Održan sastanak o projektu Regionalne deponije „Kalenić“

23.01.2015

U Valjevu je 21. januara 2015. godine održan sastanak o izgradnji regionalne deponije „Kalenić“ na kojem su učestvovali predstavnici 11 opština kolubarskog regiona, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i preduzeća „Eko-Tamnava“.

Načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Radmila Šerović izjavila je da je uz izgradnju deponije potrebno infrastrukturno ojačati ovaj sistem u delu izgradnje postrojenja za korišćenje otpada radi dobijanja energije.

Izgradnjom regionalne deponije „Kalenić“ biće rešen problem otpada za oko 300 hiljada stanovnika, a projekat je značajan sa aspekta ekologije i zdravlja navedeno je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Inače, do sada je izgrađena transfer stanica i reciklažno dvorište za ovu deponiju, a ukupna vrednost ovih projekata iznosi 110 miliona dinara.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Još uvek nije izgrađena nijedna MHE na lokacijama koje su dodeljene javnim pozivom resornog ministarstva

22.01.2015

Predstavnik Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije gospođa Vera Ražnatović izjavila je za „Večernje novosti“ da nijedna mala hidroelektrana nije puštena u rad, iako je prvi javni poziv raspisan još u februaru 2013. godine. Ona je istakla da je za izgradnju MHE bilo zainteresovano čak 174 investitora koji su podneli zahteve za više lokacija. Međutim, na kraju je ostalo oko 40 investitora, ali izgradnja MHE još uvek nije ni počela navodi gospođa Ražnatović.

Urbanista iz Arilja, gospodin Zoran Radojević rekao je za „Večernje novosti“ da je samo za dve lokacije urađen urbanistički projekat, ali da te firme nisu zainteresovane za izgradnju hidroelektrana, već će dozvole prodati drugima.

Član Radne grupe za izgradnju MHE gospodin Miloš Jelisavčić istakao je da ne postoji detaljan plan regulacije terena, već se koriste podaci iz Katastra MHE koji datira iz 1987. godine.

Predsednik opštine Bajina Bašta gospodin Radomir Filipović dodao je i da jedan od problema predstavlja nerešeno imovinsko pitanje, koje najviše i koči izgradnju ovih projekata.

Podsetimo, Ministarstvo energetike je u februaru 2013. godine raspisalo javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija, a u junu iste godine potpisan je Trojni memorandum o razumevanju kojim se odobrava izgradnja 212 MHE. Drugi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 142 lokacije raspisan je 30. decembra 2013. godine. Investitori su nakon potpisivanja Trojnog memoranduma o razumevanju imali rok od šest meseci za ispitivanje mogućnosti realizacije projekta, podnošenje generalnog projekta i zahteva za sve potrebne dozvole resornom ministarstvu.

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, prošle godine uvedena je naknada za „zelenu energiju“ koju plaćaju građani Srbije i koja iznosi 4,4 pare po kWh. Ova naknada se plaća kroz račune za električnu energiju.

Inače, Republika Srbija se obavezala da do 2020. godine ima udeo od 27 odsto energije iz obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije, a ovaj udeo sada iznosi 21,2 odsto.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

HE „Višegrad“ premašila plan proizvodnje električne energije u 2014. godini

22.01.2015

hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (patrik maki)

Direktor Zavisnog preduzeća „Hidroelektrane na Drini“ gospodin Mile Lakić izjavio je da je HE „Višegrad“ u 2014. godini premašila godišnji plan proizvodnje za oko 10 odsto proizvevši 999,986GWh električne energije.

Prema njegovim rečima, tri agregata ove hidroelektrane četiri puta su postigle dnevne rekorde u proizvodnji električne energije. Gospodin Lakić je dodao i da je ovome doprinela sanacija proviranja vode ispod brane HE „Višegrad“.

On je istakao i da je u toku izrada finansijskog izveštaja za 2014. godine, kao i da se očekuje da bruto dobit bude preko 2 miliona evra.

Sandra Jovićević

Pored EPS-a kupce električnom energijom snabdevaju samo još dva operatera

22.01.2015

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Freepik (jannoon028)

Predstavnici Agencije za energetiku Republike Srbije u izjavi za „Dnevnik“ potvrdili su da iako u Srbiji postoji 84 licencirana snabdevača električnom energijom, krajnje kupce snabdevaju samo tri i to EPS, GEN-I i „Vuković“ d.o.o. iz Veternika.

Liberalizacija tržišta električne energije u Republici Srbiji započeta je još pre dve godine. Prva faza liberalizaciije tržišta električne energije koja je obuhvatala potrošače na visokom naponu završena je 31. decembra 2013. godine, a druga faza liberalizacije koja je obuhvatila potrošače na srednjem naponu počela je 1. januara 2014. godine. Treća faza liberalizacije koja obuhvata male potrošače i domaćinstva počela je 1. januara 2015. godine tako da je tržište električne energije u Srbiji sada potpuno liberalizovano.

Čak 97 odsto tržišta električnom energijom snabdeva JP „Elektroprivreda Srbije“ i to zbog nekonkurentne cene električne energije u Srbiji koja je čak 30 odsto niža nego u regionu.

Sandra Jovićević

U februaru počinje izgradnja kolektora u Subotici

22.01.2015

kanalizacija, otpadne vode — Foto-ilustracija: Unsplash (marco-bicca)

Predstavnik JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Subotice gospodin Goran Mijatović u intervjuu za „Dnevnik“ izjavio je da će u narednih 20 dana biti potpisan ugovor za realizaciju projekta izgradnje cevovoda, dok će u februaru početi radovi na izgradnji Kolektora VII, a u aprilu radovi na izgradnji Kolektora II.

Podsetimo, sredinom septembra 2014. godine potpisan je ugovor između građevinskog preduzeća „Graditelj NS“ i JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Subotice za izgradnju dva kolektora i centralnog magistralnog vodovoda.

Ugovorom je predviđeno da radovi na izgradnji Kolektora II, Kolektora VII i Centralnog magistralnog vodovoda u Subotici budu završeni za 23 meseca. Vrednost ovog projekta iznosi nešto više od 5,1 miliona evra, a realizovaće se u tri faze. Izgradnja ova dva kolektora i centralnog vodovoda deo je „Projekta unapređenja vodnih sistema grada Subotice“ koji se finansira uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Sandra Jovićević

Ekološka taksa za solarne panele u Mađarskoj

22.01.2015

solarni paneli, solar — Foto-ilustracija: Freepik (tawatchai07)

Sredinom januara 2015. godine Mađarska je odlučila da uvede taksu na solarne panele čime je njihova cena povećana između 5 do 7 odsto. Mađarska ekološka taksa na solarne panele iznosi 114 forinti, a uvedena je zbog toga što solarni paneli sadrže opasne hemikalije koje mogu ostati u atmosferi do 550 godina.

Ova taksa izazvala je veliko nezadovoljstvo različitih organizacija i opozicije, čak i samog predsednika Mađarske gospodina Janoša Adera koji smatra da je ova odluka pogrešna.

Inače, ova taksa je čak i do 5 puta veća od ekoloških taksi u Evropskoj uniji.

Sandra Jovićević

Srbija će prihvatiti sve sugestije Energetske zajednice kada je reč o restruktuiranju JP „Srbijagas“

22.01.2015

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić izjavio je da će resorno ministarstvo prihvatiti sugestije Sekretarijata Energetske zajednice kada se radi o planu restruktuiranja JP „Srbijagas“.

On je u izjavi za „Tanjug“ potvrdio da je Ministarstvo rudarstva i energetike dobilo zahtev Sekretarijata Energetske zajednice da dostavi dopunske informacije o merama razdvajanja operatera transportnog sistema, kao i da će prihvatiti sve njihove sugestije. Takođe je naglasio da je resorno ministarstvo imalo dobru saradnju sa Energetskom zajednicom i Evropskom unijom i da će se to nastaviti i u budućnosti.

Podsetimo, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice gospodin Dirk Bušle izjavio je da Republika Srbija mora do 12. marta 2015. godine da dostavi novi plan restruktuiranja JP „Srbijagas“ zbog toga što sadašnji nije usklađen sa propisima Evropske unije.

Krajem septembra 2014. godine Ministarski savet Energetske zajednice je na svom zasedanju konstatovala da je Republika Srbija prekršila propise iz oblasti prirodnog gasa. Do kršenja propisa došlo je zbog toga što preduzeća „Srbijagas“ i „Jugorosgas“ nisu razdvojila proizvodnju i snabdevanje prirodnog gasa.

Nakon toga, Vlada Republike Srbije na sednici koja je održana 25. decembra 2014. godine usvojila je polazne osnove za restruktuiranje JP „Srbijagas“.

Restruktuiranje bi trebalo da se sastoji iz dve faze. U prvoj fazi, koja će trajati do juna 2015. godine, očekuje se da će pravno biti rešeno izdvajanje delatnosti transporta i upravljanje transportnim sistemom i distribucija i upravljanje distributivnim sistemom u skladu sa Zakonom o energetici. Osim toga, u planu je i stvaranje holdinga sa zajedničkim službama unutar holdinga kako bi upravljanje postalo efikasnije.

Inače, Republika Srbija imala je obavezu da od 1. jula 2007. godine razdvoji ove delatnosti, a proceduru protiv nje Energetska zajednica započela je u oktobru 2013. godine. Sada je Srbiji dat rok od dva meseca da razdvoji proizvodnju i snabdevanje prirodnog gasa. Ukoliko ne dođe do ispunjenja uslova, biće podneta tužba zbog kršenja Ugovora o Energetskoj zajednici.

Sandra Jovićević

ABB i Solar Impulse se pripremaju za istorijski let oko sveta

22.01.2015

avion — Foto-ilustracija: Unsplash (Ross Parmly)

Solar Impulse, sa sedištem u Švajcarskoj, izjavio je 21. januara 2015. godine da će započeti svoj istorijski let u Abu Dabiju u periodu od kraja februara do početka marta. Tokom 2014. godine, ABB i Solar Impulse su osnovali inovacijski i tehnološki savez sa ciljem podsticanja zajedničke vizije smanjenja potrošnje resursa i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije.

“Solar Impulse će inspirisati nove generacije da prihvate inovacije i tehnologije za rešavanje najvećih izazova na planeti”, rekao je glavni izvršni direktor ABB-a Ulrich Spiesshofer. “ABB će pratiti tim Solar Impulse-a na svakoj milji njegovog putovanja.”

Tri ABB-ova inženjera su se pridružila Solar Impulse timu, te će svojom stručnošću i predanošću doprineti ovoj misiji. Njihov rad uključuje poboljšanje sistema kontrole za operacije na tlu, poboljšanje elektronike za punjenje sistema baterija u avionu i rešavanje prepreka koje će se pojavljivati usput na ruti.

Na planiranoj ruti aviona od 40.000 kilometara, piloti Bertrand Piccard i Andre Borschberg će se menjati na dužnosti kako se avion bude zaustavljao u gradovima, uključujući Muskat, Oman, Varanasi i Ahmedabad u Indiji, Chongqing i Nanjing u Kini, Feniks, Arizona u Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe će se zaustaviti u Evropi i Severnoj Africi.

Među izazovima koji stoje pred misijom pre nego što se ona okonča u Abu Dabiju sredinom 2015. godine, će biti i neprekidan let u trajanju od pet dana i noći iz Kine na Havaje. Avion, koji se napaja preko 17.248 solarnih ćelija, će tokom dana jedriti na visini većoj od Mont Everesta, kako bi u potpunosti napunio svoje baterije da može ostati u vazduhu tokom noći.

ABB-ov entuzijazam na projektu Solar Impulse proizilazi ne samo iz zajedničke vere u inovacije i tehnologiju, nego i iz slogana kompanije: “Energetika i produktivnost za bolji svet”. Duh projekta Solar Impulse odražava težnje ABB-a prema podsticanju operativne efikasnosti, smanjenju potrošnje resursa, omogućavanju održivog transporta i povećanju prodora čiste, obnovljive energije.

Kao drugi najveći svetski isporučilac solarnih invertora i jedan od najvećih isporučilaca za vetroelektrane, ABB je lider u efikasnoj i pouzdanoj integraciji obnovljivih izvora energije u energetske mreže. ABB pomaže u izgradnji sveobuhvatne mreže za brzo punjenje električnih vozila u Evropi i isporučuje ključnu opremu za najveću svetsku mrežu brzih punjača za električne automobile u Kini.

Piccard je izjavio kako ih je doprinos ABB-a sa svojim vodećim tehnologijama, koje omogućuju proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i podstiču energetsku efikasnost, Solar Impulse timu, učvrstio u nameri i trudu da pokažu moć inovacije i čiste tehnologije.

“To je ono što je svetu potrebno”, rekao je Piccard, pionir švajcarskog vazduhoplovstva, koji je bio deo prvog tima koji je obišao zemlju u balonu 1999.godine. “U protivnom ćemo izgubiti sve naše prirodne resurse.”

Od 2010. godine su Piccard, predsednik projekta, i Borschberg, njegov glavni izvršni direktor, zajednički postavili osam međunarodnih vazduhoplovnih rekorda na letovima iznad Europe, Severne Afrike i SAD-a u prototipu aviona sa solarnim napajanjem, uključujući rekord za trajanje, visinu i udaljenost leta.
ABB pozdravlja i deli tu viziju, dok priprema ovog putovanja pobuđuje novo interesovanje za aeronautiku, čistu tehnologiju i obnovljive izvore energije.

Za više informacija o saradnji ABB-a na projektu Solar Impulse posetite http://new.abb.com/betterworld.

Za više informacija o projektu Solar Impulse, posetite www.solarimpulse.com i povežite se preko facebook.com/solarimpulse, twitter.com/solarimpulse i google.com/+solarimpulse.

ABB (www.abb.com) je vodeća svetska kompanija u oblasti energetike i industrijske automatike, koja svojim tehnologijama pomaže korisnicima u efikasnijem korišćenju električne energije, u povećanju industrijske produktivnosti i smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu. Kompanije članice ABB Grupe posluju u oko 100 zemalja i zapošljavaju oko 145 000 ljudi.

Rusija obustavila projekat „Južni tok“ zbog nemogućnosti njegove realizacije

21.01.2015

NOVO nafta , gas , rudarenje — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Premijer Rusije gospodin Dmitrij Medvedev 20. januara 2015. godine održao je sastanak sa ministrom energetike gospodinom Aleksandrom Novakom i direktorom kompanije „Gasprom“ gospodinom Aleksejem Milerom.

Gospodin Medvedev je izjavio da je odluka Rusije o obustavljanju projekta „Južni tok“ pravna, a ne politička ili emotivna. Prema njegovim rečima, s obzirom na to da su svi pokušaji Rusije da započne realizaciju ovog projekta bili bezuspešni, Rusija je oidlučila da ga obustavi i okrene se novim projektima.

Ministar energetike gospodin Aleksandar Novak istakao je da bi evropski partneri trebalo što pre da započnu izgradnju infrastrukture do gasnog čvorišta na grčko-turskoj granici. Podsetio je i da sporazum o tranzitu gasa u Evropsku uniju preko Ukrajine ističe 2019. godine.

Direktor kompanije „Gasprom“ gospodin Aleksej Miler rekao je da je gasovod „Turski tok“ jedinstvena maršruta za buduće isporuke 63 milijarde kubnih metara gasa i obezbediće da se izbegnu rizici koji postoje tokom tranzita gasa preko Ukrajine.

Sandra Jovićević

Kikinda dobila hladnjaču za animalni otpad

21.01.2015

U Kikindi je 20. januara 2015. godine otvorena prva hladnjača za animalni otpad u Republici Srbiji.

Predsednik opštine Kikinda gospodin Pavle Markov izjavio je da je ovo prva hladnjača ove vrste u Srbiji. On je istakao da je ovaj projekat realizovan prekograničnom saradnjom sa mađarskim gradom Mako.

Direktor Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu gospodin Jovan Romakov dodao je da su susedne opštine izrazile želju da njihov animalni otpad bude odlagan u ovu hladnjaču.

Vrednost projekta iznosi 367 hiljada evra. Opština Kikinda obezbedila je 110 hiljada evra, dok je ostatak obezbeđen uz pomoć IPA projekta. Kapacitet hladnjače za animalni otpad iznosi 8,7 tona, a poslovaće u okviru Javne agencije za poljoprivredu i malu privredu.

Sandra Jovićević

foto: kikinda.org.rs

Užice dobilo dozvole za rad gasovodnih stanica

21.01.2015

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospođa Zorana Mihajlović izjavila je da je resorno ministarstvo izdalo potrebne dozvole za rad četiri merno regulacione stanice gasovoda u Užicu.

Ona je istakla da su ove merne stanice deo projekta gasifikacije Užica kako bi se smanjilo aerozagađenje u ovom gradu. Gospođa Mihajlović je dodala da će uskoro biti izdata dozvola i za petu gasnu stanicu u Užicu.

Gradonačelnik Užica gospodin Tihomir Petković naveo je da je gasna infrastruktura izgrađena još 2008. godine i da će puštanjem u rad četiri merno regulacione stanice gasovoda omogućiti da gradska toplana koristi gas u punom kapacitetu. On je dodao i da će uskoro biti smanjena cena priključka za gas, i to sa 980 na 490 evra.

Inače, u Užicu je nedavno puštena u rad četvrta gasna stanica.

Sandra Jovićević

Sa PK „Drmno“ od 1987. godine proizvedeno preko 136 miliona tona uglja

21.01.2015

ugalj - coal — Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Privredno društvo „TE-KO Kostolac“ izdalo je saopštenje u kojem je navedeno da je 14. januara 2015. godine otkopan 500 milioniti kubik zemlje na PK „Drmno“, a do decembra 2014. godine otkopano je preko 136 miliona tona uglja od početka rada Površinskog kopa „Drmno“.

U saopštenju je istaknuto da su 1984. godine počeli radovi na otvaranju PK „Drmno“, a 1987. godine počelo je otkopavanje uglja iz ovog kopa.

Takođe je navedeno da je otvaranje PK „Drmno“ počelo BO sistemom koga su činili bager ERs 710 i odlagač A2Rs-B 7200.

Sandra Jovićević

Sastanak predstavnika Ministarstva poljoprivrede i CADRI misije o klimatskim promenama

21.01.2015

eko — Foto-ilustracija: : Pexels (Arthur Ogleznev)

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović 20. januara 2015. godine sastala se sa Timom za redukciju rizika od katastrofa Ujedinjenih nacija (CADRI misijom) u Srbiji.

Gospođa Stana Božović izjavila je da je Jugoistočna Evropa ugrožena različitim vremenskim nepogodama, a globalne klimatske promene takođe doprinose uništavanju životne sredine. Ona je podsetila da je Republika Srbija donela Nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Na sastanku je razgovarano i o unapređenju saradnje u oblasti zaštite životne sredine, klimatskim promenama, kao i o Poglavlju 27.

Sandra Jovićević

U Leskovcu očišćeno preko sto divljih deponija

20.01.2015

Prošle nedelje u Brestovcu u opštini Leskovac završeno je čišćenje još dve divlje deponije, tako da je sada broj očišćenih deponija u poslednjih godinu dana preko sto.

Načelnik Gradske uprave za zaštitu životne sredine Leskovca gospođa Bobana Stošić izjavila je da će u ovom naselju biti očišćena još jedna divlja deponija. Ona je istakla da će se sa njenim čišćenjem krenuti kada vremenske prilike budu povoljnije s obzirom na to da je deponija velika i da je potrebna dodatna mehanizacija za njeno saniranje.

Podsetimo, u septembru 2013. godine započelo se sa čišćenjem divljih deponija u Leskovcu, a za nešto više od godinu dana očišćeno ih je preko sto. Leskovac je jedan od prvih gradova u Srbiji u kojem je pokrenuta akcija čišćenja divljih deponija ovakvih razmera, ali i jedan od malobrojnih gradova u kojem postoji regionalna sanitarna deponija. Ova deponija u Leskovcu nalazi se u privatnom vlasništvu, a prostire se na oko 80 hektara.

Sandra Jovićević

Divlje deponije veliki problem Beograda

20.01.2015

otpad , deponija — Foto-ilustracija: Freepik (onlyyouqj)

Direktor „Beokom servisa“ gospodin Darko Glavaš izjavio je da u Beogradu godišnje nastane oko 200 novih deponija, i to uglavnom nesavesnim ponašanjem sugrađana. Preman njegovim rečima, tokom 2014. godine uklonjeno je oko 150 hiljada kubika smeća sa divljih deponija, ali veliki problem predstavljaju deponije u neformalnim naseljima gde radnici komunalnog preduzeća ne mogu da priđu.

Najavljeno je da će u martu ove godine početi velika akcija čišćenja divljihg deponija u Beogradu u okviru koje će biti očišćeno i priobalje Save i Dunava.

Inače, prošle godine je počelo i postavljanje video nadzora u blizini divljih deponija, a ove godine će se nastaviti sa tom praksom.

Sandra Jovićević

1...1,5811,5821,583...1,672 Page 1,582 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM