Ogromni ledeni breg veličine Londona odlomio se od ploče Antarktika

28.01.2023

iceland-glečer-led — Foto-ilustracija: Pixabay

Ogroman ledeni breg veličine šire teritorije Londona (1550 km²) odlomio se od 150 metara debele ledene ploče Brunt, što je već drugo po redu odvajanje leda u prethodne dve godine, objavili su istraživači Britanskog antarktičkog istraživačkog centra (BAS).

View this post on Instagram

A post shared by British Antarctic Survey (@britishantarcticsurvey)

Oni navode da su se pukotine širile u poslednjih desetak godina, što je sada dovelo do odvajanja ovog ledenog brega, koji se inače nalazi nedaleko od stanice BAS-a.

“Glaciološka struktura ledenog pojasa Brunt je složena, a nakon što su pokotine krenule da se šire, mi smo još u 2016. godini, preduzeli mere predostrožnosti i premestili istraživačku stanicu Halej. Zbog toga je osoblje u stanici samo od novembra do marta na Antarktiku, a trenutno boravi u stanici 21 osoba”, navodi se u saopštenju BAS-a.

Profesorka Dejm Džejn Frensis, direktorka BAS-a, izjavila je da su glaciolozi i operativni timovi očekivali da se to dogodi.

Pročitajte još:

“Merenja ledene ploče se obavljaju putem automatizovane mreže visoko preciznih GPS instrumenata koji okružuju stanicu. Oni mere da li se ploča deformiše, pomera, i onda se upoređuju sa satelitskim snimcima. Dalje se ti podaci šalju nazad u Kembridž na analizu, tako da znamo šta se dešava čak i zimi na Antarktiku – kada nema osoblja u stanici, kada je mrak 24 sata a temperatura padne i do 50 stepeni Celzijusa ispod nule”, kaže Dejm Džejn.

Profesor i glaciolog Dominik Hodžson potvrdio je da se slična stvar godina pre godinu dana kada se odvojio ledeni breg veličine 1.270 kvadratnih kilometara.

“Ovaj događaj je očekivan i deo je prirodnog toka lednika Brunt“, objasnio je Hodžson.

Energetski portal

Hrvatska prvi put u evropskoj PPA statistici

28.01.2023

solar-panel-renewable-energy — Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gücklhorn)

Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)

Korporativna potražnja za čistom električnom energijom više je nego ikad u središtu svetske pažnje. Cene električne energije u 2022. zbog energetske krize vrtoglavo su rasle što je prouzrokovalo višestruko povaćanje troškova poslovanja preduzeća i kompanija. Izlaz su potražili u PPA-korporativnim ugovorima za kupovinu čiste, obnovljive električne energije direktno od proizvođača. Na ovaj način se ugovara fiksna cena obnovljive energije u razdoblju od pet do dvadeset godina.

Uz sigurnost višegodišnjeg snabdevanja električnom energijom kompanijama je lakše da planiraju godišnje troškove, a želja za nabavkom čiste električne energije direktno od proizvođača u Evropskoj uniji rezultiralo je s ugovorenih 6,6 GW putem PPA ugovora u 2022. godini, kaže WindEurope.

Listu zemalja koje su prošle godine kroz PPA ugovorile najviše obnovljive energije predvodi Španija sa 17,4 odsto, a slede je Velika Britanija – 14,4 odsto, Irska – 14 odsto i Francuska – 12,2 odsto. Udeo manji od 10 odsto u 2022. godini ostvarile su Nemačka, Finska, Danska, Švedska, Belgija i Holandija.

Pročitajte još:

Hrvatska prvi put na listi

Korporativni ugovori o kupovini obnovljive energije postaju sve popularniji i u Hrvatskoj. Tokom prošle godine putem PPA je ugovorena višegodišnja kupovina zelene energije i Hrvatska je po prvi put svrstana u statističke podatke koje redovno analizira i objavljuje WindEurope.

Raste potražnja za energijom sunca

Analiza prošlogodišnjih PPA ugovora pokazuje kako je energija vetra dominirala u volumenima ugovorenih megavata. Međutim 2022. pokazuje malo drugačiju sliku. Iako je i dalje najviše ugovora potpisano za energiju vetra, oko 3,5 GW, vidljivo je povećanje potražnje za solarnom energijom. Analiza pokazuje da je u 2022. godini potpisano manje ugovora nego u 2021. godini.

Više o ovome pročitajte ovde.

Izvor: OIE Hrvatska

Diskriminacija postoji, ali pozitivnih primera je mnogo više

28.01.2023

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue koje Udruženje OIE SRBIJA realizuje u okviru projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sa ciljem da podstakne mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Jovanka Kotlaš je advokat u sektoru obnovljivih izvora energije. Osnovnu i srednju školu završila je u Herceg Novom, nakon čega školovanje nastavlja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon završenog pripravničkog staža, te polaganja pravosudnog i advokatskog ispita, počinje rad u advokatskoj kancelariji PWG Law Office, koja kasnije prerasta u Vidaković Law. Tu se susreće sa svojim prvim projektom iz oblasti obnovljivih izvora energije – vetroparkom Čibuk 1, koji je i dalje najveći vetropark u Srbiji.

Projektu se pridružila pred kraj izgradnje i direktno učestvovala u procesu pribavljanja svih neophodnih dozvola, uključujući energetsku licencu i status povlašćenog proizvođača električne energije. Svoj rad nastavila je u toku operativne faze ovog vetroparka, a takođe je aktivno angažovana na razvoju svih novih projekata u oblasti vetro i solarne energije koje razvija kompanija Masdar Taaleri Generation doo Beograd kako u Srbiji, tako i u regionu.

Za portal OIE Srbija, Jovanka Kotlaš otkriva da je neočekivano počela da se bavi pravom u oblasti obnovljivih izvora energije gde se pronašla uprkos vetrovima koji su joj nekad otežavali put. Ne krije da je u više navrata doživela diskriminaciju, ali i da je upoznala neke od najstručnijih muškaraca sa kojima blisko sarađuje i koji su joj pomogli da se izgradi i bude još bolja u onome što radi.

Da li ste, dok ste studirali Pravni fakultet, zamišljali da ćete se baviti pravom u energetici ili ste sebe videli u klasičnoj advokaturi ili sudnici?

Jovanka Kotlaš: Nikada nisam mislila da ću se odlučiti za nešto drugo osim za advokaturu, ali sam imala u vidu „klasičnu advokaturu“, da to tako nazovemo. Verujem da je to slučaj kod većine studenata Pravnog fakulteta, jer ono što deluje najinteresantnije i najprimamljivije jesu upravo veliki krivični i parnični sporovi, pa u početku svi tome i teže. Čak i nakon završenog pripravničkog staža nisam mislila da ću odabrati nešto drugo osim parnice koja je i dalje moja velika ljubav. Sa druge strane, tada nisam imala skoro nikakav uvid u oblast kojom se trenutno bavim, naročito ne u obnovljive izvore energije u koje sam neočekivano dospela.

Pročitajte još:

Dolazite iz Crne Gore, koja se smatra konzervativnijom u pogledu muško-ženskih odnosa. Da li ste u matičnoj porodici imali podršku za obrazovanje i studije u Beogradu, a zatim i za posao koji često nema radno vreme?

Jovanka Kotlaš: Iako verujem da u određenim delovima Crne Gore (pa i Srbije), ljudi i dalje imaju konzervativne i izrazito patrijarhalne stavove, kod nas na primorju to nije slučaj, naročito u meri koja bi iziskivala da žene nemaju podršku za studije ili karijeru. Nikada ne bih bila ovo što jesam da nije bilo podrške moje porodice, niti bi ovaj ceo proces od početka studija do danas bez njih bio moguć. Osim toga, u mojoj porodici su većinom žene, a moja mama je, pored četiri ćerke, do penzije radila, tako da se oduvek podrazumevalo da ću da se obrazujem i imam karijeru.

Kako izgleda posao pravnice u oblasti obnovljivih izvora energije?

Jovanka Kotlaš: Pa recimo da se često šalim da ću uskoro postati inženjer. Šalu na stranu, i bez želje da zvučim kao da je lako biti inženjer bilo koje struke, moj posao zaista u većem delu nije samo pravni, već je umnogome neodvojiv od tehničkog dela, ali ja u tome uživam. Upravo to sve čini interesantnijim i manje monotonim.

Da li ste nekada doživeli diskriminaciju zato što ste žena koja se bavi vetroelektranama, koje se doživljavaju kao dominantno muški posao?

Jovanka Kotlaš: Ovo jeste dominantno muško okruženje i svakako da sam u više navrata doživela diskriminaciju, to se i dalje dešava. Međutim, u mojoj neposrednoj blizini je mnogo više pozitivnih primera. Baš na ovom poslu sam upoznala neke od najstručnijih muškaraca koje poznajem, a sa kojima blisko sarađujem. Oni su imali jako veliki uticaj na mene, pomogli su mi da se izgradim i budem još bolja u onome što radim, a da se nikada nisam osećala manje vrednom ili manje uvaženom.

S obzirom na to da imate uvid u tržište OIE, da li smatrate da su žene brojčano i statusno ravnopravne u ovom sektoru?

Jovanka Kotlaš: Činjenica je da žene nisu ravnopravne brojčano, a još manje statusno i nadam se da će uskoro to početi da se menja.

Da li biste mlade koleginice pravnice savetovali da prvu poslovnu praksu potraže u kompanijama koje se bave zelenom energijom?

Jovanka Kotlaš: Svakako da bih, ali bih im prije svega savetovala da ostanu otvorene za različite pravce i da pripravnički period iskoriste ne samo za usavršavanje, već i da se pronađu, da isprobaju različite oblasti. Ovo kažem baš iz razloga što mnogo toga u praksi izgleda drugačije nego što zamišljamo i nikad ne znate šta je ono što će vam najviše prijati. Ja nisam ni pretpostavljala da će to u mom slučaju biti energetika.

Izvor: OIE Srbija

Regionalna konferencija o ekološkim asfaltima

28.01.2023

road-put-ulica — Foto-ilustracija: Pixabay

,,Regionalna konferencija o ekološkim asfaltima’’ održaće se 1. februara sa početkom u 11 časova u velikoj sali Privredne komore Srbije.

Na konferenciji će se razgovarati o ekološkom asfaltu (površinska obrada, mikro asfalti, strugani asfalt za nekategorisane, atarske, lokalne i servisne puteve kao i za gradske ulice), kao i o regulatornom okviru za zelene investicije u Republici Srbiji.

Ubrzavanje zelene tranzicije izazvane klimatskim promenama jeste glavni prioritet u 2023. godini za kompanije koje posluju u Srbiji usred globalne neizvesnosti, poremećaja u pristupu resursima i dobavljačkim lancima. To je samo vrh prioriteta zajedno sa cenom energenata.

Naše firme moraju da prilagode modele poslovanja, jer će to zahtevati njihovi partneri u EU, bilo da su izvršioci ili su uključeni u dobavljačke lance ino partnera. Banke će promeniti svoje metodologije analize rizika zbog ESG standarda, EU taksonomije i drugačijih poslovnih modela kompanija, kao i zbog izmenjene regulative. Pritisak na kompanije da poslovanje prilagode zalenoj agendi, dolaziće i od strane kupaca i potrošača koji takođe ubrzano menjaju svet. Privreda ima još nekoliko godina za prilagođavanje, ali za taj proces mora početi odmah.

Principi cirkularne ekonomije u putnoj infrastrukturi se pokazuju kroz višestruku upotrebu građevinskih materijala koji su proizvedeni po principima ekološke neutralnosti i održivosti, smanjuju upotrebu sirovina, proizvode manje otpada i CO2 sa integralnim pristupom modelu Smart Mobility i Cirkularne Ekonomije.

Izvor: Privredna komora Srbije

Direktor EPS-a: Ne zavisimo više od uvoza

27.01.2023

news-2015-March-struja_energetika_962543169 — Foto-ilustracija: Pixabay

Imamo još dva i po meseca grejne sezone, ali ako bude hladno, može i da se produži. Zato je važan stabilan rad termoelektrana i kopova uglja. Zbog klizišta, od utorka kolubarski rudnici isporučuju manje uglja. Direktor EPS-a Miroslav Tomašević kaže za RTS da će u toku dana biti apsolutno normalizovana prouzvodnja uglja i ostvareni planovi za januar.

„Sada imamo najjeftiniju cenu električne energije u Evropi i smatram da će se taj trend zadržati“, ističe Tomašević.

Kako je dodao proizvodnja uglja će biti normalizovana.

„Sinoć je krenuo rotorni bager 1201 u rad, tako da će u toku dana biti apsolutno normalizovana proizvodnja uglja i sa polja E i biće ostvareni planovi za januar, a to je proizvodnja sa kolubarskih kopova koja iznosi 63.000 tona“, izjavio je Tomašević.

U Kolubarskim rudnicima tvrde da su zalihe uglja 5,4 odsto iznad plana, ali ministarka energetike Dubravka Đedović nije zadovoljna, upozorava da je na deponijama 30 posto manje uglja nego prošlog meseca. Na pitanje zašto se ti podaci razlikuju Tomašević kaže da izgleda da je došlo do zabune u podacima i da se deponije nalaze na termoelektranama.

„Tu su ključni blokovi TENT A i TENT B i tu na zalihama imamo blizu milion tona uglja, a projektovana vrednost je 950.000. Ukupno na svim deponijama to je negde na nivou 1.470.000 tona. Kada pričamo o 30 odsto manjem, to se odnosilo na proizvodnju. Ne znam zašto je pomenuto 30 odsto, proizvodnja se u rudnicima odvija spram planova. Osim kolubarskih rudnika imamo i rudnik Drmno. Proizvodnja uglja u Srbiji je na nivou devedeset do devedeset pet hiljada“, naglasio je Tomašević.

EPS se, kaže, oslanja na svoju proizvodnju.

„Naša proizvodnja se sastoji od proizvodnje u termosektoru koja je 70 odsto i hidrosektoru koja je 30 odsto. Postoje delovi godine kada ni mi i nijedna država ne može da zadovolji potrebe iz svoje proizvodnje. To se dešava i ove zime. Kada bismo poredili ovu i prošlu zimu, mi zanemarljivo malo uvozimo struje. Za jučerašnji dan 117 gigavat sati (GWh) je bila potrošnja u Srbiji. Uvezli smo planski za mesec januar, to radimo unapred, za jučerašnji dan smo kupili 3,7 GWh, a izvezli 8,8, dakle 5 GWh smo više izvezli struje. Mi smo na nivou 122 do 125 proizvodnje što zadovoljava konzum u zimskom periodu, mi ne zavisimo više od uvoza struje“, naglasio je Tomašević.

Pročitajte još:

Prioritet investicije

Prioritet za EPS su investicije i to u zelene kapacitete. Preduzeće sa državom razvija projekat gradnje HE Bistrica, već se gradi vetropark u Kostolcu, najavljeno je i više solarnih elektrana. Na pitanje kada se može očekivati neki od tih kapaciteta na mreži, Tomašević navodi da će na mreži najpre biti blok Kostolac B3 i da očekuje proizvodnju u četvrtom kvartalu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

„To je blok od 350 megavata i izgrđen je po najmodernijim standardima. Kada pričamo o proizvodnji iz uglja, EPS poštuje sve norme u emisiji štetnih gasova, kao i sve ostale propisane norme. Ne treba se skoncentrisati na ugalj kao negativnu komponentu. Što se tiče zelene energije, mi proizvodimo 30 odsto iz hidrokapaciteta, prvi vetropark u vlasništvu EPS-a biće pušten u rad sledeće godine. Važno je da podstaknemo privatnike koji će napraviti kapacitete u Srbiji i sa pravom preče kupovine dati EPS-u da kupi tu energiju. To je cilj, a ne isključivo EPS da investira i da bude vlasnik svake elektrane“, napominje Tomašević.

„Očekujemo rezultat rada stručnjaka iz Norveške“

Ukazuje da nijedna reforma nije laka.

„Da li je EPS na udaru, pre bih rekao da je na udaru određenih grupa i medija koji nemaju dobar odnos prema EPS-u. Napomenuću da je 2014. bila angažovana Boston konsalting grupa koja se bavila razvojem EPS-a. Sada je angažovana kompanija iz Norveške, to su stručni ljudi koji rade sa nama i očekujemo rezultat njihovog rada i sagledavanja stvari. EPS je spreman da postupi po svemu za šta Vlada donese odluku“, kaže Tomašević.

Ukazuje da je stalno na terenu.

„Važno je biti sa radnicima, jer su ljudi i radnici ono što čini EPS. Odlazak na teren je dobar da se vide svi problemi. EPS ima stručnih ljudi i samo ih treba postaviti na prave pozicije da se pokaže šta EPS može, a može mnogo. Postigli smo dobar rezultat na kratak period“, ističe Tomašević.

Dodaje da građani Srbije znaju da je EPS državna kompanija i da radi sve u interesu države i građana.

„Bilo je jedno poskupljenje koje se sad realizuje od 1. januara, najavljena su nova, da li će se ostvariti to ne zavisi isključivo od EPS-a. EPS-u su potrebne investicije, ali on ima i svoje unutrašnje resurse, EPS je taj koji podnosi zahtev za povećanje cene električne energije, a konačnu odluku donosi država. Sada imamo najjeftiniju cenu električne energije u Evropi i smatram da će se taj trend zadržati“, ističe Tomašević.

Što se tiče privrede, odnosno industrije, dodaje, predsednik je dao zadatak, to je razvoj i investicije i to EPS mora da isprati.

„Jedna izbalansirana cena koja bi bila podsticaj za strane investitore je svakako jedan od prioriteta i o tome će se pažljivo donositi odluke“, zaključuje Tomašević.

Izvor: RTS

Zagađenja od saobraćaja narušavaju rad mozga

27.01.2023

driving-school-saobraćaj-auto-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Nova studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije i Univerziteta Viktorija pokazala je da uobičajeni nivoi zagađenja koje dolazi iz saobraćaja mogu narušiti funkciju ljudskog mozga za samo nekoliko sati.

Nalazi koji su objavljeni u časopisu Environmental Health, pokazuju da samo dva sata izloženosti izduvnim gasovima dizela izazivaju smanjenje funkcionalnosti mozga.

„Već decenijama naučnici su mislili da bi mozak mogao biti zaštićen od štetnih efekata zagađenja vazduha. Ova studija, koja je prva te vrste u svetu, pruža sveže dokaze koji podržavaju vezu između zagađenja vazduha i mozga”, rekao je jedan od autora studije dr Kris Karlsten, profesor i šef respiratorne medicine i kanadske istraživačke katedre za profesionalne i ekološke bolesti pluća na univerzitetu.

Zabrinjavajući podaci

Kako se navodi na sajtu univerziteta, za ovu studiju, istraživači su nakratko izložili 25 zdravih odraslih ljudi izduvnim gasovima dizela i filtriranom vazduhu u različito vreme u laboratorijskom okruženju.

Aktivnost mozga je merena pre i posle svakog izlaganja korišćenjem funkcionalne magnetne rezonance (fMRI). Istraživači su analizirali promene u mozgu i donjim motornim neuronima, kao i u skupu međusobno povezanih regiona mozga koji igraju važnu ulogu u pamćenju i u stvaranju misli. fMRI je otkrio da su učesnici imali smanjenu funkcionalnu povezanost u široko rasprostranjenim regionima mozga nakon izlaganja izduvnim gasovima dizela, u poređenju sa filtriranim vazduhom.

Pročitajte još:

„Znamo da je izmenjena funkcionalna povezanost u donjim motornim neuronima povezana sa smanjenim kognitivnim performansama i simptomima depresije, tako da je zabrinjavajuće videti zagađenje saobraćaja koje prekida ove iste neurone. Iako je potrebno više istraživanja da bi se u potpunosti razumeli funkcionalni uticaji ovih promena, moguće je da one mogu narušiti pamćenje i razmišljanje ili uticati na sposobnost ljudi za rad”, rekla je dr Džodi Gavriluk, profesor psihologije na Univerzitetu Viktorija i koautor studije.

Ne birajte prometne rute

Na sajtu se dalje navodi da su promene u mozgu bile samo privremene i primetne samo tokom izlaganja izduvnim gasovima, da bi se nakon toga sve vratilo u normal. Međutim, dr Karlsten navodi da bi efekti mogli biti dugotrajni kada je izloženost kontinuirana.

“Neophodno je da se stanovništvo ne izlaže potencijalno štetnim zagađivačima, među kojima i jesu izduvni gasovi vozila. Važno je da se uverite da je vazdušni filter vašeg automobila u dobrom stanju, a ako šetate ili vozite bicikl prometnom ulicom, razmislite o preusmeravanju na manje prometnu rutu”, dodaje Karlsten.

Ova studija je za sada samo istraživala kognitivne uticaje zagađenja izazvanog saobraćajem, međutim dr Karlsten ističe da su drugi proizvodi sagorevanja verovatno bili zabrinjavajući.

„Zagađenje vazduha je sada prepoznato kao najveća ekološka pretnja ljudskom zdravlju i sve više vidimo uticaje na sve glavne organske sisteme Očekujem da ćemo videti slične uticaje na mozak usled izlaganja drugim zagađivačima vazduha, kao što je dim šumskih požara“, kaže dr Karlsten.

Studija je inače sprovedena u laboratoriji za izlaganje zagađenju vazduha, koja se nalazi u Opštoj bolnici u Vankuveru, koja je opremljena najsavremenijom kabinom za izloženost koja može da oponaša kako je udisati razne zagađivače vazduha.

Energetski portal

MT-KOMEX gradi solarnu elektranu NURDOR-u

27.01.2023

Kompanija MT-KOMEX, pionir u projektima izgradnje solarnih elektrana u Srbiji, povodom obeležavanja 30 godina poslovanja pokloniće solarnu elektranu udruženju NURDOR.

Tokom tri decenije poslovanja, MT-KOMEX je izgradio i isporučio opremu za veliki broj solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, ukupne instalisane snage 60 MW. Zaokret ka inovacijama i obnovljivim izvorima energije dopunili su novim segmentom proširivši svoje poslovanje na razvoj mreže punjača za električne automobile.

Kao društveno odgovorna kompanija, MT-KOMEX svakodnevno radi kako na promociji obnovljivih izvora energije tako i na projektima iz ove oblasti, a posebnu pažnju posvećuju zaštiti životne sredine.

Osluškujući potrebe ugroženih i posebno osetljivih grupa u našem društvu, ove godine je MT-KOMEX odlučio da podrži Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR. Oni će na jednoj od kuća koje koristi NURDOR izgraditi malu solarnu elektranu snage 7 kW čime će pomoći da se umanje mesečni troškovi za električnu energiju, a ta sredstva preusmere za druge potrebe udruženja i njihovih korisnika.

Pročitajte još:

“Budući da je Republika Srbija postavila za strateški cilj da do 2040. godine 40 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora, kompanija MT-KOMEX, koja je posvetila svoju pažnju i znanje solarnoj energiji, odavno već ima pune ruke posla. Trenutno gradimo najveću solarnu elektranu u Srbiji – DeLasol koja se prostire na površini od 12 hektara i sastoji se čak od 17.980 najsavremenijih solarnih panela ukupne snage 11,7 MWp. Elektrana će početi sa radom 1. marta 2023. i neće imati nikakav negativan uticaj na životnu sredinu. Uprkos brojnim obavezama, trudimo se da uvek nađemo vremena i sredstava da našim znanjem i iskustvom pomognemo onima kojima je pomoć najviše potrebna. Ove godine ćemo izgraditi malu solarnu elektranu na jednoj od kuća koje koristi udruženje NURDOR”, izjavio je Miloš Kostić, generalni direktor kompanije MT-KOMEX.

„Čestitamo na prvih 30 godina kompanije MT-KOMEX sa željom da uspešno nastave sa svojim radom, a verujemo u to, jer je solarna energija budućnost i jedan od održivih načina dobijanja energije. NURDOR je udruženje roditelja koje 19 godina postoji i pruža sveobuhvatnu podršku deci i mladima obolelim od raka i njihovim porodicama. NURDOR-u je trenutni prioritet nova Roditeljska kuća u Beogradu koja će trajno rešiti problem smeštaja dece i njihovih porodica koja se leče u Beogradu, a koja ne žive u ovom gradu. Na žalost, NURDOR ima kuće u Beogradu, ali su one nedovoljne za smeštaj dece koja se leče, tako da je nama ovaj projekat veoma značajan, jer će trajno rešiti problem smeštaja. Sasvim je jasno koliko je ovo vredna i značajna donacija, jer će solarna elektrana koju smo dobili danas od MT- KOMEX-a naći punu namenu i služiti našim malim stanarima a velikim Super herojima u njihovoj borbi. Beskrajno hvala i budite ponosni što radite tako veliku i humanu stvar”, kazala je Joland Korora, predsednica NURDOR-a

Stručni tim kompanije zadužen je za uvođenje novih oblasti poslovanja na domaćem tržištu, a inženjeri i instalateri zaposleni u MT-KOMEX-u redovno pohađaju specijalno pripremljene obuke i poseduju sve neophodne sertifikate. Ovaj kolektiv izdvaja spremnost da klijentima u svakom trenutku pruže punu podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i ishodovanja upotrebne dozvole.

Izvor: MT-KOMEX

WWF: Poziv za podizanje kapaciteta organizacijama civilnog društva koje se bave pitanjima životne sredine i klimatskih promena u Srbiji

27.01.2023

priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (David Marcu)

WWF Adria Srbija poziva sve zainteresovane organizacije civilnog društva da se prijave za obuke koje će im pomoći u jačanju svojih kapaciteta i tako ih osnažiti za budući rad u oblasti zaštite životne sredine.

Cilj obuka je osnaživanje programskih, finansijskih i operativnih kapaciteta organizacija.

Obuke će biti prilagođene potrebama svake organizacije, nakon ustanovljene procene potreba.

Procena kapaciteta organizacije će se vršiti na osnovu rezultata Upitnika o definisanju potreba organizacije, nakon čega će svaka zainteresovana organizacija dobiti preporuke od predstavnika WWF Adria Srbija za unapređenje kapaciteta organizacije i biće pozvana da učestvuje u prilagođenim obukama.

Pročitajte još:

WWF Adria zamolila je sve koji su zainteresovani za navedeni program, da osnovne podatke organizacije unesu na sledećem linku i da popune Upitnik o definisanju potreba organizacije, a oni će u narednom periodu kontaktirati one koji popune prethodno navedeno.

Povećanje ekoloških problema, zajedno sa nedavnom ekspanzijom ekoloških pokreta donosi životnu sredinu i klimatska pitanja i politike u fokus šire javnosti.

Srbija je kroz proces pristupanja EU razvila relativno solidan strateški i pravni okvir za životnu sredinu i klimatske promene. Međutim, implementacija razvijenih politika je slaba, i rezultira različitim ekološkim problemima kao npr. neadekvatno upravljanje otpadom, zagađenje vazduha i vode, neodrživo korišćenje prirodnih resursa i neefikasna zaštita prirodnih vrednosti. Proliferacija ovih problema izazvala je porast broja lokalnih organizacija i inicijativa koje pokušavaju da utiču na politiku zaštite životne sredine, ali i dalje na nedovoljnom nivou. Kapaciteti, interesi i okolnosti organizacija civilnog društva u Srbiji i lokalnih zajednica su različite i postoji potreba za fleksibilnim i prilagodljivim mehanizmima za podršku i razvoj kapaciteta, što su glavni izazovi zabeleženi u prethodnom periodu. Trenutno stanje organizacija civilnog društva u Srbiji generalno nije povoljan jer samo nekoliko organizacija ima kapacitete za to da se efektivno angažuje i utiče na politike i donošenje odluka, dok većina organizacija civilnog društva zasniva svoj rad na aktivizmu i imaju skromne kapacitete za angažovanje ili uticaj na javne procese.

Izvor: WWF Adria

Raspisan poziv za podsticaje za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada

27.01.2023

plastic-bottles-plastika-otpad-reciklaža — Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Foto-ilustracija: Unsplash (Justuf Menke)

Ministarstvo zaštite životne sredine je raspisalo Javni poziv za dodelu podsticaja za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada za četvrti kvartal 2022. godine.

Poziv se odnosi na sekundarne sirovine ili za dobijanje energije i za proizvodnju kesa, tregerica za višekratnu upotrebu, navodi se na sajtu Ministarstva.

Na Javni poziv mogu se prijaviti: operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje, odnosno tretman otpada koji imaju dozvolu u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, kao i proizvođači plastičnih kesa, tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona.

Podsticajna sredstva ne dodeljuju se za tretman tretiranog EE otpada (prethodno rastavljenog radi vađenja posebnih sastavnih delova), kao ni za tretman otpada koji nastaje od proizvoda za koje nije propisana obaveza plaćanja naknade za pokrivanje troškova upravljanja posebnim tokovima otpada.

Pročitajte još:

Istaknuto je da će visina podsticaja biti opredeljena u budžetu Republike Srbije za 2023. godinu.

Prijave se podnose u pisanoj formi sa pratećom dokumentacijom na adresu: Ministarstvo zaštite životne sredine, 11070 Novi Beograd, Omladinskih brigada broj 1, sa naznakom: „Prijava na Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za četvrti kvartal 2022. godine” – sa naznakom „NE OTVARATI”

Prijave se primaju do 3. februara 2023. godine, za više informacije pogledajte ovde.

Energetski portal

Osmišljena metoda pomoću koje magneti čiste kontamiranu vodu

26.01.2023

Istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu osmislili su jednostavnu, brzu i efikasnu tehniku za uklanjanje PFAS (per- i polifluoroalkil supstanci) iz vode.

Koristeći magnet i pomoćno sredstvo za višekratnu upotrebu koju su razvili, hemičar doktor Čeng Žang i kandidat za doktorske studije Sjao Tan sa Australijskog instituta za bioinženjering i nanotehnologiju očistili su 95 odsto per- i polifluoroalkil supstanci (PFAS) iz samo male količine kontaminirane vode za manje od jednog minuta.

„Uklanjanje PFAS hemikalija iz kontaminiranih voda je hitno potrebno kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi, ali i zaštitila životna sredina“, istakao je doktor Žang i dodao da postojeće metode zahtevaju velike mašine poput pumpi, oduzimaju mnogo vremena i takođe zahtevaju sopstveni izvor energije.

„Naš metod pokazuje da je moguće ukloniti više ovih hemikalija na način koji je brži, jeftiniji, čistiji i veoma jednostavan. Za njen rad nije potrebna električna energija, te se može koristiti u udaljenim zajednicama gde nema struje“, objašnjava istraživač.

Pročitajte još:

PREČIŠĆAVANJE VODE UZ POMOĆ SOLARNE ENERGIJE

PFAS supstance su sintetička jedinjenja koja se koriste u industriji i potrošačkim proizvodima još od pedesetih godina, i samim tim dugo opstaju u životnoj sredini, pa dovode u rizik i zdravlje stanovnika ove planete.

Metoda uklanjanja PFAS-a uključuje tretiranje kontaminirane vode novim rastvorom, koji se zove magnetni fluorisani polimerni sorbent.

„Ovo rešenje koje smo razvili oblaže čestice PFAS i onda možemo da koristimo magnet da ih privučemo, izolujemo i uklonimo“, rekao je doktor Žang i dodao da će tim posvećeno raditi i da se nadaju da će imati komercijalno dostupan proizvod spreman u naredne tri godine.

Energetski portal

Koliko košta novogradnja – ali ne u novcu, već u vodi?

26.01.2023

skyline-g59dbd8256_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

Dr Ana Mijić, profesorka na prestižnom Imperijal Koledžu u Londonu, nudi pogled izdaleka: kako transformisati vodu i njeno upravljanje u društvu kojem sve više prete pojave kao što su suše i nekontrolisani urbani rast.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je 2021. godine bilo izgrađeno skoro 29.000 novih stanova. Da bismo bolje razumeli o kakvoj brojci se radi – u pitanju je povećanje od čak 150 odsto u odnosu na pet godina ranije, kada je, tokom 2016. godine, ta brojka iznosila tek nešto preko 11.000 stanova, piše za Klima101 dr Ana Mijić.

Rast je očigledno strmoglav, počev od dugogodišnjeg minimuma 2015. godine, ali i izrazito nejednak. Naime, koncentrisan je dobrim delom u već razvijenim gradskim sredinama: u Beogradu se, po podacima RZS, gradi oko 28 odsto svih novih stanova u Srbiji, dok je u Novom Sadu više od polovine ukupne vojvođanske novogradnje.

Slika koju ove brojke slikaju je jasna: velike urbane sredine rastu brže od svega ostalog. One samim tim postaju i sve kompleksnije, sve društveno važnije, sve teže za monitoring i upravljanje – ali i sve osetljivije.

Pročitajte još:

Novogradnja stvara raznolike vrste pritisaka na okolinu – između ostalog, na vodu. I ta priča je daleko veća nego što može delovati na prvi pogled.

Naime, upotreba vode je kompleksan proces: mada je jedan Beograd izgrađen na mestu susreta dve velike reke, on svejedno može (i jeste) ugrožen kada je u pitanju vodosnabdevanje, koje podrazumeva dostupnost vode, njenu ekstrakciju i obradu, pa individualnu potrošnju i prečišćavanje.

Spomenuta osetljivost je onda dvostruka: rast gradova ugrožavaju klimatske promene, između ostalog kroz sve učestalije suše koje mogu ozbiljno ugroziti dostupnost vode, ali i neadekvatno upravljanje, koje ne utiče samo na dostupnost već i na kvalitet vode koju koriste građani.

Ne želimo i ne možemo živeti sa nedovoljno vode, niti sa „lošom” (zagađenom, nezdravom) vodom. A pošto je rast urbanih sredina globalna činjenica, što su i sve učestalije posledice klimatskih promena kao što je katastrofalna suša tokom leta 2022. godine, pravilna i održiva upotreba vode postaće sve važnija tema tokom 21. veka.

Cilj moje istraživačke grupe na Imperijal Koledžu u Londonu, gde se pre svega bavimo britanskim gradovima i njihovim upravljanjem, jeste da se sa ovim kompleksnim problemom izborimo sistemski.

U te svrhe, razvili smo pristup pod nazivom Okvir za modeliranje integracije vodnih sistema (WSIMOD), kroz koji modeliramo kvalitet i protok vode uzimajući u obzir fizičke, ekološke i socio-ekonomske komponente vodnog sistema. Predstaviću par važnih uvida koje nudi ovakav integrisani, sistemski pristup.

Prvo, posledice suša ne mogu se tek tako razdvojiti na urbane (npr. restrikcije vode) i ruralne (manji poljoprivredni prinosi) – one su povezane. Primera radi, čisto ruralni modeli su istorijski potcenjivali posledice koje suša ima na kvalitet vodotokova, kada manja količina vode uzrokuje i manjom sposobnošću da se polutanti rastvore. Rešenje ovog problema može biti u sistemskom pristupu koji povezuje koordinisano upravljanje vodama u urbanim i ruralnim sredinama.

Drugo, svaka nova gradnja ima veliku „vodnu cenu” koju je moguće izračunati. Primera radi, u Londonu, kako bi se predupredilo opterećenje na vodni sistem koji će stvoriti samo novogradnja koja je trenutno u planu, potrebno je ne samo da svi novi domovi budu opremljeni savremenim metodama upravljanja vodama (reciklaža kišnice, dizajn zelenih površina, efikasni kućni uređaji…) već da se na jednak način opremi i još 432.000 postojećih domova. Tek je tada vodna računica „na nuli”.

Foto-ilustracija: Pixabay (diego_torres)

Treće, rešenja zasnovana na upotrebi lokalnih vodnih resursa mogu imati neočekivane pozitivne posledice. Primera radi, naš model primenjen na London pokazuje da samo sakupljanje i upotreba kišnice može obezbediti i do 90 odsto potražnje vode na otvorenom (pre svega različite vrste urbanog navodnjavanja). Doduše, pretpostavka je da bi ova brojka bila manja u gradovima u kojima ima manje kiše, pa samim tim i veće potražnje za vodom, ali to je svakako nedovoljno istražen i malo korišćen resurs.

Šta ovi uvidi znače za gradove kao što su Beograd i Novi Sad, i za njihove stanovnike?

Prvo i najvažnije, dostupnost, upotreba i kvalitet vode je sistemski problem koji zahteva sistemska rešenja. Suša koja je leta 2022. godine pogodila velike delove evropskog kontinenta (i ne samo evropskog) zaobišla je velike delove Srbije; sledeći put njena trajektorija može biti drugačija. Aktuelni klimatski modeli predviđaju da će suša biti sve više, a sa njima, dostupnost i upravljanje vodom postaće sve važnija tema – a do zaista dobrih rešenja se, po svemu sudeći, teško može doći izolovanim projektima malog obima, bez objedinjujućih strategija.

Te strategije bi trebalo da zaborave na distinkcije selo-grad ili građevina-poljoprivreda.

Vodne sisteme čine isprepletane komponente – reke, kanali, jezera, vodovodi, sistemi za navodnjavanje, brane i nasipi, ciklusi poplava i suša, ekosistemi i padavine, gradsko zelenilo – koji se svi „slivaju” u istu mrežu međusobno zavisnih činilaca. Savremena istraživanja pokazala su, primera radi, da su zagađenije reke takođe i veći emiteri gasova staklene bašte. Začarani krugovi retko kada imaju jednostavna rešenja.

Izvor: Klima101

Reciklažom kose do zdravije planete

26.01.2023

hairdresser-g5aa660c03_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Engin_Akyurt)

Jeste li razmišljali da odlazak kod frizera može da učini da novi izgled ne dobijemo samo mi, već i životna sredina? Ukoliko neko odluči da svoju dugu i zdravu kosu veoma skrati, ona se može iskoristiti za proizvodnju perika, što često ima humanitarni karakter, ali šta može da se uradi sa isečenom kosom koja nema dovoljnu dužinu za tako nešto?

Naša kosa sadrži azot, prema nekim podacima oko 15 odsto, što omogućava da njenim mešanjem sa drugim biorazgradivim otpadom postane kvalitetno đubrivo za kompostiranje. Takođe, istraživanjima je otkriveno da kosa pomaže poljoprivrednicima u borbi protiv određenih insekata i štetočina, što je čini dobrom zamenom za pesticide. Osim što direktno može da doprinese zdravlju prirode, može i da spreči njeno zagađenje. Prikupljena kosa prerađuje se u oblik kocke, a zatim se postavlja u odvode kako bi se sprečilo da ulje, nafta i druge zagađujuće materije završe u vodotokovima. Kosa ima sposobnost da apsorbuje značajnu količinu ovih zagađivača.

Pravilnim postupanjem ostacima kose zahvalnost mogu da nam daju i mnoga morska bića, čiji je opstanak ugrožen zagađenjem mora plastičnim otpadom. Naime, kosa se koristi kao sastojak u izradi biorazgradivih kesa. Zahvalnost možemo da dobijemo ne samo od morskih bića, već i od svih ostalih bilo da žive u slatkim vodama ili na kopnu. Veliki deo tknanine koju koristimo, u sebi sadrži plastiku koja se tokom pranja ili odlaganjem tkanine na deponiju, oslobađa i završava u otpadnim vodama i životnoj sredini. Čak i pamuk, kao prirodan materijal, doprinosi narušavanju zdravlja prirode, zahtevajući veliku količinu vode. Prema nekim podacima, kako bi se proizveo jedan odevni predmet od pamuka potrebno je skoro tri hiljade litara vode. Lepe vesti otkrivaju da zanatlije širom sveta pronalaze načine kako mogu da prerade kosu i iskoriste je za stvaranje korisnih predmeta. Oni kosu ručno predu, a zatim od nje proizvode ribarske mreže, kanape, povoce za kućne ljubimce i drugo.

Na još mnogo načina naša kosa može da se iskoristi, a za kraj ovog bloga izabrala sam farmaciju. L-cistein kojeg kosa sadrži, koristi se u farmaceutskim proizvodima koji služe za zarastanje rana. Čak i u tradicionalnoj medicini se kosa koristila za lečenje rana i zaustavljanje krvarenja.

Šta se dešava na drugoj strani?

Nakon što izađemo iz frizerskog salona, naša kosa se skuplja i ubacuje uglavnom u plastične kese, koje zatim završavaju na deponijama. U plastičnim kesama, s obzirom na to da nema dotoka kiseonika, kosa sedi i ispušta metan, gas staknele bašte koji je mnogo štetniji od ugljen-dioksida. Ukoliko se na deponijama plastične kese napunjene kosom pale, takođe dolazi do emitovanja štetnih materija.

U nekim državama, kao što je Belgija, reciklaža kose široko je rasprostranjena. I u drugim državama sve više se ostacima kose upravlja na pravilan i pravedan način za našu planetu, što ohrabruje da će u narednom periodu i naši frizerski saloni početi sa primenom reciklaže. Na nama je zadatak da naredni put kada budemo posetili frizerski salon, razgovaramo sa našim frizerima o ovoj temi, informišemo ih i podižemo svest.

Katarina Vuinac

OTP banka u velikoj globalnoj akciji pošumljavanja

26.01.2023

OTP_Planet-coalition_1080x1080px — Foto: OTP banka

Kako bi podigla svest građana o važnosti i korisnosti pošumljavanja kao i u cilju normalizacije i zaustavljanja klimatskih promena, OTP banka se prva u našoj zemlji priključila globalnoj inicijativi Priceless Planet Coalition kompanije Mastercard koja ima za cilj pošumljavanje ugroženih područja planete. Mastercard trenutno ima 18 projekata pošumljavanja na šest kontinenata, kojima značajno povećava važnost projekta i ubrzava na putu ka cilju sadnje 100 miliona stabala do 2025. godine.

U nedavno završenoj kampanji, građani su se pozivali da se priključe inicijativi kompanije Mastercard i OTP banke i pomognu našoj planeti da diše, otvaranjem novog računa (fluo, praktik, prestiž ili klasik), a OTP banka je za svaki novootvoreni račun u sklopu akcije zasadila po jedno drvo u područjima kojima je pošumljavanje najpotrebnije. Klijenti koji već koriste neki od nabrojanih paketa takođe su mogli da učestvuju u akciji tako što su uz Mastercard® karticu aktivirali Google Pay ili Apple Pay uslugu kojom se mobilni telefon „pretvara“ u mobilni novčanik i da ga koriste kao karticu za plaćanje, a za svaku ovu aktivaciju takođe je zasađeno po jedno drvo.

Iz OTP banke saopštavaju da je dvomesečna kampanja imala više nego dobar odziv, te da se mogu pohvaliti rezultatima koji govore da su naši građani i te kako ekološki osvešćeni i da vode računa o našoj planeti.

Pročitajte još:

Tokom novembra i decembra prethodne godine se gotovo 18 hiljada klijenata pridružilo ovoj inicijativi, preko 11.500 kroz otvaranje Prestiž, Praktik, Klasik i Fluo paketa računa, a više od 6.000 kroz aktiviranje Apple Pay i Google pay mobilnih novčanika.

OTP banka Srbija je proglašena za Društveno odgovornu kompaniju godine na tradicionalnoj svečanoj dodeli nagrada Srpske asocijacije menadžera, kao kompanija koja je u 2022. godini pokazala izuzetan doprinos i odgovorno ponašanje prema društvenoj zajednici.

Održivost je u srži poslovanja OTP banke, o čemu govori i činjenica da je tema prošlogodišnjeg izdanja Generator Zero projekta bila smanjenje karbonskog otiska, traženi su projekti i rešenja koji će doprineti dekarbonizaciji i smanjenju emisije štetnih gasova, a Mastercard je bio jedan od partnera. Ovo partnerstvo će biti nastavljeno i u novom izdanju Generator Zero konkursa koje će uskoro biti objavljeno.

Izvor: OTP banka

Za unapređenje energetske efikasnosti javnih objekata u Vojvodini obezbeđeno 16 miliona evra

26.01.2023

novac — Foto-ilustracija: Pixabay (nattanan23)

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Ugovor o kreditu između Pokrajinske vlade i EBRD, namenjen za unapređenje energetske efikasnosti u 80 javnih objekata u Vojvodini, koji se nalaze ispod standarda energetske efikasnosti, potpisali su Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli.

Kredit u iznosu od 12 miliona evra, namenjen je za finansiranje unapređenja energetske efikasnosti u obrazovnim, zdravstvenim, sportskim, kulturnim i administrativnim objektima u Vojvodini, što će omogućiti značajne uštede za grejanje i električnu energiju, navodi se na sajtu pokrajinske Vlade.

Pored Ugovora o kreditu, potpisan je i Ugovor o bespovratnim sredstvima Evropske unije u iznosu od dva miliona evra.

Prema rečima Predsednika Pokrajinske vlade, ovo je važan posao za Vojvodinu, čime su obezbeđena sredstva za investicije za oblast koja je među najvažnijima i na globalnom nivou.

Pročitajte još:

,,Iz sopstvenih sredstava izdvojili smo i četiri miliona evra tokom prošle godine za ovu namenu – za devet objekata – u Vrbasu, Subotici, Apatinu, Novom Kneževcu. Sa tim sredstvima, Pokrajinska vlada investiraće ukupno 16 miliona evra u ovu važnu oblast – za podizanje energetske efikasnosti’’, izjavio je Mirović.

Planirani su radovi na termoizolaciji, postavljanje novih prozora, unapređenje sistema grejanja, ventilacije i hlađenja, kao i uvođenje energetski efikasnog osvetljenja.

Predsednik Pokrajinske vlade istakao je da je reč o povoljnom kreditu.

„Ovaj ugovor početak je saradnje Pokrajinske vlade i pokrajinskih institucija sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. U planu je saradnja sa EBRD i na drugim projektima’’, rekao je Mirović.

Direktor EBRD za Zapadni Balkan, istakao je posvećenost, odgovornost i kapacitet Pokrajinske vlade.

,,Ovo je veliki i važan posao za Pokrajinu Vojvodinu jer će ova investicija obezbediti kvalitetniji vazduh i bolje uslove života, a vrlo brzo će se isplatiti’’, izjavio je direktor Mateo Kolanđeli i istakao veliku ulogu Evropske unije, koja je obezbedila donaciju u iznosu od dva miliona evra.

Energetski portal

1...204205206...1.529 Page 205 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM