Home Blog Page 1625

OMV razvija projekte tehnologije vodonika

omv

OMV ulaže 20 miliona evra u razvoj tehnologije goriva budućnosti – vodonika. Istraživanja novih tehnologija alternativnih goriva OMV je započeo jer očekuje da će u narednom periodu vodonik postati značajna alternativa u automobilskoj industriji.

Danas već postoji infrastruktura potrebna za vožnju automobila sa ovim tipom alternativnog goriva. Benzinska stanica sa vodonikom postoji u Beču od 2012. godine a u okolini Inzbruka radi se na otvaranju još jedne stanice sa vodonikom.

Nemačka inicijativa “H2 Mobility Initiative” čiji je OMV partner, planira otvaranje 400 javnih stanica sa vodonikom do 2023. godine.

100.000 tona vodonika godišnje iz prirodnog gasa proizvodi rafinerija u Švehatu. Korišćenjem vozila na gorivne ćelije se emisija ugljen-dioksida umanjuje za 50 procenata i kada se vodonik dobija iz fosilnih goriva.

Naučni projekat “Power to Gas” u okviru koga OMV radi na razvoju projekata primene električne energije koja se dobija iz obnovljivih izvora u svojim postrojenjima vrši transformaciju energije u vodonik (Wind2Hydrogen) putem elektrolize. Skladištenje i transport struje u obliku vodonika je jednostavnije što predstavlja prednost ovog postupka.

Istraživanja u oblasti proizvodnje vodonika korišćenjem vode i sunčeve svetlosti se sprovode u saradnji sa stručnjacima Laboratorije “Christian Doppler Laboratory” Univerziteta u Kembridžu.


izvor:ekapija

Gradnja solarne elektrane u Sajanu na kraju prve faze

Nakon dve godine od zamisli, prva faza izgradnje solarne elektrane u Sajanu kod Kikinde na samom je kraju. Ovo je druga solarna elektrana u Vojvodini a četvrta u Srbiji. U prvoj fazi izgradnje planira se korišćenje 50% instalisanog kapaciteta. Probni rad, nakon što se dobije upotrebna dozvola predviđa se za polovinu avgusta.

014

Investiciju u vrednosti od oko milion evra realizuje kompanija “NicKo” iz Beograda. Solarna elektrana ima status privremenog povlašćenog proizvođača, instalisane snage 986 KW, a u prvoj fazi, tokom ovog leta, proizvodiće 536 KW. Za glavnog izvođača nakon tendera izabrana je firma “Elektrotehnika – Južna Bačka” iz Novog Sada.

Lokacijsko zemljište otkupljeno je od privatnih lica i prostire se na površini od pet hektara. Idejni i glavni projekat bili su povereni timu eksperata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Investitor se tokom ovog projekta potpuno oslonio na domaću industriju. Uvezeni su samo paneli iz Kine, invertori iz Nemačke i energetika iz Italije. Priključivanje solarne elektrane distributivnom sistemu Elektrovojvodine namirivaće strujom u kontinuitetu oko 1.000 kućnih s brojila..

U Srbiji solarne elektrane postoje kod Merdara, u Kladovu i Beočinu. Ukupan kapacitet im je, uključujući i kikindsku elektranu šest megavata..

izvor:novosti

Prva hrvatska geotermalna elektrana u 2015.

Geothermal energy, #10

Prva faza projekta izgradnje geotermalne elektrane švajcarskog investicionog fonda “CloZEd Loop Energy” i njegove hrvatske kompanije “AAT Geothermae” trebala bi biti završena u 2015. godini. Ukupna vrednost investicije je 70 milona evra a projekat sufinansira i Evropska komisija sa 14,7 miliona evra iz programa NER 300 namenjenog za finansiranje inovativne klimatski prihvatljive tehnologije.

Geotermalno postrojenje će biti izgrađeno u Međimurju i proizvodiće električnu i toplotnu energiju.

Elektrana će biti izgrađena u blizini bivše “INA”-e termalne bušotine i u prvoj bi fazi, sledeće godine, trebala da proizvodi 7 MW električne i 24 MW toplotne energije, a u sledećoj fazi, do 2018., čak 17 MW električne i više od 40 MW toplotne energije.

Inovativni koncept zatvorenog kruga jedan je od razloga podrške Evropske komisije ovom projektu. Naime, geotermalna voda će se crpeti sa dubine od oko 1850 metara, zajedno sa metanom i ostalim gasovima i koristiti za proizvodnju energije a oslobođeni ugljen dioksid će se umesto ispuštanja u atmosferu injektirati natrag u bušotinu.

Program NEER finansiraće samo 19 projekata iz cele Evrope, a projekat geotermalne elektrane u Draškovcu jedini je odobreni projekat iz istočne i srednje Evrope.

Projekat izgradnje geotermalne elektrane prošao je opsežni šestomesečni “due dilligence” koji su sproveli stručnjaci iz Evropske investiciione banke.

Hrvatska bi se tako već sledeće godine mogla naći u društvu samo 24 države u svetu koje imaju funkcionalne geotermalne elektrane. Danas su najveći proizvođači električne energije iz geotermalnog izvora Filipini, SAD, Meksiko, Italija, Japan, Novi Zeland i Kostarika.

izvor/slika: jutarnjilist/vibilia

Raspisan konkurs za podsticajna sredstva za reciklere

srbija-grb

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije raspisalo je danas konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2014. za reciklere i proizvođače kesa.

Na konkurs se mogu prijaviti operateri postrojenja za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije, kao i proizvođači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu debljine veće od 20 mikrona, objavljeno je na sajtu Ministarstva.

Podsticajna sredstva biće dodeljena iz budžeta za 2015. godinu.

Konkursom je predviđeno da se za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine dobija 18.390 dinara po toni, a za tretman otpadnih guma radi dobijanja energije 3.606 dinara.

Za ponovno korišćenje i reciklažu otpadnih ulja kao sekundarne sirovine dobijaće se 10 dinara po kilogramu, dok će se za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije dobijati pet dinara po kilogramu, osim za otpadna jestiva ulja.

Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadnih startera, akumulatora, industrijskih baterija i akumulatora predviđeno je 14,5 dinara po kilogramu, dok će se za korišćenje i reciklažu otpadnih prenosnih akumulatora ili startera dobijati 145,5 dinara po kilogramu.

Proizvođači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu, debljine veće od 20 mikrona, dobijaće 6.010 dinara po toni, a za one koje sadrže biorazgradive aditive podsticaj će biti 8.414 dinara po toni.

Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadne električne i elektronske opreme kao sekundarne sirovine, u zavisnosti od tipa uređaja, podsticajna sredstva će iznositi od 13 do 108 dinara po kilogramu.

Prijave za konkurs primaju se do 31. januara 2015. godine.

mpzzs.gov

Projekat energetske efikasnosti u Herceg Novom

2014-30-07-cgo-t-str-xx-v01-z-hn-skola

Projekat na realizaciji energetske efikasnosti u osnovnoj školi “Dašo Pavličić” na Toploj, u Herceg Novom počeo je tokom prošle nedelje.

Izvođač radova, koji će trajati pet meseci, je preduzeće “Roaming” iz Nikšića. Planira se uvođenje hiodro- i termo izolacije krova i fasade, zamena kotla i celokupne stolarije, rekonstrukcija rasvete a delimično će biti urađen i unutrašnji moleraj.

Projekat vredan 850.000 evra finansira Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Ministarstvom prosvete, posredstvom kredita “KfW” banke.

izvor/slika:pobjeda

Siemens dobio ugovor za projekat “ Westermeerwind”

siemens

“Siemens Energy” je dobio nalog za izradu najvećeg holandskog vetroparka “Westermeewind”. Instalisana snaga ovog postrojenja,koje se sastoji od 48 vetroelektrana, je 144 MW.

48 Siemens SWT-3,0-108 vetroturbina biće raspoređene u tri reda u plitkim vodama između 500 i 1100 metara od nasipa. Svaka od direktnih pogonskih vetroturbina će generisati snagu od 3 MW, a sa prečnikom od 108 m rotora obezbeđivaće maksimalnu efikasnost.

Građevinski radovi će početi tokom leta ove godine, a posle toga se očekuju “offshore” aktivnosti na instalaciji tokom 2015. godine. Puštanjem u pogon, koje se očekuje krajem 2015. i početkom 2016. godine,isporučivaće se “zelena energija” za oko 160.000 holandskih domova.

“Westermeewind” je vrlo značajan projekat za Holandiju, pogotovo što je cilj ove države da proizvodi 14% svoje električne energije iz obnovljivih izvora energije do 2020. godine.

izvor: poslovni

“IEL” planira gradnju vetroparka i u Malom Crniću

DSC08936

Francuska kompanija “IEL Energie” planira gradnju vetroparka u Boževcu u opštini Malo Crniće. Ukupna vrednost investicije je 46 miliona evra dok je ukupna instalisana snaga ovog vetroparka 36 MW.

Za izgradnju ovog postrojenja određeno je oko 500 hektara zemljišta, odlukom Skupštine opštine Malo Crniće o izradi detaljnog regulacionog plana, a ugovori sa vlasnicima parcela o dugoročnom zakupu zemljišta su već potpisani.

Izbor lokacije napravljen je na osnovu satelitskih snimaka koji su pokazali pogodne ruže vetrova, uz delimična odstupanja kako bi se izbeglo remećenje staništa zaštićenih vrsta ptica na ovom području. Planira se da izgradnja prvih 12 vetrogeneratora počne u 2015.godini.

Pored vetroparka u Malom Crniću, francuska kompanija “IEL” planira izgradnju i vetroparka Bašaid u Kikindi.

izvor:danas

“Naftna industrija Srbije” pustila u rad kogeneracioni modul u Sečnju

Nis

Kompanija NIS je počela radnu eksploataciju kogeneracionog uređaja montiranog na utovarnoj stanici „Boka“ (opština Sečanj).

Ovaj projekat je sledeća faza realizacije programa proširenja kogeneracionih kapaciteta, čiji je cilj povećanje efikasnosti rada NIS-a i iskorišćenja gasnih resursa kompanije.Modul koji je ugrađen na utovarnoj stanici „Boka“ ima kapacitet 350 kW, i može da proizvodi do 2,66 miliona KWh električne energije godišnje. Isporučilac opreme je nemačka kompanija MWM.

Primena kogeneracionih modula koji prerađuju kaptažni naftni gas u električnu i toplotnu energiju omogućiće kompaniji ne samo da smanji troškove nabavke energenata za potrebe objekata infrastrukture, već će NIS-u dati i mogućnost da poveća prisustvo na energetskom tržištu Srbije.

Osim toga, primena kogeneracije smanjiće ekološko opterećenje na životnu sredinu zbog prestanka spaljivanja kaptažnog gasa na baklji.
Električna energija proizvedena na utovarnoj stanici „Boka“ isporučivaće se u odgovarajuće distributivne mreže Srbije, dok će se toplotna energija koristiti za potrebe same stanice. Očekuje se da će do kraja ove godine na objektima NIS biti izgrađeno 10 kogeneracionih modula.

izvor-slika: NIS(Saopštenja)

Spremnost Nemačke da pomogne Srbiji u zaštiti životne sredine

vlada

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije gospođa Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je juče da će Srbija u naredne tri godine u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) i uz podršku nemačkih partnera realizovati projekat za razvoj održivog tržišta energije biomase u našoj zemlji, vredan 8 miliona evra.

Gospođa Bogosavljević-Bošković je nakon sastanka sa ministrom životne sredine, klime i energetike nemačke pokrajine Baden Virtemberg Francom Unterštelerom rekla da je i ova poseta dokaz spremnosti Nemačke i njenih institucija da pomognu Srbiji u oblasti zaštitne životne sredine, a jedna od tih institucija je i GIZ, kojem se zahvalila na do sada pruženoj finansijskoj i stručnoj podršci.

Ona je podsetila da su sa GIZ-om u prethodnom periodu realizovani brojni projekti, među kojima i onaj za upravljanje otpadnim vodama i otpadom.

Prva faza projekta je završena, odnosi se na detaljnu analizu stanja u pet velikih opština, a u drugoj fazi razviće se ekonomski isplativa rešenja koja su primenjiva u Srbiji, dodala je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine je navela da su dve delegacije razgovarale i o mogućnostima za unapređenje dosadašnje saradnje i o budućim pravcima saradnje u oblasti zaštite životne sredine, ali i poljoprivrede i vodoprivrede i drugih oblasti koje pokriva resorno ministarstvo.

Gospodin Unteršteler je istakao da to što je Srbija od početka ove godine zvanično kandidat za ulazak u Evropsku uniju, znači da se mora približiti standardima Evropske unije u oblasti životne sredine.

Оn je dodao da je nemačka delegacija na današnjem sastanku inicirala par oblasti u kojima želi da intezivira saradnju sa Srbijom, kao i da će 9. septembra u Štutgartu biti održan naredni susret.

Sagovornici su se složili da su prioritetne oblasti saradnje – poljoprivreda, vodoprivreda, zaštita životne sredine, klimatske promene, zaštita prirode, obnovljivi izvori energije i ruralni razvoj.

Takođe, dve strane su se složile i da je neophodno unaprediti institucionalnu saradnju u obnovi područja pogođenih elementarnim nepogodama.

Izvor-slika: Vlada RS (Saopštenja)

Druga solarna elektrana za “Solaris Energy”

potpisivanje

Saopštenje ProCredit Bank od 31.07.2014. godine

Preduzeće “Solaris Energy” iz Kladova, uz finansijsku podršku i partnerstvo sa ProCredit bankom, nastavlja sa izgradnjom i druge solarne elektrane u opštini Kladovo, čiji će kapacitet biti 999 kilovata (kW) i u koju će biti uloženo više od milion evra.

Prva faza solarne elektrane se nakon 6 meseci rada pokazala kao isplativ projekat ulaganja u obnovljive izvore energije, pa je nastavak gradnje druge solarne elektrane iste snage bio investiciono opravdan. Realizovan je zahvaljujući specijalnoj kreditnoj liniji ProCredit banke sa bespovratnim podsticajem od 15 odsto od vrednosti dobijenog kredita, i uz podršku Nemačke razvojne banke KfW i Evropske komisije.

– Proizvodnja električne energije u našoj prvoj solarnoj elektrani u Kladovu se odvijala prema predviđenom planu i pored toga što je broj sunčanih dana bio ispod proseka u tekućoj godini. Prihod od prodaje električne energije je bio dovoljan da se servisiraju sve obaveze banci kao i svi operativni troškovi i troškovi održavanja. Kao i do sada, ProCredit banka nam je, uz stručnost na polju ulaganja u obnovljive izvore energije, pružila podršku kao partner u novoj fazi projekta na istoj lokaciji – istakao je Miloš Kostić, direktor preduzeća „Solaris Energy“.

Prema njegovim rečima, početak gradnje druge solarne elektrane na području Negotinske krajine će biti u prvim danima avgusta a završetak gradnje i njeno puštanje u rad je planirano za početak oktobra 2014. godine.

Ministar energetike: “Restrikcije ne dolaze u obzir”

antic

Ministar energetike gospodin Aleksandar Antić poručio je da će za zimu biti sigurno obezbeđeno oko 80 odsto od neophodne proizvodnje uglja za termoelektrane u Srbiji. Gospodin Antić je naglasio da država razmatra sve moguće opcije, od uvoza struje do uvoza uglja, “ali da restrikcije struje ne dolaze u obzir”. Posle obilaska Termolektrane (TE) Kostolac i površinskog kopa “Drmno”, gospodin Antić je naglasio da je elektroenergetski sistem Srbije stabilan, i pored obilnih padavina koje su ugrozile rad nekih energetskih postrojenja.

“Želim da uverim javnost da ljudi koji vode ovu kompaniju zajedno sa radnicima, čine sve da se ovaj sistem drži pod kontrolom i uveravam vas da je u potpunosti pod kontrolom”, rekao je gospodin Antić novinarima posle razgovora sa direktorom TE Kostolac Draganom Jovanovićem, koji ga je upoznao sa stanjem u tom Privrednom društvu.

Prema njegovim rečima, zaposleni iz Elektroprivrede Srbije i Elektromreži Srbije čine neverovatne napore i čine male podvige da bi se sistem snabedvanja električnom energijom držao pod kontrolom. Gospodin Antić je rekao da će posle nesvakidašnje katastrofe u Kostolcu, u toku dana biti ponovo uspostavljena proizvodnja struje u TE Kostolac, u oba bloka ukupne instalisane snage od 550 megavata.

Ministar energetike je naglasio da će posle prestanka padavina biti ponovo uspostavljena proizvodnja uglja na površinskom kopu “Drmno”, u punom kapacitetu koji je potreban za blokove A2 i B2.

“Nećemo koristiti ugalj sa deponija, jer ga čuvamo za zimu, već ćemo uspostaviti njegovu punu proizvodnju, pa će čak nekoliko hiljada tona biti odvoženo na deponije”, objasnio je gospodin Antić i ocenio da kada kiša bude prestala biće potrebno oko petnaestak dana da se izbaci voda iz površinskog kopa “Drmno”.

Govoreći o proizvodnji struje u vreme predstojeće zime, gospodin Antić je naglasio da za ovakvu situaciju sa vremenskim neprilikama Srbija nema iskustva, ali se čini sve da se obezbedi snabdevanje električnom energijom većim delom iz domaćih izvora.

Gospodin Antić je podsetio da su zaposleni u Rudarskom basenu Kolubara u toku samog poplavnog talasa u maju ove godine uspeli da podignu proizvodnju uglja i do danas je ona dostigla nivo od 50.000 tona dnevno, čime se snabedvaju Termoelektrane “Nikola Tesla”.

“Ja očekujem u prvoj polovini avgusta da ćemo uspostaviti proizvodnju sa kopa Veliki Crljeni u punom kapacitetu, znači još 20.000 tona dnevno, što će nas dovesti na oko 70.000 tona uglja dnevno”, naveo je ministar energetike.

To je oko 80 odsto one proizvodnje uglja za termoelektrane koja je potrebna za zimske dane, kazao je gospodin Antić.

Gospodin Antić je najavio da će posle ispumpavanje vode iz kopa “Drmno”, što bi trebalo da traje nekoliko dana, preći na ispumpavanje vode sa kopa Valiki Crljeni, a posle toga sledi evakuacija vode sa površinskog kopa Tamnava na Kolubari.

U toku je međunarodni javni poziv za ispumpavanje vode i mulja sa kopa Tamnava i ta procedura biće završena u toku avgusta, a posle toga nastaće “trka sa vremenom”, rekao je Antić i dodao da je najveća nepoznanica kakve će biti vremenske prilike i zato ne bi želeo da licitira sa rokovima kada će voda iz kopa Tamnava biti izbačena.

Prema njegovim rečima, država Srbija se sprema za sve scenarije, a ako struje ne bude dovoljno iz domaćih izvora, onda će morati da se uvozi i čak se sprema scenario za uvoz uglja.

“Daćemo sve od sebe i apsolutno sam uveren da će energetski sistem biti stabilan i da opcija restrikcije struje ne dolazi u obzir”, poručio je gospodin Aleksandar Antić.

Izvor:rts
slika:dnevno.rs

Obilna kiša ugrožava objekte PD „TE – KO Kostolac“

kostolac

Nevreme sa jakom kišom i elektroenergetskim pražnjenjem, koje je počelo 30. jula u 22 sata ne prestaje nad Kostolcem i okolinom već 10 sati. Ugroženi su svi vitalni objekti Privrednog društva „Termoelektrane i kopova Kostolac“, ali i grada Kostolca i okolnih naselja. Voda posebno ugrožava Kop „Drmno“, na kome je od 23. jula, nakon nervremena, pod vodom zapadni deo ugljenog sistema.

Bujica vode, koja se sliva sa okolnih brda, ugrozila je rad i Termoelektrane „Kostolac A“, tako da je van pogona od jutros blok A2. Velika drama odvija se na Kopu „Drmno“ u borbi sa nevremenom i nije u pitanju samo veće potopljeni deo kopa već se borba vodi sa bujicama koje nose delove etaža uzgrožavajući rudarsku mehanizaciju na svim delovima kopa, a posebno u domenu najniže tačke kopa i ugljenog sistema, zapadnog dela prvog, drugog i trećeg BTO sistema, kao i na odlagalištu. Mehanizacija je gotovo neupotrebljiva u ovom momentu i nemoguće je koristiti puteve u kopu koje je bujica prosekla stvorivši kanjone. Ovakvo nevreme se ne pamti u Kostolcu da je za samo deset dana palo više od 200 litara kiše po kvadratnom metru, a da se nevreme ne smiruje. U ovom momentu vrlo su nezahvalne prognoze jer intenzitet padavina ne jenjava. Ono što je najvažnije, bezbednost ljudi je podignuta na najviši nivo i u svim ugroženim delovima kompanije zaposleni koji su uspeli da se probiju do radnog mesta rade na sanaciji i soprečavaju veće štete. Na snazi je još od 23. jula naredba o vanrednom stanju u PD „TE – KO Kostolac“ i sve navedene mere za rad u teškoj elelmentarnoj nepogodi.

Izvor(slika): Služba za odnose s javnošću PD „TE – KO Kostolac“

Vojvodina dobija prvo javno skladište za agrobiomasu

vojvodina i apatin

Na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine najavljeno je za 1. avgust potpisivanje sporazuma o saradnji Pokrajinskog sekretarijata i opštine Apatin o izgradnji prvog javnog skladišta za agrobiomasu u Apatinu.

Potpisnici sporazuma biće, ispred Pokrajinskog sekretarijata, gospođa Nataša Pavićević Bajić dok će opštinu Apatin predstavljati gospodin Živorad Smiljanić predsednik opštine.
Planirani kapacitet skladišta biće oko 100 hiljada tona i predstavljaće centar skladištenja agrobiomase za ceo Zapadanobački okrug.

Sporazum o saradnji za promociju korišćenja biomase u Vojvodini

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Spalton)

 

Nemačka fondacija “Hajnrih Bol” i Garancijski fond Vojvodine potpisali su juče u Pokrajinskoj Vladi, u Novom Sadu, sporazum o saradnji na projektu kroz koji će biti promovisano korišćenje biomase u poljoprivrednoj proizvodnji u Vojvodini.

Projekat “Promovisanje obnovljivih izvora energije: upotreba biomase od strane farmera u Vojvodini”, kroz studije slučaja, treba da razvije tri modela korišćenja biomase u poljoprivredi, a predviđa i edukaciju poljoprivrednika u ovoj oblasti.

Projekat će biti usmeren na pronalaženje finasijskih instrumenata za korišćenje biomase, a najavljeno je i otvaranje specijalizovane kreditne linije.

Prema rečima direktora Garancijskog fonda Vojvodine, gospodina Gorana Vasića, ciljna grupa projekta biće “poljoprivrednici koji ne zavise toliko od propisa”. “Ukoliko imaju sopstvenu biomasu, mogu je adekvatno iskoristiti za svoje potrebe”, rekao je gospodin Vasić.

“U Vojvodini imamo 10 miliona tona biomase, od koje se deo zaorava, a deo polaže za uzgoj stoke. Ovo je ogroman potencijal, ali naš pravni i ekonomski sistem nije dovoljno prilagođen novostvorenim trendovima” objasnio je gospodin Vasić.

Vasić je takođe rekao da Srbija ima nepovoljan energetski mix, odnosno da se 65% energije stvara iz uglja, uz obrazloženje da je u Evropskoj uniji u toku rasprava o energetskoj tranziciji – prelazak sa uglja I nuklearne energije na obnovljive izvore.

Tokom projekta će biti organizovano 10 info sesija u lokalnim samoupravama u Vojvodini kako bi se poljoprivrednici upoznali sa prednostima korišćenja biomase.

izvor:rtv

Nemačka prva na listi u energetskoj efikasnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (sebastian-herrmann)

 

Na listi 16 najvećih svetskih privreda u oblasti energetske efikasnosti, Nemačka se nalazi na vrhu dok su SAD i Australija pri dnu liste.

Listu određuje 31 različitih parametara među kojima su politika energetske efikasnosti i njena stvarna primena u zgradarstvu, industriji i saobraćaju.

Zbog povećanja efikasnosti u saobraćaju Italija je drugom mestu, dok se Evropska unija kao celina našla na trećem mestu. Kina i Francuska dele četvrto mesto, a na petom mestu se našla Velika Britanija.

Razlog zbog kojeg je Nemačka na prvom mestu prvenstveno se vezuje uz obavezu smanjenja potrošnje energije u stambenim i poslovnim zgradama za 20 odsto do 2020. godine.

Gospodin Filip Akerman, zamenik šefa misije pri nemačkoj ambasadi u Vašingtonu rekao je da je najjeftinija energija ona koju nismo morali ni da proizvedemo.

“Energetska efikasnost je, uz širenje obnovljivih izvora energije, ključna za transformaciju nemačkog energetskog sistema. Svaki kilovatsat električne energije koji ne potrošimo štedi fosilna goriva, mrežu i smanjuje potrebu za izgradnjom elektrana”, rekao je gospodin Akerman.

Analitičarka pri ACEEE i glavna autorka izveštaja gospođa Rejčel Jang zaključila je da postoji snažna ekonomska opravdanost za ambiciozne politike energetske efikasnosti.

“Zemlje koje efikasnije koriste energiju štede resurse u postizanju istih ciljeva, pa na taj način smanjuju troškove, čuvaju vredne prirodne resurse i dobijaju konkurentsku prednost u odnosu na ostale zemlje”, kazala je gospođa Kang.

izvor:B92 foto:rtv

Zelena ideja Eko hostela “Republik“

foto:republik

greenidea3

Zelena ideja eko hostela „Republik“ u Užicu nastala je još 2012.godine a njena realizacija je započela u 2013. godini. Glavni cilj eko hostela je kompletna energetska nezavisnost.

Osnivači Eko hostela su najpre sakupili neupotrebljiv materijal i svojom kreativnošću napravili od njega nameštaj kojim su opremili kompletnu unutrašnjost.

Kreveti, stolovi, klupe i ostali nameštaj napravljeni su od euro paleta koje se koriste kao gorivo. Ormari, stolice i dekorativni elementi nekada su pripadali Jugoslovenskoj vojsci i trebali su biti uništeni, ali ih je ovaj tim entuzijasta restaurirao i dao im upotrebnu vrednost.

Preko solarnih panela, koji su postavljeni na krov, objekat se snabdeva električnom energijom koja se koristi za zagrevanje vode. U kupatilima su postavljene senzorne baterije i štedljivi tuševi da bi se ograničila upotreba vode. Kao rasvetna tela koriste se štedne sijalice.

greenidea4

Hostel ima visoku odgovornost prema životnoj sredini. U hostelu se vrši primarna selekcija otpada koji se zatim odvozi na deponiju „Duboko“ gde se kasnije reciklira i prodaje.

Osoblje hostela upućuje goste na upotrebu zelenih modela transporta: bicikle, šetnje, lokalni busevi, kako bi se smanjla emisija CO2. Znaci upozorenja u hostelu upozoravaju goste da štede energiju i upućuju ih na interesantne činjenice o ljudskom uticaju na životnu sredinu.

Hostel je tek na početku svog puta kompletne nezavisnosti. Očekuje se uvođenje LED osvetljenja, štednih baterija u tuševima, uređaja koji regulišu vreme provedeno u tuš kabinama. Planira se i uvođenje sistema tretmana otpadnih voda i njenog vraćanja u sistem na ponovnu upotrebu.

D.V
izvor-foto:republik

1...1,6241,6251,626...1,670Page 1,625 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs