Evropski parlament usvojio novu uredbu sa ciljem borbe protiv globalnog krčenja šuma

21.04.2023

deforestation_krčenje_šuma — Photo-illustration: Pixabay

Evropa iznova pokazuje da joj je jedan od vodećih principa briga o klimatskim promenama i briga o svemu što one sa sobom donose. Tim povodom, doneta je nova uredba u Evropskom parlamentu koja ima zadatak da obaveže poslodavce i firme da zarad proizvodnje i prodaje svojih proizvoda na nivou EU, ne smeju ugroziti šume, tačnije ne smeju krčiti šume zarad nastanka plantaža ili poljoprivrednih zemljišta.

Kako po pravilu Komisija formuliše predlog zakona, pre nego sto parlament izglasa, tako u izvornom predlogu zakona stoje i proizvodi na koje se ovo odnosi – goveda, kakao, kafa, palmino ulje, soja, drvo, ali i koža, čokolada, i mnogi drugi proizvodi koji su sačinjeni od prvobitno navedenih. Potrebno je da poslodavci dopreme potvrdu da proizvod ne potiče sa iskrčenog zemljišta, i da njegova proizvodnja nije uzrokovala propadanje šume – potvrda o savesnoj proceni.

Komisija će izvršiti procenu rizika različitih zemalja u svojim delovanjima, pa će stoga one manje rizične zemlje lakše dobiti potvrdu i lakše ući na tržište EU. Time Evropa na globalnom nivou utiče na očuvanje šuma.

Pročitajte još:

Nadležna tela EU će dobijati potrebne informacije za ove provere, na primer geolokacijske koordinate, zatim proveravati DNK da utvrdi poreklo proizvoda. Kazna za firmu koja bude uhvaćena u prekršaju biće četiri odsto godišnjeg ukupnog prometa u EU. Uredba je doneta sa 552 glasa, dok je 87 poslanika bilo uzdržano ili protiv.

Procena Organizacije UN – a za hranu i poljoprivredu jeste da je u periodu od 30 godina, od 1990. do 2020. godine iskrčeno 420 miliona hektara šume, baš u pomenute svrhe, što je veća teritorija nego što je EU sama. Zbog soje i palminog ulja je iskrčeno čak dve trećine ovih šuma. Znamo da je Evropa jedan od velikih potrošača svih ovih dobara, stoga je preuzela tu odgovornost, i Evropski parlament je iskoristio svoje pravo da inicira predlog zakona, i zatražila od Komisije propis o sprečavanju globalnog krčenja šuma.

Krajem 2022. godine dogovor je zaključen i sa državama članicama.

Nakon izglasavanja u parlamentu, Cristophe Hansen – član parlamenta iz Luksmeburga izjavio je:

“Do danas su police naših supermarketa često bile pune proizvoda uprljanih pepelom spajenih prašuma i nepovratno uništenih ekosistema koji ugrožavaju egzistenciju autohtonih naroda. Potrošači često nisu svesni toga. Laknulo mi je što sada, kad zagrizu čokoladu ili popiju zasluženu kafu, mogu biti sigurni da više neće nesvesno biti saučesnici u krčenju šuma. Nova uredba nije samo ključna za borbu protiv klimatskih promena i gubitka bioraznolikosti, nego će ukloniti i prepreku koja nam onemogućava da produbimo trgovinske odnose sa zemljama koje dele naše vrednosti i ambicije na području životne sredine.”

Energetski portal

Zakon o OIE po meri građana i privrede?

21.04.2023

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

Poslanici Skupštine Republike Srbije će na današnjoj sednici raspravljati o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Predlogom Zakona se predviđa ograničenje veličine proizvodnog objekta za kupce-proizvođače koji proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe – domaćinstvima se uvodi limit od 6,9 kW dok se privredni subjekti ograničavaju na 150 kW. Ovakvo ograničavanje je svojevrsni apsurd, pre svega, zbog činjenice da je osnovna svrha ovog Zakona da podstiče i promoviše proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine.

Trenutno zakonodavno rešenje omogućava svim kupcima-proizvođačima da grade proizvodne objekte do odobrene snage priključka krajnjeg kupca.

„Važeći Zakon jasno definiše dugoročne ciljeve Republike Srbije, kada je u pitanju korišćenje energije iz obnovljivih izvora: smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije, dugoročno smanjenje zavisnosti od uvoza energenata i otvaranje novih radnih mesta u oblasti obnovljivih izvora energije. Predložene izmene su u potpunoj suprotnosti sa definisanim ciljevima, a pojava svakog novog kupca-proizvođača direktno smanjuje potrebu za uvozom električne energije.“ – rekla je Ivana Jovčić, direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Pročitajte još:

Ograničavanje domaćinstava na 6,9 kW instalisane snage će usporiti učešće građana u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, samo godinu dana nakon što je započeta primena instituta kupac-proizvođač. U prvoj godini primene je 924 domaćinstva steklo ovaj status, a prosečna veličina instalirane solarne elektrane iznosi 8,2 kW, čime su građani načinili zajedničku investiciju u proizvodnju čiste energije od gotovo 10 miliona evra, i započeli ciklus građanske proizvodnje energije, učešća u energetskoj tranziciji, ali i prepoznavanju njihove uloge na tržištu električne energije.

Kupci-proizvođači, koji su pravna lica, su u prvoj godini izgradili ukupno 296 solarnih elektrana sa ukupnim kapacitetom od 6936 kW, čime se ova investicija procenjuje na dodatnih 8,5 miliona evra. Ograničavanje proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe će imati i značajan uticaj na privredu i poljoprivredu, što će dovesti i do plaćanja viših poreskih stopa na ugljen-dioksid pri izvozu u Evropsku uniju kroz CBAM mehanizam (Carbon Border Adjustment Mechanism), čija tranziciona primena počinje 1. oktobra ove godine.

„Uvođenje limita od 150 kW za privredne subjekte će se negativno odraziti na proizvodna preduzeća, kao i na sektor poljoprivrede, koji imaju veće potrebe za električnom energijom od onoga što je predloženo izmenama i dopunama Zakona. Najveća šteta se nanosi kompanijama u industriji cementa, veštačkih đubriva, gvožđa i čelika, i električne energije, što će posebno uticati na njihovu konkurentnost na evropskom tržištu.“ – dodao je Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Važno je dodati da je instaliranje elektrana iz obnovljivih izvora energije doprinelo i budžetima jedinica lokalnih samouprava i budžetu Republike Srbije, obzirom da je, na svu opremu koja je instalirana, plaćen pun iznos carina i poreza na dodatu vrednost, kao i drugih naknada. Pored toga, dodatno je počela i da se povećava zaposlenost na lokalnom nivou kroz osnivanje novih instalaterskih preduzeća. Na ovaj način se i različite grane privrede uključuju u energetsku tranziciju i lokalnu proizvodnju čiste energije.

„Imajući u vidu sve navedene razloge, smatramo da je neophodno odbaciti promene člana 58, zbog čega smo pripremili i poslali primedbe poslanicima Skupštine, kako bi u poslednjem koraku pred usvajanje Zakona pokušali da zaustavimo, ili barem ublažimo, negativne efekte koji bi mogli da nastanu usvajanjem predloženih izmena i dopuna.“ – zaključila je Ivana Jovčić.

Podsećamo, Republika Srbija se obavezala da će do 2030. godine imati udeo od 40,7 odsto obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije, potpisnica je Pariskog sporazuma, kao i Sofijske deklaracije, a ovako predložene izmene Zakona su u potpunosti suprotne interesima svih domaćinstava i preduzeća u Srbiji, kao i interesima Republike Srbije u pogledu ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Da li prilikom izbora uređaja za domaćinstvo razmišljate o održivosti?

21.04.2023

„Održivi razvoj je onaj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja budućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe“.

Da li razmišljate o ovome prilikom izbora uređaja za domaćinstvo?

Da li znate koliko električne energije, vode, deterdženata koriste vaši aparati? Koliko su dugovečni i da li u svom sastavu imaju materijale koje je kasnije moguće reciklirati?

Pouzdanost i dugovečnost

Posvećena proizvodnji najkvalitetnijih uređaja sa najmanjim negativnim uticajem na životnu sredinu, kompanija Miele koristi reciklate bez uticaja na finalni kvalitet i funkcionalnost uređaja, a svaki Miele uređaj, pre izlaska na tržište, testira se na radni vek od 20 godina, dok su rezervni delovi dostupni do 15 godina nakon završetka serijske proizvodnje.

Ekološki prihvatljiv način pranja veša

Kada je reč o smanjenju zagađenja koje nastaje usled korišćenja prekomerne količine deterdženata, Miele je patentirao jedinstvenu TwinDos® tehnologiju automatskog doziranja. Prilagođavajući idealnu količinu UltraPhase deterdženta u zavisnosti od izabranog programa pranja i zaprljanosti veša, smanjuje potrošnju deterdženta i do 30 odsto uz maksimalne rezultate održavanja veša.

PowerWash je još jedan sistem koji nudi najviši nivo performansi pranja veša za samo 49 minuta uz QuickPowerWash programom. Sve mašine za pranje veša sa PowerWash sistemom postižu najvišu klasu energetske efikasnosti A i ekonomične vrednosti potrošnje vode čak i sa minimalnom količinom veša.

Energetski efikasno sušenje

Smanjenje potrošnje energetskih resursa imperativ je i kod Miele mašina za sušenje veša. EcoDry mašine za sušenje veša sa toplotnim pumpama konstruisane su da štede do 60 odsto električne energije, u poređenju sa kondenzacionim mašinama za sušenje veša bez toplotne pumpe. Za razliku od mašina za sušenje bez toplotne pumpe, proizvedena toplota se ponovo koristi, a niže temperature, u poređenju sa temperaturama kod modela iz prethodnih generacija, štite visokokvalitetna vlakna i najdelikatnije tkanine.

Nikad previše, nikad premalo: uvek savršeni rezultati zahvaljujući AutoDos sistemu

Još jedan uspostavljen standard za održivost je serija G7000 mašina za pranje sudova koja je istovremeno postigla vrhunac dizajna i inženjerstva. Inovativni, prvi na svetu AutoDos sistem u kombinaciji sa Miele PowerDisk deterdžentom za automatsko doziranje poboljšava performanse mašine za pranje sudova, racionalno i precizno odmerava idealnu količinu deterdženta na osnovu izabranog programa i temperature, obezbeđujući efikasnije rezultate i blistavo čiste sudove.

Eko režim – ekonomičan, temeljan i ekološki održiv

Eko programi se oslanjaju na duži ciklus budući da troše manje energije, pa je potrebno više vremena da se postigne isti nivo čistoće. Učestalo je mišljenje da su kratki ciklusi energetski najefikasniji, ali zapravo to često znači da mašina radi intenzivnije da bi obavila posao. Niska potrošnja energije i vode kod Miele G 7000 generacije mašina za pranje sudova se uglavnom može pripisati EcoPower tehnologiji sa inteligentnim unosom vode, optimizovanim prskalicama i novim, visoko efikasnim sistemom filtracije. Kao rezultat toga, potrošnja vode u Eco programu je smanjena na 8,4 l, dok u Automatskom programu, u kojem senzor detektuje stepen zaprljanosti posuđa, potrošnju vode moguće je smanjiti do šest litara. To takođe znači da je potebno manje struje da zagreje vodu. Tokom svog radnog veka, Miele mašine za pranje sudova konstruisane su da uštede i do 590.000 l vode.

Ukoliko postoji mogućnost za to, Miele mašine za pranje sudova i veša mogu se priključiti na toplu vodu, čime se potrošnja električne energije može redukovati i do 65 odsto.

Više svežine, manje otpada

Sveža hrana je osnova za zdrav, energičan život. Osim kvaliteta, važni su i pravi uslovi čuvanja namirnica. Miele rashladne jedinice održavaju svežinu, ukus i nutritivne vrednosti namirnica, dok paralelno smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu, kvarljivost i bacanje hrane. PerfectFresh Active, PerfectFresh Pro i DailyFresh obezbeđuju produženo održavanje namirnica uz tehnologiju ubacivanja svežeg i vlažnog vazduha.

Svesni činjenice da je potrošnja prirodnih resursa brža nego što se može obnoviti, kao kompanija preuzimamo odgovornost za bolji i održiviji svet. Činimo sve što možemo da napravimo razliku, postavimo nove standarde za održivu budućnost i odlučno predvodimo celu industriju u tom pravcu. Svaki naš projekat i svakainicijativa ekološki je kompatibilna, socijalno pravedna i ekonomski opravdana.

Pažljivo korišćenje prirodnih resursa je neophodno za budućnost, zato motivišemo naše kupce da svoj svakodnevni život oblikuju na održiv način.

Radimo na tome da pokažemo da je moguće voditi vrhunski, globalni biznis premijum kućnih uređaja sa održivom praksom kao jezgrom poslovanja.

Izvor: Miele

Saradnja Srbije i Mađarske u oblasti energetike, uskoro potpisivanje dva sporazuma

21.04.2023

gasovod_Turski_tok — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O saradnji dveju zemalja u oblasti energetike i novim zajedničkim projektima za koje će uskoro biti potpisani sporazumi razgovarali su Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike i Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske.

Kako najavljuju uskoro će biti potpisana dva sporazuma, prvi se odnosi na izgradnju naftovoda Mađarska–Srbija, koji će omogućiti veću sigurnost snabdevanja sirovom naftom, a za taj projekat, čija je procenjena vrednost približno 100 miliona evra, počinje priprema projektne i tehničke dokumentacije.

Drugi sporazum se tiče osnivanja zajedničkog preduzeća za trgovinu energijom u vlasništvu „Srbijagasa” i mađarske kompanije „MVM”.

„Već smo produžili ugovor o zakupu skladišta gasa, a razgovaramo i o povećanju kapaciteta skladištenja u Mađarskoj za potrebe naše zemlje pred narednu grejnu sezonu”, rekla je ministarka, navodi se u saopštenju.

Ministarka je naglasila da se izgradnjom gasovoda Balkanski tok Srbija pozicionirala kao važna tranzitna zemlja, napomenuvši da se razmatraju dodatni kratkoročni kapaciteti za potrebe Mađarske, dok će, sa izgradnjom gasne interkonekcije Srbija–Bugarska, naša zemlja imati i dodatni kapacitet, ali i pristup alternativnim izvorima gasa.

Pročitajte još:

Ona je napomenula da je vrednost trgovine električnom energijom između dve zemlje u prošloj godini iznosila 77 miliona evra i da je plan da se Srbija i Mađarska dodatno povežu u sektoru elektroenergetike.

Prema njenim rečima, izgradnjom panonskog koridora za prenos električne energije, koji treba da bude završen u narednih pet godina, odgovorićemo na potrebu za povećanjem prekograničnog kapaciteta.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike (Nikola Mladenović)

Đedović je rekla da je vrednost investicije približno 107 miliona evra, a radi efikasnije realizacije ona će biti proglašena projektom od javnog značaja.

„Snažno podržavamo Mađarsku da se pridruži i regionalnoj berzi električne energije, kojoj se Slovenija već pridružila zajedno sa našom zemljom. To je značajno zbog uspostavljanja unutardnevnog tržišta električne energije, koje je važno zbog aukcija za tržišne premije za proizvođače iz obnovljivih izvora energije, čije se pokretanje planira u maju”, navela je ona.

Sijarto je rekao da se snabdevanje energijom u Evropi odvija sa teškoćama zbog rata u Ukrajini i da Srbija i Mađarska već rade na usaglašavanju priprema za narednu zimu.

„Pitanje obezbeđivanja energenata je i bezbednosno pitanje, a strateška saradnja na području energetike je garancija da će snabdevanje naših država biti osigurano”, istakao je ministar.

On je iskazao zahvalnost Srbiji na sigurnom tranzitu gasa kojim do Mađarske dnevno stiže i do 10 miliona kubnih metara i poručio da Srbija može i naredne grejne sezone da računa na kapacitete za skladištenje gasa u Mađarskoj.

„Zainteresovani smo i da, kad bude završena interkonekcija između Srbije i Bugarske, nabavljamo dodatne količine gasa iz Azerbejdžana ovim gasovodom”, rekao je Sijarto.

Prema njegovim rečima sigurnost snabdevanja gasom je evropsko pitanje i EU bi trebalo da obezbedi finansijska sredstva za gradnju infrastrukture u jugoistočnoj Evropi, pa i u Srbiji, preko koje i Evropa dobija pristup alternativnim izvorima gasa.

Energetski portal

Vlada usvojila izmene uredbe o snabdevanju prirodnim gasom

21.04.2023

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom u cilju smanjenja troškova i skraćenja vremena neophodnog za priključenje novih potrošača prirodnog gasa, odnosno stambenih zgrada kategorije A.

Izmene Uredbe će omogućiti i da u slučaju objekata koji se priključuju na distributivni sistem radnog pritiska manjeg od šest bara, sa kućnim merno-regulacionim setom maksimalnog kapaciteta do 10 kubnih metara po satu za stambene zgrade kategorije A, proveru ispunjenosti uslova za puštanje gasa u objekat, obavlja komisija operatora sistema i kupac nije u obavezi da dostavi izveštaj komisije za tehnički pregled unutrašnje gasne instalacije.

Takođe, izmenjenom Uredbom preciziraju se i mere koje se preduzimaju u slučaju da je ugrožena sigurnost isporuke ovog energenta usled poremećaja u radu transportnor ili distributivnog sistema ili poremećaja na tržištu, navodi se na sajtu Vlade.

Pročitajte još:

Na sednici Vlade doneta je i odluka o saradnji više opština u Srbiji sa opštinama i gradovima u drugim zemljama i to o saradnji Opštine Ljubovija i Straža iz Slovenije u oblasti privrede, poljoprivrede, turizma, obrazovanja, kulture, sporta, zdravstvene zaštite, zaštite životne sredine i lokalne samouprave, kao i Odluku o saradnji Opštine Sremski Karlovci sa Opštinom Prnjavor, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, u oblasti ekonomije, trgovine, kulture, sporta i turizma.

Pored toga, doneta je i Odluka o saradnji Opštine Lebane sa Opštinom Krivogaštani u Severnoj Makedoniji u oblastima privrede, obrazovanja, sporta, kulture, ekologije, informacionih tehnologija, turizma, kao i uspostavljanja prekogranične saradnje po projektima evropskih fondova.

Energetski portal

EU smanjila potrošnju gasa za 17,7 odsto

20.04.2023

heating-grejanje-gas — Foto-ilustracija: Pixabay

Od avgusta 2022, do marta 2023. godine, potrošnja gasa na nivou Evropske unije se smanjila za 17,7 odsto u poređenju sa istim periodom između 2017 – 2022. godine. Ovim rezultatom, Savet EU je ispunio cilj zadat u okviru REPoverEU programa – čiji je kriterijum bilo smanjenje od 15 odsto.

REPoverEU, je program koji je osmislila Evropska komisija, kao odgovor na energetsku krizu izazvanu trenutnim stanjem u svetu. Strateški ciljevi ovog programa jesu ušteda energije, proizvodnja čiste energije i diverzifikacija izvora snabdevanja energijom – kako bi EU imala veću energetsku autonomiju.

Prema podacima koje je objavio Evrostat, od januara 2022. godine do jula iste godine potrošnja gasa je varirala između 1938 petadžula početkom godine, da bi sredinom godine pala na 785 petadžula. Ipak, najveći pad smo mogli da vidimo u drugoj polovini godine, gde je u septembru, potrošnja opala za 14,3 odsto, u oktobru 24,4 odsto, 25 odsto u novembru i 12,3 odsto u decembru – u odnosu na iste mesece prethodnih godina.

Pročitajte još:

Što se tiče pokazatelja za pojedinačne zemlje, većina je uspela da ispuni cilj koji je postavio Savet EU, izuzev Irske (smanjila potrošnju za 0,2 odsto), Slovačke (1,0 odsto), Španije (10,8 odsto), Poljske (12,5 odsto), Slovenije (13,8 odsto) i Belgije (14,5 odsto). Takođe, postojale su i zemlje koje su u datom periodu i povećale svoju potrošnju prirodnog gasa, kao što je Malta. Zemlje u kojima je potrošnja najviše opala jesu Finska (55,7 odsto), Litvanija (40,5 odsto) i Švedska (37,2 odsto).

Od početka 2023. godine, države EU idalje beleže smanjenje zavisnosti od prirodnog gasa. Taj pad je u proseku, na nivou EU, iznosio 19 odsto u januaru i 14,7 odsto u februaru.

Energetski portal

Beton koji upija kišnicu za održiviji urbanizam

20.04.2023

traffic-police-standing-raindddd — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Urbani razvoj odavno je počeo da nam donosi više problema nego koristi. Pored zagađenja, gužvi ili porasta temperature u gradovima, veliki problem predstavlja nedostatak zelenih površina. I dok je problem zelenih površina direktno povezan sa zagađenjem i toplotnim talasima, ovde bih želela da fokus stavim na poplave u gradovima.

Šumska područja, primera radi, imaju sposobnost da apsorbuju između 80 i 90 odsto kišnice, dok u urbanim područjima svega oko 10 odsto kišnice upije zemljište. Kako bi se nadoknadio nedostatak zelenih površina, u gradovima je uveden kanalizacioni sistem i sistem za odvodnjavanje. Iako je zamisao bila dobra, štaviše do pre nekog vremena i dobra u praksi, to više uglavnom nije.

Klimatske promene donose nam sve ekstremnije i intenzivnije padavine, a urbanizam sve manje zelenih površina, zbog čega ovakvi sistemi postaju nedovoljni.

Živim u Beogradu u kojem se u poslednjih nekoliko godina sve češće susrećem upravo sa situacijama kada se pri svakoj malo jačoj kiši ulice pretvore u potoke, a u gradu nastane kolaps. Nažalost, verujem da je tako i u velikom broju drugih gradova u Srbiji.

Kako bi se pronašlo novo rešenje za problem odvoda prekomerne količine vode, naučnici su osmislili nešto kako bi se zadovoljile obe strane, urbanizam i ekologija, a to je beton koji upija kišnicu. Iako ovaj beton nije novo otkriće, već je u primeni gotovo čitavu deceniju, njegova upotreba i dalje nije široko rasprostranjena.

Za razliku od uobičajenog betona koji je na bazi peska, zbog čega propušta vrlo malu količinu vode, ovaj beton pravi se od komadića zdrobljenog granita, koji omogućava i bolje propuštanje kišnice. Takođe, beton filtrira vodu od opasnih materija kao što je motorno ulje.

Pored betona, postoje i druga slična rešenja. Recimo blokovi za popločavanje, koji se na određenim površinima u gradovima postavljaju u širim razmacima, kako bi između njih mogla da otiče voda.

Iako ne mogu ni približno isto da budu zadovoljne obe strane – urbanizam i ekologija, ideju šire primene ovog betona ne treba odbaciti. Win Win bila bi odluka da se zelene površine u gradovima povećavaju, a da se ostatak uobičajeno izbetoniranih površina zamene novim materijalima, poput betona koji propušta vodu.

Katarina Vuinac

1,5 miliona evra za solarne panele u Beču

20.04.2023

solar-cell-ge28608e28_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Grad Beč je nedavno započeo akciju subvencionisanja izgradnje solarnih panela za preduzeća. U tu svrhu je izdvojeno 1,5 miliona evra.

Obezbeđena sredstva su namenjena privrednim društvima za postavljanje solarnih panela na nadstrešnicama iznad parkirališta, benzinskih stanica ili skladišta. Iznos finansiranja može biti do 30 odsto ukupnih prihvatljivih troškova i dodeljuje se u vidu jednokratne subvencije za ulaganje.

Zahtev se može podneti već od 1 kilovat-pika. Solarni sistemi snage do 100 kilovat-pika će se finansirati sa 750 evra po kilovat-pika, a sve preko toga sa 600 evra po jedinici mere. Maksimalan iznos za jedno postrojenje jeste 200.000 evra.

Pročitajte još:

„Grad se zalaže za razvoj obnovljivih izvora energije, kako bismo ostvarili naš ambiciozni klimatski plan do 2040. godine. Sa ovom akcijom želim da ohrabrimo što više preduzeća da iskoriste prednosti solarne energije, a istovremeno daju doprinos klimatskoj budućnosti grada“, izjavio je Jirgen Černohorski, član gradskog veća zadužen za klimu.

Rok za predaju zahteva je ograničen, pa grad apeluje na bečke kompanije da požure sa prijavama. Trenutno je na bečkim krovovima, fasadama i u javnom prostoru više od 5.000 fotonaponskih sistema u funkciji.

Izvor: EurocommPR

U Vranju u planu izgradnja kotlarnice na drvenu masu i komprimovani gas

20.04.2023

fire-grejanje-kotlarnica — Foto-ilustracija: Pixabay

U Vranju je u planu izgradnja kotlarnice na drvenu masu i komprimovani gas sa pratećim sadržajem kao deo buduće toplane u Vranju. Urbanistički projekat, čiji je investitor Grad nalazi se na javnoj prezentaciji do 25. aprila.

Kako se navodi u urbanističkom projektu, izgradnja objekta ima za cilj smanjenje potrošnje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije.

Predmetna parcela ima površinu od 2.138 m², a na parceli se nalaze objketi predviđeni za uklanjanje.

Objekat je namenjen za kombinovanu toplovodnu kotlarnicu na biomasu (drvenu sečku) i komprimovani prirodni gas (KPG ili CNG) sa ciljem proizvodnje toplotne energije koja bi se koristila za podmirivanje potreba za toplotnom energijom potrošača (osnovne škole, vrtića i zgrada snage bezbednosti, a kasnije i šireg okruženja), koja je neophodna u toku grejne sezone.

Kako se dalje navodi u urbanističkoj dokumentaciji, pored izgradnje kombinovane kotlarnice, predviđa se i postavljenje sistema distribucije toplotne energije (toplovoda) radi isporuke toplotne energije. Toplovod se obrađuje posebnim projektom.

Pročitajte još:

Predviđena je izgradnja kotlarnice koju čini prostorija kotla na biomasu sa pripadajućim skladištima za biomasu sa pokretnim podom i nepokretnim delom poda i inslacijama. Takođe, projektom je predviđena izgradnja prostorije gasne platforme sa bocama sa gasom, i kotlarnice u metalnom kontejneru. Objekat kotlarnice je spratnosti P, maksimalne dužine 29,12 m i maksismalne širine 12,65 m. Bruto površina objekta je 297 m².

U okviru kotlarnice su prostorija kotlarnice sa kotlom na drvnu sečku i pratećom opremom, skladište drvne sečke sa pripadajućom prostorijom hidraulike, prostorija sa kotlom na komprimovani gas i sanitarni čvor. Dnevno skladište sečke ima pokretan pod i odvojeno je od ostatka objekta AB zidom. Prostor skladišta je zatvorenog tipa. Do skladišta se pristupa preko manipulativnog platoa u zoni ispod nadstrešnice. U zidu je otvor kroz koji se sečka iz dnevnog skladišta prebacuje u sistem transporta sečke ka kotlovima.

Prostoriji hidraulike se pristupa sa spoljne strane i nije dozvoljen ulaz neovlašćenim licima. Pregrada između hidraulike i prostorije kotlarnice je od armiranog-betona i ima otvor kroz koji prolazi transporter. Prostorija kotlarnice sa kotlom na biomasu je posebna funkcionalna celina, a povezana je sa prostorijom kotlarnice na komprimovani gas.

Projektom je predviđena ugradnja kotla na gas nominalne toplotne snage 2000kW. Za potrebe kotlova planirana je izgradnja novoprojektovanog gasnog priključnog voda, predviđenog za podzemnu ugradnju do merno regulacione stanice i razvoda unutrašnje gasne instalacije od čeličnih bešavnih cevi. Predviđeno je da transportno vozilo sečku kipuje direktno u skladište.

Pristup lokaciji omogućen je iz ulice Proleterskih brigada koja je dvosmerna. Moguća je fazna izgradnja objekata u okviru kompleksa.

Izvor: eKapija

Raspisan Javni poziv za dodelu sredstava za unapređenje energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja

20.04.2023

glass-work-prozor-stolarija — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je Javni poziv za dodelu sredstava za unapređenje energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja u gradovima i opštinama, u okviru kojeg je obezbeđeno 400 miliona dinara za podršku projektima na lokalnom nivou.

Prema rečima ministarske rudarstva i energetike Dubravke Đedović, najjeftinija električna energija je ona koja se ne potroši, zbog čega mora da se unapređuje energetsko stanje javnih zgrada, odnosno škola, vrtića, domova zdravlja i drugih objekata na lokalu.

,,Ovo je prilika da opštine dobiju subvencije od države za svoje projekte, koje mogu ići i do 70 odsto vrednosti radova, a u najnerazvijenijim opštinama u Srbiji i u većem procentu. Novina u odnosu na prethodne javne pozive je da će se pri ocenjivanju predloga posebno vrednovati projekti u opštinama koje su prepoznate po visokoj zagađenosti vazduha. Pozivam sve gradove i opštine da se prijave i da zajedno učinimo da javni objekti budu primer kako se odgovorno koristi energija i da stvorimo zdraviju životnu sredinu za naše građane”, rekla ministarka.

Pročitajte još:

Na javni poziv mogu da se prijave sve jedinice lokalne samouprave i da predlože svoje projekte unapređenja energetske efikasnosti u školama, predškolskim ustanovama, domovima zdravlja, upravnim zgradama i drugim objektima koji se koriste u zdravstvu, školstvu, socijalnoj zaštiti, kulturi i sportu i komunalnim delatnostima. Za razliku od drugih lokalnih samouprava koje mogu da konkurišu sa jednim projektom, koji obuhvata jednu ili više mera energetske efikasnosti, opštine koje su prepoznate po visokoj zagađenosti vazduha imaju pravo da prijave dva projekta, od kojih jedan mora da obuhvati meru ugradnje kotla na biomasu ili prirodni gas ili ugradnju toplotne pumpe, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Maksimalan iznos sredstava koji dodeljuje Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, u sastavu Ministarstva, iznosi 30 miliona dinara po projektu, a maksimalno 70 odsto iznosa ukupne vrednosti projekta. Devastirane JLS, njih 19, imaju mogućnost da dobiju 100 odsto sredstava, a maksimalno 30 miliona dinara. Za meru modernizacije javnog osvetljenja, maksimalno učešće Uprave je 20 odsto, odnosno 4,5 miliona dinara.

Mere energetske sanacije koje će se finansirati kroz javni poziv obuhvataju, između ostalog, zamenu prozora i vrata, unapređenje izolacije zgrada, zamenu kotlova efikasnijim i ugradnju toplotnih pumpi, ugradnju solarnih kolektora za toplu vodu, modernizaciju javnog osvetljenja i ugradnju solarnih panela.

Javni poziv biće otvoren do 2. juna 2023, a rešenje o dodeli sredstava trebalo bi da bude doneto u prvoj polovini jula 2023. godine.

Očekuje se da će se realizacijom projekata u okviru Javnog poziva za dodelu sredstava radi finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja u jedinicama lokalne samouprave, kao i gradskim opštinama, ostvariti ušteda energije od 30 do 50 odsto godišnje u zavisnosti od mera koje se primenjuju, što će uticati na smanjenje troškova grejanja zimi i hlađenja leti, kao i na smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu.

Energetski portal

U naredne dve godine u planu navodnjavanje 103.000 hektara u Vojvodini

20.04.2023

U naredne dve godine plan je da se realizuje navodanjavanje 103.000 hektara u Vojvodini, najavila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.

O budućim investicijama u poljoprivredu u Vojvodini, ona je razgovarala sa Srđanom Kruževićem, direktorom JVP „Vode Vojvodine“.

„U narednom periodu ćemo se fokusirati na poljoprivrednike u Vojvodini i na sistem za navodnjavanje i elektrifikaciju polja na ovom području. To su vredne investicije koje će značiti našim poljoprivrednicima i upravo smo na održanom sastanku prošli kroz sve opštine i hektare koje ćemo uraditi, pa mogu da najavim da je plan da se u naredne dve godine realizuje navodanjavanje za 103.000 hektara“ rekla je ministarka Tanasković, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Direktor JVP „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević izrazio je zadovoljstvo jer se razgovaralo o investicijama i ravnomernom razvijanju navodnjavanja kao i borbi protiv suše, a ne samo protiv visokog vodostaja i poplava.

Prema njegovim rečima, ove godine će se otvoriti i nova tranša Abu Dabi fonda, a u narednim godinama svedočićemo i prevlačenju voda preko Fruške gore prema Sremu što predstavlja jednu novu epohu u ovom preduzeću.

Energetski portal

DA LI EVROPA BRINE O ŠUMAMA?

19.04.2023

šuma - forest - zelenilo -green — Foto-illsutration: Unsplash (John-o-Nolan)

Poznato je da je šuma važna za ljude, ali svest o tome naročito je porasla poslednjih decenija. Njena najvažnija uloga leži u njenoj moći prečišćavanja vazduha i vode, ali je i dom za životinjske i biljne vrste, mesto za odmor i rekreaciju.

Klimatske promene su složeno i aktuelno pitanje, a poznato je da emisije gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen-dioksid, ali i metan i azot-dioksid, doprinose zagrevanju Zemlje. Šume u Evropi apsorbuju oko deset odsto godišnjih ukupnih emisija EU. Evropa, svesna značaja kvaliteta vazduha i vode, u okviru Evropskog zelenog dogovora, usvojila je Strategiju EU o biodiverzitetu za 2030. koja obavezuje na sadnju najmanje tri milijarde dodatnih stabala u EU do 2030. godine.

Pročitajte još:

Definicija šumskog zemljišta prema određenim parametrima kojih se drži EU, bila bi da su šume površine veće od 0,5 hektara sa pokrivenošću krošnje većom od deset odsto, gde drveće treba da dosegne visinu od najmanje pet metara. Ako Evropu uporedimo sa ostatkom sveta, svakako da se vidi blagi napredak, jer su se na njenom tlu površine šume širile. Prema podacima evropskih agencija, trenutna šumska pokrivenost tla je oko 39 odsto, i čini ga oko 159 miliona hektara šume. U odnosu na kraj devedesetih godina 20. veka, povećanje šuma broji oko deset odsto. Blizu jedne četvrtine postojećih šuma je zaštićena.

Naravno da rasprostranjenost i gustina šuma nije ravnomerno rasporođena na kontinentu, već se razlikuje od države do dražave. Najveće površine nalaze se na severu Evrope, u Skandinaviji.

Finska, Švedska, Estonija, Letonija i Slovenija, pripadaju skupu zemalja gde šume čine čak i preko 50 odsto teritorije. Kada je u pitanju Slovenija, to je najviše područje zapadnog dela zemlje.

Skandinavske zemlje u odnosu na veličinu teritorije nemaju veliki broj stanovnika, primera radi u Finskoj živi oko pet i po miliona stanovnika. Sever skandinavskih zemalja je naročito slabo naseljen, što je povezano sa klimom koja vlada ovim predelima. Međutim, baš na ovim prostorima nalaze se hektari i hektari šume, ujedno najveće šumske površine Evrope. Oblast Övre Norrland u Švedskoj ima 0,5 odsto populacije EU, ali zato ima 10 miliona hektara šumske zemlje. Nasuprot ovim zemljama, u manje pošumljene zemlje Evropske unije ubrajamo Holandiju, Irsku, Dansku i Kipar, posebno Maltu.

Što se tiče Srbije, Vojvodina je ravničarska oblast gde prema podacima Vojvidina šuma, samo sedam odsto je pošumljeno, i predstavlja region Srbije sa najmanje šumskog tla.

Energetski portal

Poništena građevinska dozvola za MHE „Besko“

19.04.2023

Barikada_Dadince_Rupska _eka_Slobodan_Knežević-min — Foto: Pravo na vodu

Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе poništilo je građevinsku dozvolu izdatu investitoru „Water Green Energy“, za izgradnju mini hidroelektrane „Besko“ na Rupskoj reci u selu Dadince kod Vlasotinca. Ova vest dolazi nakon više od šest meseci pravne i aktivističke borbe, kao i 130 dana i noći na barikadama koje su držali meštani Dadinaca kako bi sačuvali svoju reku.

Planirana mini hidroelektrana bi bila treća na Rupskoj reci. Njenom izgradnjom bi skoro čitav tok završio u cevi, čime bi se uništio živi svet i ugrozilo se vodosnabdevanje više od 15.000 ljudi. Iako su meštani Dadinaca, kao i inicijative Bitka za Vlasinu i Pravo na vodu ukazivali na brojna kršenja procedura u procesu izdavanja građevinske dozvole, to nije sprečilo investitora da pre njenog isteka pokuša da započne radove. Kada je izostala reakcija institucija, građani nisu imali drugu opciju nego da brane reku svojim telima. To se i desilo 14. decembra 2022. godine, kada su meštani sprečili mašine da započnu radove i otpočeli danonoćno dežuranje do poništenja dozvole.

Pročitajte još:

Iz inicijative Pravo na vodu podsećaju da su oni i organizacija za političku ekologiju Polekol 20. decembra 2022. godine, podneli niz zahteva nadležnim državnim institucijama, a na prvom mestu zahtev Ministarstvu građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе za poništenje građevinske dozvole za MHE „Besko“, kao i pokretanje inspekcijskog nadzora od strane upravne, građevinske i inspekcije zaštite životne sredine, kao i reakciju Zaštitnika građana.

„Ministarstvo je odlučilo kako je jedino i bilo moguće, jer ova građevinska dozvola nije ni pravno utemeljena, niti je izgradnja treće mini hidroelektrane na Rupskoj reci u javnom interesu“, kaže Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu, piše u saopštenju.

Prema njenim rečima „ekološki pokret odneo je još jednu pobedu, zahvaljujući velikoj solidarnosti, istrajnosti i posvećenoj borbi za prirodna dobra, po čemu treba da bude inspiracija svima“.

U inicijativi Pravo na vodu kažu da će nastaviti da ukazuju na štetne posledice uništavanja reka i ugrožavanja voda, i da podržavaju lokalne ekološke inicijative širom Srbije, dok se politike i odluke koje se na osnovu njih donose ne promene u smeru očuvanja javnih i prirodnih dobara, kao i ostvarivanja ljudskog prava na vodu.

Energetski portal

1...183184185...1.536 Page 184 of 1.536

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM