Najveća solarna elektrana u Hrvatskoj puštena u rad

15.05.2023

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Najveća solarna elektrana u Hrvatskoj – Obrovac, instalisane snage 8,7 MW puštena je u rad.

Solarna elektrana Obrovac izgrađena je na području bivše fabrike, prostire se na površini od 117.137 m2, ima 27.544 solarnih panela domaćeg proizvođača i u nju je uloženo 6,9 miliona evra.

Očekuje se da godišnje proizvodi oko 11,3 miliona kilovat-sati (kWh), što će moći da podmiri potrebe više od 3.500 domaćinstava.

Ovu solarnu elektranu u rad su pustili Andrej Plenković, predsednik Vlade Republike Hrvatske i Frane Barbarić, predsednik Uprave Hrvatske elektroprivrede.

„Solarna elektrana Obrovac, zajedno sa Stankovcima, obnovljivi su izvori koji mogu da snabdevaju više od pet hiljada domaćinstava. Odlukama o dokapitalizaciji HEP-u ćemo omogućiti i dalja ulaganja. Vlada će pomagati HEP-u, ne samo da investira u obnovljive izvore, nego da bude snažna hrvatska, ali i regionalna kompanija“, izjavio je Andrej Plenković.

Pročitajte još:

Nakon ove solarne elektrane, HEP će uskoro u rad pustiti i Donju Dubravu, snage 9,9 MW koja će biti najveća solarna elektrana u Hrvatskoj. Do kraja leta, HEP će u pogonu imati još dve solarne elektarne, navodi se na sajtu ovog preduzeća.

Uporedo uz ulaganje u obnovljive izvore, HEP ulaže i u jačanje distributivne i prenosne mreže kako bi mogli da priključe sve više proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Energetski portal

Kako se planski i sistemski postaje “zelena” kompanija

15.05.2023

Foto: ProCredit banka – Marina Mijić, šef Odeljenja za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine ProCredit banke

Održivost je sve važnija tema, na svim nivoima – od ličnog do korporativnog. Jer klimatske promene ubrzano menjaju planetu, a time utiču na našu i sudbinu svih živih bića. Prema NASA istraživanjima, verovatnoća da ljudsko delovanje i ljudski faktor uzrokuju globalno zagrevanje veća je od 95 odsto! Zato smo mi ti koji klimatskim promenama treba da kažemo – STOP.

Želimo da poslujemo održivo – odakle da krenemo?

Za vlasnike preduzeća, lidere i kompanije održiva poslovna praksa postala je imperativ. Kako jedna kompanija da počne plansku “borbu” za zeleniju budućnost?

Sjajan model iz našeg poslovnog okruženja je ProCredit banka – prva banka u Srbiji koja poseduje međunarodne sertifikate ISO 14001 : 2015 i GC-MARK – GREEN COMPANY, kojima se potvrđuje da banka sistemski upravlja zaštitom životne sredine, baš u svim segmentima svog poslovanja.

“ProCredit Bank Srbija je praktično od osnivanja u svoju strategiju poslovanja na centralno mesto postavila održivo poslovanje, odnosno brigu o zaštiti životne sredine. Šta to u praksi znači? Da naša banka poštuje striktna pravila na svim nivoima poslovanja, koja su definisana tako da se zaustave negativni uticaji na životnu sredinu. Ukratko: kontrolisano trošimo papir, i to 100 odsto recikliran, većinu procesa sa stanovništvom i privredom radimo online, ne koristimo plastiku u svom radnom okruženju, sva naša poslovna vozila su na električni pogon. U odnosu sa klijentima naša banka promoviše i finansira zelene investicije: solarne elektrane, toplotne pumpe, izolaciju, električna i hibridna vozila. Vrlo smo striktni u tome i svi akteri u našem poslovnom “lancu” moraju dokazano biti ekološki osvešćeni i primenjivati sve to u praksi, inače ne možemo da poslujemo. Zvuči restriktivno, ali to je jedini način da se naše aktivnosti zaista pozitivno odraze na našu okolinu”, rekla je Marina Mijić, šef Odeljenja za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine ProCredit banke.

Pročitajte još:

Da je ovakva strategija poslovanja ispravna, potvrdile su međunarodne institucije: od 2016. godine ProCredit banka je nosilac međunarodnog Standarda ISO 14001 : 2015, koji se odnosi na sistem upravljanja zaštitom životne sredine.

“Svoj “zeleni put” ProCredit banka je ove godine potvrdila još jednim međunarodnim sertifikatom GC-MARK: GREEN COMPANY. Ovaj standard potvrđuje da ProCredit banka sistemski i efektivno upravlja zaštitom životne sredine, tj. da ima resurse i znanje da prepozna i spreči sve rizike u poslovanju koji se tiču zaštite životne sredine. Mi smo utabali taj put i bez kompromisa ostajemo na njemu”, dodala je Marina Mijić.

Izvor: ProCredit banka

Da li će termoelektrana Gacko spaljivati evropsko smeće?

15.05.2023

termoelektrana_ugalj_Ugljevik — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Termoelektrana u Gacku planira da u proizvodnji struje pored uglja koristi alternativno RDF gorivo nastalo iz komunalnog otpada koje bi se spaljivalo prilikom zagrejavanja parnog kotla.

Iako se ovaj energent uveliko koristi u Evropi, kao i u nekim cementarama u BiH, stručnjaci i aktivisti za zaštitu životne sredine upozoravaju da se proces mora odvijati u strogo kontrolisanim uslovima kako elektrana u Gacku ne bi postala još veći zagađivač neko što je to sada.

Uprava sigurno ne može očekivati blagonaklonost lokalnog stanovništva čije je nezadovoljstvo zbog prašine i pepela iz ovog postrojenja svakim danom sve veće. Nepovoljno je i to što među ljudima sa tog kraja ne uživaju veliko poverenje.

Plan je da se u pećima termoelektrane dnevno spaljuje do 1.200 tona RDF goriva, s tim da bi u početnoj eksperimentalnoj fazi dnevna potrošnja bila 360 tona.

Uprava je izradila prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu i uveliko je u procesu ishodovanja ekološke dozvole kod resornog ministarstva.

U njoj se navodi da im je osnovna namera bila da budu efikasniji i manje štetni po životnu sredinu.

„Očekivani benefiti navedenog eksperimentalnog rada postrojenja su smanjenje količine uglja u termoelektrani, smanjenje emisije štetnih materija u vazduhu, naročito CO2 i SO2, smanjenje nastalog pepela, uz istovremeno povećanje proizvodnje električne energije“, stoji u studiji.

Pročitajte još:

U njoj piše da RDF i ugalj imaju različite vrednosti udela pepela što znači da će pri sagorevanju nastajati nešto niža količina pepela.

Takođe, udeo ukupnog sumpora u uglju je veći nego kod RDF goriva, što znači da će kod suspaljivanja doći do smanjenja količine sumpornog dioksida u dimnim gasovima.

„Sastav pepela prilikom sagorevanja neće se značajno menjati, pa se stoga ne očekuju dodatni problemi u radu parnih kotlova vezani za promenu sastava pepela“, nalaz je iz studije.

U ovom dokumentu se i priznaje da su zbog rada RiTE Gacko pojedine performanse životne sredine mnogo lošije nego u većini ostalih evropskih gradova poput kvaliteta vazduha, slatkovodnih tokova, otpada i otpadnih voda, zbog čega je potreban veliki oprez.

Za potrebe spaljivanja uglja i RDF-a mora se ugraditi dodatna merna oprema. Trenutno se u termoelektrani ne provode merenja emisije teških metala, dioksina i furana u dimnom gasu.

Preispitati dosadašnji rad i zagađenje koje pravi termoelektrana

U Centru za životnu sredinu pojašnjavaju da RDF gorivo nastaje tako što se uzimaju razne kategorije otpada, osim opasnog, koji se zatim tretira da bude odgovarajuće veličine, vlažnosti i gustine, pa se zatim spaljuje.

„Sadržaj može da bude veoma različit i to je jedna od velikih opasnosti RDF -a, jer se često ne zna sastav i od kojeg otpada se sastoji“, kaže u Razgovoru za CAPITAL Milica Končar iz ove organizacije.

U prosečnom sadržaju RDF-a ima oko 30 odsto plastike, 12 odsto drveta, 10 odsto gume, 13 odsto papira i kartona, te 15 odsto tekstila, dok je 20 odsto sastava nepoznato.

„Korištenje RDF goriva u termoelektrana znači da će se razne vrste otpada spaljivati zbog svoje kalorijske vrijednosti. To je veoma zabrinjavajuće jer se spaljivanjem plastike stvaraju dioksini i furani koji su kancerogene materije. To se čak i navodi u Prethodnoj procjeni uticaja na životnu sredinu, a pored prisustva kancerogenih materija navode se i teški metali koji nastaju u procesu“, kaže Končar.

Prema njenoj oceni, ukoliko se počne sa upotrebom RDF goriva za očekivati je povećanje štetnih gasova koje će termoelektrana morati da kontroliše redovnim monitoringom i nizom filtera.

Foto-ilustracija: Pixabay (ustalij_pony)

Zbog toga je po njenoj oceni pravi trenutak za preispitivanje dosadašnjeg i trenutnog načina rada RiTE Gacko i zagađenja koje prouzrokuje.

„Ukoliko se sada ne vrši redovan i transparentan monitoring zagađenja, onda je veoma opasno krenuti sa ekperimentisanjem nove vrste goriva za koju se zna da proizvodi dodatne i veoma opasne zagađivače“, zaključuje Končar. Inače, zanimljivo je da se u studiji ni u jednoj rečenici ne navodi gdje bi se pronašlo gorivo u potrebnim količinama.

Nihad Harbaš, stručnjak iz oblasi energetike za CAPITAL kaže da ga pojedine cementare u BiH koje ga koriste u svom radu uvoze.

„U BiH nema dovoljno količina za tako velika postrojenja i zato se ide sa manjim odnosima u ukupnom udelu energenata koji se koriste za zagrejavanje ili proizvodnju struje“, priča on.

Ocenjuje da je u BiH postoji potencijal kada je RDF gorivo u pitanju, pogotovo u lokalnim zajednicama gde su formirane regionalne deponije.

Jedna od opcija je i uvoz, jer kako je rekao, Norveška plaća čak 50 evra po toni da se ovaj otpad spali van njihove zemlje.

„To je potencijal od kojeg se na efikasan način može proizvoditi toplotna ili električna energija ali uz sve mere zaštite na mestu gde se to gorivo koristi. Ovdje je najveći problem ekološke prirode. Prema svim dostupnim podacima imamo nedovoljne količine da bi se išta ozbiljno razmatralo, ali ovo gorivo može biti deo rešenja. U svakom slučaju treba oprezno i na strateškom nivou doneti smernice, gde, kako i na koji način se može koristiti“, zaključuje Harbaš.

Generalno, u evropskom zakonodavstvu RDF gorivo je definsiano kao kruto gorivo proizvedeno od neopasnog otpada koji se koristi za proizvodnju energije.

Prema podacima Konfereracije evropskih postrojenja za proizvodnju energije iz otpada CEWEP koja je krovna organizacija za više od 80 odsto takvih postrojenja u 23 evropske zemlje svakodnevno se u 499 postrojenja proizvodi električna i toplinska energija iz otpada.

Izvor: CAPITAL

Navodnjava se samo 72.000 hektara od dva miliona u Vojvodini – gde je „presušilo“

15.05.2023

navodnjavanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Svake dve-tri godine, Srbija zbog suše izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje, jer se od tri miliona hektara oranica navodnjava samo šest odsto. Da bi se povećale te površine, država je pre gotovo deceniju od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 97 miliona dolara. Šta je tim novcem izgrađeno od sistema za navodnjavanje i koliko poljoprivrednika koristi vodu iz kanala Dunav-Tisa-Dunav?

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav dugačak je 730 kilometara. Građen je da obezbedi odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice. Meštani tvrde da se voda kao prirodno bogatstvo ne koristi dovoljno.

„Vodovodna mreža, kanali, sve je zaraslo u trsku. Vode nema, niko ne preduzima ništa, a svi poljoprivrednici plaćaju odvodnjavanje i navodnjavanje. Problem je dovesti vodu, očistiti kanale“, kaže Bojan Ungur, poljoprivrednik iz Kleka.

„Jedan deo atara ima baš dobru kanalsku mrežu i svake godine ima vode, dok bi za drugi deo atara trebalo nešto da se uradi na tom produbljivalu kanala“, kaže Boris Despot, poljoprivrednik iz Ravnog Topolovca.

Trenutno se navodnjava samo 72.000 hektara, od dva miliona u Vojvodini. Neophodno je da se poljoprivrednici prijave da bi koristili vodu iz kanalske mreže – do sada ih je tek nešto više od 200.

Igor Kolaković iz JVP „Voda Vojvodine“, kaže da su najveći problemi pri izgradnju novih kanala i sistema za navodnjavanje izrada planske dokumentacije, kao i regulisanje imovinsko-pravnih odnosa tj. ekspropiracija.

Pročitajte još:

„Vode Vojvodine su imale 30 projekata koje se finansiraju iz fonda Abu Dabija, 20 je završeno, 10 je trenutno u fazi izgradnje. Ukupna vrednost svih tih projekata iznosi oko 62 miliona evra i završetkom svih tih projekata dobićemo mogućnost za potencijalno navodnjavanje dodatnih 103.000 hektara obradivog zemljišta“, rekao je Kolaković.

Od kredita iz fonda Abu Dabija grade se nova kanalska mreža i crpne stanice u Sremu, Banatu, Bačkoj, Pančevačkom ritu i centralnoj Srbiji, što bi trebalo da omogući navodnjavanje oko 15 odsto zemljišta.

„Ono što smo utvrdili na terenu jeste da su najviše veliki poljoprivredni potrošači korisnici usluga sistema navodnjavanja. Krajnji cilj je da dođemo do onog malog poljoprivrednog proizvođača koji će moći da se priključi na sistem navodnjavanja, da ne mora da kopa bunare“, rekla je Maja Grbić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode.

Stručnjaci savetuju da se u delovima gde nema vode koriste bujične rečice i na njima prave akumulacije, kako bi se u sušnom periodu višak vode iskoristio za navodnjavanje oranica.

„Ne možemo navodnjavati svako zemljište, nema jednak potencijal za navodnjavanje odnosno vododržvost i vrlo često navodnjavanje odnosno nestručno navodnjavanje dovodi do nepovratnog narušavanja kvaliteta zemljišta, odnosno degardacije zemljišta. Svaka biljka ima svoje zahteve za vodom“, objašnjava prof. dr Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta.

Za efikasnije korišćenje i vode i zemljišta, stručnjaci savetuju da se pre sadnje uradi analiza zemljišta koja bi pokazala šta na njemu najbolje uspeva.

Jedna od preporuka je da se voćnjaci i vinogradi ne podižu u Vojvodini jer se navodnjavanjem i đubrenjem uništava plodna zemlja na kojoj najbolje uspevaju ratarske i povrtarske kulture.

Izvor: RTS

Do kraja decenije ulaganje od 15 milijardi evra u energetsku infrastrukturu

15.05.2023

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O saradnji Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ministarstva rudarstva i energetike u oblasti energetike, razgovarali su ministarka Dubravka Đedović i dekan i prodekan fakulteta.

Tokom posete fakultetu, ministarka je razgovarala i sa studentima i obišla više savremenih laboratorija koje se koriste za izvođenje nastave i doprinose kvalitetnijem obrazovanju budućih diplomaca koji će svoje znanje koristiti radeći u različitim delovima energetskog sektora.

,,Drago mi je da sam danas imala priliku da budem gost Mašinskog fakulteta, jer je školovanje budućih inženjera osnova energetskog sistema, kako danas, tako i u budućnosti, u kojoj nas očekuju krupne promene u procesu energetske tranzicije’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, velika je stvar sve što je urađeno da studenti stiču znanje u modernism laboratorijama, da se programi inoviraju i da prate ono što se dešava u svetu koji se ubrzano menja i tek će se menjati, posebno kad je reč o energetici.

Kako je navela, posebnu pažnju u razgovoru posvetili su temama kao što su obuka energetskih menadžera i energetskih savetnika koje sprovodi Mašinski fakultet u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

,,Energetski menadžeri su nam izuzetno važni, posebno za jedinice lokalne samouprave jer svojim radom utiču na ukupno smanjenje potrošnje energije. Programi energetske efikasnosti, su polje gde je saradnja između onih koji se bave naučno-istraživačkim radom i državnih institucija, kao i privrede, posebno važna’’, rekla je ministarka Đedović.

Ministarka je istakla da nas do kraja decenije očekuje ulaganje od 15 milijardi evra u energetsku infrastrukturu, a da je cilj da te projekte realizuje stručan obrazovan kadar sa Mašinskog i drugih fakulteta, kao i da ostanu da rade i doprinesu svojoj zemlji, koja ih je iškolovala.

Energetski portal

Okrugli sto ,,Unapređenje regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada“

14.05.2023

environmental-protection-priroda-planeta-zemlja — Foto-ilustracija: Pixabay

U procesu poboljšanja regulatornog okvira za životnu sredinu i smanjenja administriranja u poslovanju kompanija, Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Organizacijom ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), organizuje okrugli sto ,,Unapređenje regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada“.

Okrugli sto otvoriće moderator Siniša Mitrović, a tokom uvodnog obraćanja govoriće Sandra Dokić, državna sekretarka, Ministarstvo zaštite životne sredine i Mihajlo Vesović, direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, Privredna komora Srbije.

O postojećoj zakonskoj regulative u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada, govoriće Mirjana Todorović, šef Odseka za razvoj sistema za upravljanje otpadom i saradnju sa JLS, Ministarstvo zaštite životne sredine.

Učesnicima će se obratiti i Sonja Roglić, načelnik Odeljenja za hemikalije, koja će pričati o vezi između otpada i hemikalija, dok će prof. dr Aleksandra Anić Vučinić govoriti o regulativi i praksi u Hrvatskoj u oblasti nusproizvoda i prestanka statusa otpada.

Na kraju će biti održana i diskusija između učesnika i koktel.

Događaj će se održati u sredu 17. maja 2023. godine, sa početkom u 10 časova na adresi Resavska 13-15, Privredna komora Srbije.

Za prisustvo na okruglom stolu potrebno je popuniti formular, koji možete da pronađete ovde.

Izvor: Privredna komora Srbije

Srbija 2023, zemlja promenjene klime

13.05.2023

sunce — Foto-ilustracija: Pixabay (pixel2013)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Po aktuelnim merenjima, srednja globalna temperatura povećala se za oko 1,1°C u odnosu na predindustrijsko doba. Ali ovaj porast nije ravnomerno raspoređen – niti prostorno, širom planete, niti vremenski, tokom jedne godine.

Primera radi, u Srbiji, zemlja koja se nalazi u jednoj od globalnih „vrućih tačaka”, srednja temperatura povećala se znatno više od globalne, za 1,8 stepeni Celzijusa, a posebno su toplija leta, tokom kojih je zabeležen porast od čak 2,6°C, piše za Klima101 dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ali naravno, samo jedna ovakva brojka nije dovoljna da razumemo problem u kojem se nalazimo. Srećom, savremena meteorologija je puna upečatljivih podataka – uključujući i kada je u pitanju specifično Srbija. A ti podaci, kada se sagledaju zajedno, daju vrlo jasnu sliku, gotovo pa stručnu dijagnozu, promena u kojima živimo.

Pitanje koje se nameće je: promene u odnosu na šta? Mada se u nauci koriste različiti referentni okviri, najčešći period koji se uzima kao baza su godine između 1961. i 1990: u pitanju su poslednje decenije pre nego što su se posledice klimatskih promena značajno ubrzale, ili poslednje decenije koje bismo, grubo rečeno, mogli da nazovemo „normalnim”.

Pročitajte još:

Toplotni talasi su višestruko češći nego ranije

Primera radi, između 1961. i 1990. na teritoriji Srbije je u proseku bilo beleženo 0,7 toplotnih talasa u godini (toplotni talas je definisan kao najmanje šest uzastopnih dana sa izrazito visokim maksimalnim dnevnim temperaturama u odnosu na prosek).

Danas, ovaj podatak zvuči kao zaista davna prošlost. Naime, u poslednjoj deceniji ovaj prosek porastao je na čak četiri toplotna talasa godišnje, a u deceniji između 2011. i 2020. bilo je čak šest godina sa više od četiri toplotna talasa između januara i decembra.

Toplotni talasi nisu ograničeni samo na vrele delove godine – oni se mere u odnosu na vrednosti dnevnih maksimalnih temperatura karakterističnih za taj period godine. Primera radi, i temperatura ispod 20 stepeni Celzijusa može biti deo toplotnog talasa – ako se dogodi u januaru. Ali oni jesu posebno značajni leti, i to posebno u urbanim sredinama.

Naime, tada je posebno izražen fenomen toplotnog ostrva, tj. činjenice da temperatura vazduha na gradskim ulicama može biti znatno viša nego u parkovima ili šumama, zbog manje količine zelenila i načina zagrevanja betona i asfalta u odnosu na prirodna zemljišta.

Izmerene vrednosti kažu da su temperature vazduha u gradskim jezgrima prosečno za oko 2°C više, ali kada su vedri dani i jako zagrevanje mogu biti čak i do 10 stepena Celzijusa više nego na zvaničnim mernim stanicama, koje se postavljaju na posebno odabranim lokalitetima upravo tako da „zaobiđu” ovakve lokalne varijacije.

Međutim, u vreme velikih vrućina – koje su, kako govore podaci, znatno češće nego što su bile pre samo nekoliko decenija – upravo ovakve lokalne varijacije su ključan problem, jer razlika od nekoliko stepeni može za stanovnike naših gradova značiti razliku između „puke” neprijatne vrućine sa jedne, i ozbiljne zdravstvene opasnosti sa druge strane.

Tropski i vreli dani daleko su brojniji nego pre nekoliko decenija

Ako želimo da sagledamo samo konkretne vrućine, podaci su opet jasni.

Foto: Klima101 (Kako je izgledala klima u Srbiji nekad, a kako sad?)

U periodu 1961-1990. u oblastima nižih nadmorskih visina u proseku je bilo između 20 i 30 tzv. tropskih dana u toku jedne godine, to jest, dana tokom kojih je izmerena maksimalna dnevna temperatura preko 30°C. Onih još toplijih dana, tokom kojih temperatura u toku dana dostiže 35°C, bilo je samo par puta godišnje, i to samo u delovima Vojvodine i u dolinama reka kao što je Velika Morava.

Opet, danas je situacija znatno drugačija. Kada posmatramo prethodnu deceniju, prosečni broj tropskih dana u toku godine se udvostručio (naravno, u zavisnosti od lokaliteta – promena je veća u krajevima nižih nadmorskih visina).

Povećanje je još drastičnije kada su u pitanju vreli dani (preko 35°C). Naime, ovaj nekada redak i relativno lokalizovan fenomen izrazite vrućine u rano popodne postao je gotovo pa sezonska pojava. Mada je porast primećen u svim krajevima u kojima temperatura može da pređe 35 stepeni Celzijusa, u određenim regijama, kao što su nizije centralne i južne Srbije, zabeleženo je povećanje koje je veće od 10.

To je, još jednom – prosek. Naime, vrelih dana je u ovim krajevima u godišnjem proseku nekoliko puta više nego što ih je bilo pre samo nekoliko decenija.

Primećeni su višestruki porasti udela ekstremnih padavina – ali i sušnih perioda

Jedan podatak koji u struci često ponavljamo je: u Srbiji nije primećena neka relevantna promena u sumi godišnjih padavina. Ali njihov raspored jeste.

Pogledajmo, primera radi, ekstremne padavine, tj. dane tokom kojih padne više od 30 mm padavina. Nekada je udeo ekstremnih padavina na teritoriji Srbije bio 2,4 odsto (tačnije: u pitanju je udeo količine padavina koje padnu u toku onih dana sa ekstremnim padavinama, u odnosu na ukupne padavine u toku godine).

Danas su ekstremne padavine daleko veći deo ukupnih godišnjih padavina – štaviše, njihov udeo je i više nego dupliran, i prešao je 5,6 odsto.

Ovo nije posledica samo češćih ekstremnih padavina – već i sve manjeg broja dana sa prosečnim padavinama. Mada je suma godišnjih padavina minimalno promenjena u poslednjim decenijama, one su sve više skoncentrisane na ovakve povremene ekstremne vremenske događaje.

A između njih? Sve je više suša.

Doduše, suše nije lako pratiti u Srbiji, jer ne postoji integralni pristup u praćenju suše sa indikatorima uzroka i uticaja, niti propisani set indikatora koji ukazuju na različite vrste suša (jačina suše ne zavisi samo od vremenskih uslova, već i od prirode i zahteva konkretnih lokaliteta). Ali moguće je dati dovoljno precizne procene.

Kako govore savremeni indikatori, u onom davno prošlom vremenu, od 1961. do 1990. godine, tokom samo 10 odsto godina bila je zabeležena suša (ili drugim rečima: tokom tih trideset godina, u Srbiji su se dogodile tri godine sa sušom).

Tokom decenije od 2011. do 2020. godine suše su se događale, u proseku, svake druge godine. One nisu bile samo znatno češće, već i jače – izdvaja se suša iz 2012. godine koja je drastično uticala na društvo u celini, a posebno na poljoprivredu.

Ove brojke su neke od najbazičnijih pokazatelja realnosti klimatskih promena na ovim prostorima. Njih bi, u idealnom slučaju, javnost trebalo da usvoji, i da prati u narednim decenijama, kao što se prate i znaju sportski rezultati ili sastavi Narodne skupštine. Jer i ovi podaci će se u budućnosti menjati – a razlike će biti sve veće.

Treba, drugim rečima, da se prilagođavamo, ali ne čak ni na ove vremenske uslove koji su uveliko promenjeni, već na one vremenske uslove koji nas tek čekaju, kako ovaj 21. vek bude odmicao.

Izvor: Klima101

Više od tri godine bez nove velike OIE elektrane na mreži

13.05.2023

Nenad Jovanović je stručnjak za elektroenergetiku sa 10 godina iskustva u oblasti energetskog planiranja. Od 2018. godine radi kao savetnik za energetiku u predstavništvu LDK Consultants u Srbiji. Aktivno učestvuje na projektima finansiranim od strane međunarodnih organizacija i donatora u oblastima energetskog planiranja, politike i razvoja strategija dekarbonizacije. Zajedno sa međunarodnim ekspertima izrađuje prvi Nacionalni energetski i klimatski plan u Republici Srbiji, koji će definisati ciljeve i mere vezane za obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti. Doktorirao je na Erazmus Mundus programu „Održivih energetskih tehnologija i strategija“ predvođenim od strane Comillas pontifikalnog univerziteta iz Španije, u saradnji sa TU Delft iz Holandije i KTH instituta iz Švedske. Pre odlaska u inostranstvo, stekao je zvanje master inženjera elektrotehnike i računarstva na Elektronskom Fakultetu Univerziteta u Nišu.

Republički parlament je nedavno usvojio izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, a Vi ste aktivno učestvovali u sastavljanju komentara kao predstavnik LDK Consultants kroz naše Udruženje, ali i kao pojedinac. Šta izmene Zakona donose i koji su Vaši komentari prihvaćeni?

Nenad Jovanović: Nove izmene Zakona detaljnije uređuju pojedinosti oko kojih su se stvorile nesuglasice još od usvajanja aprila 2021. godine. Izmenjeni su uslovi za preuzimanje balansne odgovornosti, bliže je opisano sprovođenje aukcija za tržišne premije, dopunjene su dužnosti operatora prenosnog i distributivnog sistema i ograničeni su kapaciteti za kupce-proizvođače.

Kompanija LDK Consultants je kroz Udruženje uputila nekoliko sugestija od kojih je par prihvaćeno, čime je Ministarstvo rudarstva i energetike pokazalo dobru volju da dodatno unapredi Zakon. Sa druge strane, kao fizičko lice sam uputio osam predloga za izmenu od kojih je prihvaćeno četiri predloga i uglavnom se odnose na povećanje transparentnosti. Najbrže vidljive primene biće obaveze operatora prenosnog i distributivnog sistema da objave lokacije elektrana svih podnetih zahteva u postupku priključenja. Takođe, kada usled ugroženosti sistema operatori ne preuzmu proizvedenu električnu energiju od proizvođača iz obnovljivih izvora energije, sada će imati obavezu da detaljno izveštavaju proizvođače o merama koje je potrebno preuzeti. Moj predlog za vođenje prioritetne liste priključaka nije prihvaćen, ali je novim članom 67b zagarantovano da se neće odložiti priključenje OIE elektrana koje su obezbedile dodatni kapacitet za pružanje balansnih usluga.

Pročitajte još:

Nakon usvajanja Zakona, sledi donošenje podzakonskih akata i raspisivanje aukcija. Kako vidite najveće izazove u sledećim procesima i šta je neophodni minimum da bi prve aukcije bile uspešne?

Nenad Jovanović: Kompanija LDK Consultants angažovana je od strane EU Delegacije na EuropeAid projektu sa Ministarstvom rudarstva i energetike koji će kao glavni rezultat doneti usvajanje prvog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP). Ovaj strateški dokument će takođe definisati udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije sa detaljnim kapacitetima za solarne i vetroelektrane. S tim u vezi, aukcije bi trebalo da prate strateške ciljeve po pitanju kapaciteta koji su nam potrebni da dostignemo preko 40 odsto OIE u elektroenergetskom sektoru do 2030. godine. Za postizanje uspešnih aukcija biće nam potrebna i kompetitivna cena koja je 2021. godine iznosila oko 56 evra/MWh, i na osnovu aukcija održanih u Hrvatskoj 2022. godine možemo zaključiti da ni cena od 61 evra/MWh neće biti dovoljna. Određivanje cene za aukcije je sada prebačeno sa Agencije za energetiku na Vladu Srbije nadamo se da će nova cena biti značajno veća imajući u vidu dramatična poskupljenja sirovina i opreme za vetroelektrane, transporta, izvođenja radova, finansiranja i osiguranja.

Očekuje se i usvajanje trogodišnjeg plana aukcija za vetar, a zatim i za solar. Prezentovali ste jednu studiju slučaja koja je pokazala da naš elektroenergetski sistem može da prihvati i balansira pet puta više vetroelektrana nego što ih sada imamo? Na čemu je bazirana ta studija i koju dinamiku raspisivanja aukcija očekujete u naredne tri godine?

Nenad Jovanović: Moja studija se zasniva na matematičkom modelu koji sam razvio tokom doktorskih studija u Španiji i primenio ga na primeru elektroenergetskog sistema Srbije koji uzima u obzir sve veće agregate (generatore) u okviru elektrana priključenih na prenosni sistem. Pored optimizacije bilansa i potrebe za potrošnjom, model sadrži optimizaciju balansnih rezervi kao ključnog faktora za integraciju većeg udela vetroelektrana. Studija je odrađena u martu 2022. godine i predstavljena na konferenciji ENERGETIKA 2022 u organizaciji Saveza energetičara. Rad takođe opisuje prednosti modela u odnosu na komercijalne modele koje koriste operatori prenosnog sistema i dostupan je na internet stranici Saveza (link: https://doi.ub.kg.ac.rs/2022/10-46793-eee22-3-16j ).

Odabrao sam pet puta više kapaciteta vetroelektrana od postojećeg analiziranjem zahteva za priključenje i procenio da bi oko 2.000 MW moglo da nas očekuje do 2030. godine, jer se ostali projekti nalaze u veoma ranoj fazi razvoja. Očekujem da ćemo u naredne tri pa i više godina imati aukcije koje su niže od pomenutog kapaciteta i da ćemo vrlo verovatno veće kvote videti tek nakon 2025. godine s obzirom na dinamiku razvoja prenosne mreže i perioda izrade projekata vetroelektrana. Po pitanju solarnih elektrana, verujem da bi kapacitet oko 500 MW mogao da se raspiše u naredne 3 godine.

Zahtevi za priključenje solarnih elektrana koje dobijaju EMS i ODS su veoma brojni i traže velike kapacitete. Koliki su zapravo potencijali sunčeve energije u Srbiji?

Nenad Jovanović: Ukoliko pričamo o potencijalu u vidu solarne radijacije i prostora za izgradnju solarnih elektrana, on je zaista veliki. U okviru ranih konsultacija za INEKP predviđeno je bilo instaliranje oko 21 GW solarnih elektrana postavljenih na zemlji i na krovovima do 2050. godine. No najveći izazov u kraćem roku je pre svega integracija na distributivnu mrežu koja zahteva velike investicije u narednim dekadama, a zatim i prenosna mreža koja će prenositi energiju na veće daljine. Treba voditi računa o sistematskom planiranju u vidu korišćenja zemljišta i proceni uticaja kako na životnu sredinu tako i na ostale grane privrede. Prikljčenje na mrežu će se ubrzati nakon većeg pada cene baterijskih sistema koji bi skladištili električnu energiju i na taj način rasteretili mrežu, kao i promena navika potrošnje električne energije naročito putem implementacije pametnih sistema u domaćinstvima, komercijalnom i industrijskom sektoru.

Kako biste opisali dinamiku razvoja i realizaciju OIE projekata u Srbiji u prethodnih 10 godina? A kako Vi lično vidite taj proces u narednih 10 godina?

Nenad Jovanović: U prethodnoj dekadi mogli smo da vidimo pionirske projekte koji su se skoro u potpunosti zasnivali na državnim podsticajima i kada su nastale prve privatne domaće kompanije u ovom sektoru. Na žalost, poslednje tri godine su delimično propuštene zbog kovid pandemije, s obzirom na to da u tom periodu nemamo ni jednu veću OIE elektranu priključenu na prenosnu mrežu. Narednih 10 godina će biti najinteresantnije na polju razvoja OIE projekata u Srbiji. One nam donose potencijalno veće projekte koji će biti bazirani na tržišnim premijama ali i na komercijalnim principima, već imamo u Srbiji jednu takvu vetroelektranu od 100 MW. Takođe, imamo dosta najava od Elektroprivrede Srbije koja polako ulazi u razvoj projekata OIE elektrana i očekujem da će se problemi u lancu snabdevanja polako dovesti u red. Znatno veća dinamika se očekuje za 8 godina, s obzirom da se 2031. godine očekuje završetak izgradnje reverzibilne elektrane Bistrica.

Na kojim projektima radi LDK Consultants i kakvi su planovi za Srbiju i region?

Nenad Jovanović: Najznačajniji projekat u Srbiji je „Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje“ u okviru koga se izrađuje INEKP. Ovaj projekat takođe ima za cilj postavljanje osnovne baze za dalji razvoj i planiranje u energetici s obzirom na to da će Ministarstvo rudarstvai energetike raspolagati sofisticiranim alatima za modeliranje poput: modela za energetiku i klimu (TIMES), modela za regionalno tržište električne energije (Antares) i makroekonomskog modela (MANAGE).

Drugi veći projekat na kojem je LDK angažovan je EBRD „Just Transition Diagnostics: Serbia“, koji za krajni cilj ima definisanje akcionog plana za pravednu energetsku tranziciju u Srbiji. Akcioni plan će dati osnovne smernice u izgradnje zelene i otporne ekonomije, a da se u isto vreme obezbede sve koristi tranzicije ka zelenoj ekonomiji, istovremeno štiteći regione i ljude ugrožene energetskom tranzicijom.

LDK planira da višedecenijsko iskustvo u Grčkoj i ostalim državama u oblasti OIE sektora prenese u Srbiju i region i pruži svoje usluge državnom sektoru, internacionalnim finansijskim institucijama i kompanijama.

Izvor: OIE Srbija

Sajam tehnike u petoj dimenziji

13.05.2023

Ovogodišnje, 65. izdanje Međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća, koji tako obeležava i svojevrstan jubilej u regionalnom i međunarodnom liderstvu u ovim oblastima, biće održan od 16. do 19. maja 2023. godine na Beogradskom sajmu.

Već decenijama je cilj ove, inače prve sajamske manifestacije modernog Beogradskog sajma, iz koje se vremenom izrodilo više specijalizovanih drugih, pokretača industrijske transformacije u zemlji i regionu i reprezenta globalne sajamske industrije u oblastima tehnike i proizvodnih tehnologija, da poveže i promoviše proizvođače, distributere, konstruktore, startap kompanije, trgovce, naučno-istraživačke i obrazovne institucije, inovatore, agente i zastupnike vodećih svetskih kompanija u industriji, cehovska udruženja.

Pod imperativnim sloganom „Restart“, na jednom mestu okuplja se gotovo 500 direktnih i indirektnih izlagača, od čega oko 200 stranih, iz tridesetak zemalja sa četiri kontinenta. Njima je na raspolaganju više od 15.000 kvm izlagačkog prostora u halama 1, 1A, 2, 3 i 3A i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma.

Sajamski „standardi“, poput – CNC mašina, mašina alatki, obradnih centara, alata i pribora za obradu i oblikovanje metala, elektronike, merne opreme i uređaja, procesne tehnike, preko hidraulike i pneumatike, aditivne, 3D i laserske tehnologije, metalurgije i livarstva, tehnologije zavarivanja, elektroenergetike, rasvete i LED tehnologije, te termotehnike i KGH, pa do zelene industrije, logistike, skladištenja, industrijskog pakovanja, industrijske i kibernetske bezbednosti i zaštite – biće zastupljeni na reprezentativnom nivou.

Intencija Sajma tehnike je da u najvećoj mogućoj meri predstavi proizvode i tehnološka dostignuća u globalno-trendovskim oblastima kao što su automatizacija i robotika, veštačka inteligencija i mašinsko učenje, internet stvari (IoT), 5G mreže, blokčejn tehnologija, proširena i virtuelna stvarnost, nanotehnologija, čiste energije, kvantni računari, dronovi, te brojne oblasti u okviru telekomunikacija, informacionih tehnologija, medicinskih uređaja, energetike, transporta, građevinarstva i drugih oblasti.

Sajam će forsirati najnovija dostignuća u tehnologiji i inovacijama, posebno u oblasti industrija 4.0 i 5.0, zasnovanim na inovativnim industrijskim tehnologijama koje predstavljaju revoluciju u interagovanju sa digitalnim svetom. Kao što je poznato, 4D tehnologija podrazumeva trodimenzionalnu projekciju sa dodatkom vremenske dimenzije, što omogućava posmatraču da doživi interaktivno iskustvo i da se oseća kao da je deo projekcije, dok 5D tehnologija u suštini predstavlja inovativan pristup kreiranju interaktivnih iskustava koji su sve bliži realnom životu, a koristeći sve čulne stimulacije, osim vizuelne i zvučne (vibracije, mirisi, vetar…), može se poboljšati i povećati interakcija korisnika sa digitalnim svetom. Sve to je deo koncepta digitalizovane fabrike u harmoniji sa čovekom i životnim okruženjem. Zadatak je ove manifestacije da zainteresovane upozna sa različitim primenama ovih tehnologija u industriji, turizmu, medicini, zabavi, obrazovanju i drugim oblastima i sa proizvodima, uslugama i znanjima u vezi sa ovim tehnologijama.

Posetioci i svi drugi učesnici moći će ne samo da se upoznaju sa najnovijim proizvodima i uslugama koje nude kompanije, da testiraju različite uređaje i tehnologije, ali i tržišne odzive na njih, da učestvuju u radionicama i predavanjima i da se informišu o trendovima u industriji i inovacijama. Sve to omogućava kompanijama i organizacijama da se poveća vidljivost i prepoznatljivost brenda, što posledično može dovesti do povećanja prodaje i stvaranja novih poslovnih prilika.

Inovacije su ključne za rešavanje izazova s kojima se suočava moderno društvo, od ekoloških do društvenih i ekonomskih problema. Stoga će na ovom sajmu biti posebno naglašen značaj inovacija i razmene ideja za postizanje boljih i održivijih rešenja. U prilog tome govori oko 100 prijavljenih inovacija različitih vrsta i dometa.

Budući da je ovaj sajam usmeren na poslovne posetioce, sajamska agenda obuhvata i niz događanja i aktivnosti koje će posetiocima pružiti priliku za umrežavanje, upoznavanje novih poslovnih partnera i razmenu iskustava. Osim toga, biće organizovani i brojni paneli, radionice i predavanja na kojima će se raspravljati o najnovijim trendovima u industriji i tehnologijama.

Manifestaciju će otvoriti Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u Vladi Republike Srbije, a prisutnima će se obratiti i profesor dr Dejan Ilić, univerzitetski profesor, inovator, privrednik, naučnik iz oblasti fizičke hemije, mikroračunarstva, elektronike.

Radno vreme Sajma tehnike je od 10 do 18 časova.

Cena pojedinačna ulaznica je 500 dinara, grupne ulaznice 300 dinara, ulaznica za posetioce registrovane preko B2B portala cena je 350 dinara. Parking u krugu sajma plaća se 150 dinara po satu.

Beogradski sajam je doneo odluku da za posetu 65. Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća odobri besplatan ulazak učenicima osnovnih i srednjih škola i studentima fakulteta (uz đačku knjižicu ili indeks).

Izvor: Beogradski sajam

Maroko – budući partner evropskih zemalja?

12.05.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Hansel)

Maroko – zemlja sa 3.000 kilometara obale Atlantskog okeana, 500 kilometara obale Sredozemnog mora, ali i Atlaskim planinama, proteže se do delova najveće pustinje sveta – Sahare.

Sahara donosi jake lokalne vetrove, takozvani šerguj, koji dolazi iz pustinje i duva preko cele zemlje. Jasno je da je Maroko zemlja obasjana sunčevom svetlosti velikim delom godine, a Atlaske planine su „brana“ da Marokom ipak ne ovlada samo suva topla klima pustinje.

Ovaj vrlo kratak geografski pregled zemlje, već navodi na nešto što su i sami Marokanci shvatili, a to je posedovanje velikog potencijala za razvoj obnovljivih izvora energije, bilo da je u pitanju snaga sunca, vetra, ili vode.

Ono što će biti verovatno ključno za tržište ove zemlje jeste udaljenost od Evrope – oko 15 kilometara Gibraltarskim moreuzom, i otvorenost pomorskih puteva. Razdaljina omogućava Maroku da bude okrenut evropskom tržištu u potpunosti, uprkos i blizini i potrebama domaćeg afričkog kontinenta. Po svemu sudeći to i jeste pravac kojim bi se njihova energetska strategija kretala u budućnosti.

Pročitajte još:

Posle kratkog uvida, možemo pomenuti da Maroko ipak jeste zemlja koja i dalje najveći deo svoje električne energije dobija iz fosilnih goriva, a najdominantniji i vodeći izvor energije je ugalj.

Foto-ilustracija: Unsplash (Selina Bubendorfer)

Ambiciozni plan ove zemlje je da bude jedna od afričkih zemalja sa najvećim kapacitetom u sektoru zelene energije, a ta ideja se najviše ogleda u zvaničnom planu da do 2030. godine proizvode 52 odsto električne energije iz OIE. Na Konferenciji UN-a o klimatskim promenama 2015. godine, takođe se govorilo o ovim ambicijama, a pomenuti plan bio je jedna od tema. S obzirom da je već rečeno da ugalj dominira, potrebno je mnogo rada da se ovaj procenat dostigne. Deo plana bio je da po 20 odsto solarne i 20 odsto energije vetra a 12 odsto hidroenergije bude ostvareno kroz ovih 52 odsto zelene energije. Zemlja nije još stigla do svog cilja, ali je ovaj sektor u stalnom porastu. Tome u prilog ide i trenutna situacija u kojoj su Evropi potrebni novi saradnici.

Zanimljivo da je 2001. godine postojalo na milione građana koje nisu imali pristup struji, prema izveštajima Statiste, preko osam miliona, međutim danas više toga nema, celo stanovništvo je opskrbljeno.

Prema podacima Državne agencije za međunarodnu trgovinu SAD-a, Maroko je najveći uvoznik energije u Africi, jer ne poseduju zavidne rezerve uglja, gasa, nafte. Međutim, agencija navodi podatke za 2022. godinu koji ukazuju na to da je oko 36 odsto njene energije te godine bilo iz OIE, a ostatak iz uglja, mazuta i gasa što je oko preostalih 64 odsto. Od ovog procenta, Maroko 90 odsto toga uvozi, što potvrđuje da zemlja ima marginalne količine nafte, gasa i ostalih pomenutih resursa, ali da je bogata energijom sunca, vetra i vode.

Međutim, postoje neki veliki projekti koji ukazuju da bi Maroko mogao da bude, bar sa svog kontinenta, svakako vodeći saveznik Evropi.

U ovoj zemlji postoji jedan od najvećih solarnih kompleksa, u blizini mesta Varzazat, gde je planirano da ceo projekat proizvodi 582 megavati, kada budu završene sve faze. Projekat je pored svih finansirala i Evropska investiciona banka u određenoj meri. Ukoliko bismo se osvrnuli i na emisije gasova staklene bašte solarnih elektrana u odnosu na emisije koje stvara ugalj, koliko god ova elektrana zahtevala velike količine vode da bi radila, ona ipak tokom svog veka oslobodi 20 puta manje ugljen-dioksida, nego proizvodnja energije iz pomenutog uglja.

Drugi projekat na koji se treba osvrnuti je saradnja Maroka i Velike Britanije, koji možda ukazuje na izglede buduće saradnje sa drugim zemljama. Ove dve države povezane su sa četiri podvodna kabla dužine 3.800 kilometara koji prolaze i kroz neke druge države, naravno pre svih Španiju. Projekat je vrlo važan, i prema procenama firme koja pokreće ovaj program, trebalo bi da obezbedi struju za preko sedam miliona britanskih domova do 2030. godine, a kada bude završen, videćemo koliki će procentualni udeo marokanska solarna i energija vetra imati u ukupnoj električnoj energiji Velike Britanije, i to sa nultom emisijom. Jasno je da postoji još zemalja kojima Maroko može biti izbor, naročito jer je u poslednjih 10 godina stvarao sve bolje temelje i preduslove za razvoj OIE, ali i zato što mnoge zemlje severnije od njega, baš kao i Velika Britanija, imaju dosta manji broj sunčanih dana u godini.

Za Maroko je ovo možda istorijski momenat da napravi preokret u svojoj ekonomiji, energetici i politici. Zemlja se nada da će biti deo rešenja trenutne energetske krize, u kojoj zbog svih trenutnih okolnosti, Evropa traži nove saradnike. Okrenutost Evropi podstiče raznolika ulaganja i ideje u okviru privatnih investicija, jer sam državni sektor nema dovoljno novca za iste. Zemlja kao i mnoge druge ima finansijske i birokratske prepreke na kojima treba raditi da bi se ciljevi ostvarili.

Međutim, Maroko iz godine u godinu sve više radi na ulaganjima u OIE i čistu energiju, takođe radi svoje energetske bezbednosti, kako bi što manje zavisio od resursa koje smo naveli da su im slabo raspoloživi, a čije cene konstantno variraju na svetskom tržištu.

Milica Vučković

U planu gradnja LNG terminala i termoelektrane na gas u Luci Bar

12.05.2023

Luka Bar — Foto: Wikipedia (Alex Alishevskikh)

U blizini Luke Bar planirana je izgradnja i instalacija fiksnog terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa i termoelektrane na gas.

Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju između Vlade Crne Gore, firme Enerflex energy systems i Wethington energy innovation, pruža se podrška unapređenju energetske infrastrukture u ovoj zemlji.

Kako je istaknuto reč je o projektima vrednim stotine miliona evra. To su izgradnja i instalacija fiksnog terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa u Crnu Goru i njegovo dalje skladištenje i transport, kao i projekat izgradnje i instalacije grinfild termoelektrane na gas, čije snabdevanje gasom dolazi preko terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa.

„Smatramo da je energetska diverzifikacija od suštinke važnosti za dalji razvoj Crne Gore. Ovo je i geopolitički jako značajno za nas, a pre svega govori o tome šta zemlja želi u narednih 20 godina“, kazao je Dritan Abazović, premijer Crne Gore, prenosi RTCG.

Pročitajte još:

LNG TERMINAL U LUCI BAR POZICIONIRAO BI CRNU GORU KAO ENERGETSKO ČVORIŠTE REGIONA

Prema njegovim rečima investitori će odrediti konkretnu parcelu i početi sa radom, a Vlada je tu i spremna je da pomogne svim kompanijama koje žele da posluju u skadu sa zakonom.

Abazović kaže da od trenutka kada počnu radovi na ovim projektima, da ne bi trebalo više od dve godine da se svi kapaciteti stave u funkciju. Kako se navodi u Memorandumu cena projekta terminala, prema procenama, trebalo bi da iznosi u rasponu od 130 do 250 miliona evra, a za projekat termoelektrane između 200 i 500 miliona evra, zavisno od instalisanog kapaciteta.

Energetski portal

VLADA USVOJILA ZAKLJUČAK O GAŠENJU KOTLARNICA KAPACITETA ISPOD 50MV

12.05.2023

ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Vlada je održala sednicu na kojoj je jedna od tema bila i preporuka o gašenju kotlarnica kapaciteta ispod 50 megavati, koje se oslanjaju na energente poput uglja, mazuta ili ulja za loženje, a da pritom imaju mogućnost da ne koriste ove energente, već da budu priključeni na sistem daljinskog grejanja ili gasovod.

Preporuka je važna jer upotreba kotlarnica toplotne snage manje od 50 megavati na godišnjem nivou znatno doprinosi ukupnoj emisiji PM 10 i PM 2.5 suspendovanih čestica, što je u većini gradova Srbije najveći udeo zagađenja.

Pročitajte još:

Radna grupa za sistemsko rešavanje zagađenja vazduha je prepoznala značaj gašenja ovih kotlarnica, a rok od 24 meseca je ostavljen od dana donošenja ovog zaključka. Rok je definisan u skladu sa uračunatim vremenom koje je potrebno da se pripremi dokumentacija za prelazak na novi sistem, dobijanje dozvola i na kraju izvođenja radova, navedeno je u saopštenju Vlade.

Energetski portal

1...175176177...1.536 Page 176 of 1.536

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM