Hrvatska udvostručila sredstva za sufinasiranje ugradnje fotonaponskih elektrana

09.10.2025

solarni paneli, kuća — Foto-ilustracija: Unsplash (watt-a-lot)

Hrvatska je nastavila sufinasiranje ugradnje fotonaponskih elektrana na porodičnim kućama, a prvobitni budžet od 10 miliona evra je udvostručen, tako da je sada za ovaj program dostupno ukupno 20,5 miliona evra.

Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost ponovo je, zbog velikog interesovanja građana, otvorio Javni poziv koji je početkom septembra bio privremeno zatvoren.

Sredstva su namenjena sufinansiranju ugradnje fotonaponskih elektrana za vlastite potrebe na krovovima postojećih porodičnih kuća ili pripadajućih pomoćnih objekata.

Pravo na prijavu imaju vlasnici ili suvlasnici kuća koji u trenutku puštanja elektrane u pogon imaju prebivalište na toj adresi. Kroz ovaj poziv im je omogućeno sufinansiranje do 50 odsto opravdanih troškova, odnosno do 600 evra po kilovatu (kW) nominalne snage ugrađene elektrane. U obzir dolaze isključivo elektrane koje su ugrađene i puštene u rad od početka ove godine.

Pročitajte još:

Da je interesovanje građana za proizvodnju vlastite zelene energije veliko, potvrđuje 5.100 zaprimljenih prijava u sklopu dosadašnjeg poziva.

„Fond će 17. oktobra objaviti i dodatni poziv vredan 7,5 miliona evra, namenjen onima koji su svoje fotonaponske elektrane ugradili tokom 2024. godine. Njime će se finansijska podrška omogućiti i građanima koji su ulaganje u obnovljive izvore energije već sproveli o sopstvenom trošku, naravno uz uslov da ispunjavaju sve potrebne uslove navedene u pozivu. Prijave će se početi primati 29. oktobra 2025. godine“ – navode iz Fonda.

Energetski portal

Sajam plastike i gume u Dizeldorfu – pogled iz prve ruke na proizvode budućnosti

08.10.2025

sajam Dizeldorf — Foto: Messe Düsseldorf / tillmann

Mnogi svakodnevni proizvodi napravljeni su od plastike, ali šta se dešava kada im istekne radni vek? Kako se plastika može ponovo koristiti i kako se razvijaju biorazgradivi materijali – odgovore nudi svetski sajam plastike u Dizeldorfu koji je u toku.

Sajam plastike i gume K 2025, održava se svake tri godine, a procena je da će ovogodišnji posetiti više od 200.000 ljudi iz oko 160 zemalja. Tokom sajma, stručnjaci će raspravljati o cirkularnoj ekonomiji, biorazgradivim materijalima, visokokvalitetnim recikliranim materijalima za održivu industriju plastike.

Kao posebna atrakcija sajma najavljena je izložba “Plastics Shape the Future“, koja će se održati u ponedeljak, 13. oktobra, u organizaciji Plastics Europe Deutschland i Messe Düsseldorf. Izloženi predmeti obuhvataju: ambalažu, delove za automobile, građevinske materijale i proizvode za svakodnevnu upotrebu.

Na izložbi će biti prikazane čaše, folije i boce koje više nisu izrađene isključivo od fosilnih plastika, već sadrže reciklirane materijale ili su delimično od obnovljivih sirovina, poput plastike proizvedene od šećerne trske. Neke su dizajnirane kao monomaterijal radi lakše reciklaže, dok su druge razvijene kao sistemi za višekratnu upotrebu.

I automobilska industrija je prisutna na K 2025. Izloženi predmeti uključuju unutrašnje obloge, branike i lagane delove koji smanjuju potrošnju resursa. Mnogi već sadrže visok udeo visokokvalitetne reciklirane plastike i dizajnirani su tako da se na kraju svog životnog ciklusa lakše rastavljaju.

