Home Blog Page 24

Centralna Evropa za pet godina povećala solarnu proizvodnju gotovo šest puta

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Tokom prethodnih pet godina u Centralnoj Evropi zabeležen je dvostruko brži razvoj solarne proizvodnje od proseka u Evropskoj uniji. Preciznije, Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka su u periodu od 2019. do 2024. godine proizvodnju iz solarne energije povećale za gotovo šest puta – sa 5 na 29 TWh.

Leto 2025. posebno je izdvojilo Mađarsku, koja je u junu obezbedila čak 42 odsto električne energije iz solara. Poljska je, takođe, zabeležila značajan rezultat u tom mesecu, kada je prvi put proizvela više struje iz obnovljivih izvora nego iz uglja. Češka je udvostručila proizvodnju iz solara i donela važnu odluku – legalizovala je agri-PV, čime je omogućeno postavljanje panela na poljoprivrednim površinama. Slovačka je, s druge strane, zbog višegodišnjeg moratorijuma na priključenje novih solarnih kapaciteta zaostajala, ali poslednje dve godine beleži ubrzanje.

Na ovakve rezultate snažno su uticali i programi podrške domaćinstvima koji su smanjili troškove instalacije, poput Mój Prąd u Poljskoj i Nová zelená úsporám u Češkoj. Dodatni podsticaj ovim programima bile su rastuće cene električne energije, što je dovelo do naglog porasta broja prozjumera, kojih je samo u Poljskoj do juna 2025. bilo više od 1,5 miliona.

Pročitajte još:

Porast udela solarne energije pratio je i pad udela uglja. Češka je prvobitni rok za gašenje termoelektrana pomerila sa 2038. na 2033. godinu. U Mađarskoj je udeo uglja prepolovljen, dok je Slovačka 2024. zatvorila poslednju elektranu na ugalj.

Ipak, ovi rezultati još uvek nisu dovoljni za ostvarenje ciljeva postavljenih za 2030. godinu. Kako ističe EMBER, dok EU predviđa da će 66 odsto struje dolaziti iz obnovljivih izvora, nacionalni planovi centralnoevropskih država ostaju skromniji: Češka 31 odsto, Mađarska 42 odsto, Poljska 51 odsto i Slovačka 26 odsto.

Najveći izazov sada je razvoj fleksibilnosti i skladištenja. Ilustrativan je primer Poljske, gde je u junu 2025. čak 12 odsto solarne energije moralo da bude obustavljeno zbog preopterećenja mreže.

Energetski portal

Forum održivog razvoja 2025 u Beogradu

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

U Beogradu će se 30. i 31. oktobra održati međunarodna konferencija Forum održivog razvoja 2025: Konkurentnost u turbulentnim vremenima. Događaj, koji će okupiti stručnjake, profesore, diplomate i predstavnike međunarodnih institucija, banaka i kompanija koje ulažu u održivost, organizuje Globalni forum za održivi razvoj uz podršku Privredne komore Srbije i Džadž biznis škole Univerziteta u Kembridžu.

Glavne teme konferencije biće usmerene na trgovinu u uslovima globalne neizvesnosti i načine na koje zemlje mogu očuvati ekonomsku stabilnost. Posebna pažnja biće posvećena i energetskom paradoksu – balansu između dekarbonizacije, energetske bezbednosti i konkurentnosti.

Na forumu će se govoriti i o ulozi veštačke inteligencije u podsticanju održivih inovacija, kao i o rizicima koje ona nosi. Jedna od ključnih oblasti biće prehrambeni sistemi – bezbednost hrane, pravičnost i održivost, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.

Na jednom od najznačajnijih panela učestvovaće glavni pregovarači Ciljeva održivog razvoja (SDGs) – Dejvid Donohju, Čaba Kereši i Mačarija Kamau. Među govornicima će biti i jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka za održivi razvoj, profesor Džefri Saks.

Više o učesnicima događaja pročitajte ovde. 

Forum održivog razvoja 2025 stavlja Beograd u epicentar globalne rasprave o zelenoj tranziciji i održivosti, pružajući domaćim kompanijama priliku da predstave svoja rešenja međunarodnoj zajednici i uspostave nove oblike saradnje.

Energetski portal

Severna Makedonija: 19.859 MWh električne energije iz OIE u avgustu zahvaljujući feed-in tarifama

Foto: Wikipedia/Vanilica

Prema podacima Nacionalnog operatora tržišta električne energije Severne Makedonije (MEMO), povlašćeni proizvođači iz sistema feed-in tarifa u Severnoj Makedoniji proizveli su u avgustu 2025. godine ukupno 19.859 megavat-sati električne energije iz obnovljivih izvora. Udeo ove energije u ukupnoj potrošnji zemlje iznosio je 4,43 odsto.

Najveći doprinos dale su dve vetroelektrane sa proizvodnjom od 11.708 MWh, dok su male hidroelektrane generisale 3.206 MWh, solarne elektrane 1.862 MWh, a pet postrojenja na biogas i biomasu 3.084 MWh.

Ukupni instalisani kapacitet povlašćenih proizvođača iznosi 177,8 megavata, a MEMO je zadužen i za balansiranje njihove proizvodnje.

Pročitajte još:

Severna Makedonija je sistem feed-in tarifa uvela još 2007. godine, čime je postala jedna od prvih zemalja u regionu koja je omogućila podsticaje za obnovljive izvore. Tarife su revidirane 2010. i 2013. godine, a u međuvremenu su privukle niz investicija u male hidroelektrane, solare, vetar i biogas.

Samo u prethodne dve godine, kapacitet OIE povećan je za preko 550 MW, čime je Severna Makedonija napravila snažan iskorak ka zelenoj tranziciji.

Među najvećim projektima ističe se vetropark Bogdanci, koji je pionirski vetroenergetski kompleks u zemlji i do danas ostaje ključni simbol energetske tranzicije. Paralelno, razvijaju se i projekti poput planirane hidroelektrane Boškov Most snage 71,5 MW, dok država priprema novi zakon o obnovljivim izvorima koji bi doneo tržišne premije i net-metering, otvarajući prostor i za veći angažman domaćinstava i manjih proizvođača.

Energetski portal

Centri za energetsko savetovanje: Znanje kao valuta klimatske politike

Foto: GIZ

Prilike za promenu se nekad otvaraju samo u vreme krize. Klimatske promene jesu kriza koja nas je primorala da konačno promenimo loše energetske navike i podignemo nivo energetske kulture. Energetska tranzicija je, kao stub klimatske politike, postala važna ne samo za velike organizacije i sisteme već i za domaćinstva i preduzetnike. 

Bujične poplave i toplotne talase javnost danas povezuje sa još direktnijim troškovima energetskog rasipništva, zavisnosti od fosilnih goriva i energetskog siromaštva, kao što su zdravstveni troškovi zagađenja vazduha i sve viši računi za struju i druge energente. Razumljivo, raste zainteresovanost građana za zamenu prozora i stolarije na stambenim objektima, za modernije, čistije i efikasnije uređaje za grejanje i hlađenje, za mogućnost da samostalno proizvode energiju za sopstvene potrebe, i to iz obnovljivih izvora. 

Međutim, za razliku od velikih kompanija, koje imaju sopstvene resurse da pribave neophodna znanja o novim tehnologijama i isplativosti investicija – veliki broj građana i malih preduzetnika ipak ne poseduje neophodna znanja i resurse za informisano odlučivanje. Programi javnih subvencija koje već nekoliko godina zajednički sprovode Vlada Republike Srbije i lokalne samouprave često pretpostavljaju posedovanje tehnoloških i drugih neophodnih znanja koje mnogi korisnici subvencija tek treba da steknu. 

Vest o otvorenim javnim konkursima sporije dopire do mnogih domaćinstava u ruralnim zajednicama. Često građani kojima je pomoć najpotrebnija ne poseduju raspoloživa finansijska sredstva neophodna za sopstveno učešće u troškovima zamene uređaja i stolarije. Mnogi žive u objektima koji ne zadovoljavaju zahtevane kriterijume ovih poziva.

Građani i preduzetnici koji poseduju finansijske kapacitete i želju za ulaganje u solarnu energiju, često naprave grešku zato što predimenzionišu solarne elektrane. Zbog takve greške isplativost ovih sistema je ispod očekivane. 

U FOKUSU:

Jedan broj opština i gradova u Srbiji razumeo je da njihovim sugrađanima i preduzetnicima treba mesto učenja i informisanja, mesto razumevanja i podrške uz koju će moći samostalno da donose ispravne i informisane odluke. Užice, Knjaževac i Bačka Palanka otvorili su krajem prošle godine svoje Centre za energetsko savetovanje, nudeći na jednom mestu odgovore na brojna pitanja građana. Ova energetska savetovališta ne prodaju uređaje, ne dele račune, već pomažu ljudima da shvate – šta i kada im se isplati i kako da se uključe. 

Centri za energetsko savetovanje predstavljaju mehanizam povezivanja javnih politika sa svakodnevnim životom građana. Njihova uloga obuhvata informisanje, tumačenje relevantnih propisa i smernica, usmeravanje korisnika ka dostupnim rešenjima, kao i pružanje stručne podrške. S obzirom na kompleksnost ciljeva koje ovi centri nastoje da ostvare, njihovo delovanje zasniva se na saradnji sa institucijama državne uprave, privatnim sektorom i organizacijama civilnog društva. Poseban značaj ima uključivanje lokalnih aktera koji poseduju relevantna znanja i iskustva u oblasti energetske efikasnosti i održivog razvoja. Tako je nedavno otvaranje knjaževačkog centra za energetsko savetovanje bila prilika da se pozovu preduzeća koja plasiraju proizvode i usluge za unapređenje energetske efikasnosti da u prostorijama centra – Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Opštine Knjaževac, zainteresovanim građanima i preduzetnicima prezentuju svoja tehnička rešenja, proizvode i usluge.

GIZ

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE

Novi korak Hrvatske u energetskoj politici – osnovano Veće za energetiku

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Odlukom ministra privrede Hrvatske, Ante Šušnjara, početkom ovog meseca osnovano je Veće za energetiku. Njegov zadatak je provođenje i koordinacija energetske politike, praćenje i izveštavanje o merama iz Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, ostvarivanje strateških ciljeva energetskog razvoja, kao i kreiranje smernica za budući energetski razvoj.

Kako navode za Energetski portal iz ovog ministarstva, osim ministra Šušnjara, članovi Veća dolaze iz Ministarstva zaštite životne sredine i zelene tranzicije, Ministarstva prostornog uređenja, građenja i državne imovine, Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, Ministarstva privrede, kao i Kancelarije predsednika Vlade Republike Hrvatske.

Članovi uključuju i predstavnike kompanija i agencija iz energetskog sektora, među kojima su Hrvatska elektroprivreda d.d., HEP Operator distribucijskog sistema d.o.o., Hrvatski operator prenosnog sistema d.d., Hrvatski operator tržišta energije d.o.o., Hrvatska energetska regulatorna agencija, Jadranski naftovod d.d., PLINACRO d.o.o. kao i Agencija za ugljovodonike

Za potrebe rada Veća, ministar će po potrebi imenovati stručne radne grupe za pojedina područja energetske politike.

Energetski portal

Konkurs za umetničku izložbu „Transparentno: Ne kupuj – stvaraj!“

Foto: Mladi istraživači Srbije

Mladi istraživači Srbije raspisali su konkurs za učešće na umetničkoj izložbi „Transparentno: Ne kupuj – stvaraj!”, koja će biti održana krajem novembra u Beogradu.

Nakon prošlogodišnje izložbe „Ne kupuj – stvaraj! Pokloni kreativnost”, posvećene kreativnom korišćenju otpada, i ovog puta u fokusu je apciklaža – umetnička tehnika koja odbačenim materijalima daje novu vrednost i značenje. Ovogodišnja tema inspirisana je staklom, materijalom koji je u isto vreme lomljiv i izdržljiv, svakodnevan i simboličan. Poseban umetnički motiv predstavlja i „kapljica princa Ruperta” – staklena forma koja spaja snagu i krhkost u jedinstvenom obliku.

Organizatori ističu da transparentnost u umetnosti nije samo estetski princip, već i poziv na iskrenost, ranjivost i povezivanje. Cilj izložbe je da prikaže kako umetnost može da osvetli skrivene slojeve svakodnevice i omogući drugu šansu materijalima koji bi inače završili na deponijama.

Pročitajte još:

Na konkurs se mogu prijaviti umetnici i umetnice koji stvaraju na teritoriji Srbije, koriste apciklirane materijale i žele da eksperimentišu sa pojmovima prozirnog, lomljivog, trajnog, skrivenog i otkrivenog, navodi se u saopštenju udruženja Mladi istraživači Srbije.

Rok za prijave je 20. oktobar 2025. godine, dok će tačan termin i lokacija izložbe u Beogradu biti naknadno objavljeni na društvenim mrežama udruženja.

Detalji konkursa i uslovi prijave dostupni su ovde, a dodatne informacije možete dobiti putem mejla: ekosistem@mis.org.rs

Konkurs i izložba organizuju se u okviru kampanje #Transparentno, koju Mladi istraživači Srbije sprovode uz podršku Švedske.

Energetski portal

Kako funkcioniše cena ugljenika i zašto je korisna

Foto-ilustracija: Pixabay/ BurkhardLueling

Uvođenje cene na emisije, odnosno stavljanje cene na zagađenje, jedan je od najefikasnijih alata za borbu protiv klimatskih promena, koji pomaže smanjenju emisija, jača energetsku nezavisnost i podržava ljude i regione tokom zelene tranzicije.

EU planira da od 2027. godine uspostavi ETS2 koji će pokrivati emisije iz drumskog saobraćaja i zgrada, što bi trebalo da doprinese da veći deo ekonomije učestvuje u zelenoj tranziciji.

Od osnivanja Sistema trgovanja emisijama EU (EU ETS), pre 20 godina smanjene su emisije iz proizvodnje električne i toplotne energije, kao i industrije za 50 odsto. Samo u 2024. emisije su pale za pet odsto u odnosu na prethodnu godinu.

ETS svake godine smanjuje maksimalni dozvoljeni nivo emisija, šaljući jasne signale kompanijama da se isplati ulagati u čiste tehnologije. Takođe, omogućava fleksibilnost u izboru puta za smanjenje emisija, podstičući različite inovacije u energiji, materijalima i transportu.

Sistem podstiče industrijsku modernizaciju i investicije u zelene tehnologije. EU je postala globalni lider u vetroenergiji, proizvodnji elektrolizera i toplotnih pumpi, sa izvozom zelenih tehnologija u vrednosti od 90 milijardi evra u 2024.

Ekonomski rast

Fond za inovacije i Fond za modernizaciju finansiraju se prihodima od ETS-a. Fond za inovacije je jedan od najvećih svetskih programa finansiranja čistih tehnologija – od 2021. uloženo je oko 12 milijardi evra u skoro 200 projekata.

Uvedeni su mehanizmi za sprečavanje „curenja ugljenika“,  besplatnih dozvola koje se daju nekim industrijama u prelaznom periodu i Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM).

Pročitajte još:

Do 2030. moglo bi nastati preko milion novih poslova u čistoj industriji, energetskoj efikasnosti i zelenom transportu.

Energetska nezavisnost

EU je u 2024. potrošila skoro 400 milijardi evra na uvoz fosilnih goriva. U 2023. skoro polovina električne energije u EU poticala je iz obnovljivih izvora, a uz nuklearnu – skoro 70 odsto je proizvedeno bez emisija.

Čistiji vazduh

Manja upotreba fosilnih goriva znači smanjenje emisija sumpornih oksida, azotnih oksida i čestica PM2.5. Time se smanjuju astma, respiratorne i kardiovaskularne bolesti, kao i prevremene smrti, posebno u urbanim sredinama. 

Prihodi od ugljenika

Socijalni klimatski fond (2026–2032) raspolaže sa najmanje 86,7 milijardi evra za izolaciju domova, čistu mobilnost i pristupačnu energiju za najranjivije. ETS je državama članicama doneo više od 200 milijardi evra prihoda, koji se ulažu u javni prevoz, energetski efikasno stanovanje i modernu infrastrukturu. Fond za modernizaciju ulaže u energetske sisteme u 13 država centralne, istočne i južne Evrope – do sada preko 19 milijardi evra.

Ekonomska opravdanost

Zagađivači plaćaju cenu svojih emisija, dok se prihodi usmeravaju ka podršci domaćinstvima i državama kojima je pomoć najpotrebnija. Na taj način tranzicija ka čistoj energiji postaje pravednija i dostupnija svima.

Oporezivanje ugljenika već postoji u Kini, Južnoj Koreji, Novom Zelandu, Kanadi i nekim američkim državama, dok ga razvijaju Brazil, Turska, Japan, Indija i druge zemlje. Prema Svetskoj banci, preko 80 država ima ovakav sistem, koji obuhvata polovinu globalnih emisija iz elektroenergetike.

Energetski portal

Morska trava Sargassum – prirodni saveznik u vremenu klimatskih promena

Foto-ilustracija: Unsplash (Thor Tryggvason)

Morska trava naziva se i plućima mora, jer proizvodi kiseonik putem fotosinteze i apsorbuje ugljen-dioksid. Osim toga, pruža dom brojnim morskim vrstama, pomaže u prečišćavanju vode i stabilizuje morsko dno, smanjujući eroziju obala.

U svetu klimatskih promena, naučnici su prepoznali potencijal morske trave Sargassum, koja prirodno raste u toplijim, subtropskim okeanskim područjima. Brz rast ove vrste čini je moćnim saveznikom u borbi protiv klimatskih promena.

Britanska kompanija Seafields razvija farme Sargassum u otvorenom okeanu, blizu obale, sa ciljem da postane globalni lider u proizvodnji biomase morske trave i uklanjanju velikih količina CO₂ iz atmosfere. Farme koriste prirodne okeanske vrtloge za rast morske trave, dok posebni sistemi omogućavaju celogodišnju proizvodnju, obezbeđujući stabilno i pouzdano snabdevanje industrije.

Pročitajte još:

Farme će se postepeno širiti modularno, dok ukupna površina ne dostigne oko 94.000 km² – nešto više od površine Portugala. Takav obim omogućava kompaniji da proizvodi velike količine sirovine za svoje partnere, koji od Sargassuma prave bioplastiku, bio-gnojiva, vegansku kožu, biogoriva i drugo, zamenjujući fosilna goriva i smanjujući emisije metana iz truljenja morske trave.

Projekti Seafields takođe doprinose zaštiti obala i obalnih ekosistema, jer sprečavaju taloženje morske trave na plažama, i otvaraju radna mesta u lokalnim zajednicama, posebno u ekonomijama u razvoju.

Energetski portal

Bliži se vodeći događaj IEG-a za Evropu, Afriku i mediteranski region u Italiji

Foto: KEY – The Energy Transition Expo

KEY – The Energy Transition Expo nastavlja svoj razvojni put. Ovaj događaj IEG-a, koji je vodeći u Evropi, Africi i mediteranskom regionu kada je reč o energetskoj tranziciji i efikasnosti, biće održan po četvrti put u potpuno samostalnom formatu od 4. do 6. marta 2026. godine u Rimini Expo Centru.

Cilj je dodatno jačanje međunarodne pozicije sajma, potvrđujući njegovu ulogu kao ključnog mesta okupljanja globalne zajednice sektora. KEY predstavlja stratešku globalnu mrežu posvećenu dekarbonizaciji, pružajući prostor za predviđanje budućih trendova, prepoznavanje promena i anticipiranje novih potreba tržišta.

KEY 2026 će nastaviti da podstiče susrete i dijalog između ključnih aktera energetskog sektora, kao i saradnju sa institucijama, radi stvaranja partnerstava koja mogu ubrzati energetsku tranziciju. Takođe, pružiće jedinstvenu priliku kompanijama i stručnjacima da se upoznaju sa najnovijim tehnologijama i inovacijama koje doprinose smanjenju potrošnje energije i ekološkog otiska.

Uz bogat i raznovrstan konferencijski program, događaj će ponuditi edukaciju, stručne informacije i prilike za profesionalni razvoj, obrađujući najaktuelnije teme iz energetskog sektora.

Međunarodni fokus

Jedan od glavnih ciljeva sledećeg izdanja jeste jačanje međunarodne dimenzije događaja. KEY 2026 će nastaviti da se posebno fokusira na afrički kontinent, pre svega na zemlje severne i podsaharske Afrike, ali i na Tursku i Evropu, sa naglaskom na Nemačku, Španiju, Veliku Britaniju, Poljsku, Srbiju i balkanski region.

Ova strategija je podržana i trodnevnom promotivnom turnejom, tokom koje su KEY i Ecomondo 2025 predstavljeni:

  • 8. jula u Kairu,
  • septembra u Beogradu,
  • septembra u Varšavi.

Novi raspored – ceo Expo Centar na raspolaganju

Po prvi put, KEY će zauzeti ceo prostor Rimini Expo Centra, čime se dodatno ističe jedinstveni integrisani koncept događaja. Novi raspored biće podeljen u sedam jasno prepoznatljivih, ali međusobno povezanih tematskih oblasti, uključujući:

  • Fotovoltaiku
  • Vetroturbine
  • Skladištenje energije
  • Energetsku efikasnost
  • Električnu mobilnost
  • Održive gradove
  • HYPE – Hydrogen Power Expo, u saradnji sa Hydrogen & Fuel Cells i Hannover Fairs International GmbH, ogrankom Deutsche Messe AG, posvećen hidrogenu
Foto: KEY – The Energy Transition Expo

Specijalne tematske oblasti:

  • Su.port – Sustainable Ports for Energy Transition
    Fokus na značaju elektrifikacije luka i obala za održivost pomorskog sektora, hladno napajanje (cold ironing), kao i luke kao logističke centre za montažu i održavanje plutajućih postrojenja obnovljivih izvora energije, te skladištenje i transport vodonika.
  • Innovation District
    Predstavljanje inovativnih startapova i malih i srednjih preduzeća iz Italije i sveta, odabranih kroz Call for Start-ups. U okviru ove zone biće realizovan i projekat Green Jobs&Skills, koji spaja ponudu i potražnju za radnim mestima u sektoru održivih veština. Na sajmu će biti dodeljena Lorenzo Cagnoni Innovation Award nagrada:

– trima startapovima sa najvećim inovativnim potencijalom,

– kao i sedmorici izlagača sa najnaprednijim projektima, po jednom iz svake tematske oblasti.

Energetska efikasnost u centru tranzicije

Energetska efikasnost, kako u industrijskom tako i u stambenom sektoru, biće u središtu pažnje. Ona predstavlja ključni faktor koji omogućava uspešnu energetsku tranziciju.

U proširenom i unapređenom sektoru za energetsku efikasnost, posebni prostori biće posvećeni:

  • Sustainable Building District, u partnerstvu sa Green Building Council Italia,
  • Federcostruzioni, novom partneru koji okuplja najvažnije proizvodne kategorije građevinske industrije, infrastrukture, materijala, inženjeringa i sistema, te dovodi kompletnu italijansku građevinsku industriju na događaj.

Drugi Call for Papers – Naučna podrška tranziciji

KEY aktivno podržava istraživanja i naučni rad u oblasti održivog razvoja. Po drugi put je pokrenut Call for Papers, otvoren za univerzitete, kompanije, istraživačke institucije i udruženja, čak i one koji nisu među izlagačima.

Biće odabrano 25 najkvalitetnijih radova, koji će biti objavljeni u posebnom izdanju naučnog časopisa QualEnergia Science, a koje izdaje Editoriale La Nuova Ecologia uz podršku IEG-a. Ovo posebno izdanje biće zvanično predstavljeno tokom sajma KEY 2026.

KEY CHOICE – Otključavanje budućnosti PPA ugovora

Pre samog događaja, 3. marta 2026. godine, održaće se KEY CHOICE – Unlock the future of PPAs, B2B događaj posvećen Power Purchase Agreements (PPA). Organizuje ga IEG u saradnji sa Elemens, a održaće se u Palacongressi Conference Centru u Riminiju.

DPE – International Electricity Expo

Paralelno sa sajmom KEY, biće održan i DPE – International Electricity Expo. Organizator je IEG, u saradnji sa Udruženjem za distribuiranu proizvodnju – motori, komponente i generatori (konfederacija ANIMA Confindustria) i ANIE Federacijom. DPE je posvećen kompletnom ekosistemu proizvodnje, prenosa, distribucije, sigurnosti i automatizacije električne energije.

Informacije o događaju KEY 2026

  • Kvalifikacija: Međunarodni sajam
  • Organizator: Italian Exhibition Group S.p.A.
  • Periodičnost: Godišnji događaj
  • Izdanje: 4.
  • Datum održavanja: 4–6. mart 2026.
  • Email: keyenergy@iegexpo.it
  • Website: www.key-expo.com
  • Facebook: KEY Expo
  • Instagram: @key_expo
  • LinkedIn: KEY Energy

Energetski portal

Ministarstvo poljoprivrede najavljuje službene kontrole bez najave – u toku javna rasprava

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Cotton)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obaveštava javnost da je otpočela javna rasprava o Nacrtu zakona o službenim kontrolama.

Javna rasprava biće sprovedena od 10. do 30. septembra 2025. Primena zakona predviđena je od 1. marta 2026. godine.

Predlog uvodi sistem provera kroz ceo lanac proizvodnje hrane u zemlji – od njive do trpeze – kao i kontrolu hrane iz uvoza, sa ciljem da se nadzor vrši racionalno i efikasno, a da hrana bude bezbedna i odgovarajućeg kvaliteta.

Dakle, ključna novina koju zakon donosi jeste ta da će službene kontrole biti sprovođene bez prethodne najave, osim u slučajevima gde je najava neophodna i opravdana za potrebe sprovođenja same službene kontrole, i takođe, resorno ministarstvo ukazuje na to da se u oblastima na koje se primenjuju službene kontrole neće primenjivati Zakon o inspekcijskom nadzoru. Na ovaj način biće pojačana efikasnost i otkrivanje eventualnih nepravilnosti u realnom stanju, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. ukazuje na to da se u oblastima na koje se primenjuju službene kontrole neće primenjivati Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Nacrt, između ostalog, uređuje zahteve za životinje i robu koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu, a biće uspostavljen i informacioni sistem u oblasti službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Energetski portal

Mađarska razvija nova skladišta energije za stabilniju mrežu

Foto-ilustracija: Unsplash (green-voltaics-energy)

Mađarska se poslednjih godina našla među evropskim državama koje ubrzano šire kapacitete solarne energije. Prema podacima iz saopštenja Ministarstva energetike, udeo solarnih panela u ukupnoj proizvodnji dostigao je četvrtinu domaćih potreba. Ipak, to otvara naredna pitanja – tokom sunčanih dana zemlja ne mora da uvozi, već može i da izvozi struju, ali za stabilnost sistema presudno postaje skladištenje viškova i modernizacija mreže.

Kao jedno od rešenja, zemlja se okreće razvoju baterijskih skladišta. U Budimpešti je nedavno pušten u rad novi objekat kompanije E.ON u naselju Šoroksar, čiji sistemi mogu da uskladište 5,5 megavat-sati energije i da u mrežu isporuče snagu od 2,5 megavata. Reč je o dvostruko većem kapacitetu u odnosu na prethodna rešenja, a tehnologija hlađenja i daljinskog nadzora omogućava efikasniji rad.

E.ON Mađarska je energetska kompanija koja upravlja delovima distributivne mreže u zemlji, snabdeva domaćinstva i privredu električnom energijom i gasom, i razvija infrastrukturu za integraciju obnovljivih izvora. Takođe je jedan od ključnih partnera države u modernizaciji mreže i uvođenju baterijskih skladišta, što se direktno vezuje za saopštenje Ministarstva energetike – otvaranje novog objekta u Šoroksaru upravo je deo njihove investicije kojom se obezbeđuje skladištenje viška solarne energije i stabilnije snabdevanje.

Poslednjih godina država je izdvojila više od 160 milijardi forinti (410 miliona evra) za razvoj mreže, dok je otvoren i tender vredan 62 milijarde za proširenje kapaciteta skladištenja. Nova investicija u Šoroksaru, vredna preko 784,5 miliona forinti (dva miliona evra), delimično je finansirana iz Fonda za oporavak i otpornost EU.

Energetski portal

Holandska inovacija: ekološke palete od kokosove ljuske

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Obavljanje poslova u logistici i transportu robe gotovo je nezamislivo bez upotrebe drvenih paleta. Godišnje se širom sveta koriste milioni ovih paleta, ali njihovo poreklo često dovodi u pitanje ekološki uticaj. Iako neki dobavljači koriste drvo iz šuma održivog uzgoja, mnoge palete dolaze iz nelegalne seče, a neke imaju i jednokratnu upotrebu.

Kako bi se ponudilo održivije rešenje, holandska kompanija CocoPallet International BV razvila je inovativne palete za izvoz koje su potpuno ekološke i cirkularne. Palete se prave od kokosove ljuske koja bi inače završila kao biootpad. Za razliku od klasičnih drvenih paleta, ove su ISPM-15 usklađene, što znači da nisu potrebne hemijske obrade.

Palete su potpuno biorazgradive, a njihov životni ciklus ne završava se upotrebom. Nakon upotrebe mogu se samleti i koristiti kao organska zemlja, zamenjujući treset. Njihova čvrstoća omogućava višekratnu upotrebu, što dodatno smanjuje ekološki otisak.

Osim što doprinosi očuvanju prirode, ova inovacija ima značaj i za lokalne zajednice u zemljama proizvođačima kokosa. Ono što je ranije predstavljalo biootpad sada dobija novu ekonomsku vrednost, jer se čak više od 80 odsto kokosovih ljuski inače baca ili spaljuje.

Palete se proizvode pomoću toplote i pritiska, uz korišćenje prirodnog lepka dobijenog iz lignina, što znači da nisu korišćene sintetičke smole ni hemikalije.

Energetski portal

Pesme iz dubina – šta nam govore kitovi

Foto-ilustracija: Freepik (AI image generation)

Zamislite da jednog dana možemo da razumemo komunikaciju kitova u dubinama okeana. Za mene ne postoji biće na planeti koje me više očarava od ovih sisara koji našom planetom plivaju milionima godina. Nažalost, mnoge vrste kitova danas spadaju u ugrožene ili su blizu toga da postanu. Čovek i ovde ima svoj snažan uticaj, imajući u vidu da glavne pretnje predstavljaju sudaranje kitova sa brodovima, zagađenje bukom, klimatske promene i zagađenje plastikom.

Možda zagađenje bukom ne razumemo kao ozbiljnu pretnju, ali ona to jeste. Kitovi ne pričaju kao mi, ali njihov jezik je daleko složeniji nego što bismo mogli da zamislimo. Koriste niz tonova, koje se opisuju kao podvodne pesme – koje mogu trajati satima. Svaka pesma prenosi informacije – o identitetu, emocijama, mestima za hranjenje ili njihovim društvenim vezama. Ipak, industrijski zvukovi ometaju komunikaciju kitova. Možda ne osećamo buku okeana, ali za kitove ona može biti razorna – ometa njihove razgovore i svakodnevni život.

Važno je da razumemo šta kitovi komuniciraju, kako bismo mogli da pomognemo očuvanju ove vrste, pre nego što utihne. Koliko je njihova komunikacija važna govori podatak da su naučnici primetili da su plavi kitovi postali znatno tiši, što je ozbiljan pokazatelj negativnih promena u morskim ekosistemima.

Ono što je nekada izgledalo kao naučna fantastika, danas nam je vrlo blizu. Project CETI (Cetacean Translation Initiative), pionirska međunarodna inicijativa koja spaja biologiju, lingvistiku, robotiku i veštačku inteligenciju, pokušava da otkrije tajne jezika jedne vrste kita – ulješara (Physeter macrocephalus).

Projekat je pokrenut 2020. godine, sa pažnjom na ovu vrstu koja živi u vodama Kariba, posebno oko Dominike. Ovi kitovi koriste jezik koji može da se opiše kao kodovi – kratki zvučni nizovi u komunikaciji. Kako objašnjavaju naučnici, ovi signali kriju pravi jezik, složen i sa obrascima koji podsećaju na ljudsku fonetiku.

Dosadašnja istraživanja su, uz korišćenje savremenih alata i ogromne baze podataka, došla do otkrića da kitovi koriste nešto poput fonetskog alfabeta, pa čak i ukrase u komunikaciji. Podaci se prikupljaju kroz podvodne slušne stanice i dronove koji bezbedno i neosetno postavljaju senzore na kitove. Pored toga, koriste se i podvodni glajderi koji ih prate tokom putovanja. Veštačka inteligencija ima ulogu da dešifruje značenje zvukova.

Posebnost projekta jeste što uključuje i lokalne zajednice, kroz programe davanja stipendija mladim istraživačima, obrazovne inicijative, umetničku saradnju i druge načine koji spajaju nauku i kulturu.

Projekat teži da promeni naš odnos prema životinjama i prirodi, podsećajući nas da one imaju svoje jezike. Neki od njih su nam već razumljivi, dok drugi, poput jezika kitova, zahtevaju strpljenje i trud da bismo ih shvatili. Oni koji ne žele da ostanu gluvi za njega, kroz razumevanje jezika kitova, otvaraju put ka njihovoj zaštiti i opstanku.

Katarina Vuinac

Kina carinama na evropsku svinjetinu uzvraća udarac zbog električnih vozila?

Foto-ilustracija: Unsplash ( Buddy AN )

Kina je odlučila da od 10. septembra uvede privremene antidamping carine na uvoz svinjskog mesa i prerađevina iz EU, u rasponu od 15,6 do čak 62,4 odsto. Odluka dolazi nakon jednogodišnje istrage kojom su vlasti u Pekingu utvrdile da evropski proizvođači navodno prodaju svinjetinu po dampinškim cenama i time štete domaćoj industriji.

Odgovor na evropske carine za električna vozila?

Iako je odluka formalno obrazložena zaštitom kineskog tržišta, u evropskim krugovima proizvođača tumači se pre svega kao uzvraćanje udarca. Podsećamo, Evropska unija je ranije uvela više carine na uvoz električnih vozila iz Kine, tvrdeći da Peking subvencioniše svoju autoindustriju i time narušava tržišnu konkurenciju. Takva praksa omogućava kineskim proizvođačima da ponude vozila po znatno nižim cenama, što evropske kompanije, koje posluju bez državnih subvencija ili sa znatno manjom podrškom, ne mogu pratiti. Zbog takve prakse, uvedene su carine, kako domaća evropska autoindustrija ne bi bila sasvim skrajnuta, jeftinijim kineksim vozilima, te se ističe da takvi uslovi više ne predstavljaju “slobodno tržište”, već tržište u kojem jedna država veštački stvara prednost domaćim proizvođačima.

Što se tiče Kine, kako navode svetksi mediji, već je pokretana slična istraga protiv nekih evropskih proizvoda, što pokazuje da trgovinski sukob između dve strane poprima sve šire razmere.

Najveći udar osetiće farmeri i izvoznici iz zapadnog dela kontinenta – Danske, Holandije, Nemačke, Belgije, ali i Španije – zemalja koje su najveći snabdevači kineskog tržišta. 

Iako su sadašnje kineske carine privremene i važe do decembra, očekivanja da će se sukob brzo razrešiti su mala, čak iako su mere privremene – do kraja godine. 

Energetski portal

Novi konkursi za pčelare u Somboru

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Karits)

Gradsko veće grada Sombora prihvatilo je na sednici predlog za raspisivanje Konkursa (javnog poziva) za dodelu sredstava za nabavku novih pčelinjih društava, opreme za pčelarstvo i nabavku vozila i prikolica za transport pčelinjih društava poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela na teritoriji Grada Sombora u 2025. godini.

Kako se navodi na sajtu Grada Sombora, za ovaj Konkurs predviđen je budžet u iznosu od 1.600.000 dinara, a pravo na učešće imaju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, sa teritorije Grada Sombora i koja se bave uzgojem pčela i proizvodnjom meda.

Pored toga, prihvaćen je i predlog za Konkurs (javni poziv) za dodelu sredstava udruženjima pčelara na teritoriji Grada Sombora u 2025. godini. Za ovaj Konkurs opredeljeno je 1.400.000 dinara, dok je maksimalan iznos bespovratnih sredstava po udruženju koje konkuriše i po jednoj prijavi 400.000 dinara 

Istaknuto je da će konkursi biti objavljeni do kraja nedelje na zvaničnom sajtu Grada Sombora, uz sve informacije o uslovima i načinu prijave. 

Gradsko veće prihvatilo je i predlog Rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje ova dva konkursa. 

Energetski portal

Čak 60 odsto punjača u tri države: Sledi strateški dijalog o auto-industriji u Briselu

Foto-ilustracija: Unsplash (jeffrey correa)

Evropski auto-sektor suočava se sa višeslojnim izazovima koji pritiskaju konkurentnost i otpornost – tržište EU i dalje je ispod nivoa pre COVID-a, sa oko tri miliona vozila manje na putevima nego 2019. godine, dok je prosečna starost putničkog vozila porasla na 12,5 godina (2023.) sa 10,9 (2013.). Troškovi energije su znatno viši nego kod rivala (industrijska struja u Evropi ≈151 odsto skuplja nego u SAD i 114 odsto nego u Kini), udeo EU u globalnoj proizvodnji automobila pao je sa ~22 odsto (2015.) na ~15 odsto (2024.), a dodatni pritisak dolazi od tarifa glavnih partnera. Lanac snabdevanja ostaje ranjiv zbog oslonca na Aziju. Infrastruktura je koncentrisana – gotovo 60 odsto javnih punjača nalazi se u samo tri države (Francuska, Nemačka, Holandija), govore podaci o stanju industrije na sajtu Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA) .

Uprkos tome, proizvođači iz EU ostaju u igri tranzicije: na tržištu je dostupno preko 290 modela sa nultom emisijom (članovi ACEA), uz nova izdanja i investicije u proizvodnju baterija. Pristupačnost se vidljivo popravlja — broj ZEV modela ispod 30.000 evra porastao je sa sedam (u isto vreme 2024) na 20 danas. Sve zajedno slika stanja puna je kontrasta.

Pročitajte još:

S tim u vezi, Evropska komisija u petak, 12. septembra, u Briselu nastavlja Strateški dijalog o budućnosti automobilske industrije sa predstavnicima sektora, uz učešće predsednice Evropske Komisije Ursule fon der Lajen. Sastanak dolazi neposredno po završetku sajma IAA Mobility u Minhenu (IAA Summit 9–12. septembar; Open Space 9–14. septembar), gde su poruke proizvođača već usmerene ka traženju fleksibilnijeg okvira za tranziciju.

Udruženje proizvođača (ACEA) poručuje da je potreban tehnološki neutralan pristup dekarbonizaciji drumskog saobraćaja, uz prilagođavanje važećih CO₂ pravila realnim uslovima na tržištu. ACEA ističe i da su vozila na baterije do sada dostigla 15,6 odsto udela u novim registracijama putničkih automobila u EU, dok je udeo električnih kombija i dalje nizak (oko 8,5 odsto), te traži „tri odvojene trake“, tačnije politika posebno kreirana za putničke automobile, kombije i teška vozila, navodi se na sajtu ACEA. 

Industrija u dijalogu naglašava i konkurentske pritiske: zavisnost Evrope od azijskog lanca snabdevanja baterijama i više cene energije i regulative u odnosu na druge regione, što umanjuje otpornost i ulaganja. Proizvođači traže bržu izgradnju infrastrukture za punjenje i ciljane podsticaje, ali i obnovu industrijske perspektive za tehnologije koje ubrzavaju tranziciju, uključujući malu i efikasnu proizvodnju električnih automobila. 

Energetski portal

1...232425...1,673Page 24 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs