Home Blog Page 1481

Značaj ekoloških poreza u Evropi

ekoloski poreziEvropskoj uniji, sa izuzetkom Hrvatske, ekološki porezi doneli su u 2011. godini 302.9 milijardi evra što predstavlja 2,4 % bruto domaćeg proizvoda (BDP) i 6,2% prihoda ukupnog poreza i socijalnih doprinosa, na šta ukazuju podaci statističkog ureda Evropskih zajednica (Eurostata).

Iako u te poreze potpadaju porezi na transport, zagađenje i resurse, najveći udeo ipak dolazi od poreza na energiju čiji je udeo 75% ukupnog poreskog prihoda od ekoloških taksi.

Evropska domaćinstva i privreda prilično podjednako dele teret ekološkog poreza dok je situacja nešto drugačija kod poreza na transport gde je odnos domaćinstvo – privreda (68% – 17%). Takođe, značajna je razlika između zemalja u pogledu procenta koji odlazi na ekološku taksu unutar EU gde prednjači Bugarska sa 10,6 % poreza na ekološke takse, a prate je Holandija, Slovenija, Malta i Letonija. Ovaj prihod rastao je između 2001 i 2007. godine sve dok se nije osetila kriza kada je prihod ekoloških taksi počeo da opada. Ipak sa prolaskom ekonomske krize 2010. godine prihod od poreza se vratio rastu, a 2011. godine bio je za 5 milijardi evra veći od dotadašnjeg maksimuma iz 2007.godine.

Prihodi stope ekoloških poreza razlikuju se od zemlje do zemlje, a kako bi se izbegao kontra efekat treba pronaći sredinu u donošenju visine poreza.

Javni konkurs AP Vojvodine za bespovratna sredstva u oblasti hidrotermalnih resursa

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, gospođa Nataša Pavićević Bajić, juče je najavila da je raspisan javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata efektivnijeg korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa.

Konkurs traje do 16. decembra ove godine, a svi zainteresovani sa teritorije Vojvodine mogu konkurisati samo sa jednim projektom.

AP Vojvodina ima u planu da podeli sredstva u iznosu od 38 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije i još 19 miliona dinara za otvaranje novih bušotina, tj. realizaciju projekta.

Ova bespovratna finansijska sredstva mogu se koristiti za sufinansiranje projekata u oblasti hidrotermalnih voda u šta spada proizvodnja električne energije, proizvodnja toplotne energije, korišćenje hidrotermalnih voda za poljoprivredu, industriju ili rekreaciju.

Cilj javnog konkursa je podsticanje korisnika za afirmaciju korišćenja obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti, stvaranje uslova za investiranje u energetiku, ali i očuvanje životne sredine.

Prva zelena zgrada u Srbiji sa BREEAM sertifikatom – dobar primer EKO gradnje, EE, OIE i sistema upravljanja otpadom

breamPrva zelena zgrada u Srbiji „Blu Centar” (Blue Center) koja je dobila BREEAM sertifikat za najviše standarde energetske efikasnosti i minimalan negativan uticaj na okolinu otvorena je u Beogradu, u martu ove godine. Direktor grčke kompanije „Blu Haus Kepital” (Blue House Capital) u Srbiji, gospodin Stefan Lojović, inače i investitor ovog projekta, izjavio je da dobijanje svetski priznatog BREEAM sertifikata svrstava ovu zgradu u 3% objekata u Evropi koji ga poseduju.

Materijali za izolaciju objekta su ekološki, primenjen je sistem kontrolisanog upravljanja otpadom i otpadnim vodama, korišćeni su obnovljivi izvori energije, a svetlo i ventilacija su urađeni po svetskim ekološkim standardima.

Minimalan negativan uticaj na životnu sredinu postignut je sistemom energetske efikasnosti, što doprinosi i smanjenju troškova održavanja.

Ambasador Grčke u Srbiji, gospodin Dimostenis Stoidis, na otvaranju zgrade „Blu Centar” izjavio je da je zadovoljan postojanjem ovakve zgrade u Beogradu, koja pored svog modernog izgleda ima i ekološke performanse.

Iz firme „Blu Haus Kepital” istakli su da žele da ulažu u slične projekte u Srbije i pohvalili su saradnju sa građevinskom kompanijom „Energoprojekt” koja je bila izvođač radova.

BREEAM (Building Research Establishment Environmental Assessment Method) predstavlja protokol koji je moguće primeniti na bilo koji objekat u svetu, a kojim se određuju standardi za najbolju praksu i merilo koje je korišćeno da bi se opisale ekološke, energetske i održive performanse neke građevine.

Vlasnik ovog sertifikata (BREEAM Outstanding) je britanski centar za edukaciju i istraživanje iz oblasti zelene gradnje (SusCon).

Biomasa – ključni energetski izvor Južne Karoline

biomasaNezavisni proizvođač energije „EDF Renewable Energy” i elektro postrojenje „Santi Kuper” sarađuju na projektu proizvodnje biomase iz borovine u okruzima Alendejl i Dorčester u Južnoj Karolini.

Elektrana koja se sastoji od 2 postrojenja, pojedinačne snage 17,8MW, povezana je sa „Santi Kuper” prenosnim sistemom.

„Santi Kuper” je najveći proizvođač energije, najveći zeleni agregat i izvor struje za 2 miliona građana širom Južne Karoline. Gospodin Tristan Grimbert, predsednik kompanije EDF, smatra da je biomasa spremna da postane ključni energetski izvor ove države i da korišćenje drvnog otpada za proizvodnju energije upotpunjuje projekte koje ova kompanija ima u SAD-u. Inače EDF je jedna od najvećih britanskih energetskih kompanija i proizvođača struje. Na njegovu izjavu nadovezala se i predsednica kompanije „Santi Kuper”, gospođa Loni Karter, podsetivši da je ovo postrojenje prvo koje je raznosilo struju građanima proizvedenu iz obnovljivih izvora još pre 12 godina i zahvalila se kompaniji EDF na saradnji.

Okruzi Alendejl i Dorčester uživaju u velikim prostranstvima šume i obiluju drvnim zalihama. Postrojenja biomase na drvo omogućiće i ekonomski razvoj ovih krajeva kroz poslove prevoza i skladištenja drva.

Predočene dobre i loše strane Strategije razvoja energetike na današnjoj javnoj raspravi

ministarstvo energetikeJavna rasprava o Nacrtu Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine završena je danas procenama pozitivnih i negativnih uticaja na životnu sredinu. Izveštaj o proceni uticaja ove strategije na životnu sredinu uradio je Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Ono što je istaknuto u ovom izveštaju je da energetika treba više da se oslanja na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, ali je potrebno i da proizvodnja takozvane „zelene“ energije bude bezbedna po okolinu.

Ispitivan je uticaj velikih zagađivača na okolinu, u koje prvenstveno spadaju termoelektrane „Kolubara“ i „Kostolac“ koje se nalaze u basenu lignita Bor, kao i rafinerije nafte, hemijski kombinati i železara. Ocenjeno je da će negativan uticaj na prirodu imati gradnja novih termoelektrana i otvaranje površinskih kopova. Gradnja reverzibilnih hidroelektrana i „Đerdap 3″ i „Bistrica“ bi mogla negativno da utiče na vodotokove, ali i na raznolikost postojećih živih organizama.

Pozitivan uticaj koji donosi ova strategija odnosi se na smanjenje zagađenosti vazduha, vode i zemljišta kao i smanjenje emisije gasova staklene bašte što bi se moglo postići korišćenjem više energije iz obnovljivih izvora.

Potrebno je povećati energetsku efikasnost u zemlji, uvesti čiste tehnologije, ali i realizovati Akcioni plan do 2020. godine, navodi Boško Joksimović, diplomirani prostorni planer i jedan od autora ovog izveštaja.

Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike izjavio je da je ova Strategija već počela da se primenjuje u praksi, pa su u toku razgovori sa potencijalnim investitorima koji su zainteresovani za izgradnju hidroelektrane „Bistrica“.

Potpredsednik Privredne komore Srbije, Raša Ristivojević, naglasio je da se ulaganjem u energetiku doprinosi i razvoju privrede.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine trebalo bi da bude usvojena do kraja ove godine.

Porez na ugljenik u Švedskoj – primer dobre ekološke prakse u razvijenoj zemlji

Porez na ugljenikPorez na ugljenik uveden je u Švedskoj kako bi se podstakli građani da koriste manje fosilnih goriva, a više energije iz obnovljivih izvora.

Ovaj porez stupio je na snagu još 1991. godine, a emisija štetnih gasova u saobraćaju, samo u periodu do 2005. Godine, smanjena je zahvaljujući ovoj meri između 1,5 i 3,2 tona.

Ipak ključne industrije su izuzete iz ovih taksi. Da ovaj porez nije uveden količina ugljendioksida bi danas bila veća za 20%. Građana Švedske danas plaćaju 30 centi više po litru goriva i to nije veliki ekonomski udar na njihov budžet.

Od početka primene ovog poreza ukupna emisija štetnih gasova opala je za 9%, a ekonomski razvoj porastao je za čitavih 48%.

Koristeći ove podsticajne mere Švedska je danas zemlja sa najmanjom emisijom štetnih gasova od 6,7 tona godišnje što je značajno ispod proseka Evropske Unije čiji je prosek 9,3 tona.

Ovakav primer ispratile su Finska, Danska, Norveška i Švajcarska imajući u vidu cilj EU da se do 2020. godine teret poreza prebaci sa rada na energiju i životnu sredinu.

Foto: LeBigZ

Primer dobre prakse podsticaja energetske efikasnosti u Gornjoj Austriji

Jedna od devet pokrajna Austije, Gornja Austrija, postavila je cilj da do 2030. sva električna i toplotna energija budu proizvedene iz obnovljivih izvora.

Da bi se ovaj cilj ispunio neophodno je veliko poboljšanje energetske efikasnosti zbog čega je razvijena strategija 2004. godine da se energetska efikasnost time i efekti EE godišnje povećavaju za 1%. Po toj strategiji pokrajinska energetska agencija „O.Oe.Energiesparverban” razvila je program kreditiranja sa niskom kamatnom stopom, okrenut domaćinstvima.

Agencija daje procenu i izveštaj o mogućoj energetskoj uštedi u građevinarstvu podnetih zahteva za kreditiranje, nakon čega odobrava kredit u visini shodnoj potencijalu energetske efikasnosti.

Ovaj podstrek naišao je na veliki odziv zainteresovanih građana i agencija je za 14 godina odobrila 74000 zahteva za kreditiranje primene energetske efikasnosti u gradnji i rekonstrukciji kuća u periodu od 14 godina. Na ovaj način ušteđeno je u proseku 350 miliona kwh godišnje energije.

Ova praksa je jedan od najboljih načina motivisanja i podizanja svesti ljudi o značaju racionalnog trošenja energenata, time i energetske efikasnosti.

Razvija se tržište energije vetra u Meksiku

vetrenjaceIskorišćavanje snage vetra bi trebalo da nastavi rast u narednim godinama, izjavio je meksički inženjer Agustin Valdivia, tokom nedavno održane svetske konferencije o obnovljivim izvorima energije u Orlandu, SAD.

Upoređujući razvijeno američko tržište sa meksičkim, Valdivia je izjavio da se iskorišćavanje vetra, koje je bilo minimalno 1994. godine, razvilo u toj meri da u 2014. godini očekivani kapacitet energije vetra bude 1560MW ili 3% kapaciteta elektro mreže. Ovaj stepen rasta obećava, imajući u vidu da su se prosečno godišnje u periodu između 2010. i 2013. godine instalirala postrojenja kapaciteta oko 300MW.

Nekoliko lokacija je u opticaju za gradnju vetroelektrana, po rečima Valdivia, uzimajući u obzir vetrove šestog i sedmog stepena koji duvaju najviše u državi Vaksaka, gde je i 90% ukupnih vetroelektrana Meksika izgrađeno. Samo dve kompanije drže oko 65% ukupnog tržišta vetroelektrana Meksika dok „Dženeral Elektrik“, koji je da podsetimo zainteresovan i za izgradnju vetroparka u Srbiji, drži samo 1% tržišta i razmišlja o proširenju poslovanja.

Mogućnost razvoja ovog tržišta mogu se naći i u visokim tarifama koje je elektroprivreda Meksika propisala koje se kreću između 97 i 245 dolara po MWh.

Često se prave i ugovori o „Sopstvenom snabdevanju” (self-supply) kroz korzocijume, načinjeni od strana nezavisnih proizvođača struje poput „Cemex“-a i „Wal-Mart“-a. Ipak neke sličnosti sa SAD-om postoje, s obzirom da se ugovori o otkupu struje potpisuju i na 20 godina.

Izgradnja gasovoda „Južni tok“ počinje 24. novembra

juzni tokMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović najavila je početak radova na gasovodu „Južni tok“ za nedelju, 24. novembar.

Pošto su građevinska i lokacijska dozvola za ovaj projekat već obezbeđene i uručene, kompanija „Saut strim“ (South stream) uplatila je i taksu za energetsku dozvolu u iznosu od 50 miliona dinara što je bio uslov za početak radova. Sa izgradnjom gasovoda će se započeti u Šajkašu kod Novog Sada, a njegova dužina u Srbiji će biti 421 km.

Partneri u izgradnji gasovoda „Južni tok“ su „Srbijagas“ i „Gasprom“, a vrednost ove investicije je oko 1,9 milijardi evra. Početak radova će iz Beograda uživo pratiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, kao i ruski ministar energetike Aleksandar Novak i predsednik Upravnog Odbora „Gasprom“-a Aleksej Miler.

Očekuje se i da će biti potpisana tri sporazuma koja su već ranije najavljena, sporazum o obavljanju delatnosti od opšteg interesa sa kompanijom „Saut strim“, sporazum o transportu, kao i sporazum o kreditu između „Srbijagas“-a i firme „Saut strim“.

Ovaj projekat bi trebalo da bude završen za dve godine, a očekuje se da će njegovom izgradnjom Srbija dobiti bolju energetsku stabilnost, ali i privući nove investitore.

Konferencija „Energija 13“ u Portorožu – slika stanja energetike u regionu

energijaNa konferenciji o energetici (The Energy 13 conference) održanoj 20. i 21. novembra u Portorožu, bilo je reči o porastu potrošnje energije iz obnovljivih izvora, održivo i isplativoj proizvodnji, ali i tome koliko je danas i da li je jugoistočna Evropa pristupačnija za investiranje u energetiku, dok je kao goruća tema pokrenuta priča o gorkim iskustvima investitora kao i neophodnosti razvoja boljih uslova za investiranje.

Gospodin Džerom le Pejdž, ispred federacije EFET (European Federation of Energy Traders), istakao je da postoji mnogo problema sa kojima se suočava tržište energije iz obnovljivih izvora, kao što su nedostatak tržišne saradnje, procenat udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, rizici za investiture. On je takođe istakao da plan EU za podršku obnovljivih izvora energije mora biti racionalizovan, a da zakoni deluje šire od nacionalnog nivoa.

Direktor hvatskog operatora tržišta energije, Ivor Županić, istakao je na konferenciji da je evropska podrška planovima za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora bila zaista izuzetna. Instalisani kapacitet energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj porastao je sa 447MWh, koliko je iznosio 2007. godine, na 361180MWh u 2012. godini, a očekuje se da će ta cifra još rasti do kraja 2013. godine.

I Slovenija je primetila značajan porast proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a kapacitet fotonaponskih ćelija u ovoj zemlji trebalo bi da dostigne 230MW do kraja 2013. godine, zaključuje Karlo Peršolja, direktor „Borzen“-а. On smatra i da treba napraviti razdvojene fondove za finansiranje pojedinačno svakog vida energije iz obnovljivih izvora, ili da bi trebalo rezervisati kvote prema španskom modelu.

Slovenačka kompanija „HSE Group“ koja stoji iza 45% ukupne proizvodnje energije u zemlji i koja proizvodi 7,7twh energije godišnje, smatra da je budućnost u hidroelektranama koje sada činе 92% iskorišćenja svih obnovljivih izvora. U narednih 20 do 30 godina ova kompanija planira dve velike investicije: 10 hidroelektrana u srednjem toku reke Save čija bi vrednost investicija bila oko 1,3 milijardi evra i 5 hiroelektrana u donjem toku reke vrednosti približno 720 miliona evra. Inače „HSE“ je investitor „Šoštanj“ termoelektrane „TEŠ 6“ postrojenja.

Imajući u vidu da Slovenija i Hrvatska imaju oko 37% ukupne površine teritorije zaštićeno od strane ekološke mreže zaštićenih područja na teritoriji Evropske Unije „Natura 2000“, a EU tek 17,5%, razumljivo je da Hrvatska elektroprivreda (HEP) teži samo modernizaciji onih termoelektrana koje su pri kraju radnog veka i ne ulaže u pravljenje novih postrojenja. U narednim godinama Hrvatskoj će biti potrebno između 700 i 800MW kapaciteta novih termalnih postrojenja, 600MW kapaciteta novih hidroelektrana i 450MW kapaciteta iz vetroparkova, izjavio je Perica Jukić, član uprave HEP-a. Međutim iako je jedan od vlasnika Nuklearne elektrane „Kraško“, HEP nije zainteresovan za izgradnju novog postrojenja.

Andrej Ribič iz „Elektro Ljubljane“ naglasio je da je vrlo malo investirano u distributivnu mrežu u poslednjih 10 godina. Sa investicijama od 191 miliona evra, Ribič se plaši da još jedna „TEŠ 6“ neće moći da se izbegne, i nada se boljoj energetskoj politici Slovenačke Vlade. Na pitanje da li to znači da postoji opasnost od restrikcija, Ribič je odgovorio da to još uvek nije slučaj, ali da mora brzo da se deluje, što uključuje završetak mrežnog čvora u južnom delu Ljubljane.

Na ovo izlaganje nadovezao se i član Austrijskog odbora, Verbund Gunter Rabenstajner, zaključivši da će distributivne mreže najverovatnije postati sektor u koji se najviše ulaže u jugoistočnoj Evropi. Iako su se nekada investicije vrlo brzo povlačile iz ovog regiona i napredak se nije ostvarivao, poput slučajeva u Rumuniji i Bugarskoj, Verbund je ipak zadovoljan, naročito saradnjom sa Turskom koja prema njegovim rečima ima pogodnu klimu za investiranje.

Nakon što je na konferenciji diskutovano o investicionim problemima i dat presek trenutne energetske slike regiona, sekretarijat Energetske Zajednice, pod vođstvom Janeza Kopača, usvojio je listu projekata od interesa Energetske Zajednice koja se sastoji od 82 predloga, od kojih je Srbija predložila 30, Bosna i Hercegovina 22, a ukupna vrednost investicija procenjena je na 39 milijardi evra. Ovi projekti, prema njegovim rečima, imaće šanse za implementaciju i uticaće na dalje projekte održive energije u regionu.

Republika Srpska zainteresovana za japanske investitore

Republika SrpskaPredstavnici Ministarstva industrije, energije i rudarstva Republike Srpske na sastanku sa japanskim ambasadorom Hide Yamazaki 13. novembra ove godine, izrazili su želju da privuku japanske kompanije koje su spremne da investiraju u energiju. Tom prilikom, Željko Kovačević, ministar industrije, energije i rudarstva ove zemlje istakao je da je zadovoljan time što su mnoge kompanije iz Japana već pronašle odgovarajuće projekte za investiranje, prenosi novinska agencija Srna.

Prema njegovim rečima, kompanija „Toshiba“ angažovala se na poboljšanju električne mreže u banjalučkom regionu, dok Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) finansira proces desumporizacije u termoelektrani „Ugljevik“.

Kompanija „Sankyo“ ima u planu da otvori pogon za proizvodnju čeličnih opruga za automobile koji bi bio pod nadzorom japanskih stručnjaka, izjavio je ministar Kovačević.

Ambasador Japana u Bosni i Hercegovini rekao je da Republika Srpska ima veliki hidropotencijal, ali je istakao i da je dosadašnja saradnja sa ovom zemljom najbolja preporuka za buduće investiranje njihovih kompanija.

Fabrika peleta u Lepencu počela sa radom

pelet
FOTO:canadianwoodpelletcompany.com

pelet

Predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić, otvorio je juče fabriku „Riz Pelet“ za proizvodnju peleta u Lepencu kod Brusa.

Ova fabrika, čija je gradnja otpočela u maju ove godine, program je Kancelarije za dijasporu Vlade Republike Srbije, a investitori su Goran Radmanovac i Milomir Zdravković, srpski privrednici iz bruskog kraja koji dugo žive i rade u Rusiji.

Vrednost investicije u fabriku koja planira distribuiranje peleta u Nemačku, ali i u druge zemlje Evropske Unije, procenjena je na oko 2,5 miliona evra.

Fabrika ima 2500 kvadrata, otvara oko 50 novih radnih mesta, a planirana godišnja proizvodnja je 60000 kubika peleta. U planu je otvaranje još jedne fabrike peleta u ovom kraju početkom sledeće godine što ne čudi jer Srbija ima veliki potencijal u oblasti iskorišćenja biomase, posebno korišćenja briketa i peleta za proizvodnju električne i toplotne energije.

Prilikom otvaranja fabrike, predsednik Srbije pozvao je sve građane iz dijaspore da ulažu u svoju zemlju kako bi pomogli razvitku privrede.

Foto: canadianwoodpelletcompany.com

Novi oglas za izgradnju minihidroelektrana na rekama Crne Gore

Ministarstvo ekonomije Crne Gore juče je raspisalo i Javni oglas za davanje koncesija za korišćenje vodotoka Kutska i Mojanska reka za izgradnju malih hidroelektrana, nakon što je završen konkurs po javnom oglasu za davanje koncesija za izgradnju malih hidroelektrana.

Nadmetanje za davanje koncesije će biti javno sa ciljem da se izabere najbolja ponuda za izgradnju mini hidroelektrana na ovim tokovima, a obuhvataće projektovanje, izgradnju, korišćenje i održavanje MHE.

Zainteresovani se mogu prijaviti do 23. decembra ove godine i to podnošenjem samo jedne ponude. Na tenderu mogu učestvovati svi koji ispunjavaju uslove Zakona o koncesijama Crne Gore, međutim ponuda mora biti dostavljena na crnogorskom jeziku ili na stranom jeziku sa overenim prevodom na crnogorski. Svako ko želi da učestvuje mora kupiti tendersku dokumentaciju koja košta 500 evra, a prilaže se i bankarska garancija u iznosu od 25 hiljada evra, kao dokaz ozbiljne investicije.

Rangiranje ponuda će se vršiti na osnovu iskustva u upravljanju hidroenergetskim objektima i finansijskom sposobnošću (20 bodova), tehničkog rešenje (30 bodova), instalisane snage MHE (17 bodova), iskustva na domaćem tržištu (16 bodova) i višenamenskih rešenja (14 bodova).

Male hidroelektrane podstiču privredni razvoj Makedonije

Makedonski Ministar ekonomije Valon Saraćini posetio je krajem oktobra opštinu Tearce kako bi se lično uverio u napredak izgradnje malih hidroelektrana kompanije „Sol Hydropower“.

Plan je da kompanija sagradi 3 male hidroelektrane kapaciteta 7,5MW na reci Bistrici, koje bi proizvodile 28GWh struje godišnje; u ove projekte uloženo je 15 miliona evra.

U cilju regionalnog razvoja, Ministar ekonomije je naglasio da su potpisana i četiri ugovora o koncesiji za izgradnju hidroelektrana na reci Odranska, kapaciteta 3,4MW koje bi proizvodile 14GWh struje godišnje.

U realizaciju svih 7 projekata biće uloženo 22 miliona evra, a radove na izgradnji hidroelekrana, koji čine 70% ukupne investicije, izvodiće domaće kompanije što će znatno podići razvoj lokalne ekonomije.

Na teritoriji Makedonije do sada je izgrađeno ukupno 17 malih hidroelektrana, a većina od 15 koje su u izgradnji biće završene do kraja godine ili početkom sledeće godine.

Solarna elektrana Južnoafričke Republike puštena u rad

Solar-farm-RustMo-1Solarna elektrana „Rust Mo 1“ instalisane snage 7MW je pre dva dana povezana na nacionalnu elektro mrežu Južnoafričke Republike, i predstavlja prvi od četiri projekta kompanije „Juwi renewable energies“ koji je realizovan uz podršku programa „Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije“ (Renewable Energy Independent Power Producer Program).

Ovaj program ima za cilj da pomogne razvoj socio-ekonomskog održivog rasta kao i da sprovede u delo proizvodnju 3725MWh energije koja će omogućiti neprekidno napajanje strujom. Južnoafrička Republika ima ogroman potencijal u razvoju proizvodnje održive energije tako da i ne čudi što je cilj proizvodnja 10.000MWh upravo iz obnovljivih izvora.

Površina ove elektrane je 94,650m2, a proizvodiće 12.5miliona kwh struje; pored nje, u planu je i izgradnja još dve elektrane snage po 10,7MW na severu, i još jedne (četvrte) od 5MW na zapadu Južnoafričke Republike.

Prema rečima predstavnika kompanije „Juwi renewable energies“ ovaj poduhvat predstavlja veliki korak napred u „čistu“ budućnost bez emisije štetnih gasova što će dovesti i do rasta ekonomskog razvoja cele države.

FOTO: csmres.co.uk

Solarna kuća u Boljevcima – odličan model energetski efikasne gradnje

Solarna kuća u BoljevcimaMilenko Milinković iz Boljevaca je sam osmislio, projektovao i izgradio svoju ekološku kuću, koja je, za razliku od drugih solarnih zemunica, u obliku staklene polulopte.

Posle tri decenija izučavanja solarne energije, on je došao do zaključka da će u kući u obliku polulopte moći da se iskoristi najviše energije. Staklena polulopta je prečnika 18,5 metara, sa zadnje strane je ukopana u zemlju, dok je sa prednje strane u celosti u staklu. U produžetku kuće je garaža, a sam objekat je izgrađen kao dupla ljuska koja omogućava cirkulaciju vazduha kroz kameni akumulator.

Ogromna dnevna soba je sa bazenom, a bazenska voda služi i za termalnu akumulaciju energije.

Dizajn kuće u obliku polulopte doprinosi uštedi u grejanju od oko 50%, što ima veze i sa toplotnim kapacitetom kuće.

Solarna kuća u Boljevcima

U zimskom periodu potrebno je dogrevanje od oko 700kWh. Toplotna pumpa koristi energiju iz obližnjeg jezera, a napredni sistem klimatizacije obezbeđuje optimalnu temperaturu vazduha u svim prostorijama.

U gradnji je korišćen ferocement, što je smanjilo troškove izgradnje ove eko kuće, ali i planiranu potrošnju energije tokom stanovanja do 50%. Ferocement, koji se inače upotrebljava za izgradnju hala, jeftiniji je od klasičnih materijala za gradnju, a ima i veću moć izolacije što doprinosi smanjenoj potrošnji energije.

Ova solarna kuća nalazi se u samom vrhu energetski efikasnih kuća u svetu.

1...1.4801.4811.482...1.484Page 1.481 of 1.484

Newsletter

Kalendar događaja

februar 07 sreda

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

Više detalja

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs