Home Blog Page 1644

Planira se izgradnja toplane na biomasu u Šapcu

foto: sabac.org

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji gospodin Matteo Patrone i predstavnik konsultantskog konzorcijuma i rukovodilac projekta gospodin Joerg Bohlmann potpisali su u sredu, 12. marta 2014. godine Ugovor o izradi studije izvodljivosti za izgradnju toplane na biomasu u Šapcu. Evropska banka za obnovu i razvoj će obezbediti sredstva u iznosu od 800 hiljada evra koja će biti upotrebljena za izradu svih studija izvodljivosti za izgradnju toplane na biomasu u Šapcu, a nakon toga u septembru ili oktobru će se pregovarati sa gradom Šapcom o finansiranju ovog projekta.

Gospodin Matteo Patrone izjavio je da bi izrada studija izvodljivosti trebalo da bude završena za oko 4 meseca, kao i da je Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila i dodatne donacije za realizaciju ovog projekta.

Na sastanku povodom potpisivanja ovog ugovora gradonačelnik Šapca gospodin Miloš Milošević podsetio je da je grad Šabac jednim delom finansirao projekte izolacije stambenih zgrada i javnih objekata, kao i da je ranije pokušao da uvede grejanje na biomasu u školama.

Inače, Šabac je i jedan od gradova koji učestvuje u projektu prelaska toplana na biomasu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a koji finansira Razvojna banka Nemačke. Ovim projektom je obuhvaćeno 15 opština koje nakon izrade analize isplativosti prelaska toplana na biomasu dobijaju sredstva od Razvojne banke Nemačke za njegovu realizaciju.

S.J.

Energetski samoodrživa zgrada fabrike „SNE Energy“ iz Čačka

Foto-ilustracija: Pixabay (Markus Spiske)

U decembru 2012. godine kompanija „Elektrovat“ otvorila je svoju „zelenu“, pametnu i poslovno-edukativnu zgradu „SNE Energy“ u Čačku.

Fabrika je izgrađena po najstrožijim tehničkim i tehnološkim zahtevima i prema konceptu zgrade koja za grejanje i klimatizaciju koristi obnovljive izvore energije – toplotu zemlje sistemom geotermije, dok je kompletan krov objekta pokriven fotonaponskim ćelijama čineći solarnu elektranu snage 55kW.

Kompletna elektroinstalaciona oprema u objektu i sva ugrađena elektroenergetska oprema, oprema slabe struje i BMS-a su proizvodnje „Schneider Electric“, dok su svi unutrašnji prostori projektovani kao „show room“ prostorije za ovu vrstu opreme.
Koncepcija ovog objekta obuhvata primenu adekvatnih AG rešenja, korišćenje geotermalne energije za upravljivo grejanje, klimatizaciju i pasivno hlađenje objekta, izgradnju solarne elektrane na krovu objekta, primenu najsavremenijih telekomunikacionih, bezbedonosnih i multimedijalnih sistema, ugradnju visokoučinskih upravljivih rasvetnih tela, primenu najsavremenijeg multifunkcionalnog sistema automatskog upravljanja čitavim objektom (Building Management System – BMS).

Za kompletan objekat sa dva proizvodna pogona, administrativno-prezentacionim delom i energanom tokom 12 meseci potrošeno oko 72MWh elektične energije, dok je iz solarne elektrane proizvedeno oko 68MWh električne energije, što znači da je oko 94% ukupne potrošnje pokriveno proizvodnjom iz solarne elektrane, ne uzimajući u obzir izuzetno važnu činjenicu da se sva proizvedena elektična energija plasira u elektro-energetsku mrežu po povlašćenim cenama proizvedenog kWh iz obnovljivog izvora energije.

Pored toga, na novom objektu je izvršena ugradnja i pušten u rad sistem za grejanje i hlađenje po identičnom principu, odnosno korišćenjem geotermalne energije za upravljivo grejanje, klimatizaciju i pasivno hlađenje objekta, radi daljih ušteda i povećanja energetske efikasnosti čitavog poslovnog kompleksa.

S.J.

Projekat skladištenja i smanjenja CO2 u Škotskoj

Foto-ilustracija: Unsplash (matthias-heyde)

Multinacionalna kompanija za naftu i gas „Royal Dutch Shell“ u saradnji sa kompanijom „Scottish and Southern Energy“ razvija projekat izdvajanja i skladištenja ugljen dioksida.

Tačnije iz termoelektrane na prirodni gas u Aberdinšajeru u Škotskoj, koja je u vlasništvu kompanije „Scottish and Southern Energy“, izdvojiće se oko 90 odsto ugljen dioksida koji bi inače odlazio u atmosferu, a zatim će se skladištiti 100 kilometara dalje na dubini od oko 2500 metara ispod Severnog mora u rezervoar „Goldeneye“ koji je idealan za njegovo čuvanje s obzirom da više ne proizvodi gas.
Projekat je započet 2013. godine, a krajem februara ove godine potpisan je ugovor za drugu fazu projekta „Front–End Engineering Design“ (FEED) između Vlade Velike Britanije i kompanije „Royal Dutch Shell“ koja će trajati do kraja 2015. godine.

Cilj ovog projekta je da izdvoji i skladišti 10 miliona tona ugljen dioksida u narednih 10 godina, odnosno milion tona po godini.

Velika Britanija i vlada Škotske imaju u planu smanjenje ugljen dioksida za 80 odsto do 2050. godine i zbog toga su usredsređene na primenu tehnologija za izdvajanje ugljen dioksida iz industrijskih gasova i atmosfere, a jedna od ključnih tehnologija je izdvajanje i skladištenje ugljen dioksida (Carbon Capture and Storage–CCS).

S.J.

Planirano preko 100 miliona evra investicija u obnovljive izvore energije u Vranju

Gradonačelnik Vranja gospodin Zoran Antić u petak 14. marta 2014. godine potpisao je ugovore za izgradnju 5 malih hidroelektrana na teritoriji opštine Vranje i za korišćenje geotermalne energije u Vranjskoj banji.

Ugovor za izgradnju malih hidroelektrana potpisan je sa direktorom italijanske firme „Seci Energia“ Luciano Scipione, a njegova vrednost je oko 9 miliona evra. Male hidroelektrane će se graditi na Banjskoj, Korbevačkoj i Jelašničkoj reci, a studije izvodljivosti radio je Institut „Jaroslav Černi“ iz Beograda. Ovaj ugovor rezultat je saradnje Vlade Republike Srbije i Italije, a na njemu se radi još od 2011. godine. Inače, katastrom malih hidroelektrana u opštini Vranje predviđena je izgradnja 31 male hidroelektrane, a na drugom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana ponuđeno je 22 lokacije.

Sporazum o saradnji za iskorišćenje geotermalnih izvora potpisan je sa direktorom mađarsko-austrijske firme „SWR“ Johan Oskar Gangl, a planirano je da ova firma investira u Vranjsku banju. U prvoj fazi projekta vršiće se istraživanja, a zatim će biti izgrađena postrojenja za zagrevanje plastenika koja će zapošljavati oko 250 radnika. Najavljena vrednost ove investicije je oko 100 miliona evra.

S.J.

Kreditnom linijom WeBSEFF do energetske efikasnosti u BiH

energetski pasoš
Foto-ilustracija: Pixabay (OpenClipart-Vectors)

Kreditna linija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) WeBSEFF 2 obezbeđuje 15 miliona evra za projekte energetske efikasnosti u Bosni i Hercegovini.

Predstavnik za Bosnu i Hercegovinu gospodin Senad Mrkaljević izjavio je da je kreditna linija WeBSEFF najaktivnija upravo u Bosni i Hercegovini, od svih zemalja koje su obuhvaćene ovim programom. Gospodin Mrkaljević je dodao i da je prvom kreditnom linijom WeBSEFF 1 koju je EBRD pokrenula 2009. godine u Bosni i Hercegovini finansirano 55 projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Kreditnom linijom WeBSEFF 2 koja je pokrenuta 2013. godine obuhvaćene su privatne kompanije, lokalne samouprave i javni objekti uz maksimalno kreditiranje od 2 do 2,5 miliona evra, a projekti koji se finansiraju moraju obuhvatati ili energetsku efikasnost (nove tehnologije koje smanjuju potrošnju ugljen dioksida, sanacija javnih objekata koje će nakon rekonstrukcije ostvariti uštedu energije od najmanje 30 odsto) ili obnovljive izvore energije (solar, vetar, hidro, biomasa, geotermalna energija).

S.J.

90 odsto energetski nezavisna kuća na Alpima

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexis Antoine)

Prošle godine je u Švajcarskoj na Alpima sagrađena energetski efikasna kuća „Monte Rosa“ koju su projektovali studenti i profesori Arhitektonskog fakulteta i Švajcarskog federalnog tehničkog Univerziteta u Cirihu.

Kuća je projektovana tako da bude 90 odsto energetski nezavisna; električna energija se dobija iz fotonaponskog sistema; solarni termalni sistem zagreva sanitarnu vodu i daje podršku grejanju; u nedostatku sunčeve energije uključuje se kogenerativno postrojenje koje obezbeđuje električnu i toplotnu energiju. Kako bi se obezbedila potpuna energetska nezavisnost ovom objektu, odnosno potpuno napajanje iz obnovljivih izvora energije, u toku je i pronalaženje načina za generisanje biogasa iz ljudskog otpada.
Kuća je montažna, sastavljena od drvenih elemenata, a dobitnik je i bronzane nagrade za održive konstrukcije „Holcim“.

S.J.

Počela proizvodnja peleta u Medveđi

Foto-ilustracija: Pixabay (moses)

Fabrika peleta u Medveđi „Jablanica Eko“ juče je zvanično počela sa radom, a njenom otvaranju prisustvovali su i predsednik opštine Medveđa gospodin Slobodan Drašković, ambasador Republike Slovenije gospodin Franc But i predsednik tehničke Vlade Republike Srbije gospodin Ivica Dačić.

Gospodin Dačić je ovom prilikom izjavio da su ovakvi projekti veoma značajni zbog toga što otvaraju nova radna mesta, dok je ambasador Republike Slovenije gospodin Franc But rekao da je očekivano da slovenačke firme nakon ovog projekta ulože novac u opštinu Medveđa, ali je i podsetio da je u zadnjih nekoliko godina Republika Slovenija donirala preko 4,3 miliona evra Republici Srbiji. Predsednik opštine Medveđa gospodin Slobodan Drašković istakao je da je ovo prva fabrika u Medveđi u poslednjih 15 godina.

Podsetimo, sa početkom radova na ovom projektu startovalo se pre nekoliko godina kada je opština Medveđa počela sa renoviranjem propale hale fabrike „Termovent“, a u novembru prošle godine je osnovana fabrika. Njena vrednost je oko milion evra, od čega su 670 hiljada evra obezbedile opština Medveđa i Vlada Republike Srbije; Vlada Slovenije donirala je 290 hiljada evra, a 100 hiljada evra obezbeđeno je kroz Program EU Progres. Opština Medveđa je stopostotni vlasnik ove fabrike u kojoj je otvoreno oko 50 novih radnih mesta.

Instalisani kapacitet fabrike „Jablanica Eko“ je jedna tona drvnog peleta na sat, a najveći deo proizvodnje će se izvoziti u Italiju, Sloveniju i Grčku.

S.J.

Novi projekti razvoja tržišta biomase Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Foto-ilustracija: Unsplash (Stephen Radford)

Na jučerašnjoj panel diskusiji „Od velikog potencijala do realizacije u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti“ na Međunarodnom sajmu obnovljivih izvora energije predstavnica Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine iz Odseka za obnovljive izvore energije gospođa Tanja Stojanović predstavila je nove projekte Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Gospođa Stojanović je ukazala na to da je u Republici Srbiji u toku prelazak gradskih toplana sa tradicionalnog grejanja na biomasu što finansira Razvojna banka Nemačke (KfW). Do sada su urađene prethodne studije izvodljivosti za 15 gradskih toplana (Čačak, Novi Pazar, Bajina Bašta, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kosjerić, Negotin, Nova Varoš, Priboj, Šabac, Trstenik, Velika Plana, Zrenjanin), a projekat je vredan 110 miliona evra, od čega je 100 miliona evra kredit Razvojne banke Nemačke, a 10 miliona evra bespovratna finansijska pomoć.

Na ovoj panel diskusiji gospođa Tanja Stojanović najavila je i drugi projekat Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koji se tiče smanjenja barijera i razvoja tržišta biomase. U okviru ovog projekta koji sprovodi GEF (Global Environment Facility) fond, u iznosu do 20 odsto će biti sufinansirana četiri privatna komercijalna projekta iz oblasti biomase snage do 2MW. Prema njenim rečima, uskoro bi trebalo da budu sprovedeni javni pozivi za učešće na ovim projektima.

Podsetimo, Treći Međunarodni sajam obnovljivih izvora energije „IERWE 2014“ i Međunarodni sajam grejanja, klimatizacije, ventilacije, sanitarne i ekološke tehnologije „Therm 2014“ završavaju se danas, a učestvuje više od 50 izlagača iz zemlje i inostranstva.

S.J.

Koji je postupak dobijanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije iz solarne elektrane?

EP: Prema „Uredbi o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćeog proizvođača električne energije“ privremeni status povlašćenog proizvođača, odnosno status povlašćenog proizvođača može se steći ukoliko je slobodan kapacitet u smislu Člana 56. Stav 2. Zakona o energetici (кvote), na dan podnošenja zahteva, veći ili jednak instalisanoj snazi elektrane za koju se zahtev podnosi. Ako ovaj uslov nije ispunjen, privremeni status povlašćenog proizvođača može se izdati samo za deo instalisane snage elektrane koji je jednak slobodnom kapacitetu.
Zahtev za sticanje privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije podnosi se Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na obrastu O-1 – Zahtev za izdavanje rešenja o privremenom statusu povlašćenog proizvođača električne energije. Uz ovaj zahtev dostavlja se i:
1. Pravosnažna građevinska dozvola;
2. Deo tehničke dokumentacije koja je sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli, a sadrži ekonomsko–finansisku analizu projekta, odnosno vrednost investicije;
3. Dokaz o obezbeđenom novčanom depozitu ili bankarska garancija u visini od 2% vrednosti investicije.
Zahtev za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije podnosi se Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na obrascu O-2 – Zahtev za izdavanje rešenja o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Uz ovaj zahtev, podnosilac zahteva dostavlja i dokaze o ispunjenosti uslova za sticanje tog statusa i to:
1. Kopiju Licence za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije, ukoliko je elektrana snage veće ili jednake 1MW;
2. Kopiju Ugovora o obavljanju delatnosti proizvodnje električne energije u elektrani koja je predmet zahteva između nosioca licence i podnosioca zahteva, ukoliko podnosilac nije imalac licence iz prve tačke;
3. Upotrebnu dozvolu za elektranu koja je predmet zahteva;
4. Kopiju Akta o priključenju na prenosni odnosno distributivni sistem, sa potvrdom nadležnog operatora da je merno mesto elektrane koja je predmet zahteva izvedeno u skaldu sa uslovima propisanim Zakonom o energetici i Uredbom o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije.
5. Podatke o licu odgovornom za rad elektrane (ime, položaj, telefon, faks, e-mail).
Ukoliko uredno predate pomenutu dokumentaciju resorno ministarstvo odlučuje na Vaš zahtev u roku od 30 dana.

Ekološko pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu

Ekološko pravo na Pravnom fakultetu u BeograduPovodom početka nastave na predmetu Ekološko pravo 15. marta biće organizovana svečanost u sali za sednice Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Sporazum o saradnji između Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ekološkog fonda „Ecotopia“ potpisan je 19. februara 2014. godine, a njime je predviđena specijalizacija znanja iz oblasti Ekološko pravo.

Gospođa Mirjana Drenovak Ivanović, jedan od rukovodioca ovog programa, izjavila je da je ovaj kurs organizovan kako bi edukaciju iz oblasti Ekološko pravo dobili predstavnici državnih organa, privrede, kreatori ekološke politike, kao i predstavnici civilnog društva. Ona je istakla i da će se na studijama govoriti o propisima koji uređuju standarde kvaliteta životne sredine (voda, vazduh, zemljište, buka, ekološke karakteristike proizvoda, slobodan pristup ekološkim informacijama, učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa zaštitom životne sredine).
Nastavni program ovog predmeta će obuhvatiti načela prava zaštite životne sredine, pravo na pristup ekološkim informacijama, procenu uticaja i stratešku procena uticaja na životnu sredinu, ekološko pravo i principe ekološke politike EU, sistem trgovine emisijama gasova s efektom staklene bašte na međunarodnom i na nivou Evropske unije, pravni okvir izdavanja odobrenja i uslova za namerno uvođenje u životnu sredinu genetički modifikovanih organizama i drugo.

Nastava je koncipirana tako da se izvodi petkom i subotom, a biće sastavljena od predavanja i radionica koji će se realizovati kroz 72 nastavna časa. Predavači će biti profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i renomirani strani i domaći stručnjaci, a studije vode prof. dr Stevan Lilić i doc. dr Mirjana Drenovak Ivanović.

S.J.
foto: ius.bg.ac.rs

Solarni dronovi za umrežen svet

Solarni dronovi za umrežen svetJedna od najvećih društvenih mreža na svetu „Facebook“ zainteresovana je za kupovinu teksaške kompanije „Titan Aerospace“ koja proizvodi solarne dronove kako bi pomoću njih omogućila pristup internetu u svim delovima sveta.

„Facebook“ planira da ovi solarni dronovi (samoupravljive bespilotne letelice) nose internet u delove sveta koji nisu umreženi, kao što su na primer područja ruralne Afrike. Kompanija „Titan Aerospace“ bi trebalo da obezbedi oko 11 hiljada solarnih dronova za ove potrebe. Pretpostavlja se da će to biti model „Solar 60“ koji ima preko 3 hiljade solarnih panela, a može da proizvede oko 7kWh električne energije. Ovaj model može da ponese oko 130 kilograma tereta, a teorijski može da leti neprekidno zbog stalnog snabdevanje električnom energijom.

Inače, ovaj projekat sličan je projektu „Loon“ koji je „Google“ pokrenuo još 2011. godine, a čiji je cilj da obezbedi internet svim delovima sveta pomoću balona. Ovi baloni sa internetom će se nalaziti u stratosferi, a ljudi će moći da se povežu na internet uz pomoć antene koja će se nalaziti na svakom objektu.

S.J.

Koliko dugo traje izdavanje građevinske dozvole za mini hidroelektranu?

EP: Članom 136. Stav 3. aktuelnog Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje u roku od 8 dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Preporučujemo da pročitate tekst „Kako do građevinske dozvole za izgradnju male hidroelektrane“.

Čišćenje rečnog rukavca na Adi Huji

Čišćenje rečnog rukavca na Adi HujiEvropska asocijacija za informisanje o lokalnom razvoju (The European Association for Information on Local Development – AEIDL) proglasila je prošle nedelje projekat „Supernatural park – od deponije do parka“ za jedan od 25 najboljih u Evropi.
Ovaj projekat započet je 2011. godine na inicijativu pokreta „Supernatural“, a uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, opštine Palilula, Republičke direkcije za vode, Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav i mnogih domaćih i svetskih kompanija.

Od nekadašnje deponije šuta na Adi Huji formiran je centar za očuvanje životne sredine, obrazovanje i kulturu.

Glavni cilj ovog projekta je revitalizacija ekosistema Ade Huje kroz čišćenje rečnog rukavca.

S.J.

Energetski efikasan pogon mlekare „Ekomlek“ iz Kaonika

Mlekara „Ekomlek“ iz Kaonika pored Kruševca krajem 2012. godine otvorila je svoj novi energetski efikasan pogon, tj. postrojenje na biogas iz biološkog otpada nastalog u procesu prerade mleka.

Pored toga, izgrađena je energetski efikasna zgrada i kotlarnica, primenjene su toplotne pumpe za korišćenje otpadne toplote koja omogućava da se celokupna energija iz rashladnih sistema koristi za pokriće potreba u toplotnoj energiji, dok se leti za hlađenje prostorija koristi podzemna voda.

Ovo mere energetske efikasnosti omogućile su uštedu oko 60 odsto energije po toni mleka u odnosu na stari pogon.
Mlekara „Ekomlek“ početkom 2012. godine dobila je nagradu „ProCredit“ banke „Lider u unapređenju energetske efikasnosti“ za početak realizacije projekta energetski efikasnog pogona.

S.J.

Mihajlović pozvala škole da konkurišu za sredstva za povećanje energetske efikasnosti

Foto: MERZ

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa Zorana Mihajlović posetila je juče gimnaziju u Bečeju u kojoj je povećana energetska efikasnost zahvljujući Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine i opštini Bečej. Tačnije, ovo ministarstvo i opština Bečej uložili su 16,5 miliona dinara u zamenu vrata i prozora u ovoj gimnaziji čime je ostvarena ušteda toplotne energije od oko 20 odsto.
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine uložilo je 90 odsto potrebnih sredstava, dok je opština Bečej učestvovala sa 10 odsto, podsetio je predsednik opštine Bečej gospodin Vuk Radojević koji se ovom prilikom i zahvalio ministarstvu.

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa Zorana Mihajlović rekla je da je potrebno povećati energetsku efikasnost u brojnim školama širom Srbije, a ovom prilikom je pozvala škole i lokalne samouprave da se prijave na konkurs Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine za dodelu sredstava za povećanje energetske efikasnosti iz Fonda za unapređenje energetske efikasnosti.
Podsetimo, 1. februara ove godine ovo ministarstvo je objavilo prvi Javni poziv za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2014. godini u jedinicama lokalne samouprave, i sada se očekuje odluka o izboru projekata oko 100 lokalnih samouprava koje su već konkurisale.

S.J.

Sutra počinje Međunarodni sajam energetike u Mađarskoj

Međunarodni sajam energetike „RENEXPO® CENTRAL EUROPE“, koji pokriva ceo sektor obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, održaće se u Budimpešti 12. i 13. marta 2014. godine osmi put po redu.

Sajam je prevashodno fokusiran na perspektivu evropskih tržišta u sektoru obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, a pogotovo centralne Evrope. Glavne teme na ovom međunarodnom sajmu biće održiva i decentralizovana proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, upravljanje energijom, distribucija i snabdevanje, kao i inteligentna i energetski efikasna primena energije.

Sajmu će prisustvovati ključni ljudi iz oblasti industrije, inženjerstva, energetike, trgovine, snabdevanja energijom. Samo prošle godine na sajmu je bilo 79 izlagača i preko 2600 posetilaca.

Prateći program sajma je posvećen izložbama iz oblasti geotermalne energije, biomase, solarnih parkova, održivog transporta i energetske efikasnosti.

S.J.

1...1,6431,6441,645...1,671Page 1,644 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs