Novi izveštaj Evropskog revizorskog suda (ECA) ukazao je na “neopravdano visoke troškove” podrške ekološkim projektima u poljoprivredi koji se finansiraju iz fondova Evropske unije. Kao ekonomično se pokazalo samo pet od kontrolisanih 28 projekata u Velikoj Britaniji, Italiji, Danskoj i Portugaliji. Iz Suda upozoravaju da je problem verovatno i veći, s obzirom da proističe iz “slabosti članica u upravljanju i kontroli sistema”. Sud je istraživao da li su tzv. neproduktivne investicije dale ekonomičan doprinos održivom korišćenju poljoprivrednog zemljišta. Neproduktivnim investicijama smatraju se one koje ne donose znatan povraćaj poljoprivrednicima ali pozitivno deluju na prirodnu sredinu. Za takve investicije je u periodu 2007-13. utrošeno oko 860 miliona evra javnog novca.

Revizorski sud se koncentrisao na projekte u četiri članice EU na koje je potrošeno 80% ukupne sume. Utvrđeno je da su troškovi uglavnom bili “ili nerazumno visoki ili nedovoljno opravdani”. Izveštaj je pokazao da tri četvrtine nadziranih projekata nije ekonomično, iako je većina doprinela zaštiti zemljišta i biodiverziteta. Član Evropskog revizorskog suda odgovoran za izveštaj Jan Kinšt istakao je da je održivo upravljanje poljoprivrednim zemljištem svakako značajno “ali da finansijska podrška EU mora da ima smisla”. Sud je posebno ukazao na “slabosti” u procesu izbora projekata od strane nacionalnih vlasti. “Članice nisu na odgovarajući način procenile troškove ili su neopravdano prihvatale najskuplje ponude. U nekim slučajevima su projekti bili potpuno finansirani javnim novcem ili su dobili mnogo veću pomoć od one koja je uobičajena za produktivne investicije”, navodi se u izveštaju.

Takođe izveštavanje nacionalnih vlasti za nadzor projekata nije bilo kako treba i često je bilo ograničeno samo na to koliko je novca potrošeno ili broj poseda koji su dobili podršku bez dovoljno podataka o tome šta je zaista postignuto projektom. “Iako se taj vid podrške nastavlja u periodu 2014-20, Evropska komisija i članice još nisu ispravile većinu uočenih slabosti jer nisu uradile dovoljno da ih pravovremeno identifikuju”, upozoravaju revizori.

Članice nisu dobro uradile svoj posao

Komentarišući problem, evroposlanica Ketrin Beder (Catherine Bearder) istakla je da je su širom Evrope ekološke šeme od ključnog značaja za zaštitu prirodnih staništa i biodiverziteta ali da se mora osigurati da budu “vredne novca” koji se u njih ulaže. “Ponovo je stvar u tome da nacionalne vlade nisu dobro uradile svoj posao. Britanska vlada mora da osigura da se šeme za ‘zelene’ farme adekvatno nadziru i donose opipljive koristi našoj prirodnoj sredini”, rekla je ta evroposlanica. I portparol Komisije za poljoprivredu Danijel Rosario je na pitanje portala EurActiv.com odgovorio ukazujući da su slabosti koje su utvrdili evropski revizori uglavnom povezane sa upravljanjem projektima na nacionalnom nivou.

Zvaničnici EU inače nastoje da umanje značaj ove šeme za budžet i kažu da su projekti za “zelenije” farme “učestvovali sa 0,6% u budžetu za ruralni razvoj Zajedničke poljoprivredne politike” u periodu 2007-13, odnosno sa 614 miliona evra. Rosario je rekao i da je za ubuduće Komisija preduzela mere da članicama ponudi bolje smernice za sprovođenje programa ruralnog razvoja (RDP) za period 2014-20. “Komisija je ojačala odredbe i smernice koje se odnose na opravdanost troškova i dala obimne smernice o podobnosti i izboru (projekata)”, kazao je Rosario. Međutim, “treba naći balans”, dodao je on upozoravajući na mogućnost prebacivanja “prevelikog administrativnog opterećenja” i “finansijskih ograničenja” na članice od strane briselske birokratije.

V.V.

Izvor: EurActiv.com