Pročitajte još:

U oblasti građevinarstva biće prikazane izolacione ploče, fasadni elementi i konstrukcijski materijali sa smanjenim ugljeničnim otiskom, izrađeni delimično ili u potpunosti od reciklirane plastike. Mnogi od ovih proizvoda su dugotrajni, što produžava njihovu upotrebu i poboljšava ekološki bilans materijala.

– Visoke cene energije, dugotrajni procesi odobravanja i često menjajući zahtevi predstavljaju veliki teret za industriju u Nemačkoj i Evropi. Zbog toga u Dizeldorfu fokus nije samo na cirkularnoj ekonomiji, već i na konkurentnosti. Evropi su oba faktora potrebna da bi ostala uspešna – rekla je Krist Bunte, izvršna direktorka Plastics Europe Deutschland.

Mlade tehnološke inovacije

Na sajmu je posebno istaknuta Start-up zona, gde mlade tehnološke kompanije prezentuju svoje inovativne proizvode, rešenja i tehnologije namenjene sektoru plastike i gume. U ovom delu sajma ima 20 izlagača, a učesnici se bave veštačkom intelingencijom, analizom podataka, očuvanjem resursa.

View this post on Instagram

A post shared by Thibaut Wenger (@baut_studio)

Od ovih inovacija izdvajamo mladu kompaniju REPLACE SAS, koja je razvila tehnologiju koja omogućava da se kompozitni plastični otpad, koji se do sada nije mogao reciklirati, pretvori u 100 odsto reciklirane profile poput ploča, stubova, šipki i paleta.

KUORI GmbH, je još jedan star-up, nastao je u Švajcarskoj i razvija bio-bazirane, biorazgradive i reciklabilne elastomere od nusproizvoda hrane (poput koštica maslina i oraha). ERANOVA SAS, koristi zelene alge kao sirovinu i od njih proizvodi bio-bazirane smole (materijale koji se koriste u plastici i sličnim proizvodima).

Energetski portal

Fluo Varoš 1 i 2 – Počela gradnja dve moderne solarne elektrane u Aleksincu

08.10.2025

Sunčani dani rađaju inspiraciju za velike poduhvate, a investitor SE Solar Fluo poverio je realizaciju dva značajna projekta kompaniji MT-KOMEX, jednom od vodećih domaćih izvođača u oblasti solarne energetike.

Prvi mesec leta 2025. godine obeležen je početkom izgradnje dve solarne elektrane na zemlji – „Fluo Varoš 1” i „Fluo Varoš 2”. Radovi se izvode na sunčanoj lokaciji u okviru opštine Aleksinac, gde prosečna godišnja količina globalnog solarnog zračenja dostiže 1.300 kWh/m² do 1.400 kWh/m², dok optimalno postavljeni paneli mogu primiti i do 1.550 kWh/m², čineći ovu lokaciju izuzetno pogodnom za proizvodnju električne energije iz sunca.

U okviru solarne elektrane „Fluo Varoš 1”, biće postavljena ukupno 1.952 panela proizvođača Aiko Solar, pojedinačne snage 650 Wp, sa ukupnom instaliranom snagom 1.268,8 kWp i aktivnom snagom priključenja 999 kW AC. Očekuje se da će godišnja proizvodnja električne energije iznositi oko 1.650 MWh. Drugi projekat, „Fluo Varoš 2”, obuhvata instalaciju 1.792 panela Aiko Solar, ukupne snage 1.164,8 kWp i aktivne snage priključenja 900 kW AC. Predviđa se da će solarna elektrana godišnje proizvoditi oko 1.515 MWh električne energije.

U FOKUSU:

Pouzdana tehnologija i najviši standardi bezbednosti

Obe elektrane biće opremljene invertorima Huawei snage po 100 kW – ukupno 10 kod projekta Fluo 1 i devet kod projekta Fluo 2. Paneli će biti postavljeni na čeličnu konstrukciju koju izrađuje kompanija Sigma Energy, dok montažu i celokupan izvođački deo radova sprovodi MT-KOMEX, u skladu sa domaćim i međunarodnim standardima kvaliteta.

