Sberbank trenutno u Srbiji ima 33 ekspoziture, 611 zaposlenih i blizu 69.000 klijenata. Reč je o finansijskoj instituciji koja u Rusiji posluje 170 godina i koja slovi za jednu od najuspešnijih banaka u svetu. Sberbank pruža usluge za fizička lica, ali i za mala, srednja i velika preduzeća o čemu smo razgovarali sa Vladimirom Boškovićem, direktorom sektora za poslove sa malim i srednjim preduzećima. Poseban akcenat smo stavili na činjenicu da je ova banka jedna od malobrojnih u Srbiji koja podržava projekte u vezi sa energetikom, zaštitom životne sredine i energetskom efikasnošću. Za Energetski portal Srbije iz prve ruke saznajemo kako jedna uspešna banka posluje u Srbiji i kavi su do sada projekti podržani.

EP: Zašto se Sberbank po Vašem mišljenju opredelila da podrži upravo projekte u vezi sa energetskom efikasnošću, zaštitom životne sredine i na taj način podstakne razvoj privrede u Srbiji?
Vladimir Bošković : Srbija kao zemlja sa veoma ograničenim energetskim resursima ima mnogo potencijala za uštede, a unapređenje energetske efikasnosti je jedan od preduslova energetske stabilnosti zemlje, kao i privrede u celini. Energetski sektor je odavno postao najprofitabilniji i najprivlačniji sektor za investiranje, pa je prema procenama međunarodnih finansijskih institucija, pored poljoprivrede, sektor koji će obeležiti naredne decenije u globalnoj ekonomiji. S obzirom na dosadašnje aktivno iskustvo u finansiranju u segmentu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, Sberbank Srbija u ponudi ima sve modele neophodne za finansiranje projekata u ovim segmentima dajući tako konkretan doprinos očuvanju životne sredine. U saradnji sa KfW-om (Nemačka razvojna banka) do sada smo realizovali 10 miliona EUR u više od 400 projekata iz namenske kreditne linije za unapređenje energetske efikasnosti. Mereno konkretnim učinkom, naš doprinos izražen u mernim jedinicama je skoro 20 miliona kWh godišnje uštede u potrošenoj energiji, kao i smanjenju emisije CO2 u iznosu od 11 hiljada tona godišnje.

EP: Kakvi su uslovi koje treba da ispuni privatno ili pravno lice da bi dobilo kredit u Sberbanci ?
Vladimir Bošković : S obzirom da se radilo o namenskoj kreditnoj liniji, za nas kao banku to je predstavljalo dodatni motiv da klijentima ponudimo daleko povoljnije uslove nego sto su to komercijalni, prosečni uslovi na tržištu. Jedini uslov za klijente je bio da svaka od investicija doprinese uštedi energije od minimum 20%, praćeno smanjenjem emisije CO2 u istom tom procentu. Fokusirani smo na privatni sektor, a krediti su namenjeni za podsticaj malih i srednjih preduzeća, kao i stanovništva. Najveći deo realizovanih projekata se odnosio na investicije u zgradarstvu, a nešto manji broj na zamenu opreme/ mašina u proizvodnim procesima i kupovinu vozila u sektoru usluga i transporta.
Imajući u vidu potencijale za investiranje, naši planovi su takođe usmereni ka javnom sektoru i lokalnim samoupravama. Razlog što do sada nismo realizovali više projekata u segmentu lokalnih samouprava leži pre svega u neadekvatnim modelima finansiranja, koji u skorijoj budućnosti mogu biti prevaziđeni definisanjem JPP-a (javno-privatno partnerstvo) kao adekvatnog modela finansiranja, koji bi bio prihvatljiv, kako za banke, tako i za ostale učesnike u partnerstvu. Pravni okvir odavno postoji, ali još uvek nedovoljan broj realizovanih projekata po ovom modelu je razlog veće opreznosti poslovnih banaka.

EP: Da li u direktnom kontaktu sa klijentima ili potencijalnim klijentima u Srbiji možete da saznate u kojoj meri shvataju problem globalnog zagrevanja i klimatskih promena koje su ujedno i bile tema konferencije COP21 koja je nedavno održana u Parizu?
Vladimir Bošković : Kako smo jedna od prvih banaka na tržištu koja je počela sa kreditiranjem ovih projekata, naše glavne prednosti su: stečeno znanje i skustvo. Uz pomoć konsultantskih timova koji su bili sastavni deo realizacije kreditne linije sa KfW-om, primili smo određena znanja i ekspertizu neophodne za aktivniji pristup naših zaposlenih u prodaji, kako bi na pravi način uticali na podizanje svesti klijenata o značaju ulaganja u ove projekte. Zaposleni su prošli nekoliko nivoa obuke o energetskoj efikasnosti, a neki od njih su stekli i dodatna znanja pa smo oformili interni konsultanstki tim za energetsku efikasnost čija je primarna uloga bila procena usklađenosti projekata sa kriterijumima o finansiranju, kao i konstantno sticanje novih znanja o ovoj oblasti.
Vođeni iskustvom zemalja iz EU, ključni faktor je primena zakonske regulative koja će stvoriti pogodan teren za promociju i podstaći dalje investiranje u ovom sektoru. Očekujemo skoriju primenu niza zakonskih i podzakonskih akata koji su u postupku implementacije. Pomenuo bih samo neke od njih: najavljene izmene zakona o planiranju i izgradnji, puna primena energetske sertifikacije zgrada, primenu zakona o efikasnom korišćenju energije koji uvodi niz neophodnih mera za povećanje energetske efikasnosti (pre svega mislim na naplatu toplotne energije prema utrošku u sistemu daljinskog grejanja), uspostavljanje energetskog menadžmenta na nivou kompanija i lokalnih samouprava, kao i mnoge druge.
Kontinuirano radeći na podizanju svesti o energetskoj efikasnosti i značaju ovih investicija za životnu sredinu, odgovorno poslovanje potvrđujemo upravo ulaganjem u ove i slične projekte u oblasti energetike

Autor: Vesna Vukajlović