Gde je Nemačka godinu dana od napuštanja nuklearne energije

22.04.2024

nuklearni reaktor, nuklearna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

Prošle godine u aprilu, Nemačka je napustila korišćenje nuklearne energije nakon što je zatvorila poslednje tri nuklearne elektrane.

Povodom godišnjice napuštanja ovog izvora energije, Fraunhofer institut za solarne energetske sisteme ISE (eng Fraunhofer Institute for Solar Energy Systems ISE), sproveo je analizu o trenutnom stanju energetskog sektora ove zemlje.

U periodu od aprila 2022. godine do aprila 2023, nuklearne elektrane u Nemačkoj proizvele su 29,5 TWh (teravat-sat) električne energije, čime su u ukupnoj neto javnoj proizvodnji učestvovale sa 6,3 odsto.

Godinu dana od ukidanja ovog izvora, beleži se momenat da je on zamenjen obnovljivim izvorima energije koja je u porastu. Naime, od trenutka ukidanja do aprila ove godine, proizvedeno je oko 270 TWh obnovljive energije, što je za 33 TWh više u odnosu na isti period prošle godine. Kada je reč o fosilnim gorivima kao što su ugalj, prirodni gas i nafta, za isti period proizvedeno je oko 154,4 TWh električne energije, što predstavlja značajno smanjenje u odnosu na godine ranije.

Pročitajte još:

Kako se navodi u analizi Instituta, na to su uticale visoke cene prirodnog gasa i čvrstog uglja, kao i visoki troškovi za CO2 sertifikate.

Kao još jedan od razloga za smanjenje korišćenja fosilnih goriva navodi se i uvoz električne energije. Međutim treba istaći da do ovoga nije došlo zato što Nemačka nije mogla da proizvede dovoljne količine električne energije, već zbog povoljnijih cena na stranim tržištima tokom leta 2023. godine. Preciznije, navodi se da su tokom letnjeg perioda obnovljive elektrane u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj generisale jeftiniju električnu energiju, koja je nemačke termoelektrane na ugalj učinila nekonkurentnim po tom pitanju.

Na kraju, potrebno je da se kaže da je došlo i do pada opterećenja mreže, za 2,1 odsto. Do toga je došlo zahvaljujući uštedi električne energije u industrijskom i privatnom sektoru, pada proizvodnje, kao i zbog povećanje sopstvene potrošnje električne energije iz solarnih sistema.

Zaključak analize koju je sproveo Institut, jeste da je prva godina bez nuklearne energije pokazala da ona u Nemačkoj može da bude dobro kompenzovana.

Energetski portal

Instalirani solarni paneli na dve beogradske škole

22.04.2024

20f68630eac90e989054c06e25d63f70_4479675202 — Foto: Grad Beograd

Na krovovima dva javna objekta, Škole za dizajn tekstila i OŠ ,,Branko Radičević” na Novom Beogradu, postavljene su male solarne fotonaponskih elektrane.

I jedna i druga elektrana završene su i puštene u probni rad, prema izveštaju Sekretarijata za energetiku.

U toku probnog rada, elektrane će biti testirane i povezane s daljinskim upravljanjem kako bi se osigurao pravilan rad pod različitim opterećenjima.

Fotonaponska elektrana u OŠ ,,Branko Radičević” sada ima instalisanu snagu od 130 kW, dok je Škola za dizajn tekstila dobila elektranu snage 90 kW, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Pročitajte još:

Očekuje se da će ove škole smanjiti potrošnju električne energije za oko 70 odsto u poređenju sa dosadašnjim preuzimanjem iz elektroenergetskog sistema Srbije. Elektrane su dizajnirane tako da škole mogu odmah koristiti proizvedenu električnu energiju, a ako dođe do viška, mogu ga isporučiti elektroenergetskom sistemu Srbije.

Solarna fotonaponska elektrana pretvara sunčevu energiju direktno u električnu energiju koristeći fotonaponske ćelije, što nakon instalicije umanjuje račune pomenutim javnim objektima i obezbeđuje energetsku stabilnost na duge staze.

Ovaj projekat je značajan i zbog promovisanja održive energije, omogućava školama značajne uštede i širi i među učenicima ekološku svest.

Energetski portal

Zašto Srbija ozbiljno zaostaje u reciklaži otpada

22.04.2024

otpad, smeće , zagađenje — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

U Srbiji često komunalni i opasan otpad završavaju na deponijama ili u prirodi i ugrožavaju i životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Stručnjaci za reciklažu misle da je to zbog nedostatka pouzdanih podataka o tome ko sve u zemlji proizvodi opasan otpad, koliko se ovog otpada proizvede i tretira. Problem je, kažu, što još nije uspostavljena odgovarajuća infrastruktura za sakupljanje različitih vrsta otpada, dok su kapaciteti za fizičko-hemijski tretman ograničeni, a nema ni dovoljno skladišta.

Kada je reč o reciklaži nigde u svetu, ističu stručnjaci, situacija nije sjajna. Količine otpada se povećavaju, a dodatan problem predstavlja dizajn proizvoda. Vrste materijala i njihove kombinacije koje se koriste prilikom izrade određenog uređaja dominantno određuju njegov životni vek, ali i ograničavaju mogućnosti tretmana.

“U uslovima hiperprodukcije teško je sprovesti principe cirkularne ekonomije“, objašnjava Nikola Egić, predsednik Udruženja reciklera Srbije.

Operateri kažu da stalno moraju da ulažu u skupu opremu, a suočavaju se sa problemima plasmana sirovina koje dobijaju, kako u pogledu primene, tako i u pogledu cene.

Pročitajte još:

“To je, recimo, posebno vidljivo u sve većoj upotrebi plastičnih materijala u uređajima u kojima je dominirao metal, poput veš mašina”, kaže Ninoslav Milenković, dirketor E-reciklaža Niš.

U pojedinim segmentima Srbija ima operatere koji poseduju najsavremeniju opremu za reciklažu u ovom delu Evrope i kapacitete koji premašuju količine koje se kod nas sakupljaju. Pre svega, to se odnosi na otpadne gume, električni i elektronski otpad i otpadne akumulatore, kažu stručnjaci.

“Srbija zaostaje kada je u pitanju razvijenost infrastrukture na lokalnom nivou, što se ogleda u lošem upavljanju komunalnim otpadom, kao i sistemima za upravljanje određenim posebnim tokovima otpada, poput otpadnih ulja i automobila“, kaže Nikola Egić

U Srbiji se uglavnom prikuplja otpad koji ima ekonomsku vrednost, dok su podaci o sakupljanju otpada koji tu vrednost nema – nepoznanica. Tako se ne zna ni gde završavaju, recimo, otpadno ulje, farmaceutski ili drugi hemijski otpad koji se koristi u domaćinstvu. Problem je što ljudi često ne znaju gde i kome mogu da predaju svoj otpad i što sakupljačkih centara nema dovoljno. Paralelno sa uspostavljanjem infrastrukture mora se raditi na edukaciji stanovništva.

“Tek nakon toga na scenu stupaju različiti mehanizmi finansijske (de)stimulacije potrošača i, na kraju, kažnjavanje onih koji se ne pridržavaju pravila”, zaključuje Nikola Egić.

Tekst u celosti možete pročitati OVDE.

Izvor: RTS

Segedin uveo sistem daljinskog grejanja na geotermalnu energiju

21.04.2024

geotermalna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Mađarsko Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja nedavno je objavilo završetak projekta novog geotermalnog sistema grejanja u Segedinu.

Kako stoji u saopštenju Ministarstva, u novo postrojenje u okrugu Siler uloženo je šest miliona evra, a na ovaj način grad će godišnje zameniti 2,2 miliona kubnih metara prirodnog gasa sa blizu 20 GWh geotermalne energije.

Opštinsko preduzeće za daljinsko grejanje u Segedinu trenutno toplotom i toplom vodom snabdeva preko 27.000 stanova i više od 400 javnih zgrada u koje spadaju škole, vrtići i maloprodajni objekti.

Sistem daljinskog grejanja u Segedinu sastoji se od 16 toplana i 250 kilometara distributivnih cevi u 23 grejna kruga.

Ovaj mađarski grad sa okolinom ima izuzetan hidrogeološki potencijal, ali je, uprkos tome, donedavno isključivo prirodni gas bio korišćen za daljinsko grejanje što je rezultovalo velikim emisijama ugljen-dioksida.

Pročitajte još:

Sada je u toku revizija Nacionalne geotermalne strategije koja bi geotermalnu energiju mogla da učini vodećim sektorom mađarske zelene ekonomije.

Kako je saopšteno iz Ministarstva, cilj Nacionalne geotermalne strategije je smanjenje trenutne domaće potrošnje energije za petinu do 2026. godine, a udeo geotermalne energije u ukupnoj proizvodnji toplote trebalo bi da poraste sa trenutnih 6,5 odsto na 25-30 odsto.

Iako je zemlja povećala korišćenje geotermalne energije nakon 2010. godine za više od četiri puta, ogroman potencijal ovog obnovljivog izvora šansa je da se Mađarska oslobodi uvoznog prirodnog gasa i stekne energetsku nezavisnost.

Prema podacima Uprave za međunarodnu trgovinu, Mađarska je jedna od zemalja koja se obavezala na postizanje neto nultih emisija do 2050. godine, pa bi do 2030. godine ova zemlja trebalo da dobija 90 odsto električne i toplotne energije iz zelenih izvora.

Milena Maglovski

Saradnja nauke i privrede za održivu budućnost

21.04.2024

sijalica struja nauka — Foto-ilustracija: Unsplash (Rohan Makhecha)

Prošlo je osam godina od potpisivanja Pariskog sporazuma koji je za cilj postavio da se do kraja ovog veka povećanje globalne prosečne temperature zadrži ispod 2 °C u odnosu na predindustrijski period, uz naznaku da se mora učiniti napor čitavog čovečanstva kako bi se povećanje temperature ograničilo na 1,5 °C. Nije prošla ni četvrtina veka, a čovečanstvo se suočava sa ozbiljnim rizikom da ovu borbu izgubi.

To je borba svih nas zajedno i svakog od nas pojedinačno. Jedini pravi kompas koji nas može voditi kroz izazove klimatskih promena jesu naučno zasnovana rešenja, a jedino oružje koje u ovoj borbi imamo jeste primena naučnih rešenja u privredi. Saradnja nauke i privrede u cilju zaštite životne sredine ključna je za neophodnu ekološku tranziciju svih industrija, omogućavajući time karbonsku neutralnost i održivu budućnost čovečanstva.

Prepoznavši značaj inovacija i tehnoloških rešenja neophodnih za rešavanje ekoloških izazova, Fond za nauku Republike Srbije je otvorio 2022. godine Zeleni program saradnje nauke i privrede sa ukupnim budžetom od 3,5 miliona evra. U okviru ovog programa, za finansiranje je odobreno 20 naučnih projekata na kojima učestvuje 215 istraživača iz 37 naučnoistraživačkih organizacija.

Maksimalan budžet po projektu iznosi do 200.000 evra. U okviru Zelenog programa podržani su projekti koji će razvijati patente, tehnička rešenja i društveno korisne tehnologije za smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

U fokusu:

Istraživači iz Srbije u okviru ovog programa, između ostalog, razvijaju inteligentni robotski sistem za sortiranje i upravljanje otpadom, kreiraju tehnologije za sanaciju zemljišta i vode zagađene štetnim hemikalijama, rade na inovativnoj tehnologiji za proizvodnju nove vrste plastike upotrebom isključivo biobnovljivih resursa, razvijaju tehnike za upotrebu otpada iz industrije uljane repice za stvaranje novih prehrambenih proizvoda, sarađuju na stvaranju uređaja za razvoj biosenzora za brzu, laku i jeftinu detekciju genetski modifikovane hrane, istražuju efikasnija rešenja za uklanjanje arsena iz vode za piće.

Fond za nauku očekuje da će iz Zelenog programa saradnje nauke i privrede proisteći praktična rešenja koja će u budućnosti moći da se koriste u različitim oblastima društva – od industrije do svakodnevnog života. Razvoj zelene industrije i društva zasnovanog na održivom razvoju se u najvećoj meri oslanja na rešenja koje samo nauka može da ponudi i to u neophodnoj saradnji sa privredom.

Takođe, razvoj ovih strategija prevazilazi granice jedne države, i postaje misija na kojoj svi zajedno moramo da radimo kako bismo sačuvali našu planetu.

Upravo je, zahvaljujući usmerenosti Fonda za nauku na razvoj programa od značaja za rešavanje aktuelnih globalnih izazova, kao što je Zeleni program saradnje nauke i privrede, ali i radu na međunarodnom povezivanju u cilju razvoja nauke, Fond za nauku izabran u rukovodstvo međunarodne organizacije Science Europe. Na nedavnoj Generalnoj skupštini Science Europe u Madridu dr Milica Đurić-Jovičić, v.d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije, imenovana je za člana novog saziva Upravnog odbora Science Europe.

Ova organizacija predstavlja platformu koja okuplja najvažnije fondove za finansiranje naučnih istraživanja u Evropi i aktivno radi na promovisanju naučnih rešenja u borbi sa savremenim društvenim izazovima. Srbija je na taj način dobila priliku da direktno učestvuje u izgradnji evropskog istraživačkog prostora, oblikovanju politika i definisanju globalne naučne agende.

Fond za nauku

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Beogradski maraton: Sportski forum, Running EXPO i dečiji maraton u Vrtu dobre nade

21.04.2024

running-trčanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Dok traju pripreme za 37. izdanje Comtrade Beogradskog maratona, organizatori su najavili niz značajnih događaja koji će obogatiti sadržaj ovogodišnjeg maratona.

Od 25. do 27. aprila, u hali 5 Beogradskog sajma održaće se Running EXPO baš uoči 37. izdanja Comtrade Beogradskog maratona. EXPO je naišao na izuzetno pozitivne komentare iz trkačke zajednice, što je rezultiralo skoro dvostrukim povećanjem broja izlagača i rasprodajom svih izlagačkih pozicija, zahvaljujući prošlogodišnjoj promeni koncepta i lokacije. Izlagači će imati priliku da se predstave publici i da podele informacije o svojim proizvodima i uslugama.

Sportski forum Beogradskog maratona, još jedan od događaja, koji se održava drugu godinu uzastopno, okupiće vodeće stručnjake iz različitih sfera sportske industrije, trkače i ljubitelje sporta 27. aprila u 12 časova u hotelu Mona Plaza u Beogradu. Forum će biti prilika za razgovore o najnovijim trendovima, izazovima i inovacijama u svetu trčanja, sa posebnim fokusom na edukativne diskusije o važnosti fizičke aktivnosti.

Pored ovih događaja, 20. aprila od 10:30 časova, najmlađi Beograđani će imati priliku da učestvuju u Dečijem maratonu u Vrtu dobre nade. Ovaj događaj, koji je postao jedan od najomiljenijih delova Beogradskog maratona, okupiće 150 najbržih predškolaca u veseloj trci.

Beogradski maraton nije samo sportski događaj, već i platforma za promociju zdravog načina života i aktivnog uključivanja građana u sportske aktivnosti.

Energetski portal

Kako energetska tranzicija menja energetsku sigurnost?

20.04.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Prelazak na obnovljivu energiju donosi različite promene, kako u dinamici trgovine energijom, međunarodnoj zavisnosti i geopolitičkom pejzažu, tako i u energetskoj sigurnosti. Evolucija energetskog sistema zahteva nove strategije u oblikovanju međuzavisnosti i jačanju otpornosti energetskog sektora.

Pitanje energetske sigurnosti nekada se dovodilo u vezi samo sa snadbevanjem fosilnim gorivima. Međutim, neka dešavanja, učinila su da energetska sigurnost dobije na važnosti i da se sagleda iz šireg ugla.

Novi izveštaj koji je objavila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA), pod nazivom Geopolitika energetske tranzicije: Energetska bezbednosti (eng Geopolitics of the energy transition: Energy security) ukazuje na nekoliko velikih promena koje su uticale na energetsku sigurnost. Preciznije, kako se navodi, tri globalne promene imaju potencijal da kritično utiču na budućnost energetske sigurnosti i to su geopolitičke promene, globalna energetska tranzicija i klimatske promene.

Kada je reč o geopolitičkim promenama, tu treba pomenuti kao primer socijalne i ekonomske posledice pandemije COVID19 koje su uticale na globalnu trgovinu. Takođe, veliki uticaj ima ekonomska kriza koja je zadesila gotovo ceo svet, kao i povećani incidenti i konflikti između i unutar zemalja, sankcije, prekidi u lancu snabdevanja i drugo.

Globalna energetska tranzicija, odnosno prelazak na obnovljive izvore energije, ima značajan uticaj na energetsku sigurnost. Štaviše, OIE su postali važan deo energetske suverenosti i sigurnosti za mnoge zemlje. Iako obnovljivi izvori energije sve više zamenjuju fosilna goriva, narednih decenija neke zemlje će ostati zavisne od ovih goriva. Međutim, kako se sve više prelazi na OIE, cene fosilnih goriva će postati sve manje predvidive, što može da dovede do nesigurnosti. Proces energetske tranzicije zahteva pažljivo planiranje i političke odluke zbog složenosti, jer treba istovremeno balansirati da tranzicija napreduje, ali da bude pravedna i da se prati uticaj na ekonomiju i društvo.

Pročitajte još:

U vezi sa tim, treba istaći da razvoj OIE nije razvnomerno raspoređen na globalnom nivou. Najveći deo investicija i razvoja zelene tehnologije koncentrisan je u nekoliko regiona i to uglavnom bogatijim i razvijenijim.

Postavlja se pitanja da li će OIE dovesti do manje zavisnosti među zemljama i na taj način uticati da bolju energetsku sigurnost. Ovo je dosta široko pitanje, koje treba razmotriti iz više aspekata.

Na primer, neki obnovljivi izvori, kao što su sunce ili vetar, dovode do decentralizacije i ne zahtevaju toliku zavisnost od drugih zemalja, zato što je ovaj izvor dostupan u svakoj zemlji. Oni drugi, kao što je vodonik, ipak stvaraju nove obrasce međunarodne trgovine i međusobne zavisnosti od uvoza i izvoza. Vodonik stvara međuzavisnost u smislu izgradnje infrastrukture za prenos, ali je manje zavisan od nafte i prirodnog gasa. Kako se objašnjava, vodonik može da se proizvodi na mnogim lokacijama, što je čini manje osetljivom na političku manipulaciju.

Ono što ostaje kritično, kada je reč o zavisnosti, jeste tehnologija koja je potrebna za proizvodnju obnovljive energije. To uključuje i zavisnost od metala i drugih resursa koji su potrebni za njihovu proizvodnju. Naime, države koje proizvode tehnologiju zavise od uvoza ovih resursa iz onih država koje ih rudare. Dalje, ostale države zavise od uvoza čiste tehnologije od onih koje iz proizvode. Tehnologija je kritična i zato što može da bude skupa i nedostupna za zemlje u razvoju i nastajanju.

Postojanje zavisnosti se ne isključuje, naročito kada je reč o trgovini električnom energijom, vodonikom, kritičnim mineralima i čistom tehnologijom ali i zbog interkonektora preko granica, međutim ona postaje drugačija u odnosu na onu koja je u vezi sa naftom ili gasom. Pojašnjenja radi, ukoliko se nafta ne isporuči, proizvodnja energije momentalno prestaje. Sa druge strane, ukoliko se prekine dalji uvoz čiste tehnologije, postojeća će i dalje moći da proizvodi energiju, samo neće biti implementacije novih. Ovde se misli na solarne panele, baterije, tehnologiju za skladištenje energije i drugo.

Slično je i kada je reč o kritičnim mineralima, međutim ukoliko dođe do prekida uvoza, na srednjem i dugom roku oni mogu da se recikliraju, a često i da budu zamenjeni alternativnom zahvaljujući inovacijama.

U osnovu OIE ima potencijal da ponude veću stabilnost i otpornost zbog široke dostupnosti, što ih čini da budu manje podložni geopolitičkoj kontroli i manipulaciji.

Na kraju, na energetsku sigurnost imaju uticaj i klimatske promene koje dovode do sve ekstremnijih vremenskih neprilika, kao što su oluje, poplave ili suše, koje utiču na rad čiste tehnologije i njihove prateće infrastrukture.

Katarina Vuinac

Rešavanje problema sa višim harmonicima

20.04.2024

Veća-slika---Wastewater-Treatment-Plant — Foto: ABB

Pokazalo se da korišćenje frekventnih regulatora u industriji vodosnabdevanja za kontrolu brojnih električnih motora, pumpi i ventilatora obezbeđuje značajnu energetsku efikasnost i unapređuje učinak. Ipak, manje je poznata činjenica da frekventni regulatori i mnogi drugi uređaji, kao što su, recimo, određene vrste elektromotora, zatim LED ili fluorescentno osvetljenje, računari, neprekidna napajanja (UPS) i Wi-Fi ruteri mogu uzrokovati nepoželjna harmonijska izobličenja (ili harmonike) na elektroenergetskoj mreži.

Harmonici, dakle, mogu oštetiti osetljivu elektronsku opremu, prouzrokovati smetnje na opremi za komunikaciju, te i pogrešna očitavanja mernih instrumenata. Takođe, mogu izazvati reagovanje prekidača, izbijanje osigurača, oštećenje kondenzatora ili doprineti pregrevanju transformatora, kablova, motora, generatora i time dovesti do nepotrebnog utroška energije i skraćenja radnog veka opreme.

Iako prednosti frekventnih regulatora daleko premašuju efekte harmonika, veoma je značajno da se razumeju problemi koje harmonici mogu prouzrokovati, kao i rešenja kojima bi se oni mogli eliminisati.

Objašnjenje harmonika

U idealnim uslovima naizmenična struja (AC) u elektroenergetskoj mreži je čist sinusoidni talas sa osnovnom frekvencijom od 50 ili 60 Hz. U realnim uslovima korišćenje nelinearnih opterećenja dovodi do stvaranja harmonika – umnožaka osnovne frekvencije – koji uzrokuju velika odstupanja od tog čistog sinusoidnog talasa struje i napona. Posledično izobličenje, tj. elektronsko prljanje mreže, podrazumeva gubitak energije umesto da se ona upotrebi na opremi koju napaja.

Za merenje uticaja harmonika koristi se ukupno harmonijsko izobličenje struje THDi faktor. Što je ova vrednost veća, veći je gubitak energije u okviru mreže. Na primer, THDi faktor od 40 odsto ima za posledicu 16 odsto veće gubitke nego što je slučaj kod mreže bez harmonika. Uz povećanje troškova energije elektroenergetski sistem mora biti i dimenzionisan tako da može da izdrži preopterećenje. Na primer, pogon koji nema zaštitu od uticaja harmonika može dodatno preopteretiti transformator čak i za 80 odsto svog nominalnog opterećenja.

Iako jedan pogon od 4 kW, i u slučaju da THDi faktor ima vrednost od 100 odsto, verovatno neće izazvati probleme, više će frekventnih regulatora imati kumulativni efekat, jer preopterećenje generiše veću toplotu. Ne samo da stvaranje toplote predstavlja bespotreban utrošak električne energije već to pregrevanje dovodi do nepouzdanog rada opreme i skraćenja njenog radnog veka.

Ovi problemi mogu imati značajan finansijski faktor tokom svih faza radnog veka opreme. Neefikasnost sistema uvećava svakodnevne troškove rada, dok prerano otkazivanje opreme za sobom povlači troškove popravki i zamena. Pri odabiru opreme ključno je obezbediti da ona nema negativan uticaj na energetski sistem, niti na povezane uređaje.

U FOKUSU:

Moderno rešenje za harmonike

Standardna metoda za eliminaciju harmonika jeste projektovanje sistema napajanja veće snage, odnosno odabir većeg transformatora, kablova većeg preseka itd. No, potrebu za transformatorom znatno veće snage obično prate i uvećane naknade za njegovu instalaciju. Mnoge elektrodistribucije zahtevaju od operatera u oblasti vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda da preduzimaju preventivne mere za smanjivanje harmonika prouzrokovanih njihovom opremom.

Predimenzionisanje generatora je drugi uobičajen metod za rešavanje problema uzrokovanih harmonicima. Međutim, ovaj pristup zahteva više prostora, povećava troškove projekta, dok negativno utiče na održivost istog. Smislena alternativa ulaganju u opremu većih snaga (što znači i skuplju) jeste ugradnja uređaja koji smanjuju ili eliminišu harmonike od samog početka.

Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)

Frekventni regulatori kontrolišu brzinu i obrtni momenat motora koji se koristi u vodoprivredi, kao što su pumpe ili ventilatori. Kod upotrebe ovih regulatora konvencionalni pristup rešavanju problema koje uzrokuju harmonici jeste ugradnja eksternih filtera ili korišćenje multipulsnih transformatora. Ipak, nova i efikasnija tehnika podrazumeva korišćenje određenog tipa frekventnog regulatora poznatog kao frekventni regulator sa niskom emisijom harmonika (Ultra-low harmonic drive). Ovi regulatori u sebi imaju aktivnu jedinicu napajanja i integrisan linijski filter sa niskom emisijom harmonika.

Dok uobičajeni šestopulsni frekventni regulatori smanjuju THDi faktor na oko 40 odsto, najbolji ULH frekventni regulatori sa niskom emisijom harmonika mogu smanjiti sadržaj harmonika u elektroenergetskoj mreži ispod tri odsto. S tako niskim THDi faktorom objekti za vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda mogu se projektovati sa sistemima napajanja znatno manje snage. Umesto korišćenja opreme većih dimenzija, njihovo dimenzionisanje može biti redukovano, što bi imalo značajan efekat na investicione troškove celokupnog sistema. Na primer, u poređenju sa uobičajnim frekventnim regulatorima, veličina napojnih kablova može biti smanjena za oko 10 odsto. Dalje, veličina distributivnih transformatora se može smanjiti za 20 odsto, generatora za 50 odsto, a razvodnog postrojenja i prekidača za 10–30 odsto.

Frekventni regulatori sa niskom emisijom harmonika povećavaju pouzdanost rada postrojenja. Minimalni sadržaj harmonika otklanja opasnost od prekida tehnoloških procesa usled preopterećenja mreže uzrokovanih povećanom strujom. Ovi regulatori, takođe, onemogućavaju ispade uređaja sa mreže koji nastaju kao posledica harmonijskog izobličenja struje. Sve u svemu, frekventni regulatori sa niskom emisijom harmonika smanjuju emisiju CO2 i ukupne troškove instalacija.

Izvor: ABB

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Digitalizacija i ulaganje u zdravije proizvode i održivo poslovanje budućnost trgovine

20.04.2024

eko — Foto-illustracija: Freepik (freepik)

Budućnost trgovine zasnivaće se na ulaganju u nove procese digitalizacije, veštačkoj inteligenciji na nivou prodaje, ulaganju u zdravije proizvode za potrošače i održivo poslovanje istaknuto je na konferenciji “Budućnost trgovine” koju su organizovale Privredna komora Srbije (PKS) i Color Media Communications, pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.

Na konferenciji koju su uvodnim izlaganjima otvorili Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine i Pier Košar, ambasador Francuske, razgovaralo se o perspektivama razvoja trgovine kao okosnici daljeg ekonomskog razvoja i uticaju najvećih maloprodajnih lanaca na sektor trgovine i celokupnu privredu Republike Srbije.

Upotreba plastičnih kesa u trgovini u Srbiji je za manje od godinu dana smanjena za više od 80 odsto istakao je Momirović.

,,Svi smo svesni koliko je važno da brinemo o životnoj sredini, da smanjimo otpad i promovišemo održivo poslovanje. U proteklom periodu smo zajedno radili na inicijativama, koje su smanjile upotrebu plastike i smanjile otpad koji se generiše u ritejl industriji”, istakao je Momirović. On je naglasio da je veoma važno da ceo lanac snabdevanja prihvata nove trendove za koje se zna da će pomoći u očuvanju životne sredine, kao što je izbegavanje plastike, reciklaža, upotreba regenerativnih i nezagađujućih materijala, kao i upotreba novih tehnologija.

,,Trgovinski lanci znaju da će im usvajanje modela cirkularne ekonomije i odgovorno poslovanje pomoći da se povežu sa svojim postojećim kupcima i privuku nove potrošače koji sve više brinu o životnoj sredini”, naglasio je Momirović.

Pročitajte još:

Kako je dodao, trgovci moraju konstantno da budu deo dijaloga o novim modelima upravljanja otpadom, posebno ambalažnim otpadom, jer je trgovina most koji povezuje proizvođača i potrošača. “Maloprodavci su oni koje potrošači uvek prve vide i prepoznaju kada se dešavaju promene”, rekao je ministar spoljne i unutrašnje trgovine. Prema njegovim rečima, veoma je važno da pored zakonskog uređenja trgovine svi zajedno više radimo na samoregulaciji i podizanju etičke svesti u trgovini, kako bi se stvorilo tržište zasnovano na poštovanju potrošača i fer konkurenciji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Ambasador Francuske u Srbiji, Pier Košar naglasio je da je za Francusku sektor trgovine od izuzetnog značaja i da su kao i u Srbiji u fokusu novi trendovi poput kupovine organskih proizvoda i to lokalnog porekla. Zatim, tu je sve značajnije pitanje održivog razvoja i poboljšanje uslova e-commerce poslovanja koji postaje sve značajniji.

Nakon otvaranja je usledila panel diskusija “Trgovina kao okosnica daljeg ekonomskog razvoja – Kakva je budućnost trgovine u Srbiji?” u kojoj su učestvovali Žarko Malinović, pomoćnik ministra, Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu, Slobodan Aćimović, prof. Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Nikola Cvijanović, izvršni direktor, kompanija “Univereksport”, Jelena Pavlović, potpresednica i članica Izvršnog odbora kompanije “Delez Srbija” i Violeta Kovačević, generalna direktorka, kompanija “Merkator-S. Moderator je bila Irina Vukotić, Prva TV.

Žarko Malinović, pomoćnik ministra, Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu naveo je da je trgovina u Srbiji poslednjih godinu dana dobila skroz drugačiju dinamiku. Kao najveću pobedu ministarstva vidimo to što smo postali značajan partner privredi i što zajedno sa kompanijama unapređujemo trgovinu u Srbiji i krajnjim potrošačima dajemo veću vrednost zbog koje trgovina postaje prava okosnoca daljeg ekonomskog razvoja Srbije.

Za kraj konferencije dr Snežana Miletić, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu imala je prezentaciju na temu “Analize socio-ekonomskog uticaja najvećih maloprodajnih lanaca na sektor trgovine i celokupnu privredu Republike Srbije“ gde je istakla da profitabilnost maloprodajnih kompanija raste sporo ali definitivno raste. U narednom periodu se očekuje još poboljšanje uslova poslovanja.

Izvor: PKS

Konferencija ,,Zelena planeta”

20.04.2024

drvo , drveće , zeleno , — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Na Dan planete Zemlje, 22. aprila, održaće se konferencija pod nazivom ,,Zelena planeta’’. Konferenciju organizuje kompanija Wireless Media Group, kao vodeća digitalna medijska kuća i društveno odgovorna kompanija, u okviru višegodišnjeg serijala konferencija “Re-set Summit”.

Cilj Konferencije je jačanje ekološke svesti javnosti, promovisanje održivih praksi i podsticanje saradnje i zajedničkog delovanja u borbi za očuvanje naše planete za sve buduće generacije.

Konferencija okuplja predstavnike svih relevantnih institucija koje podstiču održivi razvoj, renomirane stručnjake i predstavnike privrede koji se uspešno bave zelenim poslovanjem i koji su aktivno posvećeni očuvanju životne sredine i podsticanju ekološke svesti.

U okviru predviđenih panela, kroz otvorene debate, sagledaće se svi izazovi, mogući predlozi rešenja i razvojni potencijali iz oblasti održivosti i zelene transformacije privrede. Konferencija će pružiti širu perspektivu i podstaći dalje unapređenje ekološke svesti i održivog poslovanja u Srbiji.

Konferencija će se održati u ponedeljak, 22. aprila, s početkom od 10 časova, u hotelu Mona Plaza, Cara Uroša br. 62-64, Beograd, sala „Gornji Dorćol”.

Izvor: Privredna komora Srbije

Globalno zagrevanje: Tundre prete da oslobode uskladišteni CO2?

19.04.2024

sibir, irvasi, rusija, sneg, led — Foto-ilustracija: Unsplash (hans-jurgen)

Foto-ilustracija: Unsplash (hans-jurgen)

Tundre su hladni krajevi sveta, biomi sa kratkom vegetacijom, nižim drvećem, izuzetno niskim temperaturama, koje pokrivaju velike delove severne Rusije, Skandinavije, Kanade, Aljaske, kao i obale Grenlanda.

Takođe se mogu naći i na visokim planinama poput Alpa, Kordiljera i Himalaja, gde se nazivaju alpske tundre. Najveći kontinuirani prostor tundre na svetu jeste ipak na teritoriji Rusije, prostirući se od zapadnog dela Sibira do obale Pacifika.

Tundre iako često slabije naseljeni prostori, sa drugačijim pejzažima, zapravo igraju ključnu ulogu u klimatskim promenama jer njihovo tlo sadrži velike količine ugljenika u obliku organskog materijala, kao što je treset.

Zbog niskih temperatura i permafrosta – zaleđenog tla čija je temperatura stalno ispod nule, dolazi do vrlo sporog razlaganja, što omogućava tundrama da funkcionišu kao velika skladišta ugljenika, sprečavajući njegovo oslobađanje u atmosferu.

Pročitajte još:

Međutim, sa globalnim zagrevanjem, ovaj permafrost počinje da se topi, što može dovesti do oslobađanja velikih količina metana i CO2, čime se pogoršava efekat staklene bašte. Promene osim što su opasne za planetu i ljude, takođe utiču na životinje koje migriraju kroz tundre, kao i na lokalne zajednice koje zavise od ovih ekosistema.

Da bi bolje razumeli kako se tundre menjaju sa globalnim zagrevanjem, grupa naučnika sa Univerziteta Umea u Švedskoj, koristila je otvorene komore – male staklenike postavljene direktno na tundru. Ove komore blokiraju vetar i zadržavaju toplotu, imitirajući efekte zagrevanja. Rezultati pokazuju da se, pod uticajem zagrevanja, temperatura povećava za oko 1,4 stepena Celzijusa, a temperatura tla za 0,4 stepena, uz smanjenje vlage u tlu. Ove promene uzrokuju da tundra oslobađa više ugljenika iz tla zbog povećane aktivnosti mikroba koji razgrađuju organski materijal.

Eksperimenti su otkrili i da su efekti zagrevanja dugotrajni i mogu se nastaviti i nakon što se promene temperature stabilizuju. Ono što je tim naučnika saznao jeste i da je ovom procesu potrebno manje vremena da se odigra od očekivanog.

Energetski portal

EPS raspisao tender za ITD za izmeštanje državnih puteva za potrebe izgradnje RHE Bistrica

19.04.2024

reka , voda , hidro — Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

Analiza izgradnje RHE ,,Bistrica’’ započeta je još sedamdesetih godina prošlog veka. Usled sve većeg udela proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i sve veće potrebe za regulacionom rezervom i vršnom energijom u elektroenergetskim sistemima, prethodnih godina su evidentirani značajni pozitivni ekonomski efekti izgradnje RHE „Bistrica“.

Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu tehničke dokumentacije za za izmeštanje delova trasa državnih puteva br. 191 i 194 i saobraćajnih priključaka na njima za potrebe RHE Bistrice i aktuelizacije Studije opravdanosti izgradnje RHE Bistrice.

Kako se navodi u dokumentaciji, trase objekata sistema RHE „Bistrica“ u blizini akumulacije Potpeć se ukrštaju sa trasom državnog puta IIA reda broj 191 Bistrica-Priboj, a trasa državnog puta IIA reda broj 194 Kokin Brod-Rutoši-Pribojska Banja se ukršta sa sifonskom deonicom dovoda vode za RHE „Bistrica“.

Objekti planiranog sistema RHE „Bistrica“, koji se nalaze u blizini dela državnog puta IIA reda broj 191 Bistrica-Priboj su:

Donja zahvatna građevina Potpeć (nadzemni objekat);
Dva sifonska tunela, prečnika sedam metara, dužine oko 550 metara, kojima se voda transportuje od mašinske zgrade do donje zahvatne građevine Potpeć;
Pristupni tunel do mašinske zgrade
Deponija kamenog materijala za formiranje platoa razvodnog i trafo postrojenja
Komandna-upravna zgrada RHE „Bistrica“ u podnožju deponije kamenog materijala
Objekti za evakuaciju atmosferskih voda sa slivnog podučja koje gravitira ka platou razvodnog postrojenja

U zoni od interesa, trasa pomenutog državnog puta se ukršta i sa trasom železničke pruge Beograd centar-Resnik-Požega-Vrbnica-drž. granica, koja je jednim delom u predmetnoj zoni ukrštanja tunelskog tipa.

Pročitajte još:

Da bi se tokom izgradnje i eksploatacije RHE „Bistrica“ omogućilo bezbedno i neometano odvijanje drumskog saobraćaja na državnom putu IIA reda broj 191 Bistrica-Priboj, nametnula se potreba za izgradnjom trajne devijacije državnog puta u zoni ukrštanja i u blizini planiranih objekata RHE „Bistrica“.

Prema Uredbi o kategorizaciji državnih puteva („Sl. Glasnik RS“, br. 105/2013, 119/2013 i 93/2015) i važećem Referentnom sistemu, devijacija državnog puta se projektuje na deonici 19101, između čvorova 2327 (Bistrica) i 19101 (Pribojska Banja). U obuhvatu predmetne dokumentacije je devijacija dela trase državnog puta od stacionaže km ~ 1+600 do stacionaže km ~ 4+000. Deonica državnog puta na ovom delu je van naselja.

Sifonski cevovod za transport vode između gornje i donje akumulacije u sistemu RHE „Bistrica“ se ukršta sa državnim putem IIA reda broj 194 na deonici Kokin Brod-Rutoši-Pribojska Banja. Unutrašnji prečnik čeličnog sifonskog cevovoda iznosi 6,55 m, a na ukrštanju njegove trase sa predmetnim državnim putem neophodno je izvršiti devijaciju dela državnog puta za potrebe izvođenja radova na izgradnji sifona. U zavisnosti od tehnologije izvođenja radova na izgradnji sifona, potrebno je uraditi privremenu ili trajnu devijaciju dela trase državnog puta IIA reda broj 194, čime će se omogućiti bezbedno i neometano odvijanje drumskog saobraćaja na državnom putu IIA reda broj 194. Važno je napomenuti da tehničko rešenje devijacije puta, pored usklađivanja sa tehničkim rešenjem sifona sa pratećim objektima mora biti usklađeno i sa tehničkim rešenjima privremene i trajne regulacije obližnjeg korita Rutoške reke, kao i sa trasama pratećih instalacija.

Prema Uredbi o kategorizaciji državnih puteva („Sl. Glasnik RS“, br. 105/2013, 119/2013 i 93/2015) i važećem Referentnom sistemu, devijacija državnog puta se projektuje na deonici 19403, između čvorova 2324 (Kokin Brod (Pribojska Banja)) i 19101 (Pribojska Banja). U obuhvatu predmetne dokumentacije je devijacija dela trase državnog puta od stacionaže km ~ 65+200 do stacionaže km ~ 65+800. Deonica državnog puta na ovom delu je van naselja.

Za potrebe izgradnje objekata RHE „Bistrica“ potrebno je izgraditi pristupne i servisne puteve, kojima će se ostvariti veza svih objekata RHE „Bistrica“ i akumulacije „Klak“ sa postojećim državnim putevima IIA reda broj 191 i 194.

Za potrebe priključenja pristupnih i servisnih puteva koji će služiti za izgradnju, transport, montažu i održavanje opreme i objekata RHE „Bistrica“ i akumulacije „Klak“, na postojeće državne puteve IIA reda broj 191 i 194, potrebno je isprojektovati saobraćajne priključke na državni put. Pristupne i servisne saobraćajnice sistema RHE „Bistrica“ koje će biti povezane sa navedenim državnim putevima su sledeće:

Pristupno-servisni put ka brani Klak i objektima gornje zahvatne građevine u levom boku akumulacije Klak
Pristupni-servisni put ka temeljnom ispustu sifona derivacije u Rutošku reku
Pristupni-servisni put ka objektima vodostana i platou priključno-razvodnog postrojenja
Pristupni-servisni put ka platou komandno-upravne zgrade i pristupnom tunelu mašinske zgrade RHE „Bistrica, u desnom boku akumulacije Potpeć.

Tačne lokacije saobraćajnih priključaka biće definisane u sklopu izrade predmetne tehničke dokumentacije.

Rok za podnošenje prijave je otvoren do 7. maja 2024. godinu.

Energetski portal

Vazduh u martu čistiji, Bijelo Polje i Pljevlja i dalje alarmantni

19.04.2024

zagađen vazduh, termoelektrane — Foto-ilustracija: Unsplash (juniperphoton)

Nakon dva meseca zagađenja vazduha u prekograničnoj vrednosti i po dvadesetak dana u severnom delu Crne Gore, situacija u martu je nešto bolja, sudeći po podacima Centra za ekotoksikološka ispitivanja (CETI).

Podaci na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine za januar, februar i mart ove godine pokazuju da zagađenje postoji, i to najviše u Bijelom Polju, Pljevljima, Nikšiću i Podgorici.

,,Tokom marta kvalitet vazduha je bio bolji u odnosu na prethodni period. U severnoj zoni prekoračenja granične vrednosti srednje dnevne koncentracije za PM10, registrovana su u Pljevljima pet dana i u Bijelom Polju četiri dana”, navodi se u izvještaju CETT-ja.

Na društvenim mrežama ovih dana objavljeni su podaci koji pokazuju da je Crna Gora treća zemlja u Evropi, posle Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije po zagađenju vazduha. Međutim, iz Agencije za zaštitu životne sredine rekli su da ne komentarišu podatke iz nepoznatih i nekredibilnih izvora.

,,Već samo one koje nam dostavi i potvrdi CETI kao referentna ustanova, shodno važećim propisima”, rekli su iz Agencije za portal RTCG.

Pročitajte još:

Zvanični podaci CETI-ja pokazuju da je u martu, u podgoričkom naselju Zabjelo, tri dana vazduh jako bio zagađen, u Bloku pet dva dana, a u Nikšiću jedan dan.

,,U južnoj zoni kvaliteta vazduha u Baru i Kotoru, registrovan je po jedan dan prekoračenja granične vrednosti srednje dnevne koncentracije za PM10 čestice. Ova prekoračenja su u direktnoj vezi sa prekograničnim transportom saharskog peska, što su uobičajene pojave u ovom delu godine. Izmerene su i povećane koncentracije PM2,5 čestica na svim mernim mestima u severnoj i centralnoj zoni kvaliteta vazduha”, ističe se u izveštaju.

Hemijskom analizom PM10 čestica utvrđeno je povećano prisustvo benzo(a)pirena u uzorcima iz Bijelog Polja, Pljevalja, Nikšića i Podgorice. Benzo(a)piren je policiklični aromatski ugljovodonik, visoko efikasno kancerogeno jedinjenje.

Prema izveštaju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju krajem marta je došlo do ,,priticanja toplog i vlažnog vazduha, jakih južnih strujanja, kada u ove predele stiže prašina i sitni pesak iz oblasti pustinje Sahara”.

Navode da je ovo neuobičajena ali sve češća pojava zadnjih godina i da se zbog toga prašina i pesak talože u vazduhu.

,,Kada imamo i prisustvo oblaka ili padavina, kiša ispira nakupljeni materijal i na taj način nastaje žuta, crvena, prljava kiša”, pojašnjeno je u dokumentu.

U februaru je čak 19 dana bio zagađen vazduh u Pljevljima i 19 dana u Bijelom Polju. U januaru je u tim gradovima 18 dana bilo izmereno povećano prisustvo PM10 čestica.

Izvor: RTCG

1...203204205...1,673 Page 204 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM