Dizajnerski tim kompanije Enerplex osmislio je ‘‘Surfr’’, jedinstvenu nadogradnju baterije za pametne telefone Samsung Galaxy S3/S4 koja za napajanje koristi sunčevu svetlost.
Sa 2100 mA sati ova solarna baterija duplira ukupnu vrednost kapaciteta baterije telefona.
Jedan sat upijanja sunčeve svetlosti daje približno 10 minuta razgovora, što ovaj solarni gadžet čini pogodnim za korišćenje u uslovima kada ne postoji mogućnost konvencionalnog načina punjenja.
D.V
Kako je poslednjih decenija sve prisutniji efekat “staklene bašte” američka svemirska agencija (NASA) konstruisala je satelit OCO-2 (OCO-2 – Orbiting Carbon Observatory-2) za merenje ugljen dioksida u atmosferi.
Orbitalna opservatorija uspešno je lansirana 2.07.2014. u 2.56 po pacifičkom vremenu nakon neuspelih pokušaja 2009. i 2011. godine.
Zadatak OCO-2 je da obezbedi podatke emisije CO2 na globalnom nivou. Podaci će obuhvatati emisije CO2 za koje je odgovoran čovek i priroda, a takođe će pratiti okeane i šume koji apsorbuju ugljen dioksid i njihove promene usled apsorcije.
Opservatorija će prikupiti(obaviti) 24 merenja svake sekunde što će na dnevnom nivou iznositi oko milon podataka o emisiji ugljen dioksida.
S.J.
Evropski komesar za životnu sredinu gospodin Janez Potočnik, na ceremoniji u Kopenhagenu, prezentovao je nagradu za evropski zeleni glavni grad (The European Green Capital Award) – priznanje koje je Ljubljana dobila za porast svesti o zaštiti životne sredine među građanima, za održivu strategiju “Vision 2015”. Tačnije, Ljubljana je nagrađena za implementiranje urbanih zelenih mera i impresivnu mrežu transporta (saobraćaja).
Gospodin Potočnik je, kao građanin Ljubljane, izrazio zadovoljstvo i s ponosom čestitao na dostignućima u očuvanju životne sredine. On je istakao da su svi finalisti pokazali izuzetan kvalitet života i ekonomski rast, kao i prave životne primere poštovanja prirode.
12 gradova je konkurisalo, a finalisti su bili: Esen (Essen), Ljubljana, Najmegen (Nijmegen), Oslo i Umeo (Umeå).
The European Green Capital Award je godišnji događaj događaj koji promoviše i nagrađuje napore gradova i posvećenost usavršavanju urbane sredine. Nagrada se dodeljuje evropskom gradu koji je pokazao zavidan uspeh u postavljanju standarda očuvanja životne sredine i ambiciozne ciljeve za budući održivi razvoj. Cilj nagrade je stvarajnje gradova prijatnijim mestom za život i rad, a uručuje se gradu koji je postigao visoke standarde životne sredine; koji je posvećen unapređenju životne sredine i održivog razvoja i koji svojim napredkom može pozitivno da utiče na druge gradove.
Žiri u sastavu 12 eksperata je bio impresioniran implementacijom održive strategije Ljubljane (Vision 2025) koja prati integrisani pristup upravljanja životnom sredinom.
The Environmental Protection Programme, the Sustainable Mobility Plan, the Sustainable Energy Action Plan, the Electromobility Strategy – dokumenta su koja zajedno pomažu integrisanoj viziji grada.
U saopštenju žirija se kaže da je Ljubljana napravila značajan progres i promenu u saobraćaju, prelaskom na eko alternative, dajući prioritet pešacima, biciklistima i javnom prevozu; a budućnost saobraćaja u Ljubljani takođe obećava.
B.R.
S.J.
Svest o važnosti korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine značajno je porasla poslednje decenije. Prema podacima iz 2005. godine samo 15 svetskih zemalja je imalo razrađenu politiku upotrebe obnovljivih izvora energije dok je danas taj broj porastao na 144 zemlje.
U realizaciji projekata koji za cilj imaju proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora prednjače Kina, Brazil, Kanada, SAD, i Nemačka. Udeo proizvodnje elektične energije iz obnovljivih izvora na svetskom nivou u 2013. godini iznosio je 22,1 procenata.
Na nivou Evrope prema podacima agencije “Blumberg Njuz Energi Fajnans” iz 2012. godine proizvodnja struje iz obnovljivih izvora je 40 procenata, dok bi do 2030. godine kao rezultat ulaganja 1000 miljardi dolara taj procenat trebalo da poraste na 60 posto. Smanjenjem korišćenja fosilnih goriva, prvenstveno uglja i nafte, dovelo i do smanjenja emisije ugljen dioksida iz energetskog sektora sa 1,3 miljarde tona na 564 miliona.
U Evropskoj uniji, Nemačka i Velika Britanija su zemlje koje raspolažu sa trećinom ukupnog kapaciteta obnovljivih vidova energije, a za njima slede Italija, sa značajnim postrojenjima koja koriste energiju vetra, zatim Francuska i Španija sa solarnim postrojenjima.
Na svetskom nivou do 2030. godine očekuje se izražen porast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u azijsko-pacifičkom regionu, bliskoistočnom regionu, Americi i Africi.
V.A.
Ovogodišnje dobitnike nagrada za najbolji diplomski proglasili 27. juna na tradicionalnoj manifestaciji Dan energije Srbije 2014. u Energoprojektu gospođa Dragoslava Stojiljković i gospodin Miodrag Mesarović, ispred Društva termičara Srbije.
Diplomirani student Mašinskog fakulteta univerziteta u Beogradu je gospođica Milica Santovac, nagrađena za rad “Termodinamička analiza hibridnog postrojenja za proizvodnju električne energije”, a mentor na radu je bio prof. dr Mirko Komatina.
Diplomirani student Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu gospodin Dušan Stanković dobitnik je nagrade za najbolјi master rad čija je tema “Klimatizacija sportske hale “Partizan” u Leskovcu”, čiji je mentor bio prof. dr Bratislav Blagojević.
Energetski portal
foto: Vitomir Rakočević
Za sve vas koji ste kontaktirali Energetski portal sa željom da saznate više o termoviziji, odnosno o skeniranju i analizi termalnih karakteristika objekata, sagledavanju propusta u izolaciji, spojevima i svemu što objekat čini energetski neefikasnim, prenosimo odlomak iz monografije “Videti energiju”, čiji su autori gospođa prof. dr Milica Jovanović Popović i gospodin docent Dušan Ignjatović. Monografija „Videti energiju” je izdata 2011. godine od strane Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz podršku GIZ-a (Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbeit), a prikazuje zgrade iz našeg svakodnevnog okruženja snimljene na dva različita načina – standardnim digitalnim fotoaparatom i termovizijskom kamerom.
Razlika je tome što fotoaparat snima arhitektonske objekte na isti način na koji ih i mi vizuelno prepoznajemo i sagledavamo, dok nam termovizijski snimci prikazuju iste objekte sagledane kroz (našem oku nevidljivi) infracrveni deo spektra koji otkriva termičke karakteristike omotača objekata. Objektiv infracrvene kamere beleži, i vizuelizovao, toplotnu energiju koja se emituje u atmosferu umesto u naše stambene, poslovne ili javne prostore, zapravo energiju koja je „izgubljena”, a mogla bi biti sačuvana boljim arhitektonskim i tehničkim rešenjima.
Termovizija je naučna disciplina novijeg datuma, u civilnoj upotrebi tek od polovine dvadesetog veka. Bavi prikupljanjem i analizom termalnih karakteristika objekata preko njihovih termalnih slika odnosno termograma bez uspostavljanja direktnog fizičkog kontakta. Primena termovizije u cilju sagledavanja energetskih performansi arhitektonskih objekata, postala je aktuelna krajem dvadesetog veka. Tada su teme od značaja za energetsku efikasnost u razvijenim evropskim zemljama postale integralni deo arhitektonske prakse i strateško pitanje u domenu tretmana postojećeg građevinskog fonda.
Termovizija se bazira na činjenici da sva tela toplija od apsolutne nule emituju, u zavisnosti od svoje temperature, određenu količinu zračenja.
„Crna tela“ su teoretska tela koja se ponašaju kao savršeni emiteri odnosno apsorberi energije i ona ne postoje u prirodi. Mi, u stvari, analiziramo obična „siva tela“ čija se sposobnost izračavanja energije manja i vezuje se za karakteristiku emisivnosti. Emisivnost predstavlja količnik zračenja sivog prema crnom telu. To praktično znači da tela istih temperatura u zavisnosti od emisivnosti mogu imati različite intezitete zračenja i, samim time, drugačije se očitavati na termogramu.
Energija, koju detektuje termovizijsko snimanje, ne mora poticati samo od zračenja objekta. Objekti se ne nalaze u izolovanim sistemima, već u okruženju koje, takođe, ima određene energetske karakteristike. Ukupna energija koja pada na neko telo može biti apsorbovana (apsorpcija ά), reflektovana (refleksija ρ) ili propuštena (transmisija – t).
U građevinarstvu uticaj emisivnosti na očitavanje vrednosti termograma je naročito izražen kod metala, tako da aluminijum, ukoliko je eloksiran tamne boje ima emisivnost od 0.95, dok visoko poliran ima emisivnost od 0.05.
Strukturu zračenja najbolje ilustruje prikaz uobičajene šeme termovizijskog snimka (slika 1).
Iz ove šeme jasno vidimo da je ukupno zračenje, u stvari, suma energije: emitovane iz samog objekta, reflektovane energije okruženja i energije emitovane od strane atmosfere. Termovizijska kamera kompenzuje uticaje refleksija i uticaje atmosfere i to na osnovu podataka koje je neophodno uneti od strane operatera, ona prevodi zračenje tela u vizuelnu reprezentaciju – termogram na osnovu unapred kalibrisanih rezultata unetih u memoriju kamere.
Termovizija se bazira na merenju zračenja u određenom – infracrvenom – spektralnom opsegu elektromagnetnog spektra (slika 2), odnosno u talasnim dužinama između 0.7 i 100μm sa korisnim opsegom od 2-5 μm odnosno 8-14 μm.
Toplotna energija se ne prenosi samo u ovim talasnim dužinama, štaviše, sunčeva energija se najviše prenosi u vidljivom delu spektra. Prenos toplote počinje u zoni ultraljubičastog zračenja i prostire se kroz celokupan vidljivi i infracrveni spektar.
Grafička ilustracija ove zakonitosti se vidi na slici 3 i možemo uočiti da se za više temperature maksimum pomera ka manjim talasnim dužinama. Na grafikonu se može videti i da je za temperature koje su predmet našeg interesovanja, maksimalna vrednost u zoni infracrvenog zračenja, a crvenom bojom je prikazan spektralni opseg korišćene kamere.
Šta predstavlja termalna slika? Ona ne predstavlja sliku distribucije temperature kako se obično smatra, već intenzitet zračenja, koji, kao što je već rečeno, može imati različite izvore. Kod objekata sa većom emisivnošću slika realnije prikazuje temperature (mali je procenat refleksije) – i obratno. Tako npr. prozor koji je u vizelnoj fotografiji providan, u termoviziji predstavlja refleksivnu površinu (pandan ogledalu). Zato mi, u stvari, snimamo takozvanu prividnu temperaturu koju je neophodno kompenzovati prilikom fotografisanja, jer slika ostaje nepromenjena vizuelno ali se, numerički parametri očitavanja, razlikuju.
U cilju dobijanja adekvatnih merenja (pošto se fotografisanje u stvari svodi na merenje) moraju biti ostvarena temperaturna razlika od min. 10°C između delova koji se analiziraju uz održavanje stabilne unutrašnje temperature odnosno postojanje negativnog pritisaka od 10-50Pa – ukoliko se meri infiltracija.
Za potrebe snimanja objekata prikazanih u ovoj monografiji korišćena je kamera ThermaAM B20, proizvođača Flir Systems, koja je namenski dizajnirana za primenu u građevinarstvu. Operativna u rangu od 7.5-13 μm i na temperaturama od -15 do +50°C ona je standardno je opremljena sočivom od 24° i omogućava snimanje objekata obradom preko FPA (focal plane array) mikrobolometra uz izlaznu digitalnu sliku dimenzija 320/240 piksela. To praktično znači da za svaki od 76800 izlaznih piksela možemo, u kasnijoj analizi fotografije preko odgovarajućeg sofvera (ThermaCAM Reporter), dobiti informacije o očitanim vrednostima odnosno koristiti posebne analitičke alate (markirane tačke, regione, izoterme itd.) za njihovo poređenje.
Primena termovizije je veoma raznovrsna i ona uglavnom obuhvata: procese održavanja bazirane na merenjima stanja, istražvačke i razvojne projekte, medicinske i veterinarske primene, kontrolu kvaliteta, procesnu kontrolu, nedestruktivno testiranje.
Snimanje u realnom vremenu uz „inertnost“ prikupljanja podataka o samom procesu (objektu posmatranja) iskazana kroz odsustvo kontakta garantuje njegovo neometano odvijanje (ne utiče se na tok) uz pravovremene informacije, obezbeđuje sigurnost u radu i predstavlja veliku prednost termovizije kao metode.
Građevinarstvo se, kao delatnost u ovoj dijagnostičkoj oblasti prvenstveno svrstava u domen održavanja i delom kontrole kvaliteta i kao takva u poslednje vreme predstavlja standardan metod sertifikacije i provere funkcionisanja objekata. Zahtevi za visokim stepenom komfora i energetskom efikasnošću objekata značajno doprinose povećanju upotrebe ove dijagnostičke metode.
Polja primene su raznovrsna i uglavnom se odnose na:
Francuska kompanija “Upsolar” i belgijska kompanija “Upgrade Energy”, u saradnji sa kompanijom iz Varaždina, izgradili su fotonaponsku elektranu instalisane snage 635kWh u Oriovcu u Brodsko-posavinskoj županiji u Hrvatskoj.
Projekt je finansiran kreditom Hypo banke, a korišćeni su fotonaponski moduli francuske kompanije koja “Upsolar” koja ih poroizvodi.
Očekuje se priključenje elektrane na HEP-ovu trafostanicu i da počne proizvodnja električne energije iz fotonaponskih sistema koji akumuliraju sunčevu energiju.
Energetski portal
Uporedni program merenja efekata energetske efikasnosti u izolovanoj i neizolovanoj kući u Mađarskoj pokazao je da se izolacijom zidova i krovova prepolovi potrošnja energije (50 odsto).
Ovaj projekat obuhvatio je kuće identične kvadrature i broja stanara, a koje se nalaze u dva susedna mesta.
Rezultati su pokazali da se u izolovanoj kući u Hajdunašu uštedelo na grejanje na gas oko 600 evra zimi, dok se u neizolovanoj kući u Hajdudorogu tokom grejne sezone samo za gas plaća 120 evra mesečno i u proseku izdavaja oko 40 odsto primanja samo za grejanje.
Projekat sa izolovanim i neizolovanim kućama pokazao je pravilan način izolacije i značaj mera energetske efikasnosti, a kuće u eksperimentu kompjuterski su povezane sa centrom u kome se 24 časa prati potrošnja i ušteda energije. Slična merenja nastaviće se i tokom leta zbog potrebe hlađenja objekata.
Od izolacije obično se koristi kamena vuna debljine 20 centimentra ili 25 centimetra u potkrovlju, koju u Mađarsku uvoze iz Srbije, iz fabrike “Knauf” u Surdulici. Reč je o prirodnom materijalu, paropropusnom, koji ne zadržava ni vlagu ni toplotu, štiti od buke i protivpožarni je materijal.
Poređenja radi, u Srbiji se na postojeće objekte koji nemaju izolaciju stavlja 8 centimetara kamene vune, a kod novih objekata najmanje 12 centimetara.
Energetski portal
Opština Novi Bečej je svojevremeno prva u Srbiji započela saradnju sa stranim komunalnim preduzećem za iznošenje otpada iz naselja. Mislim da bi i ovo bio prvi sličan korak, ali sada u saradnji sa opštinom Bečej – Saša Šućurović.
Potpisan je protokol o namerama između opština Novi Bečej i Bečej i potencijalnog partnera, slovačke firme “Green Eko” vezanog za gradnju prvog srpskog postrojenja koje bi komunalni otpad prerađivalo u gorivo za dobijanje toplotne i električne energije, a u pitanju je zajednička realizacija projekta Centra za reciklažu komunalnog otpada.
Saša Šućurović, predsednik opštine Novi Bečej je istakao da opština ima ozbiljan problem, jer se lokalne deponije vremenom gase i smeće će biti potrebno transportovati na regionalne deponije, a samim tim bi i njegovo iznošenje duplo poskupelo. Ovo je jedan od koraka da se to spreči: „Pre svega, istakao bih dobru saradnju između opština Novi Bečej i Bečej. Prvi korak nam je da odemo do Norveške da vidimo kako funkcioniše jedno takvo postrojenje. Tu se pokazuje odgovornost i jedne i druge lokalne zajednice.
Opština Novi Bečej je svojevremeno prva u Srbiji započela saradnju sa stranim komunalnim preduzećem za iznošenje otpada iz naselja. Mislim da bi i ovo bio prvi sličan korak, ali sada u saradnji sa opštinom Bečej. Ativno radimo i nadamo se uspehu.“
U opštini Bečej je u toku realizacija projekta sanacije deponije “Botra”, koja predstavlja ozbiljan ekološki problem, ne samo za opštinu Bečej, nego za ceo region.
Vuk Radojević, predsednik opštine Bečej, je naglasio da veruje da će ovaj predlog projekta biti prepoznat i od strane celokupne javnosti, jer će se sa jedne strane rešiti problem komunalnog otpada, a sa druge stvoriti mogućnost za proizvodnju elekrične i toplotne energije: „Želim da izrazim najpre zadovoljstvo što smo danas potpisali zajednički protokol o namerama. Verujem da ćemo ovim protokolom napraviti dobru osnovu, a sve u cilju realizacije ovog predloga projekta. Da ćemo vrlo jasno utvrditi međusobne obaveze, međusobna prava svih učesnika potpisnika ovog protokola. Uveren sam da je ovo sigurno način na koji možemo kvalitetno rešiti pitanje komunalnog otpada, kako opštine Bečej tako i opštine Novi Bečej. Uveren sam da će realizacijom ovog projekta sve tri strane potpisnice biti zadovoljne i da ćemo u narednom periodu učiniti sve kako bismo realizovali ovaj projekat.”
Firma „Green Eko“ iz Slovačke sa sedištem u Bratislavi potencijalni je partner u ovom projektu, a bavi se problemima otpada i obnovljivim izvorima energije. To je grupacija čeških i slovačkih investitora, koji realizuju slične projekte u Češkoj, Slovačkoj i na Balkanu. Tehnologija kojom se eliminiše otpad ima tradiciju dugu 45 godina. Takvih pogona na celom svetu je instalirano ukupno 930. Najviše ih je instalirano u severnim evropskim zamljama, kao što su Norveška, Švedska, Danska.
Postrojenja podležu svim standardima Evropske unije i Amerike, istakao je Branislav Ort iz preduzeća “Green Eko”: “ Kada dođemo do dogovora i potpisivanja ugovora o saradnji, za realizaciju ovog projekta, od početka dobijanja građevinske dozvole do pokretanja postrojenja biće potrebno godinu ipo dana. Naš cilj je da nestanu deponije, a otpad da se iskoristi za proizvodnju električne energije.”
Pozitivna stvar i prednost ove tehnologije je što mogu da se naprave i manja postrojenja, naglašava Ort. Naime, na nivoima lokalnih samouprava se mogu napraviti na više lokacija, pri čemu ne zahtevaju veliku količinu otpada. Takođe, prednost je i u smanjenju troškova transporta, jer je samim tim bolja efikasnost, odnosno ako su troškovi manji, investicij će se ranije isplatiti, završava Ort.
Izvor i foto: Novi Bečej
Sa nedavno održanog okruglog stola “Od propisa do primene na tržištu – Uticaj novih propisa iz oblasti energetske efikasnosti na tržište” koji je održan u okviru konferencije o energetskoj efikasnosti, organizatora “Reeco”, izdvajamo izlaganje direktora kompanije “Viessmann”, gospodina Bojana Grujičkog.
On je govorio, iz pozicije branše koja se bavi rešenjima u grejanju, hlađenju i obnovljivim izvorima energije, o problemima finansiranja projekata energetske efikasnosti. Gospodin Grujički je kritikovao komercijalne banke da ne znaju da plasiranju kredite za unapređenje energetske efikasnosti, kao i da su uslovi kredita za EE samo malo bolji ili se nimalo ne razlikuju od običnih gotovinskih kredita.
Osim toga, gospodin Grujički je istakao da tržišni zakoni nisu u harmoniji sa trenutnom legislativom u oblasti EE i da, ukoliko bi se realizovale mnoge korisne i isplative mere unapređenja energetske efikasnosti, one ne bi uticale na energetski razred objekta, jer trenutna legislativa energetskih razreda uglavnom prepoznaje izolaciju i zamenu stolarije. U tom smislu, prema njegovim rečima, ne postoji izbalansiranost tržišta i regulativa koje se odnose na EE, pa je važno uravnotežiti ih.
Energetski portal
Švajcarski hemijski koncern “Clariant” uspešno je proizveo hiljadu tona biogoriva iz slame i nastavlja da usavršava postupak proizvodnje etanola iz biljnih ostataka, koji je započeo 2006. godine, prenosi Deutsche Welle.
Do sada nije bilo moguće proizvoditi etanol od biljnog otpada, a ovo je prvi put da automobilska industrija testira biogorivo dobijeno iz biljnih ostataka.
Korišćenjem nove tehnologije i modernih enzima kompanija “Clariant” prerađuje slamu od koje dobija šećer, a preradom šećera proizvodi etanol koji se dodaje benzinu.
Kapaciteti u susednoj Nemačkoj su da se od 11 miliona tona slame može dobiti 7 miliona tona biogoriva što zadovoljava 9 odsto potreba za biogorivom.
Energetski portal
Počela je izgradnja hidroelektrane “Mrsovo” kod Rudog u Republici Srpskoj nakon polaganja kamena temeljca i povelje koju su u ponedeljak potpisali predsednik Republike Srpske gospodin Milorad Dodik i vlasnik grupe “Comsar Energy Group” gospodin Rašid Sardarov.
Instalisana snaga ove protočne hidroelektrane na reci Lim biće 36,8MW, a pod akumulacionim jezerom biće oko 200 hektara zemljišta. Godišnje će proizvoditi 141gWh električne energije.
Investitor je do sada uložio 200 miliona maraka.
Gospodin Dodik je tom prilikom izjavio da RS pruža maksimalne napore da se istočni deo Srpske razvija, poput izgradnje saobraćajnice i tunela u Čemernu, izgradnje Andrićgrada pa i ove hidroelektrane.
Investitor gospodin Serdarov istakao je da su na vreme ishodovane građevinska i ekološka dozvola, i da će učiniti sve da HE ne naruši prirodnu sredinu ovog kraja i reke Lim.
Polaganju kamena temeljca HE prisustvovali su zvaničnici Republike Srpske: načelnik opštine Rudo gospodin Rato Rajak, ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju gospođa Srebrenka Golić, ministar industrije, energetike i rudarstva gospodin Željko Kovačević, ministar trgovine i turizma gospođa Maida Ibrišagić-Hrstić, generalni direktor “Elektroprivrede RS” gospođa Branislava Milekić, narodni poslanici i načelnici susednih opština.
Energetski portal
Nakon izjave direktorke “Continental Wind Serbia” gospođe Ane Brnabić na CEDEF-ovoj konferenciji o obnovljivim izvorima energije u ponedeljak da je izgradnja vetroparka “Čibuk” neizvesna nakon ukidanja pravosnažnosti građevinske dozvole za taj vetropark od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pre 2 nedelje, oglasili su se ministar rudarstva i energetike Srbije gospodin Aleksandar Antić, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
Gospodin ministar Antić je, prilikom učešća na Ekonomskom samitu u Beogradu, najavio da će narednih dana Ministarstvo rudarstva i energetike rešavati probleme nastale poništavanjem građevinske dozvole, i da država mora da razgovara sa investitorima, kao i da će on razgovorati sa Udruženjem za energiju vetra i “Elektromrežom Srbije” kako bi se došlo do rešenja.
U jučerašnjem saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture građevinska dozvola je poništena zato što je nezakonito izdata od strane Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
S druge strane, resorni pokrajinski sekretar gospodin Slobodan Puzović izjavio je, prenosi RTS, da će tražiti tumačenje odluke resornog državnog ministarstva o poništavanju građevinske dozvole za izgradnju vetroparka “Čibuk” kod Kovina, s obzirom na to da je sekretarijat izdao građevinsku dozvolu na osnovu energetske dozvole izdate od strane Ministarstva energetike, i napomenuo je da ta energetska dozvola nije obuhvatila i objekat za prenos električne energije.
Gospođa Brnabić precizirala je da je do ukidanja pravnosnažnosti građevinske dozvole za vetropark kod Kovina došlo zbog nejasnoća oko toga da li je trafostanica neophodna za rad vetroparkova, i istakla da je nestabilan i nepredvidiv zakonodavni okvir najveća zamerka investitora u vetroparkove u Srbiji.
Vetropark “Čibuk”, planirane snage 145MW, investicija je kompanije “Continental Wind Serbia” (CWP), a procenjuje se na oko 300 miliona evra. Procedura izdavanja sada već poništene građevinske dozvole za vetropark “Čibuk” trajala je oko 5 godina.
Energetski portal
Nedavna analiza istraživača američkog Auto-moto saveza pokazala je da je novi model automobila Tesla S najbolji ekološki automobil koji postoji na putevima. Osim toga što je najbrže zeleno vozilo ikada testirano, ova neverovatna mašina u stanju je da se zaustavi za tren oka.
Ekipa Energetskog portala imala je priliku da proba ovaj automobil na sajmu solarne tehnike Intersolar u Minhenu i prenosi vam utiske.
Poslednji model automobila iz fabrike “Tesla motors” iz Kalifornije je Tesla S P85 snage elektromotora 85kW, sa naprednim karakteristikama luksuznog automobila za 5 osoba su, poput 2 gepeka, pozadi i napred, jer nema klasičnog motora, već se elektropogon nalazi iza zadnje osovine i time je omogućen direktan prenos pogona na zadnje točkove.
Tesla S je postavio nove standarde na crash testu i dobio najbolje ocene jer nema motora i mnogo je jednostavnije raditi amortizaciju pri udarcu s prednjeg kraja, tako da je najbolji crash test ikada napravljen upravo sa ovim automobilom.
Luksuzan i udoban auto izgledom podseća na Panamera Porsche i neke BMW i Mercedes modele.
Ono što je posebno velika prednost je to što je veoma tih auto; ne čuje se nikakva buka sa spoljašnje strane i ne čuje se buka motora jer ga nema. Ubrzanje je fenomenalno jer je obrtni moment odličan, a osećaj ubrzanja je kao u avionu; i za samo 4,4 sekunde može da razvije brzinu 100km/h.
Elektronika je izuzetno napredna, upravljanje svim karakteristikama automobila se radi preko 17′ borda, a takođe postoji ekran na klasičnom displeju ispred vozača čime je omogućeno biranje sadržaja za prikazivanje na displeju.
Što se tiče voznih karakteristika, odlično je balansiran zato što mu je težište toliko nisko i jer je ceo baterijski paket dole, ispod poda između 2 osovine točkova, tako da je raspored težišta auta fenomenalan, a što je inače problem kod brojnih vozila koja imaju motor napred.
Domet baterije ili autonomija automobila je 400 do 500 km u optimalnoj vožnji. Može da se dopunjava kod kuće punjačem snage 10kW, za šta je potrebno 5-6 sati, a postoje već razvijene stanice supercharger, gde su punjači baterija snage 120kW, koji mnogo većom brzinom vraćaju kapacitet baterije, do 80% za 40 minuta, a 80-100% za 75 minuta.
Punjenje na supercharger pumpama je besplatno jer su u te pumpe integrisani solarni paneli, što potpuno zaokružuje ideju vožnje na zelenu električnu energiju.
Razvijenost mreže suprecharger solarnih pumpi je u Americi velika i ima ih oko 170, dok je u Evropi mreža u razvoju i za sada ima 19 stanica, u Nemačkoj, Norveškoj, Austriji i Švajcarskoj. Osim za dopunu baterije automobila, na ovim specijalizovanim pumpama može se izvršiti i zamena celokupnog seta baterija, koje su inače veličine baterija laptopa; ta usluga se plaća i može se izvršiti za manje od 90 sekundi.
Osim što su poređane verikalno po podu automobila između dve osovine točkova, između baterija je obezbeđen dovoljan prostor kako bi mogle da se hlade leti i greju zimi, da ne bi opao kapacitet baterije na niskim temperaturama. Na taj način je auto u potpunosti prilagođen zimskim uslovima severnoevropskih zemalja pa i Kanade.
Cena modela Tesla S P85 u Evropi iznosi 120.000 evra, i za njega je postojala velika zainteresovanost posetilaca sajma u Minhenu. Samo prošle godine prodato je ukupno 22.477 vozila, najviše na tržištu SAD. Američka kompanija “Tesla motors” planira da ove godine otvori više od 30 prodajnih centara i servisa u Evropi, u okviru projekta ekspanzije na stranim tržištima; zatim da lasira verziju sa volanom na desnoj strani za britansko tržište i da model “S” lansira i u Kini.
Ono što je značajno istaći je da su do sada postojali samo elektro automobili dvosedi ili mali gradski automobili, i da je ovo prvi put da je predstavljeno luksuzno vozilo za 5 osoba, koje pruža sve mogućnosti i udobnosti luksuznih automobila, a ujedno omogućava ekološku vožnju bez emisije izduvnih gasova, dok se dopunjava električnom energijom iz (solarnog) obnovljivog izvora energije.
M.K.
B.R.
Otvarajući Evropsku nedelju održive enegrije EUSEW, Centralno evropski forum za razvoj CEDEF je, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za zaštitu životne sredine, a u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, UNS i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, NUNS, organizovao je danas Javnu debatu sa medijima, u Medija centru, pod nazivom „Perspektive obnovljivih izvora energije do 2020. godine – Ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja”.
Učesnici skupa su ukazali na činjenicu da Srbija ima kapacitet da ispuni svoje ciljeve o udelu OIE u ukupnoj potrošnji energije do 2020. godine, odnosno da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih 21,2 na 27%; ali da smo trenutno u velikom zakašnjenju.
Za nekoliko godina, u Srbiji će morati da budu povučeni iz upotrebe kapaciteti za proizvodnju električne energije, uglavnom termoelektrane, ukupne snage oko 1.000MW, najviše zbog zastarelosti. Potencijalna zamena ovih postrojenja se upravo vidi u obnovljivim izvorima energije. Energetski potencijal OIE u Srbiji je značajan, ali nije dovoljno iskorišćen. Procene govore o potencijalu od preko 4 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godišnje, što odgovara gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom. U prethodnih par godina doneto je niz strateških dokumenata i zakona kojima se otvara mogućnost bržeg razvoja sektora energetike. Veliki napredak u oblasti održivih izvora energije napravljen je i usvajanjem Nacionalnog akcionog plana za korišćenje OIE u 2013. godini, kojim se pre svega akcenat stavlja na ulaganja u biomasu, energiju vetra i sunca, male hidroelektrane i geotermalnu energiju.
Predsednik CEDEFa, gospođa prof. dr Ana B. Bovan je istakla, otvarajući skup, da je bliža saradnja regulatora, eksperata i privrede nužna, kako u fazi donošenja, tako i u fazi primene propisa. “Okupljajući sve faktore uticaja u oblasti obnovljive energije u Srbiji, CEDEF će nastaviti da pruža doprinos približavanju stavova i prevazilaženju izazova u cilju da Srbija što pre dostigne postavljene energetske standarde”, kaže Bovan.
Gospodin Predrag Milanović, savetnik u Sektoru za OIE Ministarstva rudarstva i energetike, je izjavio da je Ministarstvo rudarstva i energetike prepoznalo značaj obnovljivih izvora energije, i u skladu sa obavezama prema Energetskoj zajednici, intenzivno radi na stvaranju ambijenta za promociju korišćenja OIE. U prethodnom periodu je napravljen pravni okvir koja omogućava bezbedna ulaganja u ovu oblast, dodao je i rekao da se u narednom periodu mogu očekivati i nove povoljnosti za investitore, kao i da će ministarstvo u narednom periodu završiti predlog novog Zakona o energetici, i uskladiti podzakonska akta sa novim zakonom, kao i urediti pravni okvir u oblasti biogoriva i biomase.
Prema rečima gospođe Ane Brnabić, direktora Srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA, Nacionalnim akcionim planom je navedeno da 46% od naših ukupnih instalisanih kapaciteta do 2020. godine treba da dođe iz vetra i da na vetroparkove treba gledati kao na velike infrastrukturne projekte koji u naredne 2 godine mogu da pokrenu našu građevinsku industriju, donesu velike prihode u budžet i zaposle naše firme na održavanju ovih objekata. Ona je dodala da treba da težimo čistijoj proizvodnji energije jer su naše termoelektrane sada najveći zagađivači u Evropi i, kako je istakla, naš energetski sektor sada ima izbor između izgradnje novih termoelektrana i vetroparkova. Pored toga, ona je napomenula da će cena električne energije iz novih termoelektrana biti između 7 i 9 evrocenti i da je cena iz vetroparkova u ovom trenutku je 9,2 centa, kao i da ćemo ugalj morati da uvozimo, dok je vetar naš sopstveni izvor koji nikada neće presušiti.
Gospodin Igor Korać, zamenik direktora Bloka energetika NIS-a istakao je da NIS poštuje međunarodne trendove i preporuke koji se tiču energetske stabilnosti, održivog razvoja i zaštite životne sredine u nameri da i na ovaj način doprinese naporima Srbije da se približi zahtevima EU za razvoj „zelene energije“; kao i da u NIS-u aktivno razvijaju o inovativnim rešenjima koja doprinose čistijem i zdravijem okruženju i istovremeno podižu unutrašnju efikasnost u oblasti uštede energije.
Pomoćnik generalnog direktora Beogradskih elektrana gospodin Petar Vasiljević rekao je da će u ostvarivanju cilja od 27% značajnu ulogu imati sistemi daljinskog grejanja Srbije. Prema njegovim rečima, danas nažalost, od ukupno proizvedenih 7.000 Gwh/god toplotne energije, preko 99% potrošnje primarne energije čine fosilna goriva. On je istakao da prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike je kroz projekat promocije biomase u 15 gradova Srbije želelo da, korišćenjem feed-in tarife, podstakne izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja korišćenjem biomase, ali da međutim, pad cena električne energije na svetskom tržištu, visoki investicioni troškovi kogenerativnih postrojenja i dugačak put dobijanja saglasnosti za izgradnju postrojenja nisu povoljno uticali na donošenje odluka o prihvatanju velikih kreditnih zaduženja u najbolje rangiranim lokalnim samoupravama.
Gospodin Bojan Grujički, direktor kompanije Viessmann, na pitanje ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja do 2020. godine, odgovorio je da je to moguće jedino ako se premosti jaz između realnih potencijala i nerealnih želja. On je istakao da u Srbiji postoji veliki broj institucionalnih i rezidencijalnih objekata koji bi bili idealni korisnici obnovljivih izvora energije, ali da ne postoji sistem stimulacije od strane državnih organa niti od strane finansijskih institucija koje bi ih usmerile u tom smeru. Važeći Zakon o energetskoj efikasnosti ne prepoznaje uštede koje se ostvaruju upotrebom obnovljivih izvora energije u grejanju, već isključivo građevinske mere, što još više destimuliše njihovu primenu, rekao je gospodin Grujički prisutnima.
O tome koliko je Standard ISO 50001 važan za postizanje energetske efikasnosti ukazali su gospodin prof. dr Vojislav Božanić sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i gospodin Nenad V. Pavlović, direktor Direkcije za podršku investicionim projektima kompanije NIS. Ovaj sertifikat predstavlja tehničku i menadžment strategiju energetskih resursa i potrošnje energije radi postizanja energetske efikasnosti i namenjen je sertifikaciji velikih potrošača energije, ali i svim organizacijama koje žele da poboljšaju svoju enertgetsku performansu. Ovo je prvi standard kod koga je finansijska korist jasno vidljiva. Nemačka je zemlja sa najvećim brojem ISO 50001 sertifikata i to čak 1115 sertifikata, dok je na drugom mestu Španija sa 120. Prema rečima gospodina Božanića, u Srbiji su 2012. godine samo dve organizacije posedovale sertifikate ISO 50001, dok u 2014 ovaj sertifikat, između ostalih, poseduju kompanije NIS, Henkel, Energotehnika, SNE Energy, Energoprojekt ENTEL, Transnafta”.
Energetski portal
U radnoj zoni kod Karavukova u opštini Odžaci planirana je izgradnja 2 postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, stoji u saopštenju opštine na zvaničnom sajtu.
Investitor je preduzeće “Eko s energo” iz Vlasotinca koje do kraja godine očekuje podršku fonda “New Adaptix”.
Osim zapošljavanja, kako je najavljeno, izgradnjom ovih postrojenja preduzeće “Eko s energo” doprineće razvoju poljoprivrede jer će kao sirovinu za dobijanje biogasa koristiti zelenu masu kukuruza i druge biljke. Planirani proizvodni kapacitet postrojenja, koja će biti na površini od 30 hektara, je po 999 kWh u svakom postrojenju.
Osim kombinovane proizvodnje energije, dobijaće se i organsko đubrivo kao sporedni proizvod, a toplotna energija koristiće se za grejanje staklenika.
Predstavnici opštine najavili su da će investitorima u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora obezbediti lokaciju i brzo ishodovanje dokumentacije. Vrednost investicije za svaki pogon je po 6,5 miliona evra. Puštanje u rad postrojenja na biogas očekuje se u drugoj polovini 2016. godine.
Energetski portal
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
