Home Blog Page 1654

Ciljevi Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine za 2014. godinu

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovineU prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, juče je održana konferencija na kojoj se govorilo o ciljevima Sekretarijata za 2014. godinu.

Kao jedan od primarnih ciljeva istaknuto je smanjenje energetske zavisnosti AP Vojvodine. To će se postići većim korišćenjem energije iz obnovljivih izvora, odnosno zamenom fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije. Takođe, neophodno je obezbediti da budžetske ustanove izvrše zamenu kotlova na fosilna goriva kotlovima na agropelet, ali i da se motivišu privredna društva i građani za korišćenje toplotne energije dobijene iz ovog domaćeg resursa, izjavila je gospođa Nataša Pavićević Bajić.

Očekuje se i izvoz ove sirovine; do 5. marta bi Republika Srbija trebalo da dobije izvozni broj za agropelet što će doprineti jačanju domaćeg tržišta.

Na konferenciji je istaknuto i da je oko četrdeset kompanija iz Štajerske zainteresovano da investira u domaću privredu, nakon protokola koji je potpisan u oktobru prošle godine sa Štajerskom i posete ovoj austrijskoj pokrajini.

Govorilo se i o izgradnji javnih skladišta za biomasu, bušenju novih geotermalnih bušotina, ali i ciljevima Evropske unije o smanjenju emisije ugljen dioksida do 2030. godine za 40 odsto u odnosu na 1990. godinu.

S.J.

Izgradnja vetroparka „Možure“ u Crnoj Gori počinje u maju

Foto-ilustracija: Unsplash (jason mavrommatis)

Kompanija „Fersa Energies Renovables“ je 15. januara ove godine podnela zahtev za dobijanje građevinske dozvole za vetropark „Možure“ u Crnoj Gori. Očekuje se da će u roku od dva meseca od podnošenja ovog zahteva građevinska dozvola biti odobrena, dok bi izgradnja počela u maju ove godine.

Ovaj vetropark se nalazi na teritoriji opština Ulcinj i Bar.

Ugovor o njegovoj izgradnji potpisan je još u julu 2010. godine između Crne Gore i španskog konzorcijuma „Fersa Energias Renovables“.

Ovaj konzorcijum će u projekat izgradnje vetroparka „Možure“ uložiti oko 75 miliona evra. Planirano je da se izgradi 23 vetrogeneratora ukupne instalisane snage do 46MW, koji će biti visoki između 90 i 100 metara, sa rasponom turbina od 95 metara. Električna energija iz ovog vetroparka trebalo bi da pokrije potrebe za električnom energijom oko 15 hiljada domaćinstava.

Kompanija „Fersa Energias Renovables“ bavi se razvojem čiste energije. Do sada je izgradila više vetroparkova u Indiji, Francuskoj, Španiji čija je ukupna snaga veća od 230MW.

S.J.

Međunarodno nadmetanje za izgradnju BE-TO „Sisak“ i BE-TO „Osijek“ u Hrvatskoj

Foto-ilustracija: Unsplash (shraga kopstein)

Hrvatska Elektroprivreda raspisala je u ponedeljak, 27. januara, međunarodno nadmetanje za izgradnju dva kogeneracijska postrojenja na biomasu BE-TO „Sisak“ čija bi snaga trebalo da bude 2MW, kao i BE-TO „Osijek“ planirane snage 1,5MW.

Nadmetanje će se vršiti na engleskom jeziku, a sprovodiće se prema postupku Nemačke banke za obnovu i razvoj (KfW). Potrebno je dostaviti i bankarsku garanciju u iznosu do 500 hiljada evra za BE-TO „Osijek“, odnosno 750 hiljada evra za BE-TO „Sisak“. Izgradnja ovih postrojenja će se vršiti po EPC modelu (sistem „ključ u ruke“).

Ponude će moći da se dostave do 26. februara 2014. godine, a posle javnog otvaranja u roku od 120 dana biće izabrana ekonomski najpovoljnija ponuda od kvalifikovanog ponuđača.

S.J.

PREDSTAVLJAMO Štedljivu i efikasnu javnu rasvetu u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (c.g.)

Razvoj štedljive javne rasvete u Srbiji

Opština Bor nedavno je najavila uvođenje LED javne rasvete koja će biti kontrolisana daljinski, što je Energetski Portal navelo na istraživanje koje sve opštine u Srbiji poseduju štedljivu i pametnu javnu rasvetu.

Prva ekološka štedljiva sijalica postavljena je u Beogradu 2010. godine u Studentskom parku, zahvaljujući donaciji A.D. „RAPID“, a Beograd je i prvi grad u Srbiji koji je postavio LED javno osvetljenje u Bulevaru kralja Aleksandra 2011. godine, gde je kompanija „Filips“ postavila 266 svetiljki na dužini od 2,5 kilometara, što je bio pilot projekat LED javne rasvete po uzoru na svetske gradove. Sledeće godine nastavljeno je sa procesom postavljanja LED javne rasvete u Beogradu, pa su tako ove sijalice postavljene na nekoliko raskrsnica u blizini osnovnih škola, radi bolje osvetljenosti.

I u Novom Sadu je 2011. godine započeto sa pilot projektom postavljanja LED javne rasvete u Mičurinovoj ulici. Gospodin Radovan Jačanin, predstavnik Zavoda za izgradnju grada, u razgovoru za Energetski Portal rekao je da je u planu postavljanje LED javnog osvetljenja u Bulevaru Evrope, kao i u Rumenačkoj ulici, a projekte finansira sam Zavod za izgradnju grada. Prema njegovim rečima, ovakva LED javna rasveta postavljena je i ispred gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“. Jačanin je dodao i da su metalhalogene sijalice postavljene u Dunavskom parku u Novom Sadu i da, osim toga, Zavod za izgradnju grada ima ugovor sa „Energotehnikom“ Južna Bačka o zameni postojećih sijalica natrijumovim sijalicama ili metalhalogenim sijalicama, a ovaj projekat bi uskoro trebalo da bude realizovan.

Novi Bečej je 2010. godine zamenio sve živine sijalice natrijumskim sijalicama.

U opštini Svilajnac, na dan grada 29. juna 2012. godine otvoreno je nekoliko ulica sa LED javnom rasvetom. Ova opština je dobar primer korišćenja štedljive ulične rasvete, s obzirom na to da osim na teritoriji grada LED javna rasveta postoji i u okolnim selima.

U Priboju, u novom delu grada, početkom 2013. godine, postavljeno je 27 LED svetiljki u glavnoj ulici, kao i dve RGB LED svetiljke za crkvu.

U martu 2013. godine, u Leskovcu je postavljeno 10 LED svetiljki na Bulevaru oslobođenja, a krajem prošle godine isto toliko i u Užicu. Inače, hidroelektrana „Đetinja“ kod Užica proizvodi dovoljnu količinu električne energije kojom bi se mogla napajati celokupna javna rasveta u ovom gradu, ali nažalost grad nije primenio takav sistem napajanja javne rasvete strujom iz ovog obnovljivog izvora.

Dekorativna LED rasveta

Dekorativna LED rasveta u Srbiji počela je da se postavlja od 2010. godine, kada je u Beogradu postavljena na više objekata: Konak kneginje Ljubice, Hram Svetog Save, Skupštinu grada, crkvu Svetog Antuna kod Crvenog krsta, zgradu Glavne pošte, Narodno pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Kolarčevu zadužbinu, Biblioteku grada, Pionirski park i mnoge druge. Krajem 2011. godine, i u Subotici, na Gradskoj biblioteci postavljena je ovakva rasveta. Više gradova u Srbiji je i za praznično osvetljenje izabralo LED svetla, između ostalog i Beograd, Novi Sad i Šabac.

Svetao primer obnovljive javne rasvete

Najsvetliji primer iz Srbije, što se tiče javne rasvete, svakako je opština Crvenka. U izletištu Potok pored Crvenke, početkom 2013. godine postavljena je vetrosolarna javna rasveta. Ova opština postala je prva opština u Srbiji sa ovakvim sistemom javne rasvete. Postavljena su četiri stuba čija je visina 9 metara; svaki od njih sadrži 2 LED svetiljke, vetrogenerator i solarni panel. Takođe postoji i baterija koja omogućava čuvanje ovako proizvedene električne energije do 5 dana, tako da javna rasveta može raditi nesmetano. Opština Crvenka je za ovakvu vetrosolarnu javnu rasvetu izdvojila 24 hiljade evra, a planirano je postavljanje još 6 ovakvih svetiljki na ovom izletištu.

Jedna od desetak firmi na teritoriji Republike Srbije koja se, između ostalog, bavi postavljanjem vetrosolarne javne rasvete je i „RD Solar Sistems“ iz Kragujevca. Iako jedan ovakav stub košta do 2 hiljade evra, a uštede idu čak do 50%, predstavnica ove firme gospođa Jelena Pelević za Energetski Portal izjavila je da još uvek nema velikog interesovanja za ovaj proizvod. Svetiljka RD „Solar Light“ koja se nalazi u njihovoj ponudi predstavlja kombinaciju vetrogeneratora čija je snaga 300kW i 2 solarna panela koji mogu imati snagu do 240W. LED svetiljka garantuje malu potrošnju energije, a dve baterije omogućavaju napajanje u svim vremenskim uslovima.

Ulična svetla sveta

Inače, sličan model javne rasvete prisutan je i u Kini. Naime, 2012. godine, u kineskom okrugu PingKuan postavljeno je 120 stubova sa LED svetljkama koji se napajaju pomoću obnovljivih izvora energije. Svaki stub sadrži vetroturbinu koja se nalazi na vrhu, kao i dva solarna panela ukupne snage 280kW. U bateriji koju ovaj stub poseduje ovako proizvedena energija može se čuvati od 3 do 5 dana.

U Sjedinjenim Američkim Državama javna rasveta otišla je u drugom pravcu-postala je „pametna“ . U Detroitu, Čikagu i Pitsburgu  2012. godine postavljena je LED javna rasveta koja poseduje mikroprocesor sa aplikacijama pomoću kojih može da izdaje naređenja prolaznicima, da snima njihove razgovore, fotografiše ih, prebroji… Ovakva javna rasveta osim što štedi energiju, doprinosi i sigurnosti zemlje. Takođe, poseduje i LED ekrane na kojima se mogu prikazivati oglasi. Cena jednog ovakvog stuba je oko 3 hiljade dolara.

Vrste šteljive rasvete

LED (light-emitting diode) osvetljenje je energetski efikasno osvetljenje sa kojim se može postići ušteda do 80% u odnosu na običnu sijalicu. LED svetiljka emituje malu količinu energije tako da se smanjuje zagađenje okoline, a njena svetlost je najsličnija dnevnoj. Vek trajanja joj je između 10 i 20 godina, odnosno između 25 i 100 hiljada sati. Takođe, proizvode se u različitim veličinama i bojama, a mogu služiti za osvetljenje objekata, dekorativno osvetljenje, javnu rasvetu…

Eko štedljiva (kompaktna fluorescentna) sijalica troši između jedne trećine do jedne petine električne energije u odnosu na običnu sijalicu. Njen vek trajanja je od 10 do 15 puta duži od obične sijalice. Ova sijalica proizvodi drugačiju vrstu svetlosti u odnosu na običnu sijalicu (hladno bela svetlost), a sadrži i živu.

Natrijumska sijalica može biti visokonaponska ili niskonaponska. Visokonaponske natrijumske sijalice daju visokokvalitetnu jasnu belu svetlost, dok niskonaponske natrijumske sijalice daju žutu svetlost. Ova sijalica troši oko 50% manje energije u odnosu na obične sijalice, a umesto žive sadrži natrijum. Ovakve sijalice manje zagađuju okolinu u odnosu na metalhalogene sijalice.

Metalhalogena sijalica daje jaku belu svetlost. Njen životni vek je između 6 i 15 hiljada sati, a troše dva puta manje energije od živinih sijalica.

Vetrosolarna javna rasvetaVetrosolarna javna rasveta predstavlja kombinaciju vetrogeneratora i solarnih panela pomoću kojih se proizvodi energija koja napaja svetiljku. Za ovaj model javne rasvete koristi se LED svetiljka zato što troši najmanje energije. Osim ovih komponenata, prisutna je i baterija koja omogućava čuvanje ovako dobijene energije nekoliko dana, u zavisnosti od kapaciteta. Ovakva javna rasveta omogućava najveću uštedu energije, a jedan ovakav stub košta od 2 do 6 hiljada evra.

S.J.

Elektrana na biomasu u Vršcu krajem godine

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Predstavnici opštine Vršac, gospodin Ljubiša Milosavljević i gospodin Miloš Vasić, sastali su se prošle nedelje sa predstavnicima fondacije „Mitaleuropa“ i predstavnicima Evropske investicione banke (EIB) u vezi izgradnje elektrane na biomasu u Vršcu. Naime, italijanski investitori su već godinu dana zainteresovani za izgradnju ovakvog postrojenja u opštini Vršac, a potpisano je i pismo o namerama.

Na sastanku se govorilo o izgradnji elektrane na biomasu u Vršcu, a predstavljena je i lokacija za ovo postrojenje koju su investitori i obišli. Opština Vršac je u cilju postizanja dogovora uradila i Studiju o količini žetvenih ostataka koji se sakupe u roku od godinu dana na teritoriji ove opštine, a prema kojoj je moguće izgraditi elektranu na biomasu čija bi snaga bila do 10MW.

Inače, na prošlom sastanku između investitora i predstavnika opštine Vršac koji je održan u Italiji, govorilo se o potencijalima i pogodnostima za investiranje u opštinu Vršac, a investitori su i predstavili rad jedne elektrane na biomasu koja se nalazi u industrijskoj zoni Venecije.

– Za opštinu Vršac je veoma važno da skupu energiju dobijenu korišćenjem gasa, zameni energijom dobijenom iz ovakvih elektrana, koje kao gorivo koriste domaću biomasu, gde će cena energije po procenama italijanskih stručnjaka biti jeftinija i do 30 odsto – rekao je Milosavljević.

Gospodin Miloš Vasić izjavio je da se realizacija ove investicije očekuje u drugoj polovini 2014. godine.

– To bi mnogo značilo i budućim investitorima koji žele da grade nove pogone u našoj inustrijskoj zoni jer bi u startu imali jeftiniju energiju na raspolaganju – rekao je Vasić.

S.J.

U martu počinje izgradnja vetroparka „Vrška Čuka“ kod Zaječara

vetroparkU martu ove godine započeće se sa izgradnjom vetroparka „Vrška Čuka“ koji će se nalaziti nedaleko od Zaječara. Investitor je kompanija iz Švajcarske, „VP Enerdži Sistems“ (VP Energy Sistems) koja će uložiti oko 70 miliona evra u ovaj projekat.

Planirano je da ovaj vetropark ima 17 vetrogeneratora čija će ukupna snaga biti oko 35MW. Projekat su radile kompanija „Kolubara“ iz Mionice i bugarska kompanija „Worley Parsons Europe Energy Systems“ iz Sofije, dok će radove izvoditi kompanija „Kolubara“ Mionica. U planu je da ovaj vetropark proizvodi godišnje oko 75 miliona kWh.

Inače, izgradnja ovog vetroparka trebalo je da počne još 2012. godine kada je i postavljen kamen temeljac za ovaj projekat. Tada je najavljeno da će se vetropark „Vrška Čuka“ graditi u dve faze, „Vrška Čuka 2A“ i „Vrška Čuka 2B“. U prvoj fazi bila je planirana izgradnja 3 vetrogeneratora snage 9MW, a najavljeno je i da će ceo projekat biti završen u roku od 30 meseci. Međutim, kako radovi nisu započeli kako je najavljeno, a u međuvremenu su i građevinske dozvole poništene, izgradnja ovog vetroparka bila je stopirana.

Direktor firme „VP Enerdži Sistems“ nedavno je izjavio da će radovi na ovom projektu započeti u martu, s obzirom da su rešene sve nesuglasice sa gradom Zaječarom u vezi izdavanja potrebnih dozvola. Prema njegovim rečima, završetak prve faze ovog vetroparka očekuje se u septembru 2014. godine.

S.J.

Otvoren najveći vetropark u Tasmaniji

Foto-ilustracija: Unsplash (Natanael Vieira)

Premijer federalne australijske države Tasmanije, Lara Gidings, otvorila je prošle nedelje vetropark „Musselroe“ na rtu Portland, na severoistoku ostrva Tasmanija. „Musselroe“ je najveći vetropark na ostrvu, sadrži 56 „Vestas“ turbina V90 jačine po 3MW, i ima ukupnu instaliranu snagu od 168MW. Proizvodnja električne energije iz ovog vetroparka dovoljna je da zadovolji potrebe 50 hiljada domaćinstava ove oblasti, što je jednako ukupnoj potrošnji struje gradova Burnije i Devenport na severu Tasmanije. Ovom „zelenom“ proizvodnjom energije smanjiće se emisija ugljendioksida na ovom području za 400 hiljada tona godišnje.

Izgradnja vetroparka „Musselroe“ započeta je u decembru 2011. godine i ukupna vrednost projekta procenjena je na 394 miliona američkih dolara (oko 288 miliona evra). Investitori su bile kompanija „Hydro Tasmania” i kineska firma „Shenhua Clean Energy” (SCE), a zajednički projekat ulaganja nazvan je „Woolnorth Wind Farm Holdings”. Ova investicija u vetropark nastavak je politike ulaganja u obnovljive izvore energije koju je kompanija „Hydro Tasmania” započela krajem devedesetih godina prošlog veka na Kraljevskim ostrvima, i nastavila u narednim godinama finansirajući brojne projekte širom Tasmanije. Ove dve kompanije nastaviće saradnju i kroz investiciju u izgradju još dva velika vetroparka na severozapadu Tasmanije, u oblastima Stantland i Blaf Point.

S.S.

Početak izgradnje MHE Kostojevići u Bajinoj Bašti planiran za kraj 2014.

mheGrađevinsko preduzeće „Greda“ iz Valjeva koje je prvi sa liste odabrani potencijalni investitor za izgradnju MHE „Kostojevići“ u Bajinoj Bašti predalo je ovih dana generalni projekat za ovu MHE i Zahtev za energetsku saglasnost Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Kako je za Energetski Portal izjavio predstavnik ove kompanije gospodin Zoran Stanković, radovi bi trebalo da počnu po dobijanju svih potrebnih dozvola, što se očekuje krajem 2014. godine, dok je završetak izgradnje ove MHE planiran za sredinu 2015. godine.

MHE „Kostojevići“ nalazi se na reci Rogačici, a vrednost investicije je 600 hiljada evra. Prema proračunima GP „Greda“ ova mala hidroelektrana će imati snagu od 167kW. Na njenoj izgradnji sarađivaće sa firmom „ Niš-invest“ iz Niša koja je inače uradila generalni projekat.

Kako je za Energetski Portal izjavio gospodin Stanković, prilikom ispitivanja mogućnosti izrade i realizacije investicionog projekta pojavio se problem u vezi izgradnje MHE „Kostojevići“, a koji se ogleda u tome što opština Bajina Basta traži izradu Plana detaljne regulacije iako postoji usvojen Master plan u kome je predviđena i MHE „Kostojevići“, a sama lokacija se nalazi izvan područja Generalne regulacije.

Pored ove, GP „Greda“ radi i na izradi dokumentacije za dve male hidroelektrane na reci Pčinji, a kao prvi na listi investitor za MHE „Plaža“ na Đetinji iz Užica uradila je geodeziju, generalni plan i izvršila obezbeđivanje kompletnih sredstava za izgradnju ove MHE.

S.J.

Bugarska raspisuje tender za sanaciju i nadogradnju kaskadnog sistema hidroelektrana

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Bugarska nacionalna kompanija za proizvodnju i distribuciju električne energije „NEK“ (Natsionalna Elektricheska Kompania) raspisaće tri tendera za dodelu ugovora o sanaciji i nadogradnji kaskadnog sistema hidrolektrana „Belmeken – Sestrimo – Chaira”. Reč je investicijama vrednim 32 miliona evra za koje će sredstva obezbediti država, međunarodni investitori i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), odnosno fond KIDSF (Kozloduy International Decommissioning Support Fund) kojim ona upravlja.

Projekat sanacije obuhvata rehabilitaciju sistema pumpi na hidroelektranama „Chaira” i „Belmeken”, kao i potpunu reparaciju hidroelektrana „Sestrimo” i „Momina Klisura”. Pored toga, tenderi će biti raspisani i za pružanje konsultantskih usluga za upravljanje projektima, nabavku potrebne opreme, kao i nadzor i praćenje radova koji moraju biti u skladu sa ekološkim zahtevima Evropske unije, EBRD-a i nacionalnim propisima Bugarske.

Planirano je da nabavka i pripremni radovi otpočnu u aprilu 2014. godine, a početni rok za implementaciju i ispunjenje zahteva ugovora je 40 meseci.

Povezani sistem kaskada hidroelektrana „Belmeken – Sestrimo – Chaira” nalazi se na obroncima planine Rila na jugu Bugarske u čijem podnožju izvire reka Marica. Kaskadne hidroelektrane su smeštene od brane i rezervoara „Belmeken” na Rili, preko Krive reke i hidroelektrane „Sestrimo” na istočnim padinama planine i veštačkog jezera „Chaira” (oko 100 kilometara od Sofije), pa sve do završnog dela kaskade „Momina klisura” na reci Marici. Kaskade HE „Belmeken – Sestrimo – Chaira – Momina klisura” predstavljaju najveći takav energetski sistem u Bugarskoj, imaju proizvodni kapacitet od 1599MW što je 60% ukupne proizvodnje električne energije iz svih hidroelektrana u ovoj zemlji.

S.S.

Prvi solarni park u Vojvodini u maju ove godine

Foto-ilustracija: Unsplash (Evgeniy Alyoshin)

Slovačka kompanija „Prima Energy“ investitor je prve solarne elektrane snage 1MW u Vojvodini koja se nalazi u Beočinu i prostire na 3 hektara. Suvlasnik firme, gospodin Dragan Relić, u razgovoru za Energetski Portal izjavio je da je izgradnja ove solarne elektrane počela u maju prošle godine i da će biti završena do maja ove godine, a nakon završetka svih radova i priključena na mrežu.

Kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju, kao i generalni projekat radio je Institut za preventivu Novi Sad, a izvođač radova je češka kompanija „Solartech“, rekao je gospodin Relić i dodao da je do sada u ovu solarnu elektranu uloženo oko 1,8 miliona evra, uz očekivanje da se ova investicija isplati za oko 7 godina.

Inače, kompanija „Prima Energy“ do sada je izgradila nekoliko solarnih elektrana u Slovačkoj, čija je ukupna snaga 54MW.

S.J.

Aktivna kontrola vetra kao pouzdana podrška energetskom sistemu

Photo-illustration: Unsplash (Gonz DDL)

Uporedna studija Nacionalne labaratorije za obnovljivu energiju (The National Renewable Energy Laboratory’s – NREL) pokazala je da aktivna kontrola energije vetra može da bude potpora energetskom sistemu, tako što bi se izlazna snaga na izvoru vetrenjača koristila kao dopuna, odnosno regulator koji pobošljava pozdanost celokupnog energetskog sistema na jednom području. Nasuprot ustaljenom mišljenju stručnjaka da je vetar, usled klimatske uslovljenosti, jedan od najnepouzdanijih obnovljivih izvora energije, ova studija bavila se aktivnom podrškom kojom energija stvorena pomoću vetra može da dopuni kapacitet potreban za snabdevanje električnom energijom određene oblasti.

Studiju nazvanu „APC – Prevazilaženje praznine“ (Active Power Controls: Bridging the Gaps) NREL je uradila u saradnji sa Elektroenergetskim istraživačkim institutom (EPRI) i Univerzitetom Kolorado. Nju je sačinjavao veliki broj različitih simulacija elektroenergetskog sistema, simulacije kontrolnih testova i terenska demonstracija pomoću turbina vetrenjača koje su bile povezane na širi energetski sistem.

Pored glavnog zaključka o energiji vetra kao podršci energetskom sistemu, studija je pokazala da je takav sistem ekonomski isplativ jer obezbeđuje aktivnu kontrolu energetske snage, pri čemu je štetno opterećenje na turbinama vetrenjača zanemarljivo. Uz pomoć podrške tako dobijene energije stvara se balans i sigurnost u proizvodnji struje, izbegavaju pogrešni tokovi snage i prinudno rasterećenje sistema, kao i oštećenja opreme i rizik od potencijalnih blokada u snabdevanju.

Energija vetra ima jednu od najvažnijih uloga među obnovljivim izvorima energije i koristi se za proizvodnju električne energije u svim delovima sveta. Snaga vetra snabdeva i do 20% ukupnih potreba za energijom, a u nekim vetrovitim oblastima ona daje i više od pola ukupnih energetskih kapaciteta.

S.S.

Evropska komisija predstavila energetski paket ciljeva do 2030. godine

Foto-ilustracija: Pixabay (Simon)

Evropska komisija objavila je 22. januara ove godine klimatske i energetske ciljeve do 2030. godine. Prema ovom energetskom paketu, zemlje Evropske unije bi do 2030. godine morale smanjiti emisiju ugljen dioksida za 40% u odnosu na 1990. godinu, ali i povećati udeo iz obnovljivih izvora energije na bar 27%. Ključni elementi ovog paketa su i poboljšanje energetske efikasnosti, stvaranje stabilne energetske rezerve, konkurentnost tržišta, sigurno snabdevanje energijom, novi sistem upravljanja koji je zasnovan na nacionalnim planovima za konkurentnu, sigurnu i održivu energiju.

Predsednik Evropske komisije, Hose Manuel Baroso (José Manuel Barroso) na predstavljanju ovog energetskog paketa izjavio je da je njihov cilj veće oslanjanje na domaću proizvodnju što će dati stabilnost investitorima, podržati sigurnost snabdevanja, ali i doprineti otvaranju novih radnih mesta.

Komesar za klimatske akcije Koni Hedegard (Connie Hedegaard) rekla je da je ovaj energetski paket bitan zbog toga što postavlja okvire za energetsku politiku Evrope, kao i da bi svaka zemlja trebalo sebi da postavi ambiciozne ciljeve u ovoj oblasti.
Ciljevi koje je predstavila ova komisija nisu obavezujući, a posle debata koji će se održavati tokom ove godine, prvi zakonski predlozi se očekuju početkom sledeće godine.

S.J.

Završeni generalni projekti za revitalizaciju malih hidroelektrana

Foto-ilustracija: Unsplash (tahamie-farooqui)

Firma „Energoprojekt Hidroinženjering“ u novembru prošle godine potpisala je sa JP Elektroprivreda Srbije Ugovor o izradi investiciono-tehničke dokumentacije i pružanju konsultantskih usluga potrebnih za revitalizaciju i modernizaciju 15 malih hidroelektrana (MHE) u vlasništvu EPS-a.

EPS ima u planu da revitalizuje sledeće male hidroelektrane: „Radaljska banja“, „Vrelo“, „Raška“ (Sopoćani), „Seljašnica“, „Turica“, „Kratovska reka“, „Pod gradom“, „Moravica“, „Sveta Petka“, „Sićevo“, „Temac“, „Sokolovica“, „Gamzigrad“, „Vučje“ i „Jelašnica“.

Kako je izjavio pomoćnik direktora direkcije za obnovljive izvore energije u Elektroprivredi Srbije, Dušan Živković, na konferenciji „Balkanski sektor i investicije u OIE“, u decembru prošle godine, ukupna instalisana snaga ovih MHE će biti oko 20MW. Vrednost ovog ugovora je 1,3 miliona evra, a finansira se kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kao i sredstvima EPS-a.

Direktor marketinga firme „Energoprojekt Hidroinženjering“ gospodin Jovan Vujović, u razgovoru za Energetski Portal, izjavio je da je ova firma završila generalne projekte za sve MHE obuhvaćene ugovorom. Prema njegovim rečima, u toku je pribavljanje mišljenja za lokacijske dozvole, ali i izrada tenderske dokumentacije za nabavku opreme potrebne za revitalizaciju ovih MHE. Nakon dobijanja građevinskih dozvola, počeće se sa njihovom modernizacijom.

Pored toga što će biti revitalizovane, neke od ovih MHE će dobiti i veću instalisanu snagu, a time će biti povećana i godišnja proizvodnja električne energije.

Inače MHE „Sveta Petka“ prva je mala hidroelektrana koja je izgrađena u Srbiji još 1908. godine. Njenom revitalizacijom pored funkcionalnije proizvodnje električne energije sačuvaće se objekat od značaja za razvoj i istoriju elektrotehnike.

S.J.

Uticaj globalne nestašice vode na proizvodnju energije

Foto-ilustracija: Pixabay (klimkin)

Već prvog dana svetskog samita o energiji (World Future Energy Summit), koji se od 20. do 22. januara održao u Abu Dabiju, predstavnici Svetske banke, kao jedne od učesnica samita, izneli su zabrinjavajuće podatke o globalnoj nestašici vode i uticaju koji ona ima na proizvodnju energije širom sveta.

Oni su predstavili istraživanja u vezi sa klimatskim promenama koje se odnose na vodne kapacitete, ali i ponovo pokrenuli inicijativu i dali ideje koje bi trebalo da pomognu zemljama u razvoju da sve veću potražnju za električnom energijom usklade sa vodnim resursima.

Naime, prošlogodišnja inicijativa Svetske banke nazvana „Žedni energije“ (Thirsty Energy) osmišljena je da pomogne nacionalnim vladama da se, u nesigurnim uslovima budućnosti, pripreme za pronalažanje alternativnih izvora energije i usklade planove razvoja u ovoj oblasti sa upotrebom vodnih kapaciteta, zatim obezbede održivost energetskih i hidro investicija, kao i da usmeri vlade na najbolje načine donošenja i sprovođenja odluka u ovoj oblasti.

Predstavnici Svetske banka podsetili su na ovom samitu da su samo prošle godine zbog nestašice vode zatvorene velika hidroelektrana u Indiji i značajno umanjeni proizvodni kapaciteti velikog broja hidroelektrana u SAD, Kini, Brazilu, Šri Lanci i mnogim drugim zemljama. Takođe su izneti podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) da će se do 2035. godine potrošnja energije u svetu povećati za 35 procenata, što će trenutnu potrošnju vodnih kapaciteta povećati za čak 85%. S obzirom na to da će se za manje od 20 godina svetska populacija dodatno proširiti, procenjuje se da će 2030. godine na svetu biti više od 8 milijardi ljudi i da će više od dve trećine stanovništva biti urbanizovano, gradovi i razvijene zemlje pod velikim pritiskom da zadovolje i usklade potrebe za vodom, hranom i energijom.

Povećanje populacije zahteva veću poljoprivrednu proizvodnju, a ona direktno utiče na potrošnju vode i raspoložive vodne kapacitete koji se koriste za proizvodnju energije. Već danas više od 780 miliona stanovnika nema pristup pijaćoj vodi, a preko dve trećine svetskog stanovništva ne koristi sanitarnu vodu. Zbog svega toga, na svetskom samitu energije upozoreno je da se problemu odnosa vodnih kapaciteta i proizvodnje energije mora što hitnije i ozbiljnije pristupiti, kako u budućnosti ne bi došlo do još većih i nepopravljivih katastrofa po čovečanstvo.

S.S.

Privodi se kraju izgradnja MHE „Porečje“ u slivu Južne Morave kod Leskovca

Vodoprivredno preduzeće „Ćuprija“ A.D. odabrani je potencijalni investitor na prvom Javnom pozivu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Ovo preduzeće ispitalo je mogućnost izrade i realizacije 5 projekata izgradnje malih hidroelektrana koje se nalaze u Kraljevu (MHE „Dubočica“, MHE „Svetlanovac“), Kruševcu (MHE „Jašice“), Novoj Varoši (MHE „Prisoje“) i Prijepolju (MHE „Mioska“).

Menadžer projekta gospodin Neško Nešković, u razgovoru za Energetski Portal, rekao je da je ovo preduzeće 20. januara predalo dopis Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine o tome šta je završeno od dokumentacije za projekte MHE. Prema njegovim rečima, projektna dokumentacija i generalni projekti za pet malih hidroelektrana su završeni krajem decembra 2013. godine i uskoro će biti dostavljeni Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Planirane instalisane snage ovih malih hidroelektrana su 335kW MHE „Dubočica“, 2075kW MHE „Svetlanovac“, 240kW MHE „Jašice“, 140kW MHE „Prisoje“, i 375kW MHE „Mioska“. Posle dobijanja svih potrebnih dozvola, ovo preduzeće će krenuti u realizaciju ovih projekata.

Inače, vodoprivredno preduzeće „Ćuprija“ A.D. je i drugi odabrani potencijalni investitor za MHE „Velika Ploča“ u Prijepolju, odnosno treći za MHE „Kamenjari“ u Vlasotincu i za MHE „Draževići“ u Novoj Varoši.

Ovo preduzeće je do sada već izgradilo dve MHE na reci Bistrici, „Crkvina“ i „Rečica“, istakao je gospodin Nešković za Energetski Portal i dodao da su trenutno u toku radovi na izgradnji MHE „Porečje“ koja se nalazi na teritoriji opštine Leskovac, u slivu Južne Morave. MHE „Porečje“ će imati snagu 775kW, a planirano je da godišnje proizvede više od 3 miliona kWh električne energije i da radovi na izgradnji ove MHE budu završeni do marta ove godine.

S.J.

Učešće srpske pokrajine na konferenciji o biomasi u Gracu

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovinePokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, gospođa Nataša Pavićević Bajić, prisustvovala je četvrtoj po redu Centralnoevropskoj konferenciji o biomasi (the Central European Biomass Conference). Konferencija je održana u Austriji, u Gracu, od 15. do 18. januara ove godine. Prisustvovalo je više od 1100 gostiju iz 45 zemalja sveta, a organizovali su je Udruženje za biomasu iz Austrije (The Austrian Biomass Association), Štajerska komora za poljoprivredu i šumarstvo (the Styrian Chamber for Agriculture and Forestry) i Bioenergija 2020+ GmbH (BIOENERGY 2020+ GmbH).

Na konferenciji o biomasi govorilo se o proizvodnji toplotne i električne energije iz biomase, o biogasu, korišćenju energije iz biomase u urbanim sredinama, a prvi dan konferencije bio je posvećen peletu i biogasu kao energentima. Osim toga, razgovaralo se i o evropskoj energetskoj politici u Evropi, pri čemu je naglašeno da bi do 2030. godine trebalo da se smanji emisija ugljen dioksida za 40% u odnosu na 1990. godinu. Istaknuto je i da razvoj biomase kao energenta dovodi do razvoja poljoprivrede i stočarstva, ekonomskog razvoja zemlje, otvaranja novih radnih mesta, ali doprinosi i zaštiti životne sredine. Kao pozitivni primeri predstavljene su Nemačka, Austrija i Švedska.

Bilo je reči i o velikom potencijalu biomase u Vojvodini, kao i o tome da ova pokrajina treba da iskoristi iskustva drugih zemalja kako bi na najbolji način povećala proizvodnju ovog energenta, a time ostvarila i privredni razvoj.

S.J.

1...1,6531,6541,655...1,671Page 1,654 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs