Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue koje Udruženje OIE SRBIJA realizuje u okviru projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sa ciljem da podstakne mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Gordana Jugović je samostalni inženjer dispečer u hidroelektrani „Đerdap 2“ i već 33 godine uspešno gradi karijeru u jednoj od naznačajnijih hidroelektrana u sistemu „Elektroprivrede Srbije“. Žena u energetici je sve više, ali se o njima ne zna mnogo. Gordanin posao u negotinskoj hidroelektrani veoma je odgovoran i često je presudan u ključnim trenucima za naš elektroenergetski sektor.

Kako ste se kao devojka odlučili da studirate tehnički fakultet?

Gordana Jugović: Srednju školu sam završila u Negotinu, kao prva generacija usmerenog obrazovanja. Posle dve godine zajedničkih osnova, izabrala sam matematički smer, zanimanje matematičar statističar. Uvek sam imala široka i raznolika interesovanja. Počev od muzike, bez koje ne bih mogla zamisliti svoj životni put, primenjene umetnosti, šaha… Nekako sam sve to stizala, bez poteškoće. Prirodne nauke, konkretnije, matematika i fizika su bile nešto što mi je najviše ležalo i pred sam upis na fakultet, odlučila sam se za elektrotehniku – energetiku. To mi je bilo dovolјno izazovno i solidno teško. Uvek sam sebi zadavala teške, ozbilјne zadatke, iskušavajući samu sebe. Nikada ni od čega nisam odustala i upornost je jedna od mojih osobina. Danas mogu da kažem da nisam pogrešila u izboru profesije i da biram ponovo, ne bih gotovo ništa menjala.

Da li je rad u EPS bio oduvek Vaša poslovna želja ili ste se spletom okolnosti zaposlili u JP EPS i to baš u hidrosektoru?

Gordana Jugović: Fakultet sam upisala 1981. godine. Naša najveća hidroelektrana „Đerdap 1“ već je bila izgrađena, a druga dunavska elektrana se gradila. Konkurisala sam i dobila stipendiju od HE „Đerdap“. Po diplomiranju, dobila sam poziv i počela da radim u HE „Đerdap 2“.  To je ujedno i bila moja želјa tokom studiranja, da radim u hidrosektoru, u elektrani. Sticajem životnih i porodičnih okolnosti, ostala sam u Negotinu, gradu u kom sam odrasla.

Kako zapravo izgleda Vaš posao, odnosno HE u kojoj radite? Šta je konkretno Vaš posao?

Gordana Jugović: Moje prvo radno mesto je bilo u Tehničkoj službi HE „Đerdap 2“. Od početka, još kao pripravnik, bila sam zadužena za održavanje pomoćne opreme elektrane i spolјnih objekata. Dinamično i interesantno, naročito u prvim godinama. Prilika da nešto promenim ukazala se negde krajem 2000. godine i prelazim u Eksploataciju elektrane, gde sam i danas.

Moje radno mesto je Samostalni inženjer dispečer. Organizujem i koordiniram poslovima u Službi za eksploataciju elektrane i brodske prevodnice ogranka HE „Đerdap 2“, planiram optimalan rad elektrane sa stanovišta iskorišćenja hidroenergetskog potencijala, usklađujući rad elektrane sa važećim propisima i uputstvima. Sarađujem sa rumunskim partnerom, dispečerskim odelјenjem HE „Đerdap 1“ i dispečerskom službom EPS-a prilikom utvrđivanja dnevnih programa proizvodnje. Pri pojavi velikih voda, pratim, analiziram i utvrđujem hidroenergetske parametre vezane za rad elektrane i evakuacionih organa – prelivnih polјa. Kao član zajedničke dispečerske službe za energetiku HE Đerdap i FE Portile de Fier, pripremam potrebnu dokumentaciju i podatke za rad Mešovite komisije za Đerdap vezano za podelu potencijala sa rumunskom stranom.

Hidroelektrana „Đerdap 2“ se nalazi na 863. kilometru, 80 km nizvodno od „Đerdapa 1“. Zapravo, na profilu Đerdapa 2 nalaze se tri elektrane: rumunska sa 8 agregata, srpska glavna elektrana sa 8 mašina i srpska dodatna elektrana sa dva agregata. Između glavne i dodatne elektrane smešteno je 7 srpskih prelivnih polјa i srpska brodska prevodnica. Glavni objekat je dužine 1.017 metara, širine 78,4 metra. Upravna zgrada elektrane je na priobalјu, a komandna kula, gde je moja kancelarija i deo moje službe, negde na polovini Dunava, iznad samog postrojenja. Kroz prozor kancelarije na osmom spratu puca pogled na Dunav, na levu rumunsku i desnu srpsku obalu, na najlepše izlaske sunca u vedra jutra… Kod pojave malih voda, kada su dotoci Dunava manji od 2.300 m³/s lepo se vidi potoplјena nemačka flota iz Drugog svetskog rata.

Saradnja sa dispečerskim odelјenjem HE „Đerdap 1“ i dispečerskom službom EPS-a u prevodu znači da sam 24 sata na raspolaganju i posle završtka posla i dalјe sam pasivno dežurna. Često dnevni plan koji se dogovori u toku radnog vremena, u popodnevnim ili večernjim satima mora da se koriguje iz raznih razloga. U tom slučaju odmah se radi reprogram kako bi se zadržali optimalni uslovi proizvodnje električne energije i narednog dana. Moj posao, pored dežurstva od kuće, zahteva i skraćeni povremeni prekovremeni rad vikendom i praznikom.

Koliko je teško biti žena u tako velikom sistemu?

Gordana Jugović: Kada je posao dobro organizovan, nije teško raditi u velikom sistemu. Kada imate dobro urađena uputstva, procedure, kada se zna kako čitav sistem funkcioniše, koji su postupci u redovnim, a koji u vanrednim okolnostima, kada imate stručnu, dobro obučenu ekipu gde gotovo svako svakog može da zameni, kada je komunikacija dobra, nema nikakvih problema. Samim tim, biti žena u ovako velikom sistemu koji je, opet u tesnoj sprezi sa rumunskim sistemom, nije uopšte teško.

Da li ste se u kolekivu i okolini uvek osećali ravnopravno? Da li postoje momenti kada preovladava uverenje da su to poslovi predoređeni za muškarce?

Gordana Jugović: Ravnopravnost polova je sada svakodnevna tema. Počela sam da radim u prošlom veku, 1989. godine, a tada HE „Đerdap 2“ još nije bila kompletno završena. Neko nepisano pravilo je bilo da mladi inženjeri po zaposlenju posle pripravničkog staža i obuke idu u smenu, na poslove dežurnog inženjera smene. Bio je to vrlo ozbilјan i nimalo lak posao u to vreme. Rad po smenama, u drugoj i trećoj smeni jer dežurni inženjer je obavezan da se stara o celoj elektrani, da otkloni kvar koji se desi iznenada, pozove ekipu na intervenciju, reaguje u momentu na pravi način, jer greške mogu biti nesagledive. Kao mlad inženjer nisam mogla u smenu, a jedini razlog je bio što sam bila devojka. Tada mi je to veoma smetalo. To je bilo prvi put da sam osetila takvu vrstu „diskriminacije“. Nikada pre toga, u toku školovanja, na fakultetu, u porodici, u kući nisam imala drugačiji tretman i zadatke nego bilo koja osoba drugog pola. Kao mlada i bez iskustva, bila sam zatečena povremenom neravnopravnom raspodelom kada su poslovni zadaci bili u pitanju. No, to me nije obeshrabrilo. Trudila sam se da uvek i u svemu dam svoj maksimum.

Postoje momenti i poslovi, pogotovo u hidroelektrani, koje generalno osoba ženskog pola teško može obaviti. Uglavnom su to poslovi koji zahtevaju fizičku spremnost i snagu. Kada su u pitanju stručni poslovi, tehnički, poslovi organizacije, upravlјanja…tu zaista nema razlike – nema poslova koji bi bili predodređeni prema polu. Bitno je zalaganje i kvalitet obavlјenog zadatka. To je moj stav.  Neka vrsta nepravde i diskriminacije u poslovnom smislu izraženija je u manjim sredinama i u manjim kolektivima. Imam i imala sam prilike da sarađujem sa sjajnim koleginicama, inteligentnim, sposobnim, vrhunskim stručnjacima, čiji rad nikada nije bio adekvatno nagrađen, niti je, nažalost, njihov kapacitet iskorišćen na pravi način. U šali ponekad kažem da smo neravnopravni, ali da muški svet treba da se izbori za ravnopravnost.

Kako uspevate da uskladite vaš posao i privatne obaveze jedne žene?

Gordana Jugović: Važno je biti jak u profesionalnoj, ličnoj i interpersonalnoj sferi. Dobra lična organizacija, optimizam, samopouzdanje i samodisciplina, prilagodlјivost, upornost, tolerancija… samo su neke od osobina koje su neophodne kako bi se uskladile i ispunile sve obaveze i očekivanja. Na poslu i u privatnom životu. Radni dan mi počinje pre šest, a završava se oko ponoći. Trudim se da sve što radim bude bez greške, brzo, tačno, precizno, kvalitetno, da u sve što uradim ugradim deo sebe. Moj najveći uspeh ne vezujem za profesiju, to su moje dve ćerke. Starija, diplomirani farmaceut, već se ostvarila kao majka prelepe dvogodišnje devojčice, a početkom sledeće godine čekamo još jednog člana porodice. Mlađa je student psihologije. Posle smrti supruga, pre devet godina, nasledila sam i njegov privatni biznis. Posao, porodične obaveze i delatnost privatnog preduzetnika, sve to sam uspela da uskladim uz veliki napor, puno samokontrole i ličnog odricanja. Teško, ali uspešno.

Na koji način biste motivisali devojke da se obrazuju za rad u sektoru energetike, a naročito OIE?

Gordana Jugović: Moje dve ćerke nisu krenule mojim putem u izboru profesije. Žao mi je što nisam uspela da ih motivišem da visoko obrazovanje bude usmereno ka tehničkim naukama, ali svakako su imale i imaju moju podršku u izboru svog zanimanja. Energetika je bila perspektivna i u vreme kada sam se opredelila za nju. Danas je potpuno jasno da je sektor energetike budućnost. Ne samo na lokalnom, već na svetskom nivou. Posebno će se ići u pravcu unapređenja, razvoja i ulaganja u OIE, pogotovo kada su poznati stavovi i cilјevi na svetskom nivou vezani za dostizanje uglјenične neutralnosti. Imam utisak da su mladi danas nedovolјno informisani. I mladići i devojke. Zvuči čudno, s obzirom da su im gotovo sve informacije na dohvat ruke. Za početak neophodno  je informisati srednjoškolce kroz predavanja, radionice, reklame i spustiti struku na nivo srednjoškolaca. Doći im na noge. Fakulteti, lјudi iz oblasti energetike i sektora OIE treba da naprave kontakt sa srednjim školama i maturantima prezentuju šta se sve radi u energetici, posebno u sektoru OIE. Sasvim sigurno bi se broj potencijalnih studentkinja tehničkih fakulteta povećao. Maturantkinjama treba objasniti koliko su veliki potencijali za razvoj stabilne karijere u energetici, koliko se mogu očekivati velike investicije u ovaj sektor, pogotovo sada kada energije nema dovolјno. Mladim devojkama treba objasniti da je energetika ogromna oblast, da je mogućnost zapošlјavanja velika, učešće u mnogobrojnim, velikim, zahtevnim i interesantnim projektima u tom slučaju izvesno, a  saradnja sa kolegama iz celog sveta izuzetno dobra, pa samim tim i mogućnost napredovanja u profesionalnom smislu dolazi brzo.

Izvor: OIE Srbija