Home Blog Page 1554

Prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji

Prečišćavanje otpadnih voda u SrbijiU Trgovištu je, početkom novembra ove godine, počelo sa radom postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo postrojenje su finansirali Evropska Unija i Vlada Švajcarske, a njegovom puštanju u rad je prisustvovao i menadžer Evropske Unije, Grem Tindal.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda će obezbeđivati pijaću vodu za oko 2500 stanovnika Trgovišta, a nalazi se kod sela Donja Trnica.

Prečišćene otpadne vode će odlaziti u reku Pčinju, čime se neće narušavati kvalitet vode.

Ovo je drugo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u ovom kraju. Prvo takvo postrojenje je izgrađeno pre osam godina u opštini Bujanovac uz pomoć američke nevladine organizacije CHF.

U planu je izgradnja još dva ovakva postrojenja, u Vranju i Vranjskoj banji, što će finansirati nemačka banka KfW sa čak 95% bespovratne finansijske pomoći.

U Leskovcu je krajem oktobra počela izgradnja Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovaj projekat su finansirali Vlada Srbije i Evropska Unija sa 24 miliona evra, a izgradnja će imati tri faze.

U prvoj fazi će biti izgrađeni bazeni, u drugoj će biti formirana linija mulja, dok će u trećoj biti proširena kanalizaciona mreža. Projekat bi trebalo da bude završen do kraja 2015. godine. I u Užicu je u planu izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda.

Bespovratna sredstva od 15 miliona evra za ovaj projekat dale su nemačka banka KfW i Vlada Republike Srbije.

Već je urađen plan regulacije područja, dok je u toku izrada planova cevovoda za ovaj projekat. U Kovilju kod Novog Sada, prošle nedelje je počela izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a posle građevinskih radova će otpočeti nabavka i ugradnja mašina i druge opreme potrebne za realizaciju ovog projekta. Projekat će realizovati firma „NS Graditelj”.

Postoji više načina za prečišćavanje otpadnih voda, a jedan od najčešće korišćenih je biološko prečišćavanje, tj. prečišćavanje pomoću aktivnog mulja. Ovakvo prečišćavanje se primenjuje kada je potrebno odstraniti rastvorene organske materije iz vode što obavljaju mikroorganizmi koji čine jedan od delova aktivnog mulja.

Prečišćena voda se preliva preko bazena, dok mulj ostaje na dnu i odlazi na dalju obradu. Vremenom, zapremina mulja se smanjuje, a ostaci se mogu koristiti za proizvodnju biogoriva.

Solarna elektrana u Severnoj Karolini do kraja godine

solarKompanija „Duke Energy Renewables“ započela je izgradnju 3 solarna postrojenja u Severnoj Karolini ukupne snage 30MW.

Ova holding kompanija, specijalizovana za proizvodnju električne energije, snabdeva strujom približno 7,2 miliona аmeričkih domaćinstava i najveća je u SAD-u.

Najveće od ova tri postrojenja је postrojenje „Dogvud“ koje će biti izgrađeno u okrugu Halifaks i snage je 20MW, dok su druga dva u okruzima „Berti“ i „Pit“ snage od po 5MW.

Greg Volf, predstavnik kompanije, kaže da je ponosan što kompanija svojim prisustvom doprinosi razvoju ovih okruga. U postavljanju PV modula proizvedenih u kompaniji „ReneSola“ participiraće kompanija „SunEnergy1“ koja će ih instalirati do kraja ove godine.

Pre vetroparka Kovin će dobiti 50km puta

pripremni radovi putNa sednici Skupštine grada u Kovinu koja je održana 21. novembra, prihvaćen je okvirni Ugovor o donaciji kompanije „Kontinetal Vind Partners“ (Continental Wind Partners) kojim se ova kompanija obavezala da izgradi seoske puteve u ovoj opštini u dužini od 50 kilometara, pošto su joj neophodni za izgradnju vetroparka na Čibuku.

U okviru ove kompanije osnovana je i kompanija „Kontinental Vind Serbia“ (Continental Wind Serbia) koja se bavi samo izgradnjom vetroparkova, a do sada je sa uspehom realizovala vetroparkove u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Australiji.

Vetropark „Čibuk“ će se graditi u dve faze, a njegova realizacija se planira krajem 2015. godine.

U prvoj fazi, koja bi trebalo da traje do kraja 2014. godine, planirana je izgradnja 57 vetrogeneratora od kojih će svaki imati snagu od 2,5MW.

Efikasniji rad vetrenjača

energija vetraIstraživači Univerziteta „Sirakuza“ Guanan Vang, Basmen El Hadidi, Džejkob Valcak, Mark Gloser i Hiroši Higuči uz podršku Ministarstva energetike SAD-a predstavili su javnosti novu tehnologiju protoka vazduha koja treba da omogući bolji rad velikih vetrenjača i testirali novi inteligentni kontrolni sistem.

Najveći fokus odnosio se na efikasnost krakova koji treba da omogući bolji rad vetrenjača u raznim vremenskim uslovima.

Ovaj sistem funkcioniše na taj način što se grubi podaci o protoku vazduha po površini krakova vetrenjače usnime i što omogućava kasnije pravovremeno pokretanje krakova. Na ovaj način, ne samo da je efikasnost vetrenjača veća, već se i protok vazduha može kontrolisati. Pored toga smanjen je zvuk i vibracija vetrenjača, a inžinjeri još uvek pokušavaju da dostignu veću efikasnost postavljajući krakove vetrenjača pod određenim uglovima i adaptirajući ih na razne vremenske uslove.

Slično tome kompanija „GE“ sredinom oktobra ove godine izbacila je softverski program koji omogućava bolji rad vetrenjača za 5% što će omogućiti povećanje profita za 20% po vetrenjači.

Ovaj program kontrolisaće brzinu u realnom vremenu, obrtni moment, aerodinamiku i krakove, a u isto vreme vršiće i analizu rada vetrenjače.

Takođe jedan od načina unapređenja rada priobalnih vetrenjača jeste i razvoj sistema kompresovanog vazduha za skladištenje viška energije koji će drastično ublažiti napajanje i nejednake zahteve za potrošnjom struje tokom dana. To će učiniti energiju vetra pouzdanijom i predvidljivijom.

„Međunarodni sajam voda“ o značaju prečišćavanja voda

sajam vodaNa petom „Međunarodnom sajmu voda“ koji je održan u Beogradu od 18. do 20. novembra, istaknut je značaj vode kao jednog od najvažnijih prirodnih resursa i ukazano je na važnost njenog prečišćavanja. Sajam je otvorio ministar građevinarstva i urbanizma, gospodin Velimir Ilić, a pokrovitelji su bili Privredna komora Srbije i Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije. Predsednik Privredne komore Srbije, gospodin Željko Sertić, govorio je o stanju voda u Srbiji i tom prilikom naglasio značaj vode, ali je istakao i da su potrebna velika ulaganja u ovaj resurs. On predviđa da bi, u narednim godinama, ulaganja trebalo da budu između 350 i 400 miliona evra godišnje kako bi se dobila potpuno zdrava voda za piće.

Ministar Ilić izjavio je da situacija u Srbiji nije onakva kakva bi trebalo da bude i ukazao je na to da mnogo ljudi u Srbiji nema pijaću vodu, da postoji i preko 30 opština koje još uvek koriste azbestne cevi za vodu, što je nedopustivo. On je istakao i da Srbija nema pogone za prečišćavanje vode, kao i da veliki broj građana koristi kontaminiranu vodu za piće.

Voda je jedan od najvažnijih prirodnih resursa na svetu, a samo oko 2,5% pripada slatkoj vodi, od čega je tek oko 20% pogodno za piće, ali uz prečišćavanje. Neke od zemalja koje imaju najkvalitetniju vodu su Finska, Kanada, Rusija, Japan, Norveška, Švedska… Iako Srbija ima velika prirodna bogatstva vode, neracionalno trošenje ovog resursa, kao i neekološki odnos može dovesti do toga da se u bliskoj budućnosti suočimo sa njenom nestašicom.

Izlivanje crnog luga iz fabrike „Viskoza“ – velika opasnost po životnu sredinu

Izlivanje crnog luga iz fabrike „Viskoza“U Loznici je, iz napuštene fabrike „Viskoza“, u subotu došlo do izlivanja 330 kubnih metara crnog luga.

Pretpostavlja se da je do izlivanja ove opasne materije došlo zbog krađe ventila na rezervoaru gde se čuvala ova materija.

Dalje curenje, koje je zaustavljeno istog dana oko 22 časa, sprečili su pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica.

Kako prenosi Tanjug, predstavnici lokalne samouprave zajedno sa Nenadom Borovčaninom, državnim sekretarom Ministarstva za omladinu i sport, prilikom jučerašnje posete fabrici ukazali su na opasnost širenja crnog luga. Gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović, pozvao je nadležne iz Vlade Srbije da reaguju na ovaj događaj i omoguće uklanjanje izlivenog crnog luga.

Zamenik gradonačelnika Loznice, Jezdimir Vučetić, istakao je da opasnost širenja ove opasne materije putem kiše do reke Drine velika i obavestio javnost da je u toku ispitivanje otpadnih voda, kako bi se videlo da li je i Drina zagađena.

Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva za omladinu i sport, juče je u obraćanju novinarima rekao da se iz ove napuštene fabrike godinama uzimaju dragoceni metali kao što su zlato i platina, ali i druge sekundarne sirovine, što je i dovelo do ove katastrofe.

Dragoslav Dobrić, član gradskog veća za javni sektar i životnu sredinu, istakao je da crni lug vrlo lako može štetno da utiče na zemljište i vode, ali nije u tolikoj meri opasan po čoveka.

Rade Matić, sanitarni ekološki inženjer Mobilne jedinice za brzo reagovanje u vanrednim situacijama i proceni rizika po zdravlje i životnu sredinu, izjavio je da je jedan deo štetne materije došao do kišne kanalizacije, koja bi mogla biti povezana sa gradskim odvodom čime bi se opasnost proširila gradskom kolektorskom mrežom.

Republički inspektori za zaštitu životne sredine juče su utvrdili da je do zagađenja došlo na površini od oko 4 ara oko fabrike, ali i da je zagađena jedna obližnja njiva.

Naloženo je obezbeđivanje zemljišta od daljeg kontaminiranja ovom materijom, ali najavljene su i tužbe protiv odgovornih za ovaj incident.

Danas bi u Loznici trebalo da se sastane i Štab za vanredne situacije, kako bi pokušao da reši ovaj problem.

Rumunija u evropskom vrhu po proizvodnji „čiste“ energije

vetro park rumunijaRumunija je već ispunila zacrtani cilj da do 2020. godine 24% njene ukupne potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora.

Upravo zbog toga Vlada Rumunije mora da smanji subvencije u ovom sektoru, a i s obzirom da cene proizvoda ove zemlje sada više nisu kompetativne sa cenama proizvoda EU, izjavio je predsednik asocijacije „Velikih Industrijskih Energetskih Potrošača“ (ABIEC), Marian Nastase.

Rumunija je za samo 2 godine ispunila svoj cilj tako da će u narednih 7 godina morati da plaća maksimalnu cenu subvencija za obnovljive izvore.

Najveći vetropark u Evropi koji se prostire na površini od 1100 hektara, snage 600MW, u koji je uloženo približno 1,1 milijarda evra, nalazi se upravo u Rumuniji, severno od Konstance.

Ipak proizvodnja energije iz ovog postrojenja čini samo 10% ukupno proivedene „zelene“ energije Rumunije što pozicionira ovu zemlju u sam evropski vrh proizvodnje „čiste“ energije.

Podsećanja radi, EU je propisala obavezu svim svojim članicama da do 2020. godine, 20% ukupne potrošnje energije proizvedu iz obnovljivih izvora, dok se naša zemlja obavezala na 27% udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine, potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici.

Upravo danas u Bukureštu Ministar Energetike Republike Srbije, Zorana Mihajlović, sastala sa Ministrom Energetike Rumunije, Konstantinom Micuom, s ciljem unapređenja međusobne saradnje u oblasti elektroenergetike, nafte i gasa. Govorilo se o značaju projekta izgradnje dvostrukog 400kw dalekovoda između Rešice i Pančeva, gasnoj interkonekciji Mokrin-Arad, naftovodu Pešta-Pančevo, a najavljeni su i razgovori o izgradnji HE „Đerdap 3“, projekta od nacionalnog značaja za Srbiju.

Podsetimo, za izgradnju nove hidroelektrane „Đerdap 3“ zainteresovano je dosta kompanija iz Kine, Rusije i drugih zemalja, a u prvom kvartalu 2014. godine znaće se s kim će Srbija realizovati tako značajan projekat.

U Privrednoj komori Srbije juče predstavljen EMAS sistem

emasNa promotivnom skupu u Privrednoj komori Srbije „EMAS III – Najkredibilniji sistem menadžmenta zaštitom životne sredine – Realnost i za organizacije u Srbiji“ juče je predstavljen EMAS sistem koji kompanijama daje mogućnost da unaprede svoje ekološke performanse i izveštavaju o njima.

EMAS (Eco-Management and Audit Scheme) prvenstveno je namenjen organizacijama koje žele da unaprede svoju ekološku efikasnost i da se promovišu registracijom u EMAS registar.

Za registraciju je potrebno od 6 do 12 meseci, a prednosti su dobijanje EMAS znaka, smanjenje troškova, klasifikacija u elitne kompanije za upravljanje zaštitom životne sredine, kao i potencijalna regulatorna olakšanja. EMAS sistem usaglašen je i sa ISO 14001:2004 standardom koji podrazumeva da se svi negativni uticaji preduzeća na životnu sredinu utvrde i ispitaju, a zatim budu usklađeni sa zakonom.

Sve kompanije koje žele da unaprede svoje ekološke performanse EMAS sistemom, moraju prvo da ispune ISO 14001:2004 standard, a zatim da sačekaju da dokument „Izjava o zaštiti životne sredine“ prihvate EMAS verifikatori, čime će postati jedna od kompanija u kojima se primenjuje EMAS sistem, istaknuto je na skupu.

Iz Ministarstva energetike izjavili su da će izabrati tri kompanije iz Srbije kojima će pomoći da uvedu ovaj sistem.

Predstavljanju EMAS sistema prisustvovalo je više od 30 različitih organizacija i kompanija, dok su organizatori skupa bili Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, delegacija Evropske Unije i Privredna Komora Srbije.

Zamak „Vindzor“ se napaja strujom sa hidroelektrane kraljevskog dvora

zamak vindzorZa razliku od premijera Velike Britanije, Dejvida Kamerona, koji uopšte ne pridaje značaj „zelenoj“ energiji, kraljica Elizabeta II sopstevnim primerom govori kako se može uštedeti na potrošnji energije uz mere zaštite životne sredine.

Kako prenosi britanski „Telegraf“, nedavno postavljena hidroelektrana finansirana od strane kraljevske porodice trenutno proizvodi približno 200kwh struje što je dovoljno snage za snabdevanje zamka „Vindzor“ izjavio je Dejvid Dešambo (David Dechambeau), predsednik kompanije (Southeast Power Engineering) čija je filijala (Romney Hydro Power Company) izvođač radova projekta kraljevskog dvora.

S obzirom na to da se ne troši mnogo struje u večernjim časovima, određena količina energije se vraća u glavnu mrežu. Turbine na brani „Romni“ izgrađene su u decembru 2011. godine, a koštale su 1,5 miliona funti.

Detalji nacrta su poverljivi, ali se smatra da će kraljica uštedeti veliku količinu novca na računima za struju. Ovim projektom će se proizvoditi dovoljno energije za 700 lokalnih domaćinstava na vrhuncu potrošnje, uključujuči i potrošnju struje u dvoru „Vindzor“, odnosno oko 1,4 miliona kwh struje godišnje.

Elektrana trenutno proizvodi dovoljno količine energije za potrebe zamka, ali ipak se ne zna kolike će prosečne potrebe biti tokom godine s obzirom da će se potrošnja povećati u toku zime.

Proizvodnja energenata iz biomase u Bačkom Petrovcu i Kuli

peletPosle Lepenca i Bački Petrovac i Kula imaće fabriku za proizvodnju energenata iz biomase.

Investitori iz Slovačke pokrenuli su fabriku „Biopel“ koja planira proizvodnju peleta iz agrarne biomase čiji izvoz treba da otpočne već u januaru 2014. godine.

Druga fabrika „Anti-terming“ iz Kule, takođe slovačka investicija, bavi se proizvodnjom kotlova na čvrsta goriva i biomasu.

Biomasa je velika šansa Srbije i nacionalni strateški cilj za proizvodnju energenata iz biomase. Potencijal energije iz biomase procenjuje se na 3,405 miliona tona ekvivalenta nafte, a u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije biomasa učestvuje sa 60,3%.

Geotermalna elektrana na Karibima eliminiše potrebu ostrva za naftom

karipsko moreNa ostrvu Nevis u Karipskom moru kompanija NREI (Nevis Renewable Energy International) planira izgradnju geotermalne elektrane. Cilj projekta je da se smanji, a na kraju i potpuno eliminiše potreba ovog ostrva za naftom i elektro generatorom na dizel gorivo.

Iskorišćavanje obnovljivih izvora rezultiraće smanjenjem emisije štetnih gasova i uvod u „zeleniji“ život, izjavio je premijer Hog Mark AG Brentli na konferenciji UN-a o klimatskim  promenama, koja se održala ovog meseca u Varšavi. Međutim to nije jedina prednost ovog projekta.

Imajući u vidu da Nevis trenutno uvozi 4,250,000 galona nafte godišnje, lako se može zaključiti da promenljiva cena nafte više neće toliko uticati na građane ovog ostrva. Izgradnja ovog postrojenja započeće u januaru 2014. Godine, a prostiraće se na površini od 79 hektara.

Smanjen broj energetski ugroženih domaćinstava u Škotskoj – primer dobre energetske uštede

Scottish And Southen EnergyKompanija „Škotska i Južna Energija“ (Scottish And Southern Energy), pored izgrađenog (Headyard Hill) vetroparka u blizini grada Girvan koji ima snagu da energijom snabdeva 50 domaćinstava, izdvojila je 300.000 funti kako bi povećala energetsku efikasnost, nudeći postavljanje besplatne izolacije na kućama.

Projekat je orijentisan ka smanjenju energetske potrošnje i ka smanjenju broja energetski ugroženih domaćinstava. Kako bi lakše pokazali na kom je mestu u kući gubitak energije najveći, geodeti su koristili termalnu kameru; na taj način tačno se moglo videti gde je intervencija najpotrebnija i koja debljina izolacije je najbolje rešenje. Takođe, uzimao se u obzir i uticaj na životnu sredinu kroz proizvodnju emisije štetnih gasova, a na kraju bi domaćinstva dobila stručni izveštaj i nakon toga bi otpočelo postavljanje izolacije.

Ukupno 480 kuća prošlo je kroz proces postavljanja izolacije čime je ušteđeno blizu 2,900,000 kwh struje, što znači da je prosečna potrošnja godišnje po domaćinstvu bila 6,200 kwh. Zahvaljujući ovoj intervenciji emisija štetnih gasova iz ove regije smanjena je za 744 tona ugljendioksida, a broj energetski ugroženih domaćinstava smanjio se za 10 %.

Značaj ekoloških poreza u Evropi

ekoloski poreziEvropskoj uniji, sa izuzetkom Hrvatske, ekološki porezi doneli su u 2011. godini 302.9 milijardi evra što predstavlja 2,4 % bruto domaćeg proizvoda (BDP) i 6,2% prihoda ukupnog poreza i socijalnih doprinosa, na šta ukazuju podaci statističkog ureda Evropskih zajednica (Eurostata).

Iako u te poreze potpadaju porezi na transport, zagađenje i resurse, najveći udeo ipak dolazi od poreza na energiju čiji je udeo 75% ukupnog poreskog prihoda od ekoloških taksi.

Evropska domaćinstva i privreda prilično podjednako dele teret ekološkog poreza dok je situacja nešto drugačija kod poreza na transport gde je odnos domaćinstvo – privreda (68% – 17%). Takođe, značajna je razlika između zemalja u pogledu procenta koji odlazi na ekološku taksu unutar EU gde prednjači Bugarska sa 10,6 % poreza na ekološke takse, a prate je Holandija, Slovenija, Malta i Letonija. Ovaj prihod rastao je između 2001 i 2007. godine sve dok se nije osetila kriza kada je prihod ekoloških taksi počeo da opada. Ipak sa prolaskom ekonomske krize 2010. godine prihod od poreza se vratio rastu, a 2011. godine bio je za 5 milijardi evra veći od dotadašnjeg maksimuma iz 2007.godine.

Prihodi stope ekoloških poreza razlikuju se od zemlje do zemlje, a kako bi se izbegao kontra efekat treba pronaći sredinu u donošenju visine poreza.

Javni konkurs AP Vojvodine za bespovratna sredstva u oblasti hidrotermalnih resursa

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, gospođa Nataša Pavićević Bajić, juče je najavila da je raspisan javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata efektivnijeg korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa.

Konkurs traje do 16. decembra ove godine, a svi zainteresovani sa teritorije Vojvodine mogu konkurisati samo sa jednim projektom.

AP Vojvodina ima u planu da podeli sredstva u iznosu od 38 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije i još 19 miliona dinara za otvaranje novih bušotina, tj. realizaciju projekta.

Ova bespovratna finansijska sredstva mogu se koristiti za sufinansiranje projekata u oblasti hidrotermalnih voda u šta spada proizvodnja električne energije, proizvodnja toplotne energije, korišćenje hidrotermalnih voda za poljoprivredu, industriju ili rekreaciju.

Cilj javnog konkursa je podsticanje korisnika za afirmaciju korišćenja obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti, stvaranje uslova za investiranje u energetiku, ali i očuvanje životne sredine.

Prva zelena zgrada u Srbiji sa BREEAM sertifikatom – dobar primer EKO gradnje, EE, OIE i sistema upravljanja otpadom

breamPrva zelena zgrada u Srbiji „Blu Centar” (Blue Center) koja je dobila BREEAM sertifikat za najviše standarde energetske efikasnosti i minimalan negativan uticaj na okolinu otvorena je u Beogradu, u martu ove godine. Direktor grčke kompanije „Blu Haus Kepital” (Blue House Capital) u Srbiji, gospodin Stefan Lojović, inače i investitor ovog projekta, izjavio je da dobijanje svetski priznatog BREEAM sertifikata svrstava ovu zgradu u 3% objekata u Evropi koji ga poseduju.

Materijali za izolaciju objekta su ekološki, primenjen je sistem kontrolisanog upravljanja otpadom i otpadnim vodama, korišćeni su obnovljivi izvori energije, a svetlo i ventilacija su urađeni po svetskim ekološkim standardima.

Minimalan negativan uticaj na životnu sredinu postignut je sistemom energetske efikasnosti, što doprinosi i smanjenju troškova održavanja.

Ambasador Grčke u Srbiji, gospodin Dimostenis Stoidis, na otvaranju zgrade „Blu Centar” izjavio je da je zadovoljan postojanjem ovakve zgrade u Beogradu, koja pored svog modernog izgleda ima i ekološke performanse.

Iz firme „Blu Haus Kepital” istakli su da žele da ulažu u slične projekte u Srbije i pohvalili su saradnju sa građevinskom kompanijom „Energoprojekt” koja je bila izvođač radova.

BREEAM (Building Research Establishment Environmental Assessment Method) predstavlja protokol koji je moguće primeniti na bilo koji objekat u svetu, a kojim se određuju standardi za najbolju praksu i merilo koje je korišćeno da bi se opisale ekološke, energetske i održive performanse neke građevine.

Vlasnik ovog sertifikata (BREEAM Outstanding) je britanski centar za edukaciju i istraživanje iz oblasti zelene gradnje (SusCon).

Biomasa – ključni energetski izvor Južne Karoline

biomasaNezavisni proizvođač energije „EDF Renewable Energy” i elektro postrojenje „Santi Kuper” sarađuju na projektu proizvodnje biomase iz borovine u okruzima Alendejl i Dorčester u Južnoj Karolini.

Elektrana koja se sastoji od 2 postrojenja, pojedinačne snage 17,8MW, povezana je sa „Santi Kuper” prenosnim sistemom.

„Santi Kuper” je najveći proizvođač energije, najveći zeleni agregat i izvor struje za 2 miliona građana širom Južne Karoline. Gospodin Tristan Grimbert, predsednik kompanije EDF, smatra da je biomasa spremna da postane ključni energetski izvor ove države i da korišćenje drvnog otpada za proizvodnju energije upotpunjuje projekte koje ova kompanija ima u SAD-u. Inače EDF je jedna od najvećih britanskih energetskih kompanija i proizvođača struje. Na njegovu izjavu nadovezala se i predsednica kompanije „Santi Kuper”, gospođa Loni Karter, podsetivši da je ovo postrojenje prvo koje je raznosilo struju građanima proizvedenu iz obnovljivih izvora još pre 12 godina i zahvalila se kompaniji EDF na saradnji.

Okruzi Alendejl i Dorčester uživaju u velikim prostranstvima šume i obiluju drvnim zalihama. Postrojenja biomase na drvo omogućiće i ekonomski razvoj ovih krajeva kroz poslove prevoza i skladištenja drva.

1...1.5531.5541.555...1.558Page 1.554 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs