„EPS kao javno preduzeće do leta 2016. godine prelazi u akcionarsko društvo, ravnopravno sa ostalim vodećim energetskim kompanijama u Evropi, kada će i zvanično biti zaokružen proces reorganizacije. Danas sva privredna društva za distribuciju posluju kao jedinstveni Operator distributivnog sistema (ODS) „EPS Distribucija“. Naravno, među kolegama je bilo i onih koji su izražavali, verujem, iskrenu bojazan da jedan tako veliki iskorak nije moguće učiniti u relativno kratkom vremenskom roku, ali su i oni, kao ravnopravni članovi tima, sa ostalim našim stručnjacima i konsultantima doprineli da dođemo do rezultata na koje danas možemo svi podjednako biti ponosni” – kaže u razgovoru za „EPS Energija“ mr Bogdan Laban, direktor ODS-a.

Nakon šest meseci rada vidljivi su prvi rezultati, merljive su uštede, a timski rad, koji je postao imperativ, danas je naša kapitalna prednost. Šta je prioritet ODS-a? Jedan od glavnih prioriteta novoformiranog PD „EPS Distribucija“ jeste smanjenje gubitaka električne energije. Napravljen je plan mera i aktivnosti koji će se u narednom periodu sprovoditi u svim delovima društva. U tim aktivnostima učestvovaće svi zaposleni i to će im biti jedan od najvažnijih zadataka. Masovne kontrole u ograncima koji imaju najveće gubitke već se uveliko sprovode i daju rezultate. Naše poslovanje se zasniva na odgovornosti pred građanima i drugim korisnicima distributivnih usluga, za koje nastojimo da obezbedimo jednak kvalitet i uslove isporuke električne energije na celoj teritoriji Srbije.

Ništa manje važni nisu ni poslovi na kreiranju jedinstvene politike održavanja mreže, planiranju investicija i povećanju pogonske spremnosti. Izdvojio bih i brigu za zaposlene, njihovu bezbednost i zaštitu na radu, kao i poslove na unapređenju životne sredine. U toku su organizacione promene u okviru ODS-a i prelazak dela zaposlenih u JP EPS. Šta je cilj tih promena i imaju li zaposleni koji organizaciono ostaju u ODS-u razloga za brigu?

Uvođenje funkcionalnog upravljanja, odnosno podela na osnovu procesa rada zasniva se na Zakonu o energetici i poslovnim planovima koje je odobrila Vlada Republike Srbije. Naše poslovanje mora slediti evropsku praksu. To znači da su briga o korisnicima, razvoj tržišta, planiranje i upravljanje osnovne delatnosti, a sve ostale postaju podrška Operatoru distributivnog sistema. Sigurnost svakog radnog mesta zavisiće isključivo od kvalitetnog i odgovorno obavljenog posla, zato zaposleni koji su ostali u ODS-u ili oni koji su prešli u EPS nemaju razloga za brigu. Svi oni će i dalje ispunjavati svoje radne obaveze, bez bojazni da će njihove poslove preuzeti druge angažovane firme.

Što se Tehničkog centra EPS-a tiče, u njemu će raditi specijalizovane ekipe, sa dugogodišnjim iskustvom na održavanju trafostanica, kablova, nadzemne i podzemne mreže, koje će bez ikakvih pravnih ili administrativnih poteškoća u svakom trenutku moći da se usmere na područja pogođena kvarom. Proces je zaokružen na najoptimalniji način uz uvažavanje pravila struke i procesa rada.

Kakvi su planovi ODS-a za 2016. godinu?

ODS ima strateško opredeljenje da se na teritoriji Srbije uspostavi jedinstveno upravljanje. Da bi se taj cilj ostvario, formiranje Nacionalnog distributivnog dispečerskog centra započeto je u septembru 2015. godine. Predviđen je jedinstven softver koji će kao jedinica za monitoring biti prepoznat u svim regionalnim dispečerskim centrima. Nacionalni distributivni dispečerski centar kontrolisaće rad nižih centara. U havarijskim situacijama preuzimaće i upravljačku funkciju. Glavni nacionalni distributivni dispečerski centar pravi se u Novom Sadu, a rezervni centar, koji po zakonu mora biti udaljen najmanje 50 kilometara, nalazi se u Beogradu. Planirana realizacija i puštanje sistema u rad predviđena je za april 2016. godine. U planu je i objedinjavanje informativnih centara za prijavu kvarova na nivou ODS-a. Sve to dovešće do poboljšanja upravljanja, bržeg reagovanja u havarijskim situacijama i kvalitetnog i brzog informisanja svih korisnika distributivnih usluga.

Šta sledi na planu investicija?

ODS, kao jedan od najvećih investitora u Republici Srbiji, u 2015. godini izgradio je i rekonstruisao veliki broj elektroenergetskih objekata. U toku je realizacija projekta TS „Blok 32“ i polaganje 110 kV kabla „Beograd 5“ na Novom Beogradu, trafostanice 35/10 kV „Galenika“ i „Ralja“ završene su i puštene u rad. Završena je druga faza izgradnje TS 110/20 kV „Rimski šančevi“ i TS 110/20 „Pećinci“, izgrađene su TS 35/10 kV Petrovac na Mlavi, TS 35/10 kV „Veliko Gradište 3“, TS 35/10 kV „Zlatibor 3“ sa priključnim vodovima. Izgrađeni su 35kV dalekovodi Čačak – Zablaće i Rogačica – Bajina Bašta.
Završeni su radovi na TS 110/35 kV „Doljevac“ u Nišu, a urađena je konekcija na TS 110/35 kV „Mosna“ sa prenosnim sistemom u Nišu. Puštena je u rad TS 110/35 kV „Neresnica“ u Požarevcu i TS 110/35/20 kV „Ljig“.

U narednom periodu iz kredita Svetske banke predviđena je rekonstrukcija pet visokonaponskih TS preuzetih od EMS-a, a to su „Šabac 1“, „Gornji Milanovac“, „Petrovac“, „Aleksinac“ i „Lešnica“. Za narednu godinu u planu je izgradnja i rekonstrukcija TS „Aranđelovac 2“, „Lapovo“, „Dolovo“, „Aleksinac 1“, „Kraljevo 6“ i „Beograd 6“, kao i više desetina TS 35/10 kV i stotina TS 10,20/0,4 kV sa desetinama kilometara dalekovoda.

Vesna Vukajlović
Izvor: EPS Energija