Kako bi se maksimalno iskoristio solarni potencijal lokacije, naročito tokom letnjih meseci, paneli će biti postavljeni pod uglom od 20 stepeni, orijentisani ka jugu. Konstrukcija se oslanja na noseće stubove pobodene u zemlju na dubini od oko 1,5 metara, koji ujedno formiraju uzemljivački sistem visoke efikasnosti.

Elektrane će biti priključene na distributivni sistem na 10 kV naponskom nivou, u skladu sa tehničkim uslovima nadležne Elektrodistribucije, a celokupna proizvedena energija biće plasirana u mrežu.

Oba objekta će imati I nivo gromobranske zaštite, u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskih pražnjenja. Takođe, biće ugrađen kompletan sistem za monitoring, kao i sofisticirani sistemi uzemljenja i zaštite od atmosferskih pražnjenja.

Požarna bezbednost je dodatno osigurana činjenicom da su solarni paneli izrađeni od stakla i aluminijuma, potpuno nezapaljivi, kao i čelična konstrukcija na kojoj su montirani. Jedini zapaljivi elementi – DC kablovi i invertori – dodatno su zaštićeni i montirani ispod panela, koji zajedno formiraju Faradejevu mrežu i štite sistem od direktnih udara groma.

Fluo Varoš 1 i 2 ne predstavljaju samo investiciju u obnovljive izvore već i važan podsticaj razvoju zelene infrastrukture i energetske nezavisnosti u lokalnoj zajednici i šire.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE

Grčka izdala upozorenje, Ministarstvo potvrdilo: Sušene jagode iz Srbije su ipak bezbedne

08.10.2025

jagode_voće — Foto-ilustracija: Unsplash (Danielle MacInnes)

Povodom informacije objavljene na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF), prema kojoj je Grčka izdala upozorenje da je u osmotki sušenim jagodama poreklom iz Srbije pronađen sumpor-dioksid, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Sektor poljoprivredne inspekcije obavestio je javnost da je pokrenut postupak provere i nadzora nad izvoznim subjektom.

Prema informacijama, grčki nadležni organ utvrdio je prisustvo nedeklarisanih sulfita u jagodama izvezenim iz Srbije, što je objavljeno i na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF), navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

Pročitajte još:

Iz Ministarstva ističu da se u ovom slučaju ne radi o prekoračenju dozvoljenih granica sumpor-dioksida, već o propustu u deklarisanju. Utvrđena vrednost iznosi 27 mg/kg, što je značajno ispod propisanog limita za ovu vrstu proizvoda. Problem se odnosi isključivo na činjenicu da sadržaj sumpor-dioksida nije bio naveden na deklaraciji, iako to propisi zahtevaju za količine veće od 10 mg/kg.

Sve u svemu, zaključak je da u ovom proizvodu iz Srbije, granične vrednosti nisu prekoračene, već je problem bio u deklaraciji.

Energetski portal

Šta predviđa Nacrt Zakona o klimatskim promenama u Republici Srpskoj

08.10.2025

zagađenje, vazduh, termoelektrana, dim — Foto-ilustracija: Unsplash (nick-sorockin)

Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske obavestilo je javnost da je na javnom uvidu Nacrt Zakona o klimatskim promenama, uz napomenu da se komentari i sugestije mogu dostaviti do 17. oktobra.

Prilikom izrade nacrta ispoštovane su sve odredbe iz Smernica za konsultacije u izradi propisa i drugih opštih akata. Tekst nacrta objavljen je na zvaničnoj internet stranici Ministarstva i dostupan je javnosti.

Predloženim zakonom definišu se nadležnosti, obaveze i odgovornosti u oblasti ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama. Propisom se, između ostalog, uređuju strateški dokumenti u oblasti klimatskih promena, način praćenja i izveštavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, kao i upravni i inspekcijski nadzor.

Jedan od ključnih dokumenata koje zakon predviđa jeste Strategija niskougljeničnog razvoja, čiji je cilj postizanje klimatske neutralnosti.

Zakonom je predviđeno i osnivanje Republičkog saveta za klimatske promene, čije će članove imenovati Vlada Republike Srpske na period od pet godina. Rad Saveta neće biti honorisan.

Pročitajte još:

Takođe, nacrt uvodi obavezu za prodavce novih vozila da na prodajnim mestima jasno i vidljivo istaknu oznaku o potrošnji goriva i emisijama CO₂ za svako vozilo. U suprotnom, predviđene su novčane kazne u iznosu od 2.000 do 10.000 KM (oko 1.000 do 5.000 evra).

Prodavci će biti dužni da Agenciji za bezbednost saobraćaja do 31. decembra tekuće godine dostave spisak svih modela novih vozila koja prodaju na teritoriji Republike Srpske, na propisanom obrascu. Agencija će te podatke objaviti na svojoj internet stranici.

Zakon takođe predviđa da operateri postrojenja koja emituju gasove sa efektom staklene bašte moraju pribaviti dozvolu za emisiju gasova, koju izdaje Ministarstvo. Operateri su obavezni i da sprovode stalni monitoring emisija.

Za pravna lica koja započnu rad bez neophodne dozvole predviđene su novčane kazne u iznosu od 4.000 do 20.000 KM.

Ovim propisom Republika Srpska uvodi sveobuhvatan okvir za sprovođenje politike klimatskih promena, sa ciljem smanjenja emisija i jačanja institucionalnog nadzora nad sprovođenjem mera klimatske zaštite.

Energetski portal

Ember analiza: Uticaj solara i vetra na globalnu proizvodnju električne energije u prvoj polovini 2025.

07.10.2025

solar , panel NOVO — Foto-ilustracija: Freepik (freepik) - solarna energija

Najnoviji izveštaj međunarodne analitičke organizacije Ember otkriva da su solarna i vetroenergija po prvi put u istoriji nadmašile proizvodnju električne energije iz uglja. Analizom globalnih podataka za prvu polovinu 2025. godine, koji pokrivaju 93 odsto svetske potrošnje, utvrđeno je da je snažan rast obnovljivih izvora uspeo ne samo da zadovolji porast potražnje, već i da smanji udeo fosilnih goriva u globalnom energetskom miksu.

U prvoj polovini 2025. globalna potražnja za električnom energijom porasla je za 2,6 odsto, što predstavlja dodatnih 369 teravat-sati (TWh). Međutim, taj rast je u potpunosti nadoknađen povećanjem proizvodnje iz obnovljivih izvora, pre svega solarne energije (+306 TWh, što je rast od čak 31 odsto) i vetroenergije (+97 TWh, +7,7 odsto). Samo solarna energija pokrila je 83 odsto ukupnog rasta potrošnje. Istovremeno, hidroenergija je beležila pad, bioenergija je blago opala, dok je proizvodnja iz nuklearnih postrojenja blago porasla. Fosilna goriva su u celini zabeležila minimalan pad proizvodnje od 0,3 odsto.

Rast solarne energije bio je izuzetno izražen – dodatnih 306 TWh pomerilo je njen udeo u globalnom miksu sa 6,9 odsto na 8,8 odsto. Kina je bila ključni pokretač ovog rasta sa čak 55 odsto globalnog uvećanja, a slede SAD (14 odsto), EU (12 odsto), Indija (5,6 odsto) i Brazil (3,2 odsto). Istovremeno, najmanje 29 zemalja premašilo je prag od 10 odsto udela solarne energije u ukupnoj proizvodnji, dok četiri zemlje već proizvode više od četvrtine električne energije upravo iz ovog izvora.

Pročitajte još:

Zahvaljujući ovom skoku u proizvodnji, obnovljivi izvori su po prvi put pretekli ugalj: ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora dostigla je 5.072 TWh (+7,7 odsto), dok je proizvodnja iz uglja pala na 4.896 TWh. To znači da obnovljivi izvori sada čine 34,3 odsto ukupne proizvodnje električne energije u svetu, dok je udeo uglja smanjen na 33,1 odsto.

Pad upotrebe uglja zabeležen je i u dve najveće ekonomije u razvoju – Kini i Indiji, dok je u EU došlo do blagog rasta upotrebe uglja i gasa bio je posledica smanjene proizvodnje iz vetra, hidro i bioenergije. S druge strane, u Sjedinjenim Američkim Državama čisti izvori nisu uspeli da pokriju dodatne potrebe, pa je došlo do porasta proizvodnje iz fosilnih goriva.

Energetski portal

Do sada u Srbiji zamenjeno 6.000 ložišta i posađeno 447.000 sadnica

07.10.2025

zagađen vazduh, termoelektrane — Foto-ilustracija: Unsplash (juniperphoton)

Na obeležavanju Međunarodnog dana čistog vazduha za plavo nebo, ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, istakla je mere koje je Srbija uradila kako bi unapredila kvalitet vazduha – kroz monitoring, zakonodavne reforme i konkretne projekte širom zemlje.

Ministarka je podsetila da se trenutno u zemlji koristi čak 87 automatskih mernih stanica za monitoring kvaliteta vazduha, što Srbiju svrstava među retke države slične veličine koje imaju ovako razvijenu mrežu za praćenje zagađenja. Zahvaljujući toj infrastrukturi, Agencija za zaštitu životne sredine sada može da prikuplja pouzdanije podatke, uključujući i područja u kojima ranije nije bilo merenja.

Kao jedan od značajnih koraka najavila je i početak realizacije kreditne linije vredne 50 miliona evra, koju je Srbija potpisala sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Ta sredstva biće usmerena na projekte u sredinama sa povećanim emisijama zagađujućih materija.

U oblasti konkretnih mera, Pavkov je navela da je kroz javne konkurse za zamenu kotlarnica obezbeđeno oko 1,8 milijardi dinara, te da se Srbija približava ostvarenju cilja za 2027. godinu — zameni 200 kotlarnica širom zemlje. Do sada je već zamenjeno 6.000 individualnih ložišta, što predstavlja važan doprinos smanjenju lokalnog zagađenja.

U okviru programa ozelenjavanja, realizovano je 196 projekata sadnje, pri čemu je posađeno oko 447.000 novih sadnica.

Pavkov je naglasila da sve ove mere prate i regulatorne promene — ove godine je usvojen novi Zakon o zaštiti vazduha, koji donosi bolju usklađenost sa regulativom EU, pojačanu kontrolu i strožije kazne za zagađivače.

Energetski portal

Kompanija CEEFOR proslavila 15 godina stručnosti i kontinuiranog razvoja

06.10.2025

Kompanija Centar za Energetsku Efikasnost i Održivi Razvoj – CEEFOR nedavno je obeležila svojih 15 godina poslovanja, i tako proslavila i potvrdila svoju poziciju na polju održivog razvoja i energetske efikasnosti. Kroz deceniju i po profesionalnog angažmana, CEEFOR je izgradio prepoznatljiv identitet kao kompanija koja ne samo da prati, već i aktivno oblikuje trendove u savremenom poslovanju i odgovornom odnosu prema životnoj sredini.

U vremenu kada se poslovni uspeh sve više meri kroz održivost i društvenu odgovornost, CEEFOR ostaje dosledan principima kvaliteta, transparentnosti i ekološke odgovornosti. Upravo zahvaljujući ovakvom pristupu, CEEFOR je projektovao niz solarnih elektrana po čitavoj zemlji, kako na krovu, tako i na zemlji – od Kikinde, Nove Crnje, Novog Sada, Beograda, Kladova, Lapova, sve do Aleksinca i Vranja.

Kompanija je danas i nosilac pet međunarodno priznatih ISO sertifikata – 9001:2015, 14001:2015, 45001:2018, kao i najnovije dobijenih 50001:2018 i 27001:2022, što nije samo formalan okvir poslovanja, već potvrda da su svi procesi usklađeni sa najvišim svetskim normama kvaliteta, zaštite životne sredine, energetske efikasnosti, bezbednosti i informacionog menadžmenta, i da će tako i ostati.

Petnaest godina doslednog rasta i razvoja svedoči o profesionalizmu, viziji i sposobnosti tima da se prilagodi promenama, odgovori na zahteve tržišta i pritom ostane veran temeljnim vrednostima.

Tim povodom, godine nisu samo prilika za slavlje i predah od kontinuiranog rada, već i podstrek za nove korake u pravcu još snažnijeg doprinosa energetskoj transformaciji naše zemlje.

Energetski portal

Ministarstvo finansija pokreće javnu raspravu o poreskim zakonima u službi zelene tranzicije

06.10.2025

vazduh — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Ministarstvo finansija Republike Srbije otvorilo je nedavno raspravu o dva zakonska predloga koji bi mogli da igraju ključnu ulogu u prelasku Srbije ka održivijem modelu privrede. Reč je o Zakonu o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, koji su osmišljeni da podstaknu zelene investicije, unaprede energetsku efikasnost i obezbede ravnopravniju tržišnu utakmicu za domaće proizvođače.

Ovim zakonima Srbija uvodi sistemske mehanizme koji bi trebalo da:

motivišu kompanije da ulažu u obnovljive izvore energije i tehnologije niskog ugljeničnog otiska,
doprinesu boljoj kvalitetu vazduha i smanjenju zdravstvenih rizika,
zaštite domaće proizvođače od nelojalne konkurencije iz uvoza,
i usklade srpsku privredu sa pravilima Evropske unije, posebno u svetlu evropskog CBAM sistema (Mehanizam za prilagođavanje ugljeniku na granicama).

Ministarstvo ističe da ovi propisi nisu novi nameti već instrumenti podrške – kompanijama koje prepoznaju značaj zelene tranzicije biće omogćeni poreski podsticaji. Tako, na primer, elektroenergetski subjekti koji ulažu u ekološke projekte mogu ostvariti poreski kredit u visini do 80 odsto svoje obaveze.

Zakon o porezu na emisije odnosiće se pre svega na velike zagađivače – industrije cementa, đubriva, čelika, aluminijuma i energetike. Paralelno, porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda predviđen je za uvoznike koji na godišnjem nivou unesu više od pet tona obuhvaćenih materijala. Oni će plaćati porez proporcionalno emisijama CO₂ koje su proistekle iz proizvodnje u zemlji porekla, ali će moći da ostvare umanjenje ukoliko su takve takse već plaćene u tom izvoznom sistemu.

Za građane i privredu, novi model znači:

veća ulaganja u čistu energiju i unapređenje energetske efikasnosti,
zdraviju životnu sredinu,
očuvanje konkurentnosti domaćih firmi na evropskom tržištu,
i povrat novca koji bi inače završio u budžetu EU – sada ostaje u Srbiji za zelene projekte.

Javna rasprava trajaće 20 dana i obuhvatiće seriju događaja, uključujući dva okrugla stola i dva onlajn sastanka sa zainteresovanom javnošću.

Predviđeno je da zakoni stupe na snagu 1. januara 2026. godine.

Energetski portal

Inspekcija u pekarama: kontrola proizvoda sa palminim uljem i zamenama za mleko

06.10.2025

pekar pekara baker — Foto-ilustracija: Unsplash (Anh Tran)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sproveo je od 1. avgusta do 29. septembra 2025. godine 382 inspekcijska nadzora u pekarama širom Srbije, kako bi se izvršila kontrola primene Uredbe o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast i druge biljne masti i ulja.

Kontrole su obuhvatale proveru deklaracija i korišćenja sirovina koje predstavljaju analoge mlečnim proizvodima.

Nepravilnosti su otkrivene kod 70 subjekata, što čini 18,3 odsto kontrolisanih. Najčešći propusti odnosili su se na neadekvatno i nejasno označavanje proizvoda – posebno korišćenje termina poput „sir“ za proizvode koji ne sadrže mlečne sastojke. U vezi s tim, izdato je 67 rešenja o otklanjanju nepravilnosti, 11 subjekata je dobilo zabranu prometa, a u 23 slučaja pokrenuti su prekršajni postupci, navodi se na sajtu resornog ministarstva.

Od 15. septembra, inspektori su proširili kontrole i na maloprodajne objekte. Urađena su 192 nadzora, a samo u jednom slučaju utvrđeno je kršenje propisa, uz izdavanje upravnog rešenja.

Pročitajte još:

Dok je početkom avgusta više od 20 odsta subjekata bilo neusklađeno s propisima, taj broj se tokom septembra znatno smanjio. Sve veći broj proizvođača odustaje od upotrebe sirovina koje imitiraju mlečne proizvode.

Pored kontrole navedene uredbe, poljoprivredna inspekcija nastavlja redovne aktivnosti u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, uključujući nadzor nad higijenom, HACCP sistemima, upisima u Centralni registar i pravilnim deklarisanjem proizvoda.

Kontrole će se nastaviti i u narednom periodu, kako bi se osigurala potpuna primena propisa i ravnopravan tretman svih aktera na tržištu.

Energetski portal

Sigurnost investitora: novi model kompenzacija za nuklearke u Švedskoj

05.10.2025

nuklearni reaktor, nuklearna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (jesse-collins)

Švedska vlada odlučila je da poveća predvidljivost i sigurnost za investitore u nuklearnoj energiji tako što uvodi sistem kompenzacija u slučaju da buduće političke odluke dovedu do gašenja nuklearnih elektrana. Vlada je imenovala specijalnog istražitelja, sa zadatkom da izradi predlog modela obeštećenja i da do kraja 2026. godine dostavi konačan izveštaj. Ideja je da se vlasnicima elektrana obezbedi naknada u slučaju da se zbog političkih razloga reaktori zatvore ili da projekti budu zaustavljeni pre nego što budu pušteni u rad. Na ovaj način nastoji se ukloniti rizik koji je do sada obeshrabrivao investitore da ulažu u ovako dugoročne i skupe projekte.

Zadatak istražitelja obuhvata određivanje ko bi imao pravo na kompenzaciju, koje vrste političkih odluka bi se smatrale osnovom za nadoknadu, u kojoj meri bi ulaganja u nove reaktore bila zaštićena, kao i predlog modela finansiranja i zakonskih rešenja.

Pročitajte još:

Nova koalicija desnog centra još od 2022. godine vodi politiku koja nuklearnu energiju definiše kao ključnu za energetsku tranziciju. Planovi predviđaju izgradnju najmanje dva velika reaktora do 2035. godine i do deset novih do 2045. godine. U skladu s tim, u budžetu za 2026. godinu već je predviđen finansijski okvir koji uključuje državne kredite i zaštitu cena, čime se dodatno umanjuju rizici i otvaraju vrata za nove projekte. Procene vlade govore da bi ukupna vrednost kredita mogla dostići više od 19 milijardi evra, uz višedecenijske mehanizme osiguranja tržišne stabilnosti.

Osim finansijskih instrumenata, u Švedskoj je pokrenuta i rasprava o domaćem uranijumu. Iako zemlja trenutno uvozi gorivo za svojih šest aktivnih reaktora, procenjuje se da poseduje više od četvrtine evropskih rezervi. Vlada je predložila ukidanje zabrane na istraživanje i eksploataciju, koja je na snazi od 2018. godine, a izmene zakona mogle bi stupiti na snagu 1. januara 2026. godine.

Energetski portal

1...171819...1,674 Page 18 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Mlade tehnološke inovacije

U FOKUSU:

Pouzdana tehnologija i najviši standardi bezbednosti

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Izlagači – globalni i domaći lideri

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM