Javni konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine

06.02.2014

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je juče Javni konkurs za sufinansiranje projekata udruženja i drugih organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine, a koji su od javnog interesa. Cilj ovog konkursa je jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine i realizacija projekata kojima se doprinosi zaštiti i unapređenju životne sredine, kao i aktivnosti usmerenih na sprovođenje Arhuske konvencije (Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine), stoji na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Tematska oblast ovog konkursa je zaštita prirode, zaštita voda od zagađivanja, upravljanje otpadom, zaštita od nejonizujućih zračenja, klimatske promene, ali i aktivnosti koje se odnose na sprovođenje Arhuske konvencije.

Od 26 miliona dinara, koliko će biti dodeljeno ovim konkursom, 6 miliona dinara namenjeno je za sprovođenje projekata koji se odnose na Arhusku konvenciju. Svaki projekat može biti sufinansiran sa najviše 80 odsto njegove vrednosti, odnosno 900 hiljada dinara.

Pravo učešća na ovom konkursu imaju zadužbine i fondacije koje deluju na teritoriji Republike Srbije i koje su upisane u Registar Agencije za privredne registre, a deluju u oblasti zaštite životne sredine. Može se konkurisati sa po jednim kratkoročnim projektom, s obzirom da sve faze projekta moraju biti završene do kraja 2014. godine.

Neki od kriterijuma po kojima će se vršiti odabir projekata su ciljevi koji se postižu projektom, sufinansiranje projekata iz drugih izvora, kao i reference projekta.

Rok za podnošenje prijava je 25. februar 2014. godine, a početak realizacije projekata očekuje se u maju 2014. godine.

S.J.

Tekst konkursa i prateću dokumentaciju možete pogledati ovde.

Na zgradama HEP-a postavljaju se solarne elektrane

06.02.2014

Na krovu zgrade „Hrvatske elektroprivrede“ u Zagrebu kao i na krov objekta sedišta distributera operativnog sistema „Elektra Čakovec“, takođe u Zagrebu, postavljene su dve solarne elektrane koje imaju ukupnu snagu od 29,6kW. Ove solarne elektrane sastoje se od 120 fotonaponskih panela, od kojih svaki ima snagu od 250W, a njihova vrednost je oko 53 hiljade evra.

Elektrane su puštene u probni pogon krajem prošle nedelje, a očekuje se da do 14. februara počnu sa trajnim radom. Planirano je da se investicija isplati za oko 6 godina.

Ove solarne elektrane postavljene su u okviru projekta izgradnje fotonaponskih elektrana na zgradama HEP-a, a kojim je predviđena izgradnja devet solarnih elektrana. Stručnjaci „Hrvatske elektroprivrede“ i ESCO-a (Energy Service Company) odabrali su najpogodnijih devet lokacija za solarne elektrane. Prema njihovim proračunima, osim na krovu zgrade HEP-a i „Elektre Čakovec“ u Zagrebu, solarne elektrane će biti postavljene i u Šibeniku, Splitu, Opatiji, Zadru, Dubrovniku, kao i na dve lokacije u Osijeku.

Ovaj projekat ima tri faze; prva faza bi trebalo da bude završena do 14. februara, druga do 11. marta, a treća do 22. marta ove godine. U svakoj od faza će biti puštene u rad po tri solarne elektrane.

Ukupna snaga svih devet solarnih elektrana će biti 207kW, a planirano je da proizvode oko 247kWh električne energije godišnje.

S.J.

Sanitarni biro u Los Anđelesu dobija kogenerativno postrojenje na biogas

05.02.2014

Kompanija „Constellation“ (Sazvežđe) potpisala je prošle nedelje ugovor sa Los Anđelesom kojim se obavezuje da će izgraditi kogenerativno postrojenje na biogas za Sanitarni biro u ovom gradu.

Postrojenje će imati snagu od 27MW, a potreban gas će dobijati iz postrojenja za preradu otpadnih voda „Hiperion“ (Hyperion).
Vrednost ovog kogenerativno postrojenja biće 130 miliona dolara, a proizvodiće električnu energiju i paru koju će koristiti „Hiperion“ za svoje potrebe.

Kompanija „Constellation“ obavezna je da u narednih 10 godina izgradi ovo postrojenje i upravlja njime, uz mogućnost da se ugovor produži za još 5 godina.

Planirano je da kogenerativno postrojenje počne sa radom krajem 2016. godine.

Inače, postrojenje za preradu otpadnih voda „Hiperion“, prema časopisu „Engineering News Record“ iz 2012. godine, spada u jedno od 10 najvećih ovakvih postrojenja na svetu.

S.J.

U planu nekoliko investicija u OIE u hrvatskoj Slatini

05.02.2014

U 2014. godini planirano je više investicija u obnovljive izvore energije u Slatini, koja pripada Virovitičko-podravskoj županiji.

U preduzetničkoj zoni Trnovača u planu je izgradnja elektrane na šumsku biomasu koja će proizvoditi električnu i toplotnu energiju. Investitor ove elektrane je firma „Energy-9“ koja je još 2009. godine kupila zemljište u ovoj zoni za izgradnju elektrane. Vrednost investicije je 18 miliona evra, a u toku je pribavljanje preostale potrebne dokumentacije.

Planirano je da se sa izgradnjom ove elektrane započne u martu 2014. godine. Ova elektrana će otvoriti 10 do 20 novih radnih mesta.

U preduzetničkoj zoni Kućanica Medinci planirana je izgranja dva biogasna postrojenja. Naime, kompanija „Biointegra“ d.o.o. planira izgradnju biogasnog postrojenja koje će koristiti biogas iz silažnog kukuruza. Ovo postrojenje bi trebalo da ima snagu od 1MW, ali uz mogućnost proširenja postrojenja za još 1MW. Početak izgradnje postrojenja očekuje se u martu, a probna proizvodnja već ove godine, s obzirom da su potpisani ugovori sa kooperantima koji će obezbeđivati biogas iz silažnog kukuruza. Očekuje se otvaranje desetak novih radnih mesta.

Firma „Bioplin proizvodnja“ d.o.o. iz Zagreba planira izgradnju biogasnog postrojenja u preduzetničkoj zoni Kućanica Medinci. U toku je pribavljanje lokacijske dozvole, a i ovo postrojenje će koristiti biogas iz kukuruza.

U ovoj zoni planirana je i izgradnja solarne elektrane. Vrednost ove investicije je 850 hiljada evra, a investitor je Županijski centar za upravljanje otpadom.

U preduzetničkoj zoni Turbina 1 firma „Energija turbina“ (koja je u vlasništvu nemačkog investitora) planira izgradnju elektrane na šumsku biomasu koja će proizvoditi električnu i toplotnu energiju. Ova elektrana će imati snagu od 4,5MW, a vrednost investicije je 18 miliona evra.

Na ovoj lokaciji planirana je i elektrana „Miscanthus Slatina“ koja će imati snagu od 2,9MW. Ova elektrana će raditi na šumsku biomasu, a u toku je izdavanje građevinske dozvole.

Firma „Dravcel“ d.o.o. Slatina nosilac je projekta izgradnje geotermalne elektrane za fabriku celuloze i papira. Islandska kompanija „Efla“ izvršila je ispitivanje terena dok je Uprava za energetiku Ministarstva privrede Republike Hrvatske dala koncesiju za istraživanje. Studija uticaja na okolinu predata je još 2012. godine Ministarstvu zaštite životne sredine, a u toku je dobijanje lokacijske dozvole. Očekuje se da će radovi na izgradnji početi u aprilu ove godine.

S.J.

Na Tajlandu se gradi elektrana na biomasu iz kokosa

05.02.2014

Na Tajlandu je započela izgradnja elektrane na biomasu koja će raditi na kokosov otpad, ljuske i lišće. Elektrana će se nalaziti u provinciji Samut Sakon, a za njenu gradnju je zadužena firma „DP Klintek“ (DP Cleantech). Snaga ove elektrane je 9,5MW, a proizvedena električna energija će ići u električnu mrežu Tajlanda.

Osim toga, elektrana će imati i sisteme koji će čistiti dimne gasove, pa će se emisija štetnih gasova svesti ispod predviđenih standarda. Pepeo koji preostane će biti korišćen kao đubrivo za uzgoj ili materijal za izgradnju. Novi dizajn ove elektrane na kokos će obezbediti efikasnu potrošnju goriva, ali i mogućnost da se meša nekoliko vrsta goriva.

S.J.

PREDSTAVLJAMO „Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj“ – „CEEFOR“ d.o.o.

04.02.2014

Centar za Energetsku Efikasnost i Održivi Razvoj d.o.o. (CEEFOR d.o.o.) preduzeće postoji 4 godine i vrlo brzo se pozicioniralo kao lider u oblasti primene mera energetske efikasnosti (EE) i obnovlјivih izvora energije (OIE) u regionu.

Ekspertski tim preduzeća ima značajno iskustvo i vrhunske reference u oblasti energetske efikasnosti, optimizaciji procesa i energetski uporednoj statistici, uvođenju sistema energetskog menadžmenta, izradi studija opravdanosti i izvodljivosti, generalnih, idejnih, glavnih projekata i projekata izvedenog objekta energetskih postrojenja, primeni obnovljivih izvora energije, kogeneracionih postrojenja, sprovođenju energetskih audita, analiza i studija koje se tiču uvođenja mera energetske efikasnosti u sektorima potrošnje finalne energije.

Snimanja termovizijskom kamerom - Audit — Snimanja termovizijskom kamerom – Audit

CEEFOR pruža usluge konsaltinga i inženjeringa za finansijske institucije i investitore iz oblasti EE i OIE, odnosno pruža tehničku podršku investitorima i bankama za uspostavljanje i plasman namenskih kreditnih linija za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Pored industrijskog sektora pokriva i javni i komercijalni sektor poput zgradarstva, odnosno svaki segment oblasti EE i korišćenja OIE.

CEEFOR rešava probleme potrošnje energije primenom mera EE čime se postiže smanjenje potrošnje primarne i finalne energije, a time i umanjenje troškova i negativnog uticaja na životnu sredinu smanjenjem emisije CO2.

Takođe, CEEFOR se bavi ishodovanjem kompletne pravno-administrativne dokumentacije koja je potrebna za izgradnju objekata, što obuhvata ishodovanje svih uslova, saglasnosti, dozvola i drugih dokumenata od Republičkih, Pokrajinskih i opštinskih organa.

Izdvajamo realizovane projekte CEEFOR-a u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije:

Nadzor nad izgradnjom prve solarne elektrane „SOLARIS 1“ u Velesnici kod Kladova, izrada studije opravdanosti za 4 solarne elektrane, izrada glavnih projekata za 2 solarne elektrane, svaka instalisane snage po 999kW na teritoriji K.O Velesnica i K.O Milutinovac, čiji je nosilac projekta preduzeće „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova.
Izrada generalnih, glavnih projekata i projekata izvedenog objekta i ishodovanje svih dokumenata potrebnih za izgradnju kogeneracionih postrojenja „Velebit 1“ i „Velebit 2“ svaki snage 995 kW na teritoriji K.O Trešnjevac u opštini Kanjiža, izrada glavnog projekta adaptacije razvodnog postrojenja Adorjan u opštini Kanjiža za priključenje pomenutih kogeneracionih postrojenja na ED mrežu; Investitor „NIS Gasprom Neft a.d.“.
Izrada generalnih projekata i ishodovanje dokumenata potrebnih za izgradnju kogeneracionih postrojenja „Srbobran 1“ i „Srbobran 2“ svaki snage 999 kW na teritoriji K.O Srbobran u opštini Srbobran; Investitor „NIS Gasprom Neft a.d.
Studije opravdanosti izgradnje malih hidroelektrana: MHE „Ušće“, MHE „Podgaj“, MHE „Dub“, MHE „Ustiprača“, MHE „Sastav reka”, MHE „Bobovište“, MHE „Gramada“, MHE „Roglivađe”, MHE „Žiličina“.
Glavni projekat za kompleks farme svinja „Vizelj“ sa planiranim projektom rekonstrukcije stanice za bioenergetsku obradu stajnjaka, čiji su nosioci preduzeća „IMES BIOGAS d.o.o.“ i PKB „IMES d.o.o.“ iz Beograda.
Izrada prethodne studije opravdanosti za izgradnju parno-turbinskog kogeneracionog postrojenja UMKA fabrike kartona d.o.o. u saradnji sa preduzećem MT-KOMEX d.o.o..
Izrada detaljnih i verifikacionih audita za kompanije (Sokoštark, Vino Župa, Swisslion, Neoplanta. Ekomlek, Intec, Sava Kovačević – Mirotin Energo i drugi)

Detaljnu referenc listu možete pogledati na web sajtu www.ceefor.co.rs/Reference.

Pored projekata OIE, među koje se ubrajaju i izade projekata kao i studije opravdanosti krovnih solarnih elektrana, CEEFOR je uspešno realizovao projekte poboljšanja energetske efikasnosti u industriji i to izrade verfikacionih energetskih audita i izrade detaljnih energetskih audita i idejnih rešenja, kao i konsalting na krednitnim linijama i marketinškim kampanjama.

AKTUELNO U CEEFOR-U

Iz CEEFOR-a ističu da trenutno rade na izradi Glavnih projekata za kogeneraciona postrojenja „Srbobran 1“ i „Srbobran 2“, svaki snage 999 kW, a u proceduri je dobijanje lokacijske dozvole za te objekte.

Pored toga i brojnih pregovora, CEEFOR ističe i izradu studije izvodljivosti za „Umka fabriku kartona d.o.o.“ iz Beograda, a sve ostale ugovorene projekte najpre će predstaviti čitaocima Energetskog Portala Srbije.

TIM CEEFOR-a

Tim CEEFOR-a broji 7 stalno zaposlenih, a kompletan tim, inženjera i eksperata broji preko 20.

B.R.

Saradnja kompanija „Barlovento“ i „Income“ u oblasti OIE

04.02.2014

Konsultantska firma za obnovljive izvore energije „Barlovento Resources Naturales“ prošle nedelje potpisala je sporazum sa Međunarodnom kompanijom za naftu i industrijske usluge „Income“ (International Company for Petroleum and Industrial Services) koji ima za cilj da učvrsti pozicije ovih firmi u oblasti obnovljivih izvora energije u Egiptu.

Firma „Barlovento Resources Naturales“ razvija projekte iz oblasti obnovljivih izvora u preko 50 zemalja sveta, dok kompanija „Income“ ima višedecenijsko iskustvo u energetici, saobraćaju i životnoj sredini. Saradnja ove dve kompanije će omogućiti kompletnu uslugu klijentima u svim fazama razvoja i izgradnje vetroprakova.

Inače, Egipat trenutno poseduje 550MW instalisane snage iz vetroparkova, a do 2020. godine planira da instalira još 7200MW čime bi ostvario nacionalni cilj do 2020. godine kojim je predviđeno da se 12 odsto finalne električne energije u ovoj zemlji proizvodi iz energije vetra.

S.J.

Projekti OIE u Domu u Veterniku

04.02.2014

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, gospođa Nataša Pavićević Bajić, juče je posetila Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku.

Ova ustanova je od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine dobila bespovratna finansijska sredstva u iznosu od 200 hiljada dinara kako bi postavila solarne kolektore. Solarni kolektori će ove godine biti postavljeni na krov paviljona „Stari A“, a zagrevaće sanitarnu vodu. Očekuje se da će ova ustanova prve uštede ostvariti u toku leta, jer će gas zameniti solarnom energijom.

Ovom prilikom dogovoren je i nastavak pregovora za izradu projekta u vezi upotrebe geotermalnih voda u ovoj ustanovi koje bi mogle biti korišćene za grejanje.

Osim toga, razgovaralo se i o zameni kotlarnice na gas kotlarnicom na agropelet, što bi trebalo da bude završeno u toku 2014. godine.

Prema rečima direktora Doma u Veterniku, ova ustanova je još 2010. godine izradila studiju energetske efikasnosti, kojom je ukazano na određene mogućnosti uštede električne energije, a planirano je da se sredstva dobijena ovakvom uštedom iskoriste za infrastrukturna ulaganja.

Inače, prvi ovakav projekat u oblasti obnovljivih izvora energije u ovoj ustanovi, postavljanje solarnih kolektora na „B paviljon“ koji je i najveći, realizovan je pre dve godine.

S.J.
Foto: veternik.org.rs

Bespovratna finansijska pomoć za opštine kroz program EU Exchange 4

04.02.2014

U okviru programa EU Exchange 4, 29. januara ove godine u Beogradu potpisani su ugovori o dodeli bespovratne finansijske pomoći u okviru grant šeme sa 27 opština u sledećim oblastima: Upravljanje otpadom, Upravljanje imovinom, Poljoprivredna poslovna saradnja i Usluga socijalne zaštite za stara lica.

Opštine koje su dobile bespovratnu finansijsku pomoć u oblasti Upravljanje otpadom su Čačak, Bogatić, Bajina Bašta, Užice, Surdulica, Babušnica i Sremska Mitrovica.

Opština Bogatić dobila je oko 152 hiljade evra za „Unapređenje upravljanja otpadom u opštinama Bogatić i Vladimirci“. U okviru Exchange 4 programa ova opština će unaprediti rad Javnog komunalnog preduzeća i izradu akcionog plana opštine što će omogućiti efikasnije upravljanje otpadom kao i razvijanje akcionog plana koji će biti usklađen sa postojećom Strategijom lokalnog održivog razvoja ove opštine.

Opština Bajina Bašta dobila je oko 146 hiljada evra za projekat „Bez smetlišta!“. Ovaj projekat će se spovoditi u saradnji sa opštinom Sjenica, a opština Bajina Bašta će dobijena sredstva iskoristiti za sanaciju deponije Crvici, kao i primarnu selekciju otpada. Postojeća deponija će biti premeštena na drugu lokaciju, a oko 4 hiljade domaćinstava dobiće džakove za odvajanje biološkog i čvrstog otpada. Takođe, dobijeni novac će se iskoristiti i za nabavku dva traktora za odnošenje otpada, kao i za izradu lokalnog ekološkog plana.

Grad Užice dobio je oko 134 hiljada evra za projekat „Otpad nije smeće!“ koji će se sprovoditi u saradnji sa opštinom Čajetina. Ovaj projekat bi trebalo da doprinese efikasnijem korišćenju postojeće deponije „Duboko“, ali i smanjenju postojećeg neiskorišćenog otpada. Osim toga, uspostaviće se tehnički kapaciteti za korišćenje biomase, a proizvodiće se i kompost. Opština Čajetina će ovim projektom dobiti 85 kontejnera gde će se odlagati selektovan otpad.

Opština Babušnica dobila je oko 142 hiljade evra za projekat „Čista okolina za bolji život“, a korisnik ovog projekta će biti i opština Dimitrovgrad. Ovim projektom opština Babušnica bi trebalo da dobije oko 20 kontejnera u kojima će se odlagati čvrsti komunalni otpad. Početkom februara počeće realizacija ovog projekta.

Grad Sremska Mitrovica dobio je oko 138 hiljada evra za regionalnu deponiju „Srem-Mačva“. Podsetimo, projekat izgradnje ove deponije zajednički je poduhvat gradova Sremska Mitrovica i Šabac. U pvoj fazi izgrađena je sanitarna deponija „Jarak“ sa pratećom infrastrukturom i trafo stanicom, dok je u drugoj fazi planirana izgradnja postrojenja za separaciju otpada. Ova deponija je 30. januara ove godine dobila probnu jednogodišnju dozvolu za rad.

U okviru ovog programa opština Čačak dobila je oko 162 hiljade evra za „Razvoj primarne selekcije otpada na teritoriji Moravičkog regiona“, dok je opština Surdulica dobila oko 127 hiljada evra za projekat „Ne bacajte otpad“ koji će realizovati u saradnji sa opštinom Vladičin Han.

Program Evropske unije Exchange 4 nastavak je prethodnih programa (Exchange 1, Exchange 2, Exchange 3) koji su sprovođeni od oktobra 2004. godine u Republici Srbiji. Njegov cilj je da unapređenjem administrativnih kapaciteta i efikasnosti lokalnih samouprava doprinese procesu strateških promena na lokalnom nivou. Program Exchange 4 će trajati od februara ove godine do februara 2015. godine. Ukupna vrednost programa iznosi oko 5,8 miliona evra, a preko 80 opština će biti direktno podržano ovim programom.

S.J.

Zamena tradicionalnih goriva obnovljivim izvorima energije u Osiječko-baranjskoj županiji

04.02.2014

Osiječko-baranjska županija u Hrvatskoj raspisala je konkurs za sufinansiranje domaćinstava koja žele da pređu sa tradicionalnih goriva na obnovljive izvore energije. Ovim projektom bi trebalo da se smanje troškovi grejanja domaćinstava, a planirano je da se ovakav projekat sprovede i u javnim ustanovama.

Zamenik osječko-baranjskog župana, gospodin Dragan Vulin, izjavio je da je ovaj projekat veoma važan i da će doprineti edukaciji javnosti o ekološkom i isplativom načinu grejanja.

Ovaj konkurs će trajati do 10. februara 2014. godine, a predviđeno je da Osiječko-baranjska županija pokriva do 45 odsto troškova uvođenja grejanja na pelet, dok bi ostale troškove snosilo samo domaćinstvo.

Prema njegovim rečima, pelet kao energent može značajno doprineti uštedi troškova, a omogućava i da sami građani regulišu svoje troškove za grejanje na dnevnom nivou. Takođe je moguće vrlo lako priključiti se na sistem daljinskog grejanja, a jedna od glavnih prednosti peleta, prema rečima gospodina Vulina je i to što je pelet domaći energent.

Iz Osiječko-baranjske županije najavljeno je i da će uskoro postojeće grejanje na lož-ulje u školama zameniti grejanjem na pelet.

S.J.

Javni poziv lokalnim samoupravama za dodelu sredstava iz Fonda za unapređenje energetske efikasnosti

03.02.2014

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine objavilo je u subotu, 1. februara 2014. godine prvi Javni poziv za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2014. godini u jedinicama lokalne samouprave.

Pravo za prijavu na ovaj Javni poziv imaju samo jedinice lokalne samouprave, a ukupna raspoloživa sredstva koja se dodeljuju iznose 180 miliona dinara.

Ovim Javnim pozivom biće obuhvaćeni projekti unapeđenja termičkog omotača i termotehničkog sistema u objektima, modernizacija sistema unutrašnjeg osvetljenja, instalacija solarnih kolektora za grejanje potrošne tople vode.

Jedinica lokalne samouprave može konkurisati samo sa jednim projektom, a prednost pri dodeljivanju sredstava će imati projekti jedinica lokalnih samouprava iz devastiranih područja. Maksimalan iznos sredstava koje može dobiti lokalna samouprava koja se nalazi u devastiranom području je 18 miliona dinara (100%), odnosno 15 miliona dinara (70%) za projekte u ostalim lokalnim samoupravama.

Neki od kriterijuma za izbor projekta su očekivana ušteda energije u kWh na godišnjem nivou, vrsta objekta od javnog značaja, udeo sopstvenog učešća jedinice lokalne samouprave u ukupnoj investiciji.

Jedinice lokalne samouprave čiji projekti budu izabrani na Javnom pozivu imaće rok od 30 dana za objavu javne nabavke za odabir izvođača radova od dana potpisivanja ugovora sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine, navodi se na sajtu ovog ministarstva.

Prijave se mogu dostaviti do 20. februara ove godine, a odluka o izboru biće objavljena do 10. marta 2014. godine.

S.J.

Dokumenta:
Javni poziv
Prilog 1 Prijavni obrazac
Prilog 2 Potvrda o postojanju projektne dokumentacije
Prilog 3 OPG upitnici
Prilog 4 izjava o usklađenosti tehnoekonomske analize
Prilog 5 izjava o načinu finansiranja
Prilog 6 Izjava o primeni kriterijuma prednosti domaćih proivođača
Prilog 7 Kriterijumi
Prilog 8 Uputstvo

Energetska politika Srbije više okrenuta energetskim izvorima nego korisniku

03.02.2014

Naš sagovornik je vanredni profesor termoenergetike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, prof. dr Jovan Petrović, mašinski inženjer termoenergetske struke. Autor je monografija od nacionalnog značaja, između ostalih, monografije o toplifikacionom sistemu Novog Sada (Novi Sad District Heating System-50 Years, 2011., J. Petrovic, D. Gvozdenac, B. Gvozdenac Urošević), (Pedeset godina toplifikacije u Subotici, 2013, J. Petrović, D. Gvozdenac, M. Kljajić) i monografije o geotermalnim potencijalima (Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u Vojvodini, Prometej, Novi Sad, 2009., J. Petrović, S. Đ. Bašić i drugi). Diplomirao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 1978. godine, magistrirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 2002. godine, a doktorirao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 2007. godine.

Njegovi naučni radovi objavljivani su u domaćim i međunarodnim časopisima. Učesnik je mnogih međunarodnih i regionalnih konferencija, internacionalnih simpozijuma, naučnih skupova i tribina posvećenih energetici, energetskoj efikasnosti, održivom razvoju, obnovljivim izvorima energije.

EP: Koje su prednosti i nedostaci ulaganja i izgradnje proizvodnih kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije?

JP: Generalno govoreći, izgradnja proizvodnih kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji je jedan mučan i dugotrajan proces, koji je mnoge investitore obeshrabrio i odvratio od namera da ulažu u ovu oblast. Bio bih slobodan da istaknem dve grupe problema, koji se nalaze na putu realizacije ovakvih projekata. To je najpre: presložena, preduga i preglomazna pripremna administrativna procedura kroz obezbeđenje desetine različitih uslova, saglasnosti i drugih dokumenta do ostvarivanja prava na gradnju. Zatim, to su specifične lokalne, uglavnom personalne poteškoće u razrešavanju mnogih bitnih pitanja. Krajnji je rok da se ovo promeni, jer u protivnom zainteresovanih investitora će biti sve manje.

EP: Kakva je današnja situacija sa eksploatacijom raspoloživih kapaciteta geotermalnih potencijala u Vojvodini u kojoj ste i ranije istraživali geotermalne potencijale kao i postojeće geotermalne bušotine koje se ne koriste?

JP: Današnja situacija u vezi korišćenja geotermalnog potecijala Srbije je lošija nego pre 5, čak i 25 godina. Pre raspada Jugoslavije, samo u Vojvodini, hidrotermalna energija se koristila u oblasti poljoprivredne proizvodnje na svinjogojskim farmama, u staklenicima i plastenicima, zatim u industriji, u banjama za balneološke svrhe, ali i zagrevanje objekata, u sportskim i rekreacionim centrima i drugde. Danas se korišćenje hidrotermalne energije svodi na zagrevanje objekata i bazena u par banja i rekreacionih centara.

EP: Koji su razlozi tome?

JP: Rekao bih da su razlozi brojni. Među najvažnijim su nerešen vlasničko-korisnički status bušotina, a samim tim i nesigurnost ulaganja u iskorišćenje ovog potencijala.
Nekada je država investirala u istraživačke radove i opremanje bušotina. Pravo korišćenja i upravljanja ovim potencijalom preneto je na tadašnju naftnu industriju, koja je ovim dobrom gazdovala po sopstvenim pravilima. Nije postojalo sistemsko, dugoročno, regulatorno uređeno rešenje, koje bi potencijalnim korisnicima ove energije dugoročno garantovalo ekonomski opravdano korišćenje.
To važi i danas. Nova vlasnička struktura NIS-a ne pokazuje izražen interes za promenu zatečenog stanja, a država je, osim deklarativno, ležerna u razrešenju ovog problema.

EP: Kako biste ocenili interesovanje i informisanost o raspoloživim resursima biomase za energetske namene?

JP: Biomasa je u Srbiji najznačajniji energetski potencijal, ako izuzmemo energiju sunca koja je i suštinski generator nastanka biomase. U predelima intenzivne ratarske proizvodnje postoje znatni ostaci biomase, koja se između ostalog mora sanirati radi nastavka ratarske proizvodnje. Voćarski i vinogradarski krajevi raspolažu znatnim količinama biljnih orezotina. Higijenom travnatih, parkovskih i rekreacionih površina i drvoreda u gradovima stvaraju se sezonske količine raznolike biomase. Higijena šuma je neophodna radi povećanja njihove proizvodnje, a na taj način se prikupljaju i znatne količine otpadne šumske biomase. Drvno-prerađivačka industrija proizvodi drvni otpad, koji takođe mora da se sanira. Sve ovo, uz eventualnu plansku proizvodnju biomase za energetske namene, predstavlja znatan i široko disperzovan energetski potencijal. Nažalost ovaj potencijal se sistematski ne koristi.

EP: Zbog čega?

JP: Politika planiranja ne sadrži pokretačke instrumente orijentacije za korišćenje biomase i nedostaju informacije i informacioni materijali (primeri dobre prakse, iskustava i sl.).
Visoka cena opreme za korišćenje biomase, u odnosu na opremu za druge energente, recimo prirodni gas, ukazuje da je investiciona podrška za realizaciju projekata za korišćenje biomase u energetske svrhe neophodna.
Nedostatak svesti, promocije, iskustava i veština i edukacije o projektima korišćenja biomase se prepoznaje kao velik rizik za graditelje, projektante i inženjere u korišćenju biomase u energetske svrhe.
Finasiranje novih tehnologija je uvek teško, a generalno uloga banaka nije dovoljno podsticajna i afirmativna pri obezbeđenju i odobravanju sredstava za oblast korišćenja biomase u energetske svrhe.

EP: Šta Srbija može učiniti kako bi se povećala iskorišćenost ovog resursa?

JP: Država mora da ima jasnu generalnu strategiju i viziju korišćenja biomase, odnosno opredeljen stav o obimu i načinu korišćenja biomase u energetske svrhe: u proizvodnji tečnih goriva ili direktno, u velikoj razmeri ili u manjem obimu, sporadično ili planski, u kogeneraciji i/ili za proizvodnju samo toplotne energije, u velikim postrojenjima i/ili na celoj teritoriji, u sušarama, etažnim sistemima grejanja, pećima za zagrevanje pojedinačnih prostorija i sl.
Nužna je i strateška odluka o kompleksnom ili selektovanom pristupu podsticajima.

EP: Kako povećati energetsku efikasnost prilikom gradnje objekata? Šta je moguće primeniti u našim uslovima?

JP: Poslednjih par godina je tematika energetske efikasnosti u zgradarstvu dobila zasluženo zapaženo mesto. Regulatorno su učinjeni znatni pomaci, ali u praktičnoj primeni se još uvek zaostaje. Razlozi za to su pre svega ekonomske prirode, ali i nedostatak ličnih i drugih sredstava za investiranje u ovu oblast. Investicioni fondovi, a pre svih banke, još uvek nemaju dovoljno afirmativne finansijske podsticaje za ove namene. Situacija nije bitno drugačija ni u celom regionu. Međutim, zaostajanje za zemljama EU je više nego evidentno. Naši specifični utrošci energije su i po nekoliko puta lošiji od istih pokazatelja u zemljama EU. Nažalost u ovoj oblasti nema značajnih pomaka bez istinske liderske uloge države. Kad kažem „istinske“ mislim ne samo na deklarativnu političku podršku, već na praktičnu i efikasnu realizaciju deklarisane politike, verifikaciju ostvarenih rezultata i sve neophodne korektivne mere u cilju njihovog poboljšanja.

EP: Napreduje li tehnologija za potrebe izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana i termalnih solarnih elektrana i kakav je učinak nove tehnologije?

JP: Tehnologije za gradnju postrojenja za iskorišćenje energije sunca su u izuzetnoj ekspanziji. Postaju sve dostupnije, pouzdanije i konkurencija ponude na ovom tržištu čini da je primena gotovo svih rešenja dostupnija sve većem broju korisnika. Pred nama je ozbiljan zadatak da učinimo napredak u najjednostavnijoj primeni solarne energije, a to je priprema sanitarne tople vode i eventulana podrška sistemima grejanja. U toj oblasti treba puno da se radi na afirmaciji, edukaciji i stvaranju uslova za omasovljenje primene.

EP: Kakve su okolnosti za ulaganja u kogenerativna postrojenja u odnosu na raniji period?

JP: Prema mojim saznanjima nema mnogo promena u pogledu izvesnosti ulaganja u kogenerativna postrojenja. Naša energetska politika i dalje ima dilemu u vezi primene kogeneracije, osim afirmativno u generalnom političkom opredeljenju.
Recimo, Nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. i sa projekcijom do 2030. godine se ne opredeljuje u vezi distribuirane kogeneracije, koja je sa druge strane znatan potencijal za osveženje i povećanje energetskih kapaciteta na način najbolje valorizacije energetske vrednosti prirodnog gasa uz zamenu velikog broja dotrajalih energetskih kapaciteta na najširem prostoru. Još uvek se, čak i u stručnoj javnosti mnogo više pažnje generalno posvećuje tzv. velikim energetskim kapacitetima pa i kada je reč o kogenerativnim jedinicama. Dok se država na odredi jasno, kroz planske dokumente, prema pitanju mesta i uloge takozvane velike i distribuirane kogeneracije u energetici ne mogu se očekivati značajni pomaci u pravcu intenziviranja primene kogenerativnih jedinica.

Primer dobre prakse – solarna elektrana u Kladovu i samoodrživa zgrada fabrike u Čačku

EP: Možete li izdvojiti neke projekte OIE i EE značajne po energetskoj uštedi, tehnološkoj inovativnosti i dobrim projektovanim rezultatima, a koji su realizovani na teritoriji Srbije?

JP: Posebno bih istakao agilnost, istrajnost i odličnu organizovanost vlasnika solarne elektrane od 1MW, preduzeća „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova, na izgradnji visokokvalitetnog savremenog objekta, a koji treba uskoro da bude proširen za najpre 1MW, a potom i još 2MW. Time će region Kladova postati regionalni lider u primeni solarne energije za proizvodnju električne energije primenom tehnologije fotonaponskih ćelija.
U oblasti zgradarstva istakao bih objekat fabrike „SNE Energy“ kompanije „Elektrovat“ iz Čačka, koji je ne samo energetski samoodrživ, već i plasira viškove proizvedene energije.

EP: Kakav doprinos razvoju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije daju fakulteti? Da li se u nastavnim planovima fakulteta obrađuju teme iz OIE i EE i kakvi su rezultati i interesovanje studenata?

JP: Pretpostavljam da su i drugi fakulteti u Republici Srbiji iz oblastih tehničkih nauka u svoje programe uvrstili predmete koji se bave pitanjima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. To je neminovno. Tako je i na Fakultetu tehničkih nauku Univerziteta u Novom Sadu gde je, pored uključenja pojedinačnih predmeta u studijske grupe raznih izlaznih profila, organizovan i poseban studijski program Energetski menadžment kao kompilacija energetskih i ekonomskih disciplina, čime se postiže izučavanje ove problematike iz svih relevantnih aspekata, a polaznici stiču zaokružena i celovita znanja iz ove oblasti.
Generalno su studenti vrlo zainteresovani za oblast energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije. To je posebno vidljivo kroz veiliki broj zahteva za izradu završnih radova baš iz ovih disciplina. U tome vide svoja potencijalna buduća radna opredeljenja i vrlo radoznalo žele da proniknu što dublje u ovu tematiku.

Primena sistema energetskog menadžmenta za smanjenje uvoza energenata

EP: Kakav je Vaš stav o energetskoj politici Republike Srbije, energetskoj nezavisnosti i energetskoj bezbednosti?

JP: Moj stav je da je energetska politika Republike Srbije previše okrenuta energetskim izvorima, što se nažalost potvđuje iz godine u godinu. Pitanja i problemi korisnika energije gotovo su marginalizovani i svode se na diskusije o cenama i koketiranje sa trenutno prihvatljivim i mogućim rešenjima, koja po pravilu ništa ne rešavaju na duži rok. Nažalost, suština nije u tome i to treba shvatiti što pre, to bolje za sve.
Država treba da učini sve što je u njenoj moći i da svoje kapacitete prevashodno stavi u funkciju smanjenja potreba za finalnim vidovima energije u svim sektorima. Time korisnik energije (građanin, preduzeće, institucija i drugi) postaje ključni subjekt u energetskoj politici i na pravi način prepoznaje napore države da poboljša njegov status u ukupnoj energetskoj politici, uključujući i neposredne troškove za energiju. To je ostvarivo samo primenom i praksom sistema energetskog menadžmenta i u sklopu toga stalnom potrebom i radom na povećavanju energetske efikasnosti u svim sektorima korišćenja energije i što intenzivnijom održivom primenom obnovljivih izvora energije.

Biljana Radović

Softver za efikasnije solarne parkove

03.02.2014

Kompanija „Siemens“ razvila je 2012. godine specijalni softver koji omogućava dizajniranje visoko efikasnih solarnih parkova za samo nekoliko trenutaka, a nedavno je objavila da radi na tome da ovaj softver bude dostupan svima.

Pomoću ovog softvera koji je dobio ime „PVplanet“, moguće je izračunati najbolje mesto i raspored za solarnu elektranu, zatim vreme koje će biti potrebno za njenu izgradnju, ali i koliko će sve to koštati.

Softver takođe može da izračuna kolika bi trebalo da bude udaljenost između svakog panela kako bi se izbegle senke, ali i pod kojim uglom ga je najbolje postaviti radi veće efikasnosti.

Kompanija „Siemens“ radila je na unapređivanju ovog softvera zajedno sa Fraunhofer Institutom za industrijsku matematiku.

Ova kompanija smatra da će ovaj program pomoći izgradnju efikasnih solarnih parkova od kojih će najveću korist imati investitori.

S.J.

Projekat energetske efikasnosti škotskog ostrva Eigg

03.02.2014

Škotsko ostrvo Eigg može uskoro postati prvo ostrvo na svetu koje se u potpunosti napaja električnom energijom iz obnovljivih izvora.

Stanovnici ovog ostrva odlučili su da smanje korišćenje fosilnih goriva, što je 2008. godine rezultiralo postavljanjem energetske mreže koja se napaja energijom koja je proizvedena iz obnovljivih izvora. Vrednost ove mreže je 2,64 miliona evra, a kako bi ovaj sistem bio uspešan svi stanovnici ostrva moraju da se pridržavaju ograničenja potrošnje električne energije do 5kWh istovremeno, dok je za firme ovo ograničenje 10kWh.

Ostrvo je na dobrom položaju, tako da može maksimalno da iskoristi obilje vetra i solarne energije. Solarni paneli, vetrogeneratori i hidroelektrane nalaze se na svakom koraku, a čak je postavljeno i besplatno grejanje u javnim prostorima kao što su crkve i društveni centri.

Inače, stanovnici ovog ostrva (koji su i njegovi vlasnici) u januaru 2010. godine osvojili su prvo mesto i 300 hiljada funti u konkurenciji pronalaska novih i efikasnijih načina za borbu protiv klimatskih promena koje dodeljuje Nacionalna zadužbina za nauku, tehnologiju i umetnost (NESTA).

S.J.

Povećanje EE u FBiH projektom „Green Partnership“

02.02.2014

U Federaciji Bosne i Hercegovine sprovodi se projekat „Green Partnership“ (Lokalna partnerstva za zelenije gradove i regije) u sklopu Mediteranskog programa transnacionalne saradnje, koji uključuje još 11 zemalja. Ovaj projekat implementira Institut za hidrotehniku građevinskog fakulteta iz Sarajeva, a vodeći partner je Slovenska komora za poljoprivredu i šumarstvo.

Pilot projekti se sprovode u Sarajevu, u saradnji sa Uredom za energetsku efikasnost grada Sarajeva, a obuhvataju povećanje energetske efikasnosti u eko-školama i objektima javne administracije i izradu studije izvodljivosti o mogućnostima osnivanja fonda za poboljšanje energetski efikasne gradnje.
U sklopu ovog projekta će se održavati i radionice o energetskoj efikasnosti za zaposlene u javnom sektoru, ali i za učenike, a sve u cilju razvijanja svesti o energetskoj efikasnosti.

Implementacijom projekta „Green Partnership“ bi trebalo osnovati lokalna partnerstva između potencijalnih investitora, snabdevača energentima i korisnika kako bi se postigli unapred definisani ciljevi (povećanje EE i smanjenje emisije ugljen dioksida), a koja će i nakon završetka ovog projekta funkcionisati.

Ovaj projekat će trajati do maja 2014. godine, a sa njegovom implementacijom započelo se u januaru 2013. godine.

MED program transnacionalne saradnje osnovala je Evropska unija kao instrument svoje regionalne politike, a osim zemalja članica EU mogu da učestvuju i zemlje koje su konkurisale za ulazak u EU.

U okviru ovog programa do sada je realizovano 144 projekta koji su finansirani od strane Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF).

S.J.

Isplativi solarni sistemi za grejanje hotela „Mona“ na Zlatiboru

02.02.2014

Na krovu parkinga hotela „Mona“ na Zlatiboru postavljeno je 45 solarnih sistema za grejanje kojima se ostvaruje znatna ušteda energije.

Predstavnik ovog zlatiborskog hotela, gospodin Petar Platiša, za Energetski Portal izjavio je da se energija koju proizvode solarni sistemi hotela koristi za grejanje sanitarne vode, grejanje bazena, a višak proizvedene energije preusmerava se za zagrevanje prostorija.

Vrednost projekta je oko 30 hiljada evra, a polovina investicije se isplatila za manje od godinu dana od kako su solarni sistemi „Vajshaupt“ (Weishaupt) pušteni u rad u martu 2013. godine, što i ne čudi s obzirom na to da se solarnim sistemima postiže ušteda energije od oko 20 odsto, a sam Zlatibor ima preko 200 sunčanih sati godišnje.

S.J.

1...1,6541,6551,656...1,674 Page 1,655 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM