Home Blog Page 231

KOMPANIJE IZ KINE, EGIPTA, TURSKE, ČEŠKE, ŠPANIJE POTVRDILE UČEŠĆE NA SUMMITU

31.01.2024

Od 8. do 9. februara očekuje nas najveći regionalni događaj u oblasti obnovljivih izvora energije – Balkan Solar Summit. U Banja Luci, u Banskom dvoru, u dva dana očekuje nas više od 50 govornika, više od 500 učesnika i teme koje menjaju tržište obnovljive energije.

Događaj će okupiti najeminentnije stručnjake i biznis lidere iz regiona i Evrope, koji iza sebe imaju uspešne projekte, a žive i rade u realnom sektoru. Ovog puta, na jednom mestu će biti predstavnici vodećih banaka, zajedno sa direktorima i članovima Uprave, kao i visoki predstavnici EBRD-a, predstavnici svetskih korporacija i donosioci odluka, koji će predstaviti najnovije modele finansiranja projekata iz obnovljivih izvora.

Banja Luku će ovog februara, pored predstavnika kompanija iz BiH, Srbije, Hrvatske i Crne Gore posetiti i predstavnici kompanija iz Kine, Egipta, Turske, Češke, Španije te brojnih drugih zemalja što otvara brojne mogućnosti za razvoj ovog tržišta, ne samo u BiH, već u celom regionu.

„Kao direktor programa, sa ponosom mogu istaći da je program koji smo pripremili za ovogodišnji Balkan Solar Summit zaista vrhunski. Uložili smo izuzetan trud da okupimo vodeće stručnjake i inovatore iz oblasti obnovljivih izvora energije, stvarajući platformu koja ne samo da informiše, već i inspiriše. Svaki segment našeg programa pažljivo je dizajniran da podstakne diskusiju, saradnju i stvaranje novih ideja. Okupili smo sve ključne faktore u lancu projekata iz obnovljivih izvora energije, uključujući investitore, projektante, finansijere, trgovce i zakonodavce, sa ciljem podsticanja saradnje, razmene znanja i stvaranja povoljnog okruženja za razvoj solarnih, vetro i drugih projekata u regionu“, istakao je Ervin Leko, programski direktor.

Pročitajte još:

“Summit je koncipiran kao biznis događaj i „Game Changer“ u svetu obnovljivih izvora energije. Posetioce očekuje izuzetan program sa više od 50 stručnjaka koji će diskutovati o najnovijim trendovima i izazovima u industriji. Kvalitet scene i produkcije će biti na najvišem nivou, a obećavamo i brojne prilike za networking, što će našim učesnicima omogućiti da stvore vredne poslovne veze i razmene znanja”, kaže Milena Mijatović, direktorka Summita.

Za dostupna mesta pogledajte ovde.

Balkan Solar Summit se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose Bosne i Hercegovine.

Izvor: Balkan Solar Summit

Ugovori o subvencijama za energetsku efikasnost uručeni građanima Stare Pazove

31.01.2024

prozor-stolarija — Foto-ilustracija: Unsplash (Harry Cao)

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Građanima u Staroj Pazovi uručeno je 222 ugovora o subvencijama za energetsku efikasnost, a ukupno je obezbeđeno 45 miliona dinara za subvencije kojima se podržava zamena stolarije, izolacija fasade, zamena kotlova ili ugradnja solarnih panela.

Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, pored ovih, ukupno će biti dodeljeno približno 350 ugovora, što je više nego prethodne godine.

Kako je ministarka istakla, Stara Pazova je jedna od 131 lokalne samouprave koje su učestvovale na prošlogodišnjem javnom pozivu, pri čemu građani prepoznaju koristi od ulaganja u energetsku efikasnost objekata u kojima žive, posebno jer su rezultati vidljivi već posle tri do četiri meseca.

,,U poslednje tri godine, Ministarstvo i opština opredelili su gotovo 90 miliona dinara za subvencije za energetsku efikasnost i uspešno smo završili radove u približno 500 domaćinstava u Staroj Pazovi’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Za one koji žele da istovremeno sprovedu više od jedne mere, podignut je prag za subvencije sa 50 na 65 odsto ukupne investicije, rekla je ministarka i dodala da u Staroj Pazovi ima oko 50 domaćinstava koja su konkurisala za više mera.

Ministarka je napomenula da će ovaj program trajati naredne četiri godine, pri čemu je do sada dodeljeno više od 3.000 subvencija, a novca ima za 50.000 domaćinstava koja će moći da iskoriste priliku da smanje potrošnju energije, za šta je obezbeđeno 50 miliona dolara u saradnji sa Svetskom bankom.

Građani će već od proleća moći da se prijave na novi javni poziv, dodala je ona, podsetivši na to da Srbija troši tri i po puta više energije, u odnosu na evropski prosek, da proizvede istu jedinicu bruto domaćeg proizvoda.

Prema njenim rečima, prostora za uštedu energije ima, što najbolje ilustruje broj domaćinstava koja ostvaruju popuste na računima za racionalnu potrošnju električne energije.

,,U novembru 2023. godine je 1,6 miliona domaćinstava dobilo popust na računu za struju zbog smanjenja potrošnje u odnosu na isti mesec 2022. ili 2021. godine. Čak petina od ovih domaćinstava je ostvarila maksimalan popust od 40 odsto’’, navela je Đedović Handanović.

Predsednik Opštine Stara Pazova Đorđe Radinović rekao je da je Stara Pazova izuzetno privredno razvijena opština sa 1.000 preduzeća i 3.000 preduzetnika.

,,Stara Pazova se razvija, otvaraju se radna mesta, broj stanovnika i investitora je u stalnom porastu i naša opština planira da izdvoji značajno više sredstava za energetsku sanaciju u narednoj godini kako bi što veći broj građana energetski sanirao svoja domaćinstva’’, poručio je predsednik Opštine.

Energetski portal

Delta Holding beleži rekordne prihode i najavljuje velika ulaganja

31.01.2024

Angelina Nekic — Foto: Delta Holding/ Jakov Simović

Delta Holding je u 2023. godini ostvario rekordne rezultate – prihodi od prodaje dostigli su 860 miliona evra, što je 12 odsto više nego u 2022. godini dok EBITDA (operativni profit pre oporezivanja) iznosi 88 miliona evra, što je za 18 odsto više u odnosu na godinu dana ranije. U 2024. godini Delta Holding planira prihode prvi put preko milijardu evra i to 1.065 miliona evra (rast 25 odsto) i EBITDA od 110 miliona evra (povećanje od 25 odsto).

„Veoma smo zadovoljni što delimo sa vama još jedan od rekordnih uspeha baš u Sava Centru, koji je kruna veoma uspešne godine iza nas“, rekla je Milka Vojvodić, CEO i viši potpredsednik za ekonomiju i finansije Delta Holdinga na godišnjoj konferenciji za medije. „Ključ našeg uspeha je motivisan tim, znanje i investicije kao značajan pokretač budućeg snažnog razvoja i održivosti.

U 2023. godini investirali smo više od 140 miliona evra, dok do 2027. godine planiramo preko 900 miliona evra. U 2023. godini u budžet Republike Srbije uplaćeno je 180 miliona evra.

Na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za medije predstavljeni su rezultati poslovanja svih biznisa u okviru Delta Holdinga sa fokusom na najvažnije projekte kompanije u 2024. godini, kao i trogodišnji plan investicija. U septembru 2024. godine planirano je svečano otvaranje Plave dvorane Sava Centra, početak gradnje velikih projekata u domenu real estate-a. Takođe, planirano je i dalje širenje regionalnog e-commerce biznisa Ananas, koji je već postigao odlične rezultate u drugoj godini poslovanja sa trostrukim rastom broja partnera i ponude od preko 350.000 artikala.

Pročitajte još:

Samo u segmentu Real Estate-a u naredne tri godine planirano je ulaganje od 800 miliona evra kroz nove projekte. Delta je u okviru Real Estate projekata najavila početak radova u 2024. godini na Delta Land stambeno-poslovnom konceptu u Bulevaru despota Stefana u Beogradu. Takođe, Delta Iron poslovnom kompleksu u Novom Sadu, kao i početak investicije u Delta District koji objedinjuje poslovni prostor i luksuzno stanovanje u srcu poslovnog centra Novog Beograda, u Bloku 20. U okviru Delta District koncepta 2026. godine biće otvoren i novi hotel najviše kategorije InterContinetal u cilju obogaćenja hotelske ponude pred Expo 2027.

Istaknut je razvoj e-commerca, značaj primene veštačke inteligencije u poslovanju kroz čak 14 projekata u mnogim segmentima poslovanja Delta Holdinga – od pametnih rešenja u poljoprivredi, preko unapređenja usluge u e- commercu, do efikasnosti u distribuciji i logistici.

„Ananas e-commerce je i dalje u razvoju, ali beleži fantastične rezultate u drugoj godini poslovanja,“ istakla je Marija Desivojević Cvetković, viša potpredsednica za strategiju i razvoj Delta Holdinga. „Mnogim trgovcima je Ananas postao kanal broj jedan prodaje. U 2024. ključna reč za Ananas je ekspanzija – nakon Severne Makedonije otvaramo tržišta Crne Gore i Bosne i Hercegovine.“ Ona je predstavila i rezultate strateškog projekta investiranja u solarne elektrane na 15 lokacija. Zahaljujući korišćenu obnovljivih izvora energije smanjena je emisija ugljen dioksida za čiju apsorbciju na godišnjem nivou bi bilo potrebno 1,4 miliona stabala. „U doba razvoja nove tehnologije osnovni fokus će biti Cyber Security, a ponosno najavljujem da Delta uvodi poziciju CISO odnosno izvršnu poziciju u timu za pitanje Cyber bezbednosti.“

Delta Holding je osnovan 1991. godine u Beogradu a trenutno zapošljava skoro 4.000 ljudi na više lokacija u Srbiji i u regionu. Kompanija svoje poslovanje realizuje kroz pet organizacionih celina: Delta Agrar Grupa, Delta Food Processing, Delta Real Estate Grupa, Delta Distribucija i divizija novih tehnologija. Članice Delta Holdinga bave se agrarnom proizvodnjom, proizvodnjom hrane, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke potrošnje, prodajom automobila, razvojem nekretnina i razvojem novih tehnologija.

Izvor: Delta Holding

Solarni Kalkulator – Skraćen rok isplativosti investicija prozjumera u Srbiji

30.01.2024

solar-krov-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Photo-illustration: Unsplash (Vivint Solar)

Broj instalisanih solarnih sistema za sopstvenu potrošnju u Srbiji porastao je od 2021.godine do kraja 2023.godine na oko 1870 korisnika iz kategorije domaćinstva i 640 korisnika iz kategorije pravnih lica. Tendencija rasta ukazuje da postoji zainteresovanost potrošača u Srbiji da proizvodnjom i potrošnjom energije iz solarnih izvora doprinesu smanjenju emisije gasova i zaštiti životne sredine i obezbede nezavisno i sigurnije snabdevanje električnom energijom.

Sticanje statusa kupca-prozvođača solarne energije, to jest prozjumera, u Srbiji omogućeno je donošenjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Uredbe o kriterijumima, uslovima i načunu obračuna između kupca – proizvođača i snabdevača solarne energije 2021. godine. U međuvremenu, da bi se promovisao status kupca-proizvođača i građanima omogućilo da jednostavnije, brže i efikasnije postanu prozjumeri, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, uspostavila je platformu Solarni kalkulator.

Ova platforma doprinosi realnom sagledavanju svih benefita i određivanju potencijalnih ušteda koje prozjumeri ostvaruju. U tom cilju je nedavno sprovedena i analiza računa prozjumera iz oktobra 2023.godine i pripremljeno objašnjenje svih stavki računa sa osvrtom, pre svega, na stavke koje ulaze u finalni obračun, kao i na to kako one utiču na uštedu i skraćenje roka isplativosti investicije u solarne sisteme za sopstvenu potrošnju. Objašnjenja obuhvataju i promene u obračunu koje su nastale u toku 2023. godine, a tiču se obračuna PDV-a i akcize. Zaključak analize je da, nakon ovih promena, trošak PDV-a i akcize povoljnije utiču na ostvarenje uštede, jer se obračunavaju na osnovu utrošene električne energije.

Pročitajte još:

“Analiza je pokazala i da sve stavke koje se obračunavaju na osnovu preuzete energije ne utiču na uštede kod kupaca-proizvođača, jer su jednake kao i slučaju potrošača koji su samo kupci. Jedina stavka koja nepovoljno utiče na uštede kupaca-proizvođača, a time i period isplativosti investicije, je pristup distributivnoj mreži. Trošak pristupa distributivnoj mreži se, inače, od oktobra 2023. obračunava u trošak akcize i ima udeo u ukupnim troškovima od 43 odsto,” objašnjava Milena Milosavljević, autorka platforme, koja je sprovela analizu. Ona naglašava da kupci- proizvođači- kompletan obračun računa po stavkama mogu videti na zadnjoj strani računa, a dodatne infomacije mogu dobiti i u rubrici Objašnjenje računa kupaca proizvođeča na platformi Solarni kalkulator.

Kada je u pitanju skraćenje roka isplativosti investicije, na to su pozitivno uticale i izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Odluka o regulisanoj ceni električne energije za garantovano snabdevanje, kojom je u novembru 2023. godine izmenjen cenovnik EPS-a.

“Na primeru domaćinstva u objektu od 100m 2 sa potrošnjom od 6 000 kWh i potrebnim kapacitetom od 4.9kW, analiza je pokazala da je rok isplativosti investicije za kupce-proizvođače solarne energije smanjen sa 14 na 10 godina. Kod ostalih potrošača sa potrošnjom od, naprimer, 12.500 kWh mesečno, veličinom krova od 600m 2 i potrebnim kapacitetom od 121kW i mogućim kapacitetom od 100kW, rok isplativosti smanjen je sa 10 godina na 7 godina,” precizira Milosavljević i naglašava da se sve uštede na Solarnom kalkulatoru, a samim tim i u analazi, računaju na osnovu potrebnog i maksimalno dozvoljenog kapaciteta instaliranog sistema za proizvodnju solarne energije. Detalji o ovim ograničenjima, kao i o proceduri priključenja prozjumera na distributivnu mrežu Srbije, mogu se pronaći u okviru rubrike Procedure na platformi Solarni kalkulator.

“Solarni kalkulator je namenjen svima koji žele da ulažu u solarne sisteme, bilo da se radi o domaćinstvima, stambenim zajednicama ili preduzećima. Analize ovog tipa sprovodimo da bismo doprineli stvaranju što stimulativnijih okolnosti za povećanje broja prozjumera u Srbiji i time doprineli smanjenju emisija gasova i zaštiti životne sredine. Solarni kalkulator omogućava građanima da sagledaju benefite koje im status kupca-proizvođača donosi, kao što su uštede na računu za električnu energiju, proizvodnja zelenih kWh, kao i nezavisnost od poskupljenja cene električne energije,” zaključuje Aleksandar Popović iz GIZ-a.

Izvor: GIZ

CBAM: SRPSKA PRIVREDA PRED IZAZOVOM KLIMATSKIH REGULATIVA

30.01.2024

trgovina, luka, brod, uvoz, izvoz, trgovina — Foto-ilustracija: Unsplash (bernd-dittrich)

Ovlašćeni uvoznici srpskih proizvoda u EU sutra očekuju prve izveštaje o emisijama koje su kompanije iz Srbije dužne da im dostave. U pitanju su izveštaji o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG) nastalih u proizvodnji robe koja se izvozi u države EU, a ova obaveza izveštavanja nastaje iz novog evropskog mehanizma regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism). CBAM je stupio na snagu u oktobru prošle godine, doduše još uvek u prelaznoj fazi kada su novčane sankcije za nepropisno izveštavanje još uvek niske.

Evropska unija je u poslednje dve decenije postepeno smanjivala svoje emisije GHG, zahvaljujući strogim klimatskim politikama. Međutim, emisije povezane sa uvozom robe u EU su konstantno rasle. Fenomen koji se pojavljuje usled neusklađenosti ambicija klimatskih politika EU i njenih trgovinskih partnera se naziva izmeštanje ugljenika. Evropske kompanije mogu prosto doneti odluku da presele svoju proizvodnju u druge zemlje van EU u kojima ne moraju plaćati cenu za štetne emisije. Imajući u vidu napore EU da ostvari zamisli Evropskog zelenog dogovora koji nalaže da Evropa bude klimatski neutralni kontinent do 2050. godine, donosi se novi klimatski propis čija je svrha da motiviše trgovinske partnere EU da preduzmu korake ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva – ali i da se zaštiti domaća privreda.

Pročitajte još:

Samim tim, CBAM ima jednostavnu svrhu koja se sastoji iz oporezivanja robe koja je proizvedena van, a uvozi se na teritoriju država EU i to ukoliko takva roba dolazi iz energetski intenzivnih industrija. Postulat na kom je CBAM razvijen je da se sve emisije koje izazivaju efekat staklene bašte tretiraju na isti način, bez obzira da li dolaze iz zemalja Unije ili iz drugih država. To znači da istovetno oporezivanje emisija uvoznih proizvoda ali i robe proizvedene na teritoriji Evropske unije, omogućava fer konkurenciju na tržištu. Uredbom o CBAM su obuhvaćene emisije ugljen-dioksida i po potrebi emisije azotovih oksida (dominantne u sektoru transporta). Uredbom se definiše i delokrug ovog mehanizma na proizvode industrija gvožđa i čelika, cementa, aluminijuma, vodonika i đubriva, kao i na električnu energiju. Dakle, područje primene CBAM su proizvodi iz ovih industrija, kada se navedeni proizvodi uvoze na carinsko područje EU.

Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

Kao što je napomenuto, prelazna faza CBAM počela je 1. oktobra 2023. godine. Ova faza će trajati tri godine i služiće kao period prilagođavanja zemalja na CBAM i njegove odredbe. Od 2026. godine počinje puna primena, kada će emisije početi da se oporezuju po istim cenama kao na teritoriji Evropske unije. Primena Mehanizma za regulisanje prekograničnih emisija ugljenika značajno će uticati na izvoz Republike Srbije, naročito u granama industrije sa visokim emisijama GHG, usled troškova koji će pogoditi uvoznike u EU, a samim tim i srpske kompanije jer će njihovi proizvodi postati manje poželjni.

Nažalost, Srbija nespremno dočekuje početnu fazu Uredbe o uspostavljanju CBAM, s obzirom na to da je njen izvoz prevashodno usmeren ka EU, a njene klimatske politike još uvek nisu usklađene sa evropskim. Srpske kompanije, pogotovo iz MSP sektora još uvek ne znaju njihove obaveze, kao ni konačni uticaj jednog ovakvog klimatskog alata na njihovo poslovanje i kranji finansijski saldo. Zbog toga je prilagođavanje realnosti postojanja jednog ovakvog mehanizma nužnost, a posla za donosioce odluka ima na pretek.

Beogradska otvorena škola je izradila publikaciju “CBAM – Porez na ugljenik; Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji”, čija je svrha da predoči uticaj ovog kompleksnog mehanizma. Na stranicama publikacije možete pronaći istorijat klimatskih politika koje su dovele do kreiranja ovog klimatskog alata, detaljno pojašnjenje kako funkcioniše u praksi, kao i poziv glavnim akterima u državi iz oblasti prava i ekonomije na uspostavljanje adekvatnih instituta koji će omogućiti što bezbolnije prilagođavanje na CBAM.

Izvor: BOŠ

Za stari auto subvencije od 2.100 evra

30.01.2024

automobili-kola — Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)

Vlasnici automobila na dizel gorivo uskoro će moći svoje stare automobile da predaju na reciklažu, i dobiju subvenciju države u iznosu od 2.100 evra, kako bi kupili nova ili polovna kola evro 6 standarda, piše Danas.

To znači da će svi koji imaju vozila sa motorima evro 1, evro 2 ili evro 3, bez obzira na njihovu starost i vrednost, moći ista da deregistruju, odnosno otpreme državi.

Time bi se, prema rečima nadležnih, smanjila emisija zagađivača vazduha, a vozačima olakšala nabavka mlađih, sigurnijih ili novih kola.

Prema Programu zaštite vazduha u Republici Srbiji, subvencije će biti date za zamenu 140.200 dizel vozila, ali to uključuje i subvencije za laka teretna vozila i autobuse, za koje se, u zavisnosti od kategorije, dobija 2.500 ili 2.900 evra.

Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, pojašnjava za Danas da u euro 6 standard spadaju kola proizvedena 2014. godine ili kasnije, i da ona jesu ekološki čistija, ali da je dobro da subvencija može da se iskoristi i za kupovinu novog automobila.

Pročitajte još:

„Inicirali smo da građani mogu da biraju između novog ili polovnog auta. Trenutno se čeka na izradu pravilnika, odnosno podzakonskog akta, kojim se tačno definiše proces kako sprovesti sve to u praksi, te kad se on donese, mera bi trebalo da stupi na snagu i da akcija počne“, priča Ćorović.

Njegovo mišljenje je da subvencije neće uzrokovati poskupljenje polovnih automobila, već da će omogućiti ljudima koji imaju baš starija vozila da ih zamene.

„Realno je da će korisnici subvenija biti vozači čiji automobil tržišno vredi 2.100 evra ili manje. Postoje polovna vozila koja, iako su stara, tržišno vrede 3.000 evra ili više, te će se vlasnici pre odlučiti da ih prodaju, nego daju na reciklažu“, pojašnjava on.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Danas

Katamaran za prikupljanje otpada otpočinje plovidbu jezerom Gazivode

30.01.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Aaron Burden)

U okviru napora da se unapredi i zaštiti priroda i razvije turizam na jezeru Gazivode, nedavno je pušten u rad specijalni katamaran, vrsta specijalnog plovila za prikupljanje i odlaganje otpada. Ovaj projekat, vredan 13 miliona dinara, većim delom je finansiran od strane Ministarstva za ravnomerni regionalni razvoj, sa doprinosom od 10,4 miliona dinara, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Projekat ima za cilj rešavanje problema otpada koji je posebno postao vidljiv krajem 2022. godine, kada su velike količine smeća nakon obilnih kiša završile u jezeru. Površina Gazivoda veća je od 11.000km2 a jezero je i bogato ribom. Katamaran ne samo da će doprineti čišćenju jezera, već će i pomoći u sprečavanju ekoloških katastrofa, čime će se doprineti očuvanju florne i faune te poboljšanju turističke ponude jezera.

Pročitajte još:

Osim ovog, najavljeni su i drugi projekti u regionu, uključujući izgradnju azila za pse u Novom Pazaru i razvoj reciklažnog dvorišta na samom jezeru, što će doprineti daljem razvoju ekološke svesti i zaštite životne sredine.

Specijalizovanim plovilom upravljaće obučeno stručno lice, u saradnji sa lokalnim komunalnim preduzećima, koje će redovno odvoziti otpad na gradsku deponiju u reciklažni centar, time doprinoseći očuvanju čistoće jezera i okoline.

Energetski portal

ELEKTROMOBILNOST-DOBRO DOŠLI U BUDUĆNOST

30.01.2024

mobilnost , punjač — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Revolution in Energetics (RES) je konferencija inovacija sa edukativnim karakterom, posvećena elektromobilnosti koja predstavlja novo globalno tehnološko rešenje transporta ljudi i robe sa jedne strane, dok sa druge pruža održiv rast privrede uskladjen sa principima zaštite životne sredine i smanjenja emisije CO2.

RES konferencija, biće održana 17. februara u 10:30 sati u Radisson Collection hotelu i okupiće vodeće kompanije iz oblasti automobilske industrije, proizvođače komponenti delova i softvera za automobilsku industriju, punjača i prateće infrastrukture za električna i hibridna vozila.

RES konferencija je osmišljena tako da posetiocima pruži jedinstven doživljaj elektromobilnosti, a sve to kroz dva segmenta, segment konferencije gde će se kroz interaktivne panel diskusije koje vode vrhunski stručnjaci iz oblasti elektromobilnosti, čuti reč nauke i prakse, reč proizvođača i korisnika, reč osiguravajućih društava i bankara, a sve to u interakciji sa posetiocima, koji će se bliže upoznati sa širokim spektrom elektromobilnosti i svega što prati električna i hibridna vozila.

Ovako osmišljena konferencija pružiće priliku posetiocima da se edukuju i da dođu do rešenja i odgovora na mnogobrojna pitanja koja prate oblast elektromobilnosti, oblast koja se svakodnevno sve više razvija i postaje sastavni deo svakodnevnog života. Drugi segment RES konferencije je izlagački u okviru koga će posetioci imati priliku da se upoznaju sa ponudom iz oblasti elektromobilnosti, da se upoznaju sa električnim vozilima i njihovim performansama, da se upoznaju sa punjačima kao i da se upoznaju sa komponentama električnih vozila, načinom podrške institucija i kompanija.

RES konferenciji će prisustvovati i uzeti aktivno učešće u panelima predstavnici Vlade Republike Srbije, ambasadori zemalja koje imaju iskustvo u oblasti elektromobilnosti, kao i lokalnih i regionalnih institucija povezanih sa predmetnom oblašću, pored njih učešće uzimaju i predstavnici kompanija koje imaju iskustvo ili planiraju uvođenje rešenja baziranih na elektromobilnosti.

Organizator RES konferencije je Agencija Aleksandra 3P, čije rukovodstvo i tim imaju dugogodišnje iskustvo u oblasti elektromobilnosti i organizacije različitih događaja iz još različitijih sfera u Srbiji i inostranstvu. Svi koji žele da posete i budu deo RES konferencije mogu da se jave putem elektronske pošte Agencije Aleksandra 3P, office@aleksandra3pmarketing.com i obezbede svoje mesto na vreme.

Izvor: Aleksandra 3P

Automobili u proseku sve veći, troše više goriva, i zauzimaju veće površine

29.01.2024

automobil, džipovi, SUV, put, auto-put — Foto-ilustracija: Unsplash (vital-sinkevich)

Foto-ilustracija: Unsplash (thomas-tucker)

U Evropi je već dugi niz godina prisutan trend porasta popularnosti i kupovine automobila većih dimenzija od prosečnih automobila. Često oni premašuju parking mesta po gradovima, ali i troše puno više goriva.

Jedna nedavna studija je pokazala da je oko polovine novih automobila u Evropi preširoko za standardna parking mesta u gradovima, a njihova prosečna širina povećava se za jedan centimetar svake dve godine. Sadašnja prosečna širina automobila je 180,3 cm, dok je pre pet godina to bilo 177,8 cm,

Među 100 najpopularnijih modela automobila u Evropi, 52 su preširoka za tipična mesta širine 180 cm. Ovaj trend, posebno rast broja velikih SUV vozila koji imaju i po 200cm, uzrokuje probleme poput nedostatka prostora za sigurno ulazak i izlazak iz vozila, navodi Evropska federacija za transport i životnu sredinu (Transport & Environment).

Pročitajte još:

U Parizu je primećen rast popularnosti većih vozila, kao i u drugim gradovima Evrope tokom decenije. Osim što zauzimaju više prostora u gradu, veličina i težina ovih vozila povezana je s većim rizikom za pešake, i većom potrošnjom fosilnih goriva.

Foto-ilustracija: Unsplash (d-lamar-hanri)

Kako smo i ranije pisali, baš zbog toga, u ovom gradu će se za nekoliko dana održati referenduma koji će omogućiti građanima da se izjasne o novim merama usmerenim na SUV i 4×4 vozila. Ovo sledi nakon ranijeg referenduma o samouslužnim električnim trotinetima, koji su u konačnici zabranjeni u gradu nakon što je 89 odsto od 103.084 građana koji su se izjasnili podržalo njihovo ukidanje.

Sadašnji fokus je na velikim vozilima i pitanju da li bi ona trebala plaćati više za parkiranje kako bi se oslobodila mesta za ekonomičnija vozila. Predlog uključuje povećanje cena parkiranja za SUV-ove i 4×4 vozila, koji su obično teži za oko 200 kg, duži za 25 cm i širi za 10 cm od standardnih automobila.

Fenomen dovodi i do većeg zagađenja, zbog čega će se Parižani suočiti sa temom koja direktno utiče na izgled i ekologiju njihovog grada.

Energetski portal

EU: Usvojena nova pravila za smanjenje supstanci i gasova koji oštećuju ozonski omotač

29.01.2024

cloud-nebo-ozon — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Freepik (lifeforstock)

U Evropskoj uniji, Savet je usvojio dve uredbe koje treba da dodatno podstaknu postepeno smanjenje fluorovanih gasova i drugih supstanci koje oštećuju ozonski omotač i uzrokuju globalno zagrevanje.

Novim pravilima propisuje se da će do 2050. godine potrošnja hidrofluorougljenika (HFC) u potpunosti će prestati. Kada je reč o proizvodnji, u smislu proizvodnjih prava koja je Komisija za proizvodnju HFC-a (eng Commission to produce HFCs) dodelila, ona će od 2036. godine biti smanjena na minimum, odnosno 15 odsto.

Pored toga, za nekoliko kategorija proizvoda i opreme koja sadrže HFC uvodi se potpuna zabrana stavljanja na tržište. Reč je o onim kod kojih je tehnološki i ekonomski izvodljiv prelaz sa ovih gasova na alternativne, uključujući određene domaće frižidere, pashladne uređaje, pene…

Određene su i godine u kojima će doći do potpunog ukidanja upotrebe ovakvih gasova u klimatizaciji, toplotnim pumpama i rasklopnim uređajima.

Za male monoblok toplotne pumpe i klima uređaje, manje od 12kW za godinu je postavljena 2032, a za split klima uređaje i toplotne pumpe to je 2035. godina. Ipak, za određene tipove split sistema koji imaju snažniji uticaj na globalne zagrevanje, rokovi će biti kraći.

Pročitajte još:

Rasklopni aparati srednjeg napona, odnosno ne veći od 52 kV, koji se oslanjaju na fluorovane gasove potpuno će se iz upotrebe izbaciti 2030. godine, dok je za visokonaponske rasklopne aparate preko 52 kV za godinu postavljena 2032.

Komisija ima rok najkasnije do 1. januara 2030. godine da razmotri uredbu i da proceni dostupnost, izvodljivost i isplativnost alternativa za ove gasove.

Kada je reč o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, biće gotovo sve zabranjene, uz strogo ograničene izuzetke i tu se misli na korišćenje ovakvih supstanci kao sirovina za proizvodnju drugih supstanci. Pod strogim uslovima dozvoljava se njihova upotreba i u laboratorijama, ali i u svrhu zaštite od požara u posebnim primenama, kao što su vojna oprema i avioni.

Sledeći korak jeste potpisivanje ovih uredbi od strane Saveta i Evropskoj parlamenta, nakon čega će biti objavljene u Službenom listu EU i stupini na snagu 20 dana kasnije.

Energetski portal

Izgradnja vetroparka Kostolac doneće zelene kilovate za oko 30 hiljada domova

29.01.2024

vetroelektrane, vetar — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Postignut je važan korak u unapređenju energetske održivosti i ekološke svesti kroz potpisivanje sporazuma o finansiranju izgradnje vetroparka „Kostolac”.

Vetropark „Kostolac”, koji će imati kapacitet od 66 megavata, predstavljaće prvu vetroelektranu EPS-a. Sa 20 vetroturbina, ovaj vetropark biće lociran na području iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrana Kostolac. Vetropark trebalo bi da snabdeva oko 30.000 domaćinstava zelenom energijom, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Pomenuti projekat, koji je ukupne vrednosti 144 miliona evra, finansira se kroz kombinaciju kredita nemačke KfW banke, bespovratnih sredstava Evropske unije od 30 miliona evra, i doprinosa od strane Elektroprivrede Srbije (EPS).

Pored toga u planu je izgradnja termoelektrane Kostolac B3, kao i solarna elektrana „Petka” snage 9,75 megavata. Ovim se naglašava važnost diversifikacije energetskih izvora, posebno kroz razvoj energije vetra i solarne energije, u kojima EPS nije dovoljno učestvovao do sada.

Pročitajte još:

Pored toga, resorna ministarka je podsetila na projekat i izbor strateškog partnera za izgradnju jednog gigavata samobalansirajućih solarnih elektrana, kombinovanih sa baterijama.

Ambasadorka SR Nemačke u Beogradu, Anke Konrad, istakla je važnost ulaganja Nemačke u energetsku rehabilitaciju i dekarbonizaciju u Srbiji. Vetropark Kostolac predstavlja prekretnicu u povećanju udela OIE u Srbiji, sa godišnjom proizvodnjom od 187 gigavat-časova, što će zameniti upotrebu oko 95.000 tona uglja, objasnila je ambasadorka.

Energetski portal

Sutra počinje Sarajevo Energy Forum 2024: Energija okuplja regionalne investitore

29.01.2024

Ovogodišnji Sarajevo Energy Forum počinje sutra i privukao je ogromnu pažnju zainteresovanih. Održava se u hotelu Hills 30. i 31. januara 2024. godine.

Veliki broj partnera će na ovom vodećem, regionalnom, energetskom skupu prezentovati svoja dosadašnja dostignuća, aktuelne projekte i najaviće nove planove. SEF 2024 će ponuditi odgovore na najvažnija pitanja vezana za energetsku tranziciju i dekarbonizaciju u našem regionu.

Gde smo u tranziciji iz regiona uglja u region sa razvijenim obnovljivim izvorima energije, jedno je od ključnih pitanja o kojem će se raspravljati, a kako izgraditi mreže koje će osigurati priključak svima i ojačati regionalne kapacitete je panel koji se realizuje u partnerstvu sa nemačkim GIZ-om (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit).

Generalni direktor HIFA Oil, prof. dr. Venan Hadžiselimović, kompanije koja je generalni sponzor SEF 2024, održaće prezentaciju o tranziciji primarno naftne kompanije u energetsku kompaniju i tome koji su izazovi, ali i mogućnosti na tom putu. Iz ove kompanije će poseban akcenat staviti na ulogu virtuelnih elektrana u procesu osiguravanja dugoročnih i stabilnih ugovora o otkupu električne energije iz OIE.

Rimac Energy, zlatni sponzor i partner će predstaviti najnaprednije baterije koje se trenutno nalaze na svetskom tržištu i kako one jačaju i pomažu stabilnost elektroenergetskog sektora.

Za predstavnike opština, gradova i kantona, biće održana prezentacija o najboljim praksama implementacije energetskih zakona i kako njihova primena može ubrzati ekonomski razvoj tih sredina.

Pročitajte još:

SEF 2024: REGIONALNI ENERGETSKI BUM U SARAJEVU, 30-31. JANUARA

Privrednici će posebna izlaganja imati o primeni CBAM-a, osiguravanju zelenih sertifikata i garancija porekla i tome kako da se pripreme za neometano i bez povećanja cena izvoza, plasiranje svoje robe na evropsko tržište.

Najbolje modele projektnog i održivog finansiranja projekata iz obnovljivih izvora energije predstaviće iz ProCredit Banke, koja je takođe zlatni sponzor ovogodišnjeg SEF-a.

Učesnici će moći da čuju planove o razvoju biomase, zelenog hidrogena, solarnih i vetroelektrana, te energetskoj efikasnosti i tome kako se elektromobilnost razvija. Svi okupljeni imaće priliku da pogledaju izloženo Tesla vozilo i električni motor, kao i da se upoznaju sa planovima Simply Charge kompanije iz Sarajeva. Ova kompanija je razvila multifunkcionalnu aplikaciju, koja sve potrebe vozača i vlasnika mesta za punjenje rešava na jednom mestu.

Takođe, tokom SEF-a posetioci će moći da testiraju i aplikaciju PV Smart Click koja izračunava merenja sunčanih sati na zadanoj lokaciji i radi procenu ukupnih troškova, kao i rešenja solarnih nadstrešnica koje parking mesto čine profitnim centrom, a koja su izradili Digital Arena iz Imotskog, te Propulzija iz Beograda koji su partneri i zlatni sponzori.

Tu će biti prezentovana rešenja izgradnje velikih solarnih elektrana, jedne od najvećih kompanija u regionu, SSK Balkan iz Skoplja koji su izlagači i srebrni sponzori događaja.

Još kratko je otvoren poziv za prijave i rezervaciju mesta, a to možete učiniti na linku.

Izvor: SEF Sarajevo

Pruga Novi Sad-Subotica: Kraj radova do kraja godine

29.01.2024

urban_transport_saobraćaj_pruga — Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija je u poslednjih nekoliko godina preduzela neke značajnije korake u modernizaciji svoje železničke infrastrukture. Jedan od važnijih projekata u toj oblasti je izgradnja brze pruge od Novog Sada do Subotice, kao nastavak prze pruge Beograd – Novi Sad koja već uveliko saobraća. Najavljeno je da će pruga biti završena do kraja tekuće godine.

Izgrađeno je 74 odsto radova na brzoj pruzi, a ključna komponenta projekta je postavljanje šina. Više od 150 kilometara šina, što predstavlja više od polovine ukupne dužine pruge, već je postavljeno. Ova brza pruga će imati dva koloseka i ukupnu dužinu od 108 kilometara, saopšteno je na sajtu Ministarstva građevinarsva, infrastrukture i saobraćaja.

Pročitajte još:

Prema rečima resornog ministra, nakon izgradnje biće potrebno samo dva do tri meseca za testiranje pruge, nakon čega će putnici već u martu sledeće godine moći da putuju brzim vozom od Beograda do Subotice za svega sat i deset minuta. Ovo predstavlja značajno skraćenje putovanja između ova dva grada.

Najavljeno je da će već sledeće godine biti radovi na izgradnji brze pruge prema Nišu, što će dodatno unaprediti železničku infrastrukturu u Srbiji.

Energetski portal

„Tečno drveće“ stiglo u Beograd i Užice

29.01.2024

Liquid3_Užice — Foto: NLB Komercijalna banka

Beogradska opština Stari Grad i Grad Užice dobili su Liquid 3 tečno drveće, potpuno novo rešenje za prečišćavanje vazduha i revolucionarnu inovaciju Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. ,,Tečno drveće”, pod parolom Svet pun srca je svet pun prilika, donacija je NLB Komercijalne banke.

Ukupna vrednost donacije ovih prvih urbanih foto-bioreaktora, osmišljenih tako da uklanjaju ugljen-dioksid i zagađenje u sredinama gde su njihove koncentracije najveće i gde nema dovoljno prostora za sadnju drveća, iznosi skoro šest miliona dinara.

„Za NLB Komercijalnu banku uspeh se meri dvojako – ne samo izvanrednim poslovnim rezultatima, već i pozitivnim promenama koje iniciramo u društvu. U prethodnom periodu intenzivno smo radili na ostvarenju ciljeva održivog poslovanja i za kratko vreme uspeli da obezbedimo snabdevanje električnom energijom isključivo iz obnovljivih izvora, kao i da u potpunosti digitalizujemo brojne procese. Uz dodatnu investiciju naše matične NLB Grupe, uspešno smo okončali složen proces kompletne rekonstrukcije naše centralne poslovne zgrade, koja je sada transformisana u pametan, održiv i potpuno zeleni objekat. Uporedo sa internim aktivnostima, nastavljamo snažnu podršku razvoju zelene agende kroz plasman održivih proizvoda građanima i privredi, ali i društveno odgovorne akcije, poput donacije tečnog drveća“, istakao je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke i dodao da kroz ovu aktivnost banka nastavlja da usmerava svoje kapacitete, energiju i resurse u pravcu stvaranja održive budućnosti za generacije koje dolaze.

Pročitajte još:

On je napomenuo i da su zaposleni NLB Komercijalne banke, na osnovu različitih kriterijuma poput zagađenosti, industrijske aktivnosti, intenziteta saobraćaja, daljinskog grejanja, ali i odsustva uslova za pošumljavanje, odabrali Užice i Stari grad, kao lokacije na kojima će biti postavljeno tečno drveće.

„Drago nam je što je i NLB Komercijalna banka prepoznala značaj ulaganja u inovativna rešenja ozelenjavanja javnih površina. Pozivamo i druge privredne subjekte da iniciraju saradnju sa lokalnim samoupravama, uz podsećanje da samo udruženi javni, privatni i nevladin sektor mogu doneti boljitak celokupnoj zajednici”, istakao je predsednik GO Stari grad, Radoslav Marjanović.

Tečno drveće, izum tima domaćih naučnika, nagrađeno je kao jedno od najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. U pitanju je akvarijum, ispunjen sa šest stotina litara vode i algama, koje prečišćavaju vazduh i proizvode kiseonik. Ujedno, ovaj sistem je multifunkcionalan – napravljen je kao klupa, punjač za mobilne telefone i noćno svetlo, a ima i solarnu ploču, što omogućava da za svoj rad koristi obnovljiv izvor energije.

„Čast nam je što smo zahvaljujući NLB Komercijalnoj banci postavili Liquid3 na Trgu partizana u našem gradu, jer Užice kontinuirano radi na poboljšanju kvaliteta života i zdravlja naših sugrađana. Prva smo lokalna samouprava koja sufinansira mere energetske efikasnosti individualnih objekata. Prepoznati smo i kao grad koji osmišljavanjem inovativnih rešenja uspeva da poboljša kvalitet vazduha u urbanoj zoni, a sve je merljivo kroz redovne monitoringe“, kaže gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.

Prvi urbani foto-bioreaktor postavljen 2021. godine ispred zgrade Opštine Stari grad u Beogradu, pobudio je veliko interesovanje domaće i strane javnosti, ali i svetskih medija.

Donacija tečnog drveća deo je šire regionalne inicijative, u okviru koje su sve banke-članice NLB Grupe podržale različita udruženja, humanitarne organizacije i ugrožene grupe u ukupnom iznosu od gotovo 59 miliona dinara.

Izvor: NLB Komercijalna banka

Koliko su prekomerne količine fosfora opasne po životnu sredinu i kako ga održivije koristiti

28.01.2024

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Freepik (zirconicusso)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dylan de Jonge)

Sigurnost hrane predstavlja vrlo važnu temu, naročito u vremenu kada su zagađenje, klimatske promene, urbanizacija i porast stanovništva nikada intenzivniji. Svoju značajnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti hrane ima fosfor, kao hranljiva materija koja pospešuje rast biljaka. Prvenstveno se koristi u proizvodnji sintetičkih đubriva kako bi se povećao prinos useva, ali je i ključan sastojak u stočnoj hrani. Pored toga, njegova upotreba se beleži i u proizvodnji čelika, aditiva za hranu, nekih pesticida, a tu su i sredstva za čišćenje domova i drugo. Iako je veoma koristan, njegova prekomerna i nepravilna upotreba može da izazove mnoge neželjene efekte i ostavi negativna posledice na životnu sredinu i živi svet.

Upravo je poljoprivreda i glavni zagađivač, kada je reč o fosforu. Njegova pozitivna uloga prestaje u trenutku kada ga ima previše. Ukoliko je previše prisutan, fosfor iscrpljuje zemljište od njegovih prirodnih bogatstava. Naročito štetan postaje kada završi u rekama, jezerima i okeanima, zato što može da dođe do eutrofikacije. Povećanje hranljivih materija u vodi, dovodi do cvetanja vode što zapravo znači prekomerno razmnožavanje vodenih biljaka, uglavnom algi, što dalje utiče loše na živi svet u ovom ekosistemu. Takozvano cvetanje algi degradira kvalitet vode za piće i dovodi do stvaranja mrtvih zona u kojima nema dovoljno kiseonika, a koji je potreban živim bićima u vodi.

Pročitajte još:

Zagađenje vode fosforom udvostručilo se u prošlom veku, a ovaj trend se nastavlja. Kako bi problem bio rešen, potrebno je da se uvedu održive prakse njegovog korišćenja. Program zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) je ponudio objašnjenje, u kojem se navodi da nije tačno da će se prinosi useva povećati ukoliko se povećavaju i količine fosfora, već je potrebno pronaći pogodnu količinu. Umesto toga, drugačije poljoprivredne prakse rešile bi značajno ovaj problem. Neki od primera su korišćenje stajnjaka ili, recimo, da se smanji učestalost obrade zemljišta jer će se tako pobošljati njegov kvalitet i smanjiti potreba za đubrivom.

Pored toga, otpadne vode takođe ispuštaju velike količine fosfora u životnu sredinu, a pravilnim tretmanom njegova koncentracija mogla bi da se smanji i za oko 80 odsto.

Na kraju, treba istaći da je fosfor ograničen resurs, što je još jedan razlog zbog kojeg treba odgovornije da se upotrebljava. Kako se navodi na sajtu UNEP-a, to može da se postigne efikasnijim rudarenjem, ali i preradom fosfora. Neki drugi podaci pokazuju da je značajan deo svetskih rezervi fosfora već nestao, a da se one koje su preostale nalaze u svega nekoliko područja među kojima su Maroko i Zapadna Sahara. Preciznije informacije su da se godišnje iskopa oko 170 miliona tona fosfatnih stena zarad poljoprivrede, odnosno kako bi se zemljište održavalo plodnim.

Katarina Vuinac

1...230231232...1,672 Page 231 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM