Home Blog Page 1526

Pokretna solarna kuća projektovana u Australiji

Arhitekta John Andriolo iz „MAG Constructions“ projektovao je solarnu kuću Đirasole (Girasole) u Australiji koja prati sunce. Ova solarna kuća dizajnirana je tako da se pokreće i prati putanju sunca kako bi u potpunosti iskoristila sunčevo zračenje. Stanovnici ove kuće mogu je daljinski pokretati pa je tako moguće da se ona u potpunosti rotira za svega desetak minuta. Zimi je okrenuta ka jugu, a leti ka severu.

Ova solarna kuća poseduje i LED osvetljenje, kao i uređaje sa najvećim standardom energetske efikasnosti, pa solarni sistemi na njenom krovu proizvode više energije nego što je potrebno, a kuća je istovremeno energetski efikasna.

Osim solarnih panela koji se nalaze na krovu kuće i proizvode električnu i toplotnu energiju, pokretna solarna kuća poseduje i „Low-E“ sistem koji reflektuje toplotu kojim se postiže velika ušteda u grejanju i hlađenju i obezbeđuje optimalna temperature.

S.J.

Prototip pametnog suncobrana – održivi dizajn

Prototip pametnog suncobranaDizajneri holandskog studija „Toer“ (Castor Bours, Wouter Widdershoven) osmislili su pametan suncobran „Cumulus Parasol” koji se pri pojavi sunca sam naduvava kao oblak kumulus. Delovi suncobrana su, pored platna i stalka, mali ventilator i mali solarni panel. Prečnik solarnog suncobrana je 2m. Struktura oblaka koji se rastvara u suncobran uopšte nema metalnu strukturu, već samo preko platna ima silikonski premaz što ga čini vodootpornim, a bezmetalna struktura laganim i stabilanim.

Mali solarni panel na vrhu suncobrana se puni sunčevom energijom kojom pokreće rad ventilatora koji u 20 sekundi otvara kompletan suncobran. Pri zalasku sunca suncobran se automatski zatvara.

Postoji i standardna opcija suncobrana, odnosno u njemu integrisan prekidač za manuelno otvaranje i zatvaranje.

Ovaj inovativni solarni suncobran biće predstavljen u Milanu na ovogodišnjoj nedelji dizajna (Milan Design Week) od 8. do 13. aprila.

„Ikea“ u potpunosti energetski nezavisna do 2020.

IkeaŠvedska kompanija „Ikea“ planira da do 2020. godine koristi samo energiju iz obnovljivih izvora i tako postane u potpunosti energetski nezavisna. Prošle godine ova kompanija je kupila vetropark u Irskoj snage 7,65MW koji će godišnje proizvoditi dovoljno energije za snabdevanje dve „Ikeine“ prodavnice u Dablinu i Belfastu.

Takođe, iz ove kompanije su najavili i kupovinu vetroparka u Alberti (Kanada) koji ima 20 vetrogeneratora ukupne snage 46MW i godišnje proizvodi oko 161GWh električne energije što je čak 2 puta više energije nego što je potrebno svim „Ikea“ prodavnicama u Kanadi.

Najavljeno je i postavljanje četvrte solarne elektrane ove kompanije u Majamiju koja će imati 4620 solarnih panela i godišnju proizvodnju električne energije dovoljnu za snabdevanje 169 domaćinstava. To bi smanjilo emisiju ugljen dioksida u atmosferu za 1227 tona godišnje.

Inače, kompanija „Ikea“ već poseduje 157 vetrogeneratora širom sveta, a instalirala je i preko 550 hiljada solarnih panela. U 2013. godini „Ikea“ je iz obnovljivih izvora energije proizvela dovoljno energije da pokrije 37 odsto ukupne potrošnje energenata u svojoj kompaniji.

S.J.

Štedljiva javna rasveta u Vršcu u 2015.

Štedljiva javna rasveta u Vršcu u 2015.Projekat „Zelena svetlost za bezbednost i održivost puteva“ (Green lights for Safety and Sustainability of Roads – GLOSS) biće realizovan u Vršcu uz pomoć IPA programa prekogranične saradnje Rumunije i Srbije koji će finansirati 85% od ukupne vrednosti projekta od 797.067 evra. Partneri u projektu su JP „Varoš“ iz Vršca i rumunska оpština Deta.

Na taj način Vršac će dobiti štedljivu javnu rasvetu od značaja za unapređenje energetske efikasnosti i bezbednosti na putevima.

Tačnije, u opštini Vršac postojeće živine sijalice zameniće se natrijumskim, a u gradu Deta u Rumuniji biće postavljeni stubovi javne rasvete sa solarnim panelima.

Planirano vreme realizacije projekta štedljive javne rasvete je mart 2015. godine.

Pored toga, biće održane i prateće aktivnosti projekta: dve radionice o energetskoj efikasnosti i podela 250 štedljivih sijalica školama.

B.R.

Međunarodna konferencija o otpadu održana na Zlatiboru

otpad vodaMeđunarodna konferencija „Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“ održana je od 1. do 3. aprila na Zlatiboru u hotelu Palisad, u organizaciji Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije i Instituta za hemiju i metalurgiju, a u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, opštinom Čajetina i gradom Užice, a pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičke direkcije za vode.

Glavne teme konferencije bile su otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad. Govorilo se o novim dostignućima u obradi otpada koja se mogu primeniti i u Srbiji.

Cilj ove konferencije je razmena znanja i iskustva u sve tri tematske oblast i primena usvojene regulative i standard koji vode poboljšanju stanja u životnoj sredini.

U pratećem programu konferencije održana je i izložba opreme i instrumentalne tehnike.

B.R.

Solarni laptop na tržištu

solarni lap topKompanija „WeWi Telecommunications Inc.“ sredinom prošle godine predstavila je svoj solarni laptop „Sol“, a nedavno se našao i u prodaji.

Ovaj laptop poseduje četiri solarna panela, a dovoljno je samo dva sata punjenja kako bi radio sledećih osam do deset časova. Solarni paneli se nalaze na zadnjoj strani ekrana poklopca, a sam laptop je napravljen od ojačanih materijala i ima gumenu postavu.

Laptop je namenjen prvenstveno područjima koja nemaju električnu energiju (Afrika), a ideja za ovaj laptop nastala je u Gani gde je osnivač kopanije „WeWi Telecommunications Inc.“ boravio pre nekoliko godina i nije imao mogućnosti za korišćenje svog računara.

Cena osnovne verzije ovog laptopa iznosi oko 260 evra.

S.J.

Srbija na listi prioritetnih zemalja za česke investicije u obnovljive izvore energije

Poslovni forum Srbija-Češka i bilateralni razgovori privrednika dve zemlje organizovani su juče u Privrednoj komori Srbije u okviru zvanične posete češke državne i privredne delegacije Srbiji.

Tom prilikom je češki predsenik gospodin Miloš Zeman izjavio da češke kompanije mogu značajno da doprinesu razvoju Srbije kroz dugoročne investicije i dodao da je Češka novom uvoznom strategijom svrstala Srbiju u 12 prioritenih zemalja za investiranje, a da su dosadašnja češka ulaganja od oko 30 miliona evra dala svoj doprinos kvalitetnijem životu u Srbiji, odnosno da je 28 miliona evra uloženo u Srbiju kroz razvojnu pomoć i donacije Češke.

Državni sekretar ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija gospodin Stevan Nikčević izdvojio je, između ostalog, saradnju ove dve zemlje u energetici, uključujući obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine, kao i da je od obostrane važnosti izgradnja malih hidroelektrana.

Zamenik češkog ministra industrije i trgovine gospodin Vladimir Bertl izrazio je spremnost čeških firmi da srpskim partnerima ponude saradnju, između ostalog, i u oblasti energetike i „čistih“ tehnologija za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije.

Inače, Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti energetike potpisali su 1. aprila ministar energetike Srbije gospođa Zorana Mihajlović i zamenik ministra industrije i trgovine Češke gospodin Vladimir Bartl. Saradnja će se, između ostalog, odnositi na promociju energetske efikasnosti, razvoj obnovljivih izvora energije i izgradnju i rekonstrukciju energetskih objekata.

B.R.
foto: Tanjug

Poboljšanje energetske efikasnosti u preduzećima – tema seminara u RPK Novi Sad

energetska efikasnostSeminar „Poboljšanje energetske efikasnosti u preduzećima – radi i razmišljaj zeleno“ održaće se u Regionalnoj privrednoj komori u Novom Sadu u utorak 8. aprila sa početkom u 10 časova, u organizaciji RPK Novi Sad i Centralno evropske inicijative.

Pored veoma pozitivnih efekata po čovekovu okolinu, energetska efikasnost predstavlja najbrži i najjeftiniji način da se dođe do dodatne količine energije, navodi se u saopštenju Regionalne privredne komore Novi Sad, uz komentar da je brže, jeftinije i bolje uštedeti potrebnu količinu energije nego graditi nova postrojenja za njenu proizvodnju.

Najavljene su i mere kojima se postiže unapređenje rada preduzeća:
– identifikacija tokova energije u preduzećima;
– pronalaženje „problematičnih“ mesta u energetskom proizvodnom lancu;
– adekvatno praćenje potrošnje i uvođenje savremenih sistema energetskog menadžmenta;
– prepoznavanje drugih mera koje ne zahtevaju velike investicije, ali rezultiraju u smanjenju potrošnje energije.

Stav organizatora je da je energetska efikasnost nedovoljno rasprostranjena i prihvaćena koncept usled nedostatka informacija, motivacije i nedovoljnog angažovanja svih učesnika u privrednim aktivnostima.

Svi zainteresovani mogu registrovati besplatno učešće na seminaru slanjem prijave na jlimoni@rpkns.com ili marija.misic@rpkns.com, a tokom seminara će imati priliku da se upoznaju sa ključnim izazovima primene principa energetske efikasnosti, kao i sa primerima dobre prakse EE, dok će ima iskustva iz EU i regiona preneti eminentni stručnjaci kroz svoje naučno-istraživačke radove iz oblasti energetike.

B.R.

Daljinsko grejanje na biomasu u crnogorskom Kolašinu

Daljinsko grejanje na biomasu u crnogorskom KolašinuDaljinski sistem grejanja na biomasu mogao bi da bude realnost u Kolašinu. Tačnije, urađene su analize koje potvrđuju da postoji dovoljno biomase koja se može koristiti za proizvodnju toplotne i električne energije, izjavio je potpredsednik opštine Kolašin gospodin Đorđije Živković i dodao da bi ukupni kapacitet budućeg kogenerativnog postrojenja u početku bio 5MW.

Ova toplifikaciona mreža smanjiće troškove i povećati kvalitet života u Kolašinu, podići nivo komunalnih usluga.

Inače izradu studije izvodljivosti finansirali su evropski partneri preko Investicionog fonda za zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework) sa 300.000 evra, a kompletan projekat, za koji već postoji interesovanje, koštaće oko 5 miliona evra.

B.R.

Radna akcija čišćenja divljih deponija ove subote u Kragujevcu

povratak prirodiUdruženje građana „Povratak prirodi“ iz Kragujevca organizuje ekološke radne akcije čišćenja divljih deponija u Kragujevcu. Prve radne akcije održaće se u subotu 5. aprila 2014. godine sa početkom u 10h na sledećim lokacijama u Kragujevcu: šuma na potezu Šumarice – Male Pčelice – Divostin, šuma na potezu Šumarice – Višnjak – Stanovo, šuma na potezu Male Pčelice – Drača i prostor oko železničke stanice u Kragujevcu.

Predstavnici udruženja pozivaju sve zainteresovane i vredne ljubitelje i zaštitnike prirode da im se pridruže i prijave svoje učešće putem telefona 062302046 i 0653023345, ili svoje prijave pošalju na info@povratakprirodi.org najkasnije do petka. Na isti način mogu donirati materijal, zaštitnu opremu, hranu, obezbediti transport učesnicima ili svoje novčane donacije uplatiti na tekući račun udruženja građana „Povratak prirodi“: 340-11010898-04 kod Erste banke.

„Poslednji je čas. Udružimo se da zajednički stanemo na put svima onima koji uništavaju prirodu, a time i budućnost našim pokolenjima. Priključite nam se da pokažemo da je nas koji čuvamo i volimo prirodu više.“ – stoji u saopštenju udruženja.

„Ugroženost prirode je alarmantna, nebriga prema šumama, rekama i pašnjacima kao izvorima života još veća i nema tih reči koje mogu da oslikaju sramotu ove generacije kada je u pitanju ova tema.“ – izjavio je koordinator akcije gospodin Tomislav Radović. On poziva sve zainteresovane pojedince, organizacije, javna preduzeća, firme, banke da, uz malo truda i samoodgovornosti, daju svoj doprinos učešćem u ekološkim radnim akcijama, obezbeđivanjem pribora i zaštitne opreme za učesnike ili novčanim i sličnim donacijama i dodaje da će svako učiniti veliko delo za prirodu i čovečanstvo ukoliko se pridruži članovima udruženja u čišćenju divljih deponija.

Udruženje građana „Povratak prirodi“ osnovano je radi ostvarivanja ciljeva od zajedničkog, opšteg i javnog interesa u oblasti ekologije, održivog razvoja, zaštite životne sredine i tematskog (ekološkog) pristupa obrazovanju i umetnosti. Ono što ovo udruženje razlikuje od većine postojećih jeste konkretan rad, merljiv doprinos i trajni rezultat na zaštiti prirode.

Članica ovog udruženja gospođa Natalija Nedeljković, koja je osmislila vizuelni identitet udruženja i kao grafički dizajner dala svoj doprinos, priključila se udruženju „Povratak prirodi“ pri samom osnivanju upravo zbog konkretnog rada na zaštiti životne sredine.

„Smatram da samo konkretnim radom na zaštiti prirode možemo delovati na svest zajednice i inicirati i ostvariti promene, odnosno da za to nisu dovoljne samo promocije, radionice i edukacije kakve se obično organizuju.“ – objasnila je gospođa Nedeljković.

Udruženje građana „Povratak prirodi“ je organizator i idejni tvorac ekološke radne ekacije čišćenja divljih deponija u Kragujevcu, a ima podršku JKP „Čistoća“ iz Kragujevca, JP „Srbija Šume“ ŠU Kragujevac i Sekretarijata za građevinsrstvo, urbanizam i zaštitu životne sredine kragujevačke gradske uprave za poslove lokalne samouprave i opšte uprave, Zeleznice Srbije – železnička stanica u Kragujevcu, JP „Parking servis“ iz Kragujevca, udruženja građana poput kragujevačkih „Naš grad“, „Kec“, „Čika Jaza“, beogradskih poput Udruženja učesnika omladinskih radnih akcija u bivšoj Jugoslaviji, Udruženja Kragujevčana u Beogradu, planinarskog društva „Žeželj“ i drugih organizacija i obrazovnih institucija. Ekološku radnu akciju podržava i veliki broj pojedinaca i vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima.

B.R.

Na „Innet forumu“ u Hrvatskoj predstavljeno solarno vozilo

solarno voziloProšle nedelje u Hrvatskoj u Slavonskom brodu održan je „Innet forum“ na kome je između ostalog predstavljeno i solarno vozilo „SOELA“.

Ovo vozilo ima 6 solarnih ploča ukupne snage 540W koje za osam sati mogu potpuno napuniti akumulatore, a sa jednim punjenjem je moguće preći između 100 i 200 kilometara.

Konstrukcija je u potpunosti od aluminijuma; napravljeno je za gradsku vožnju; maksimalna brzina mu je 45 kilometara na sat, a dizajnirano je za dve osobe. Prednost ovog vozila je pre svega velika ušteda koja se postiže njegovim korišćenjem, a zatim i to što uopšte ne zagađuje životnu sredinu i ne pravi buku. Učenici 5 srednjih škola iz Hrvatske učestvovali su u njegovom dizajnu i izradi.

Na forumu je predstavljen i električni automobil, kao i solarna jedra. Inače, ovo je drugi po redu „Innet forum“ u Hrvatskoj, a njegov cilj je promovisanje IT tehnologija i solarne energije.

S.J.

Projekat „Krovovi Beograda“ unapređuje energetsku efikasnost zgrada

krovovi_beogradaNa Svetski dan energetske efikasnosti 5. marta ove godine Javno preduzeće „Gradsko stambeno iz Beograda predstavilo je svoj pilot projekat „Krovovi Beograda“ koji ima za cilj podizanje energetske efikasnosti objekata kroz njihovu sanaciju.

Prvi objekat koji je saniran u okviru ovog projekta je zgrada iz 1936. godine koja se nalazi na Zvezdari, a njena rekonstrukcija trajala je od avgusta do decembra 2012. godine. Predstavnica JP „Gradsko stambeno“ iz Beograda gospođa Kristina Lazarević za Energetski Portal je izjavila da je projektovanje radila firma „3M Projekt“ iz Beograda, dok je izvođač radova „Građevinsko privredno društvo Banković d.o.o.“ iz Crne Trave. Prema njenim rečima, na objektu su izvedeni svi hidro i termoizolacioni radovi, a za izolaciju fasade korišćene su ploče kamene vune i tankoslojni malter koji obezbeđuju visoku energetsku efikasnost. Gospođa Lazarević je istakla da je ova zgrada sanacijom unapređena dva energetska razreda, iz G u E, stanari imaju 27 odsto manje račune za električnu energiju, a zgrada je dobila i energetski pasoš.

Takođe je dodala da stanari zgrade nisu uložili novac u ovaj projekat već su ustupili tavanski prostor investitoru JP „Gradsko stambeno“ koje je njegovom adaptacijom dobilo dva stana, a sredstva dobijena njihovom prodajom biće uložena u saniranje drugih objekata u projektu „Krovovi Beograda“.

S.J.

Nemački bunker iz II svetskog rata postao proizvođač „čiste“ energije

Nemački bunker iz II svetskog rata postao proizvođač „čiste“ energijeBunker iz 1943. godine u Hamburgu u Nemačkoj 2011. godine pretvoren je u proizvođača energije iz obnovljivih izvora. Na krovu ovog bunkera i na njegovoj južnoj fasadi postavljeni su fotonaponski paneli koji zagrevaju oko 2 miliona litara vode koja je smeštena u njegovoj unutrašnjosti. Osim fotonaponskih panela, za zagrevanje ovog rezervoara odakle se obezbeđuje energija za oko hiljadu domaćinstava koristi se i kotao na biomasu.

Bunker proizvodi električnu i toplotnu energiju, a u njegovu obnovu uloženo je oko 27 miliona evra koje je obezbedio Evropski fond za razvoj (European Regional Development Fund-ERDF) i Centar za zaštitu klime u Haburgu (Hamburg Climate Protection Concept).

Energija iz obnovljivih izvora koju ovaj bunker proizvodi godišnje smanjuje emisiju ugljen dioksida u atmosferu za 6600 tona.

S.J.

Izgradnjom vetroparka „Čibuk 1“ srpske građevinske kompanije zaradiće 55 miliona dolara

Mark-Krendal-predsednik-Continental-Wind-PartnersPredsednik kompanije „Continental Wind Partners“ gospodin Mark Crandall izjavio je listu „Danas“ da će izgradnja vetroparkova u Srbiji ojačati njen energetski sektor, povećati „grinfild“ investicije i približiti Srbiju Evropskoj uniji.
On je tom prilikom istakao da će kompanija „Continental Wind Partners“ uložiti oko 450 miliona evra u razvoj vetroparkova u Srbiji snage oko 300MW, i da ima u planu ulaganje u druge projekte obnovljivih izvora energije.

Gospodin Crandall je podsetio i da je vetropark „Čibuk 1“ najveća američko-nemačka investicija u Srbiji, kao i da će kroz ovaj projekat 55 miliona dolara direktno otići srpskim građevinskim kompanijama.

Realizacija druge faze vetroparka „Čibuk“ zavisiće od postavljenog limita za proizvodnju električne energije iz vetroelektrana, koji sada iznosi 500MW, rekao je gospodin Crandall i dodao da je zadovoljan propisanim „feed-in“ tarifama za vetar, kao i saradnjom sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

S.J.
foto: Danas

PREDSTAVLJAMO Geotermalne izvore i potencijal geotermalne energije u Vranjskoj Banji

Vranjska BanjaVranjska Banja poseduje značaj potencijal i raznovrsne prirodne resurse i to zemljišne, poljoprivredne, šumske, vodprivredne, geo-mineralne i turističke, a bolja iskorišćenost postojećih resursa je prioritet u razvoju Vranjske Banje. Jedan od ekonomski najopravdanijih resursa je efikasnija eksploatacija geotermalnih voda.
Vranjska banja je jedna od najstarijih banja Srbije, a njeni topli izvori spadaju među najtoplije banjske izvore toplote odnosno geotermalne vode koje čine ovo banjsko područje jedinstvenim u Srbiji.

S obzirom na ogromne prirodne resurse koje treba iskoristiti, u Vranjskoj Banji je osnovano i funkcioniše JP „Uprava Banje“ čiji je prevashodni zadatak priprema i realizacija programa razvoja Vranjske Banje, stvaranje uslova za realizaciju, izradu i reviziju postojećih planova. Iskorišćavanje geotermalnih voda je jedan od prioriteta u programu JP „Uprava Banje“ kako bi se izvršila potpuna toplifikacija Banje, izgradnja bazena, sportskih terena i ostalih sadržaja koji bi Banju stavili na visoko mesto najelitnijih banja u Srbiji što je svakako i pripada.

I pored velikih mogućnosti, još uvek se malo koristi toplotna energija geotermalnih voda. Zbog neiskorišćenja tople vode u Vranskoj Banji godišnje odlazi u nepovrat količina toplote snage 20M.

 

Nalazišta geotermalne energije Vranjske Banje

Do sada objavljena istraživanja nalazišta geotermalne energije u Vranjskoj Banji dala su veoma dobre rezultate i stvorena je osnova za dalja istraživanja u pogledu definisanja optimalnog geotermalnog potencijala u ovom području i inicirana su korišćenja ovog lokalnog energetskog izvora.
Postojeći termalni izvori u Vranjskoj Banji se javljaju u vidu izvorišta, raspoređenog na relativno malom prostoru od 500 x 200m. Ukupna izdašnost izvorišta iznosi 46-50 l/s, sa prosečnom temperaturom vode od 85 ºC.
Izradom istražne bušotine VG-2 do dubine 770m, dokazan je protočan kapacitet od 60 l/s, sa temperaturom 70-96 ºC. Bušotina je samoizlivna te se prednji kapacitet odnosi na potencijal bez pumpanja. Na dubini od 864-890m bušotine VG-2 se nalazi najproduktivniji interval i iz njega se izliva hipertermalna voda i vodena para, količine 26 l/s i temperature 111 ºC.
Započetim bušenjem na bušotini VG-3 potrebno je odrediti geotermalne uslove i kolektorska svojstva stenskih masa na dubini između 1000 i 1600m. U prvoj fazi se očekuje dobijanje novih 30 l/s hipertermalne vode i vodene pare, sa temperaturom između 120-150 ºC. Konačni kapacitet geotermlanog polja bi mogao da se zaokruži na protok od c-ca 250 l/s sa temperaturama između 70 i 150  ºC, ili u proseku 125 ºC.
Za prosečnu godišnju spoljnu temperaturu od c-ca 12 ºC, prednji kapaciteti imaju sledeće energetske vrednosti:
Prirodna izvorišta:   15,29MW
Bušotina VG-2, prvi horizont:   16,59MW
Bušotina VG-2, drugi horizont:   10,78MW
Bušotina VG-3, prvi horizont:   15,57MW
Ocena konačnog potencijala:   118,26MW

Detaljnijom izradom dubokih bušotina VG-2 i VG-3 dokazan je kapacitet, temperatura i pritisak i to:
Bušotina VG-2 – 1.063m dubine sa 27 l/s, temperatura 111 o/c i pritisak 9 bara;
Bušotina VG-3 – 1.600m dubine sa 21,5 l/s, temperatura 120 o/c i pritisak 11 bara;
Pored dubokih bušotina urađeno je sedam bušotina koje imaju karakter bunara.

 

Mogućnost korišćenja geotermalne energije u Vranjskoj Banji

Prirodni izvori čiji toplotni ekvivalent iznosi oko 60MW omogućavaju realizaciju obimnijih i raznorodnih planova na bazi prirodne toplotne energije. Dosadašnja iskustva pokazuju da se direktim korišćenjem vode iz prirodnih izvora postižu izuzetno pozitivni efekti u staklenicima za proizvodnju povrća kao i rezanog i saksijskog cveća.

Dokazani kapaciteti daju mogućnosti upotrebe geotermalne energije za proizvodnju električne energije u modernim turbinskim postrojenjima. Opravdanost izgradnje energetskih postrojenja za proizvodnju električne energije na račun energije geotermalnih voda leži u ceni dobijene energije.

Toplotna energija iz geotermalnih izvora se uglavnom koristi za zagrevanje objekata zimi, a manjim delom i za tehnološke potrebe privrednih organizacija. Svi potrošači koriste energiju geotermalne vode indirektno preko izmenjivača. Toplotne izmenjivačke stanice su locirane u šahtama neposredno uz trasu ili na trasi toplovodnog kanala ili u blizini izvora. Geotermalna voda se vodi kroz toplovodni kanal gravitaciono do poslednjeg potrošača. S obirom na to da svaka izmenjivačka stanica podhlađuje geotermalnu vodu nizvodno se smanjuje temperatura.

Direktna upotreba geotermalne energije podrazumeva:
-korišćenje u balneološke ciljeve,
-zagrevanje stambenih i ostalih objekata;
-zagrevanje sportskih i rekreativnih bazena;
-korišćenje za zagrevanje u poljoprivredi i industrijskim procesima.

Kod korišćenja geotermalne energije u industrijskim procesima najpovoljniji tehnički i ekonomski efekti mogu se ostvariti u onim slučajevima kada se temperaturski zahtevi procesa podudaraju sa temperaturskim nivoom geotermlane vode.

Zagrevanje stanova i službenih prostorija je jedan od najprivlačnijih načina korišćenja toplotne geotermalne energije što se potvrdilo širokom upotrebom u mnogim zemljama sveta. U najčešćem broju slučajeva zagrevanje prostorija ostvaruje se preko izmenjivača toplote.

U cilju zaštite i očuvanja, kao i očuvanja niova podzemnog rezervoara, sprečavanja spuštanja nivoa zemlje kod veće eksploatacije geotermalnih voda potrebno je predvideti reinjektiranje.

 

Toplificirani objekti geotermalnom vodom u Vranjskoj Banji

U Vranjskoj Banji su toplificirani termalnom vodom sledeći objekti: hotel „Železničar“, „Specijalna bolnica Vranjska Banja“, OŠ „Predrag Devedžić“, „Simpo cveće d.o.o.“, (nekada) akcionarsko društvo „Rasadnici Vranjska Banja“, ambulanta Vranjska Banja, vrtić „Bambi“.

Preostalo su planirani projekti za koje su izrađeni idejni projekti, idejna rešenja, studije:

-Idejni projekat o eksploataciji tople vode u proizvodnoj tehnologiji fabrike „Jumco“;
-Ideno rešenje magistralnog toplovoda Vranjska Banja koje je izradio CIP – Saobraćajni institut, a poseduje ga JP „Uprava Banje“;
-Studija toplifikacije Vranjske Banje koju je uradio SZP „Zavarivač d.o.o.“ Vranje (Dejan Petrović, Gradimir Ilić), glavni projektant Vedran Stojanović i projektant Zorica Milovanović i drugi, a poseduje ga JP „Uprava Banje“.

 

Tekst je nastao u saradnji sa JP „Uprava Banje“ iz Vranjske Banje. Zahvaljujemo se gospođi Marici Jovanović i Mesnoj kancelariji Vranjska Banja na pomoći i podršci.

B.R.

Raspisan tender za izgradnju HE „Vranduk“ na reci Bosni

rekaU Bosni i Hercegovini kod Zenice nedavno su počeli pripremni radovi za izgradnju hidroelektrane „Vranduk“ na reci Bosni. Ova hidroelektrana će imati snagu od oko 20MW, a godišnje će proizvoditi oko 96GWh električne energije. Investitor je „Elektroprivreda Bosne i Hercegovine“ koja će, osim iz sopstvenih sredstava, novac za izgradnju ove hidroelektrane obezbediti i uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) iEvropske investicione banke (EIB). Vrednost ove investicije iznosi oko 65 miliona evra.

„Elektroprivreda Bosne i Hercegovine“ nedavno je raspisala i tender za izgradnju ove hidroelektrane po principu ključ u ruke, a potrebnu dokumentaciju firme mogu dostaviti do 17. aprila 2014. godine nakon čega će „Elektroprivreda BiH“ izabrati najpovoljniju ponudu.

Inače, prema koncesiji za izgradnju ove hidroelektrane „Elektroprivreda BiH“ će opštini Zenica godišnje isplaćivati koncesionu naknadu od 2,43 odsto ukupnog godišnjeg prihoda.

S.J.

1...1.5251.5261.527...1.559Page 1.526 of 1.559

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs