakše pričati o glupostima, prenosi Biznis.rs.

Pročitajte još:

“Pa da bismo pričali o glupostima, da ne bismo pričali o tome šta ćemo sa strujom, šta ćemo sa naftom, od 1. novembra nema više ruske nafte za nas, mi smo pod sankcijama. Da ne bismo pričali o gasu, o mazutu i uglju…”, rekao je Vučić.

Energetski portal

Grade se novi kilometri auto-puteva u Srbiji, da li se probijaju rokovi

22.08.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Florian Steciuk)

U deceniji za nama mapa puteva kroz Srbiju bitno je izmenjena. Mreža saobraćajnica bogatija je za 400 kilometara auto-puta i više od dve hiljade obnovljenih magistralnih i regionalnih puteva, a trenutno se radi na putnoj mreži vrednoj više milijardi evra. Izgradnja infrastrukturnih projekata i puteva od velikog je značaja za ekonomski razvoj jedne zemlje.

U Srbiji se gradi i projektuje više od 1.200 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Na severu zemlje intenzivni su radovi na Fruškogorskom koridoru, gde su najizazovniji za realizaciju most preko Dunava i tunel Iriški venac.

,,Uradili smo ulazni portal i u avgustu mesecu krećemo da radimo bušenje, to je otprilike 3,5 kilometra, 3.500 metara, dve cevi, negde 900 dana je neki optimalni vremenski period u kome bi te dve tunelske cevi mogle da budu probijene’’, kaže Aleksandar Antić iz „Koridora Srbije“.

Dvadeset pet meseci je bilo dovoljno da se dve obale Save kod Šapca spoje mostom od 1.350 metara na delu auto-puta Ruma–Šabac.

Na mostu se rade ograde, osvetljenje, dok su intenzivniji zemljani radovi na otvorenom putu dužine 21 kilometar. Prema očekivanjima iz „Koridora Srbije“, u septembru sledeće godine ta deonica biće puštena u saobraćaj.

,,Kada uradimo auto-put do Šapca, od Šapca do Beograda će se stizati za 40 do 45 minuta, kada uradimo i brzu saobraćajnicu do Loznice, od Lozice do Beograda će biti potrebno maksimum sat i 15. To značajno ubrzava život, otvara čitav niz perspektiva za ljude u ovom kraju’’, rekao je Antić.

Pročitajte još:

Deonica Novi Beograd–Surčin biće gotova na proleće

Iako su očekivanja da do kraja godine u saobraćaj bude puštena veza sa „Milošem Velikim“, deonica auto-puta Novi Beograd-Surčin, realno je da će prvi automobili tom trasom proći na proleće. Ta deonica, za razliku od ostalih projekata, prolazi kroz naseljeno, gradsko područje i zahteva posebnu tehnologiju izgradnje.

,,Već 6,5 kilometara je pod kamenim slojevima 0.60 i 0.30, to su slojevi preko kojih se sada polaže asfalt. Bukvalno, ovde je 6,5 kilometara kolovozne konstrukcije već spremno za asfaltiranje. Ulažemo velike napore da se ova deonica završi do kraja godine osim poddeonice dva koja sigurno neće biti u mogućnosti da se završi zbog objektivnih okolnosti, ali ja smatram da bi na proleće sve trebalo da bude rešeno’’, rekao je Miodrag Jocić iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ugovorena vrednost tog projekta iznosi 70,5 miliona dolara. Deonica se proteže od Vojvođanske ulice na Novom Beogradu do petlje Surčin. Milionska ulaganja u izgradnju putne infrastrukture radi umrežavanja Srbije otvaraju mnoge mogućnosti i stavljaju našu zemlju na listu mnogih investitora.

,,Putevi su preduslov za investicije, za jačanje ekonomije i ako pogledate da u okolnostima, kada je Evropa pred najvećim izazovima u svojoj modernoj istoriji, mi nismo obustavili radove ni na jednom od ovih strateških projekta, mi radimo na svih deset auto-puteva i brzih saobraćajnica i nećemo se zaustaviti’’, kaže ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Problemi koji utiču na tok izgradnje

Niz problema, kao što su eksproprijacija, vremenski uslovi ili nedostatak radne snage utiču na tok izgradnje što dovodi i do probijanja rokova.

,,Pre deset godina mi nismo gradili ni jedan kilometar, ne možete da očekujete da nema problema, ali mi uspevamo sve da prevaziđemo i uspevamo da završimo sve te projekte. Pogledajte samo obilaznicu oko Beograda, taj projekat se razvlači decenijama, mi ćemo ga u martu završiti. Istina, trebali smo u decembru, ali mi pričamo o tri meseca posle 30 godina. Slična situacija je i sa Preljina–Požega, slično je i sa Moravskim koridorom. Nijedan projekat nije lako završiti’’, kaže Momirović.

Prema najavama, deonica auto-puta od Pojata do Kruševca, koja je u sastavu Moravskog koridora čija je dužina 113 kilometara sa više od sto objekata, do kraja godine biće puštena u saobraćaj.

Moravski koridor spaja Rasinski, Raški i Moravički okrug i sedam gradova i opština, kao i Koridor 10 na istoku sa Koridorom 11 na zapadu.

Dnevno je angažovano nekoliko hiljada radnika, a radove izvodi tursko-američki konzorcijum „Behtel Enka“. Vrednost radova je 745 miliona evra.

Izvor: RTS

Jedna od najgorih suša u poslednjih 500 godina u Evropi, nivoi Dunava i Save mesecima na minimumu

21.08.2022

drought_suša — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Cosma)

Profesor Vladimir Đurđević, klimatolog sa Instituta za meteorologiju kaže za RTS da je jedna od najgorih suša u poslednjih 500 godina pogodila Evropu. Ističe da su nivoi naših velikih reka, Dunava i Save, mesecima na minimumu.

Klimatolog Vladimir Đurđević rekao je za RTS da su temperature od 40 stepeni i nevreme koje je usledilo u Zapadnoj Evropi prognozirani nekoliko dana unapred, ali da je neophodno efikasnije upozorenje za građane.

„Karika koja nedostaje je kako te prognoze efikasno saopštiti građanima, kako mogu relativno lako da budu upozoreni i da aktivnosti odlože za kasnije. Takvi sistemi postoje u Americi, kada građani dobijaju poruku upozorenja. Postoji incijativa da se takav sistem napravi globalno“, objašnjava Đurđević.

Dodaje da u preko 99 odsto slučajeva vremenske prognoze su dobre, te da jasno najavljuju nevreme.

„Preporuka za ljude kada vide da se dešava nešto neobično ili da dolazi do nagle promene vremena, pogledaju sajt RHMZ-a da li ima upozorenja. Ukoliko upozorenje postoji, građani treba da odlože svoje aktivnosti koje mogu da budu rizične“, savet je Đurđevića.

Pročitajte još:

„U junu i julu oboreni rekordi“

Klimatolog ističe da je ovo jedna od najgorih suša u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.

„U našoj zemlji imamo kratkotrajno olakšanje po pitanju suše. U nekim delovima Evrope to olakšanje se nije desilo. Suša još uvek nije gotova i zato ne možemo da kažemo da li je najgora ili jedna od najgorih, ali je sigurno jedna od najgorih u poslednjih 500 godina“, ističe Đurđević.

Ističe da su u junu i julu oboreni temperaturni rekordi. Objašnjava da osim meterološke, postoji hidrološka, poljoprivredna i socio-ekonomska suša.

„Suša se dugo razvija i traje, a posle je potrebno dugo vremena da se stvari vrate na pređašnje stanje. Ne može jedna epizoda padavina da reši sušu. Morali bismo da imamo nekoliko meseci padavina iznad proseka da bi se stvari vratile u normalu“, navodi Đurđević.

„Posledice ozbiljne i dugotrajne“

Klimatolog dodaje da će posledice zbog suše biti veoma ozbiljne, dugo osećati, kao i da će biti potrebno „nekoliko meseci suficita padavina da se vratimo u normalne tokove“.

„Nivoi naših velikih reka, Dunava i Save, mesecima se kreću na minimumu“, ističe Đurđević.

Kakve se temperature očekuju narednih dana

Klimatolog kaže da prognoze pokazuju da ćemo narednih nekoliko dana imati pauzu od visokih temperatura, ali da će se one vratiti u narednih desetak dana.

„Neće biti visoke vrednosti temperatura kao pre epizode sa padavinama, ali će biti više u odnosu na očekivane vrednosti. Temperature početkom septembra biće iznad proseka“, kaže Đurđević.

Izvor: RTS

Veliko interesovanje Kragujevčana za mere energetske efikasnosti

21.08.2022

radovi_fasada — Foto: Masonry photo created by jcomp - www.freepik.com

Javni poziv za sufinansiranje mera energetske efikasnosti u domaćinstvima na teritoriji Kragujevca završen je prošle nedelje, a na njega se prijavilo više od 370 domaćinstava, saopšteno je na sajtu grada.

Grad je za potrebe sufinasiranja mera energetske sanacije izdvojio 15 miliona dinara, koliko i Ministarstvo rudarstva i energetike, sa kojim je javni poziv raspisan. Po ovom javnom pozivu utrošeno je 26 miliona dinara, dok je četiri miliona opredeljeno za naknadni konkurs za postavljanje solarnih panela. Najveće interesovanje bilo je za zamenu stolarije, zatim za subvencije za izolaciju i zamenu kotlova.

Prema rečima Dejana Ružića, načelnika Gradske uprave za razvoj i investicije, Grad je izdvojio i dodatna sredstva zbog većeg broja zainteresovanih u odnosu na odobrena sredstva.

“Odlučili smo da obezbedimo dodatnih 2,6 miliona dinara kako bi pozitivno rešili sve zahteve sugrađana koji su ispunili uslove konkursa”, rekao je Ružić.

Pročitajte još:

Ono što je trenutno aktuelno je javni poziv Ministarstva zaštite životne sredine za zamenu kotlova na čvrsta goriva (ugalj i drva) kotlovima na gas i pelet. Konkurs je otvoren do 23. avgusta i konkurisanje je potpuno isto kao kod konkursa Ministartsva rudarstva i energetike. Obrasci se preuzimaju na okruglom šalteru ili sa sajta grada i dokumentacija je identična. Svi oni građani koji nisu dobili subvencije na upravo završenom konkursu Ministartsva rudarstva i energetike, mogu sada ponovo da konkurišu i obezbede subvenciju za zamenu kotlova. Ukupan budžet, podsetio je Ružić, je 10 miliona dinara.

Kako je najavljeno, i konkurs za solarne panele biće raspisan do kraja godine. Čekaju se instrukcije resornog ministarstva koje je i inicijator tog konkursa za subvencionisanje mera energetske efikasnosti.

Energetski portal

Usvojen Izveštaj o realizaciji Lokalnog plana upravljanja otpadom u Beogradu

21.08.2022

Gradski odbornici usvojili su Izveštaj o realizaciji Lokalnog plana upravljanja otpadom na teritoriji grada Beograda 2021–2030, za 2021. godinu, saopšteno je na sajtu grada.

Sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević istakla je da su tokom 2021. godine nastavljeni radovi na izgradnji postrojenja na deponiji u Vinči.

„Do kraja 2021. godine izgrađena je nova sanitarna deponija, gornja platforma sa lagunama za procedne i atmosferske vode, interne saobraćajnice i komunalne staze, administrativna zgrada, operativna platforma, deo zelenog pojasa, postrojenje za tretman neopasnog otpada – plato drobilično postrojenje, nova inertna deponija I faza i drugo. Dana 2. avgusta 2021. godine započeto je pružanje privremenih usluga od strane privatnog partnera“, rekla je sekretarka za zaštitu životne sredine.

Ona je dodala da su tokom 2021. godine završeni hitni radovi na sanaciji potporne građevine na deponiji „Vinča”.

Pročitajte još:

„Radovi su imali za cilj stabilizaciju klizišta na postojećoj deponiji komunalnog otpada u Vinči. Sanacija je bila neophodna jer se aktiviralo klizište deponovanog otpada, što je dovelo do oštećenja izvedenih radova i drenažnog sistema za prikupljanje procednih voda, koji je sastavni deo potporne građevine. Nastavljene su aktivnosti na izradi planske i tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje transfer stanica (TS) i centara za sakupljanje otpada sa postrojenjima za razdvajanje otpada, te su sprovedene aktivnosti radi izgradnje TS u Mladenovcu, TS u Rakovici, TS u Zemunu i centra za sakupljanje otpada sa postrojenjem za razdvajanje reciklabila na teritoriji GO Zemun“, rekla je Vilotijević.

Sekretarka je istakla da je u cilju dostizanja odgovarajućeg stepena reciklaže nastavljena izrada planova za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu u periodu 2019–2029. godine. Dodala je da su tokom 2021. godine nastavljene aktivnosti kako bi se obezbedili uslovi za izgradnju i opremanje prostora i objekata za odlaganje i tretman građevinskog otpada i otpada od rušenja i kabastog otpada.

„Prilikom sprovođenja mera sanacije divljih deponija uklonjeno je 7.482 m³ otpada. U cilju rešavanja problema sanacije postojećih divljih deponija, kao i prevencije nastanka novih, tokom 2021. godine realizovan je projekat ‘Mapiranje divljih deponija iz vazduha na teritoriji GO Palilula i GO Voždovac’. U 2021. godini, Sekretarijat je ukupno izdao šest dozvola za upravljanje otpadom na teritoriji grada Beograda. U fokusu su bile promocije, popularizacija, rad sa građanima i udruženjima radi podizanja javne svesti pravilnog postupanja sa otpadom“, precizirala je Vilotijević.

Kako je rekla, saradnja sa međunarodnim institucijama radi razmene iskustava i pružanja pomoći u upravljanju otpadom u Beogradu nastavljena je i u 2021. godini, te su doneti Akcioni plan za zeleni grad (GCAP) i Akcioni plan za održive izvore energije i klimu (SECAP).

Energetski portal

Cena struje na berzama divlja, evropske države najavljuju subvencije građanima

20.08.2022

struja_snabdevanje — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Transport gasa Severnim tokom biće obustavljen od 31. avgusta do 2. septembra zbog planiranih tehničkih radova, saopštio je „Gazprom“. Do kraja iduće godine norveška eletromreža neće naplaćivati tarife za prenos struje. I druge države pokušavaju da subvencijama pomognu građanima – ali ni to i ne ide lako jer cene na berzama divljaju.

Nemačka industrija koja u velikoj meri zavisi od gasa: proizvođači staklenih boca, čelika, lekova, hemikalija pa čak i perionica veša, već su u problemu i strepe od prekida rada. Kažu, i pre briselskog dogovora o štednji srezali su potrošnju, a za prelazak na drugo gorivo treba im vreme.

„Troškovi su ogromni, takve mere, to nije nešto što možemo da sprovedemo za pola godine ili godinu dana. Preduzeli smo razne mere i već uštedeli i do 20 odsto gasa, možemo da upravljamo elektranom samo ako imamo obezbeđeno snabdevanje. Ne možemo delimično da zatvorimo postrojenje, za nas je to uključeno ili isključeno“, rekao je Jan Ekerskorn, direktor kompanije „Cinkpauer Mekenhajn“.

Cena struje na Baltiku eksplodirala, Švedska najavljuje veće subvencije

Baltička berza struje ove sedmice je eksplodirala – struja u jednom času dostigla cenu od neverovatnih 4.000 evra za megavat-sat.

Prosečna cena za Litvaniju bila je rekordnih gotovo 830 evra, pa je zemlja pozvala regulatore Evropske unije da reaguju na tržištu električne energije. U strahu od još veće krize, preduzeća su zatražila od vlade da ograniči cenu i izvoz.

Pročitajte još:

„Treba pokrenuti ovaj problem na evropskom nivou. Ali ovo je samo jedan faktor. Drugi faktor je što trenutno, jednostavno fizički ne proizvodimo dovoljno struje. Država bi mogla da sve kapacitete i one što malo više zagađuju, kao što su gas i mazut – vrati na tržište“, naveo je Andrijus Romanovskis, predsednik litvanske poslovne konfederacije.

U Švedskoj najavljuju veće subvencije za struju kako bi zaštitili potrošače.

„Šveđani mogu biti sigurni da ćemo podržati domaćinstva i preduzeća, posebno ona koja su najteže pogođena. Želimo da uvedemo maksimalnu cenu električne energije, a to znači, najmanje 30 milijardi švedskih kruna za refundaciju struje za domaćinstvima“, rekla je premijerka Švedske Magdalena Anderson.

Ekonomisti ocenjuju da je povećanje dotacija kontraproduktivno, jer će dovesti samo do veće potrošnje struje.

Izvor: RTS

Hrvatska ukida PDV na solarne panele

20.08.2022

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

Vlada Republike Hrvatske na nedavno održanoj sednici, najavila je da će, uz sve mere za ublažavanje posledica energetske krize, ukinuti PDV na ulaganja u solarne panele.

Kako je objasnio Andrej Plenković, premijer Hrvatske, svi koji žele da investiraju u solarne panele, to će moći da urade bez PDV-a, ali nije precizirano ništa detaljnije.

“Tu ćemo ići sa stopom PDV-a od 0 odsto. Nakon konsultacija koje smo vodili proteklih dana to je jedna novost koju danas izgovaram”, rekao je on, navodi se u saopštenju Vlade.

Na ovaj način, vlada ove zemlje želi da dugoročno osigura snabdevanje električnom energijom.

Pročitajte još:

Plenković je podsetio da je Vlada ranije usvojenim paketom mera značajno sprečila rast cena energenata za građane, zaštitila socijalno ugrožene i smanjila PDV na toplotnu energiju i hranu.

Na istoj sednici Vlade doneta je odluka o izgradnji gasovoda Zlobin-Bosiljevo i povećanju kapaciteta LNG terminala na Krku, kako bi se povećala sigurnost snabdevanja gasom.

Energetski portal

1...268269270...1.539 Page 269 of 1.539

Pročitajte još:

Pročitajte j0š:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM