BiH dobila opremu za kontrolu kvaliteta vazduha

22.01.2016

U utorak 19. januara 2016. godine u Sarajevu u Bosni i Hercegovini predstavljena je nova oprema za kontrolu kvaliteta vazduha.

Oprema je nabavljena u okviru projekta koji realizuju Ujedinjene nacije za životnu sredinu, a njena vrednost iznosi 450 hiljada dolara. Nove merne stanice dobile su opštine Goražde i Prijedor, a stanice za merenje kvaliteta vazduha u Banjaluci i Ivan-sedlu su obnovljene.

U okviru projekta uspostavljena je i internet stranica na kojoj građani mogu proveriti kvalitet vazduha.

Sandra Jovićević

foto: rtrs.tv

Dubrovnik dobio solarne klupe

22.01.2016

U četvrtak 21. januara 2016. godine u Dubrovniku postavljene su pametne solarne klupe.

Solarne klupe postavljene su na gradskoj šetnici, a omogućavaju punjenje mobilnih uređaja kao što su tableti, mobilni telefoni, laptopovi. Klupe poseduju i senzore koji mere temperaturu, UV zračenje, buku, vlažnost vazduh, kao i proizvedenu i potrošenu električnu energiju.

Projekat je realizovala Razvojna agencija grada Dubrovnika DURA, a proizvela ih je hrvatska kompanija „Universal Industries“.

Sandra Jovićević

foto: dubrovacki.hr

Pilot projekat prevoza električnim vozilima u Šibeniku

22.01.2016

U ponedeljak 18. januara 2016. godine u Šibeniku u Hrvatskoj predstavljen je pilot projekat prevoza električnim vozilima u istorijskom jezgru Šibenika.

Gradonačelnik Šibenika gospodin Željko Burić izjavio je da se očekuje da će projekat unaprediti kvalitet života i mogućnost poslovanja u istorijskom jezgru Šibenika. Istakao je i da vozila ne zagađuju životnu sredinu, bešumna su i štede energiju.

Projekat se realizuje u okviru INTERMODAL projekta, a ima za cilj testiranje potreba za prevozom u pešačkoj zoni grada Šibenika. Namenjen je građanima i preduzetnicima, a trajaće do 18. marta 2016. godine. U ovom periodu će usluge dva električna automobila za građane i preduzetnike biti besplatna.

Pilot projekat prevoza električnim vozilima u istorijskom jezgru Šibenika vredan je oko 200 hiljada evra, od čega grad Šibenik učestvuje sa oko 30 hiljada evra, dok ostatak finansira Evropska unija.

Projekat INTERMODAL realizuje se u okviru programa IPA Jadranske prekogranične saradnje. Vrednost projekta iznosi oko 2 miliona evra, a sufinansira ga Evropska komisija. Osim Šibenika, u projektu učestvuje i Splitsko-dalmatinska županija, agencija Dunea, kao i partneri iz Italije i Albanije.

Sandra Jovićević

foto: sibenik.hr

Na godišnjem nivou održavati sednicu o energetici u FBiH

22.01.2016

U četvrtak 21. januara 2016. godine održana je tematska sednica Doma naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine.

U okviru sednice istaknuto je da Vlada FBiH i resorna ministarstva imaju obavezu da izvrše analizu i upute u parlamentarnu proceduru izmene i dopune svih propisa kojim se regulišu oblasti registrovanja, izdavanja odobrenja, proizvodnje i prodaje električne energije, a sa ciljem smanjenja administrastivnih prepreka u celom procesu i stvaranja povoljnog okruženja za nove investicije u elektroenergetski sektor. Istaknuto je i da će Vlada FBiH analizirati i stanje u rudnicima, kao i da će se na godišnjem nivou održavati tematska sednica posvećena energetskom sektoru.

Rečeno je i da će Dom naroda Parlamenta FBiH prioritetno razmatrati sva strateška dokumenta federalne Vlade o elektroenergetskom sektoru, a posebno program restrukturisanja, kao i da svi subjekti u elektroenergetskom sektoru FBiH u daljim aktivnostima moraju obezbediti stabilnost kada je reč o proizvodnji i snabdevanju električnom energijom.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Obe peći u Železari uskoro u punom kapacitetu

22.01.2016

Železara Smederevo nastavila je normalnu proizvodnju posle prevrtanja transportera početkom godine, a Peter Kamaraš, jedan od čelnika Železare, kaže da će uskoro obe visoke peći raditi u punom kapacitetu. Kamaraš, koji je izvršni direktor HPK menadžmenta i član Nadzornog odbora železare, rekao je da se pripremaju za najavljeno strateško partnerstvo sa kineskom HBIS grupom, koja je ozbiljno zainteresovana za kupovinu srpske čeličane.

“Obe visoke peći su u odličnom stanju i nema razloga da se gasi nijedna od njih radi remonta. Na visokoj peći 2 obavljena je popravka jednog od četiri kaupera koja nije podrazumevala njeno gašenje i ta peć će vrlo brzo biti spremna za proizvodnju. Očekujemo da sa obe peći ispratimo tržište”, rekao je Kamaraš. On je objasnio da su kauperi zagrejači vazduha ili uređaji za povećanje temperature uduvanog vazduha u visoku peć.

Rukovodstvo Železare ima iste poslovne planove kao i prethodne godine – da Železara posluje efikasno, ima zadovoljavajuće finansijske rezultate i da se pripremi za privatizaciju, što su ciljevi koje je postavila Vlada Srbije. “ Kada je reč o HBIS grupi, izuzetno sam ponosan što je ta kineska kompanija, druga po veličini čeličana u svetu, ozbiljno zaintreresovana za Železaru Smederevo”, naglasio je on i otkri da su predstavnici HBIS grupe imali priliku da vide srpske radnike ne samo tokom standardne proizvodnje, već i tokom vanrednih situacija, kada se prevrnuo vagon, posle čega su ocenili da su poneli veoma profesiolnalno.

“Srpski radnici i menadžeri Železare Smederevo vole fabriku i pokazali su se kao veliki profesionalci. Izuzetno sam zadovoljan poslovanjem u Srbiji i ljudima u kompaniji”, naglasio je Kamaraš. On dodaje da još nema konačnih poslovnih rezultata za 2015, ali da može da kaže da su oni veoma zadovoljavajući uprkos velikoj krizi koja je pogodila industriju čelika u poslednja četiri meseca prošle godine. Kako kaže, objavljevnajem tehničkih podataka o proizvodnji može da se finansijski naudi fabrici. U železari trenutno radi oko 5.050 radnika.

U penziju je nedavno otišlo 170 radnika, ali je posle toga zaposleno oko 200 novih radnika. Prema njegovim rečima, sve železare u svetu su smanjile proizvodnju uključujući i kineske i to približno za polovinu svojih kapaciteta, i skoro sve otpuštaju ljude. “Veoma sam ponosan što mi nismo otpuštali radnike da bismo poboljšali finansijske rezultate već umesto toga pokušavamo da napravimo uštede”, naglasio je Kamaraš.

Izvor: www.N1info.com

Ekoproizvodnjom do velikih ušteda u privredi

22.01.2016

Evropska unija sve je zahtevnija u pogledu smanjenja potrošnje energije i u privredi. Procesi rada, a posebno građevinski proizvodi, oprema i elektro-uređaji moraju biti energetski efikasniji. Regionalno istraživanje nemačkog “Siemensa” pokazuje da industrija u Srbiji malim merama može da uštedi oko 10 odsto energije. Dobar primer je nemački “Knauf insulation” koji od Nove godine upravo u Srbiji proizvodi isključio prirodne materijale.

U kamenoj vuni koju proizvodi nemačka fabrika u Surdulici više nema hemikalija na bazi nafte. Taj traženi izolacioni materijal dobijaju ne samo na bazi prirodnih sirovina već i potpuno ekološkom tehnologijom.Korist za fabriku je višestruka – ipunjava stroge evropske standarde zaštite zdravlja i termoizalacije, a sam proces proizvodnje smanjenjem energije donosi uštede. Generalni direktor “Knauf insulation” za zemlje Balkana, Kipar i Maltu Tihomir Civkaroski kaže da će po tome fabrika u Surdulici biti jedinstvena u sistemu “Knauf insulation”, ali i u svetu, koja proizvodi takve materijale.

“Sami rezultati u poslednjih 10 godina pokazuju jednu uzlaznu putanju te se iskreno nadam da ćemo, sa rastom prodaje i tržišta koje osvajamo, u budućnosti otvoriti mogućnosti za proširenje kapaciteta. Inače smo uspeli da u poslednjih nekoliko godina i malim poboljšanjem u proizvodnji malo i povećamo kapacitet”, objašnjava Civkaroski. Fabrički pogoni sa zastarelom tehnologijom gutaju struju, zimi ih je teško i zagrejati a leti u njima nemoguće raditi. U našim industrijskim zonama niču nove proizvodne hale sa eko tehnologijom. “Program koji je ‘Siemens’ sam primenio pokazuje da se na svaki evro uložen u energetsku efikasnost vrati 20 centi, što znači da se investicija isplati za pet godina. Analize pokazuju da su smanjenje troškova i poboljšanje konkurentnosti glavne prednosti ulaganja u energetsku efikasnost”, kaže Udo Ajhlinger, generalni direktor “Siemensa” za Srbiju.

Naša zemlja troši do tri, četiri puta više energije od zemalja Evropske unije. Ulaganja u energetsku efikasnost je prioritet. “Za svaku uštedu troškova treba uštedeti energiju jer energija se potroši i ona košta. Svi vidovi energenata koštaju a da bi se energija štedela potrebno je napraviti ipak značajnije investicije”, ističe Aca Vučković iz Agencije za energetiku. Po evropskim direktivama, do 2018. godine, Srbija finalnu potrošnju energije mora da smanji devet odsto.

Izvor: www.rts.rs i www.poslovnojutro.com

Foto: www.knaufinsulation.com

Usvojena odluka o koeficijentima za ambalažni otpad u Republici Srpskoj

22.01.2016

Vlada Republike Srpske usvojila je 21. januara 2016. godine Predlog Odluke o koeficijentima za obračun naknade za opterećivanje životne sredine ambalažnim otpadom i ciljevima upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom za 2015. i 2016. godinu.

Kako je navedeno u saopštenju Vlade Republike Srpske, odlukom se propisuje koeficijent naknade za ponovno iskorišćavanje i reciklažu po vrstama ambalaže za jedan kilogram ambalažnog otpada izraženog u konvertibilnim markama, kao i ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom koji se uzimaju u obzir pri proizvodnji i stavljanju u promet ambalaže i upravljanju ambalažnim otpadom izraženi u procentima za 2015. i 2016. godinu.

Na sednici je usvojena i odluka o izradi Zoning plana područja posebne namene „Janjske otoke“ čiji je cilj razvoj, uređenje, korišćenje i očuvanje prirodnih vrednosti područja i sprečavanje nesklada između zaštite prirodnog i kulturno-istorijskog nasleđa i planiranih privrednih aktivnosti u vezi korišćenja hidroenergetskog potencijala područja.

Sandra Jovićević

foto: ambalaža.hr

EMS učestvuje u izgradnji Transbalkanskog energetskog koridora

22.01.2016

Izvršni direktor za ekonomsko finansijske poslove JP „Elektromreža Srbije“ gospodin Branislav Đurđević izjavio je da se EMS uključio u izgradnju Transbalkanskog energetskog koridora.

Kako je istakao, kompanija EMS potpisala je ugovor sa kompanijom „Energoprojek Oprema“ o izgradnji dvostrukog dalekovoda Pančevo-Rašica od 400kV. On je dodao da će se realizacija projekta finansirati iz sopstvenih sredstava, a vrednost investicije iznosi 24,7 miliona evra.

Gospodin Đurđević je naveo da je u planu da prva faza projekta bude završena do 2017. godine, a zatim će početi izgradnja dalekovoda Kragujevac-Kraljevo. Nakon toga, planira se izgradnja dalekovoda Obrenovac-Bajina Bašta, a zatim krajem 2018. godine i početkom 2019. godine povezivanje između Bajine Bašte i Pljevalja, da bi se ceo projekat završio 2023. godine.

Podsetimo, Transbalkanski koridor bi trebalo da omogući prenos električne energije na velikim rastojanjima, i to uz minimalne gubitke energije. Njegova dužina je preko 150 kilometara, a procenjuje se da će izgradnja iznositi oko 150 miliona evra. Izgradnju ovog koridora podržala je Vlada Republike Srbije, a uvršten je i u programe donacije IPA 2015.

Sandra Jovićević

foto: ems.rs

Rusija isporučila Srbiji 1,7 milijardi kubnih metara gasa u 2015. godini

22.01.2016

U četvrtak 21. januara 2016. godine održan je sastanak između izvršnog direktora kompanije „Gasprom” gospodin Alekseja Milera i ambasadora u Srbije u Rusiji njegove ekselencije gospodina Slavenka Terzića, prenela je agencija Tas.

Na sastanku je bilo reči o podzemnom skladištu gasa „Banatski Dvor“ i njegovoj ulozi u obezbeđenju pouzdanosti snabdevanja ruskim gasom korisnika u Srbiji, Mađarskoj i Bosni i Hercegovini. Istaknuto je i da je ovo skladište u popunjeno sa 100 odsto kapaciteta, odnosno da se u njemu nalazi oko 450 miliona kubika prirodnog gasa.

Ovom prilikom razgovarano je i o proširenju podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“, a rečebno je i da je kompanija „Gasprom“ tokom 2015. godini isporučila Srbiji 1,7 milijardi kubnih metara gasa, odnosno 23,6 odsto više nego što je planirano.

Sandra Jovićević

foto: ec.europa.eu

U toku izgradnja sistema kanalizacije u Novom Sadu

21.01.2016

U Novom Sadu u naselju Kovilj u toku je izgradnja sistema kanalizacije.

Gradonačelnik Novog Sada gospodin Miloš Vučević izjavio je da je u toku izgradnja završne faze sistema kanalizacije. On je istakao da je izgrađena sekundarna kanalizaciona mreža u dužini od oko 44 kilometara, kao i prečistač otpadnih voda, dok je u planu obezbeđivanje priključaka za oko 1300 domaćinstava. Kako je naveo, u narednom periodu se očekuje početak kanalizacionih radova u Rumenki i Stepanovićevu, ali i završetak radova u Bockama, delu Veternika i Adici.

U saopštenju Novog Sada istaknuto je da se sa izgradnjom prečistača otpadnih voda započelo 2013. godine. Radove je izvelo JP „Zavod za izgradnju grada“, a JKP „Vodovod i kanalizacija“ obezbediće priključke za domaćinstva.

Sandra Jovićević

foto: novisad.rs

Podnet zahtev za procenu uticaja na životnu sredinu TS Beograd 3 – TS Smederevo 2

21.01.2016

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta JP „Elektromreža Srbije“ podneo Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu Projekta „Izgradnja DV 110kV br. 101A/1 TS Beograd 3 – TS Smederevo 2, uvođenje u buduću TS 110kV Beograd 42 (Grocka).

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podnetu dokumentaciju u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbiji ili na internet sajtu pomenutog ministarstva. Primedbe i sugestije mogu se podneti do 31. januara 2016. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

EMS uzeo kredit za udeo u Elektroprenosu

21.01.2016

Elektromreža Srbije (EMS) je uzela komercijalni kredit po povoljnim uslovima da kupi udeo u Crnogorskom prenosnom sistemu, izjavio je izvršni direktor za ekonomsko finansijske poslove EMS-a Branislav Đurđević.

“Uslovi ovog kredita gotovo su identični kreditima u kojima je država garant, odnosno sredstva obezbeđenja su državne garancije. Elektromreža Srbije je odlučila da ne troši sopstveni novac koji finansira u razne infrastrukturne projekte, već da sredstva obezbedi iz ovog kredita”, rekao je Đurđević za novi Nedeljnik.

On je dodao su procene na osnovu poslovnog rezultata u 2014. godini da bi EMS mogao da za dve i po godine vrati sve kredite. EMS je krajem decembra 2015. godine na Montenegro berzi kupio 10 odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema po ceni od 13,9 miliona evra. “Ovo je čisto poslovna odluka, EMS se ne vodi politikom. Cilj je bio da Vladi Srbije donesemo ekstra novac u smislu da ćemo se naplatiti od dividende i imati benefita od projekta povezivanja sa Italijom”, rekao je Đurđević.

EMS se, kako je objasnio, uključio u izgradnju transbalkanskog energetskog koridora i prvu fazu tog projekta, dalekovod Pančevo – Rašica od 400 kilovata, finansira iz sopstvenih sredstava. “Za taj istorijski elektroenergetski autoput potpisali smo ugovor vredan 24,7 miliona evra sa Energoprojekt opremom za izgradnju dvostrukog dalekovoda Pančevo – Rašica.

To je najveći ugovor koji je EMS finansirao iz sopstvenih sredstava i koji su dve domaće firme potpisale”, rekao je Đurđević. Kako je istakao, plan je da prva faza bude završena do 2017. godine, a da potom počne izgradnja dalekovod Kragujevac – Kraljevo, a kasnije dalekovoda Obrenovac – Bajina Bašta, kako bi krajem 2018. i 2019. bio napravljen spoj između Bajine Bašte i Pljevalja i ceo projekat završen 2023. “Transbalkanski koridor ima zadatak da spoji severoistok sa jugozapadom Evrope.

Dakle, Rumuniju sa Italijom, preko Srbije kao elektroenergetskog lidera u regionu. Ide se od istoka gde se proizvodi energija ka zapadnoj Evropi gde je najviše potrošača i uvoznika. Tu između smo mi, i tu je naš benefit”, kazao je Đurđević.

Izvor: www.n1info.com

Povećanje EE u OŠ „Moma Stanojlović“ u Kragujevcu

21.01.2016

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Nemačke banke za obnovu i razvoj (KfW) i grada Kragujevca posetili su Osnovnu školu „Moma Stanojlović“ u Kragujevcu povodom realizacije projekta energetske efikasnosti.

Rukovodilac Jedinice za implementaciju projekta pri resornom ministarstvu gospodin Aleksandar Durković izjavio je da bi prva faza projekta energetske efikasnosti u OŠ „Moma Stanojlović“ trebalo da počne u aprilu 2016. godine. On je istakao da će u okviru projekta biti zamenjeni prozori i vrata, biće urađena izolacija fasade, zamenjeni podovi, rekonstruisani mokri čvorovi, ali i uređeni trotoari u školskom dvorištu. Očekuje se da će se ovim merama doprineti uštedi energije između 30 i 50 odsto.

Povećanje energetske efikasnosti u OŠ „Moma Stanojlović“ u Kragujevcu realizuje se u okviru projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“. Radovi bi trebalo da traju tri meseca, a njihova vrednost iznosi oko 400 hiljada evra. Iz kredita Nemačke banke za obnovu i razvoj obezbeđeno je 360 hiljada evra, a ostatak je obezbedio grad Kragujevac.

U planu je da se radovi na povećanju energetske efikasnosti izvedu i u TUŠ „Toza Dragović“ i u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.

Sandra Jovićević

foto: kragujevac.rs

Poništen tender za izgradnju TE-TO „Osijek“

21.01.2016

„Hrvatska elektroprivreda“ (HEP) saopštila je da je 4. januara donela odluka o poništenju konkursa za izgradnju TE-TO „Osijek“, preneli su mediji.

Na konkurs su se javile dve kompanije, „Siemens“ i „Alstom“, a predstavnici HEP-a izjavili su za portal Energetika-net da je pregovarački postupak poništen. Kako je preneo pomenuti portal, kompanija „Alstom“ je za izgradnju TE-TO „Osijek“ dala ponudu od 358,5 miliona evra bez PDV-a, dok je „Siemens“ ponudio 320 miliona evra bez PDV-a, ali je „Hrvatska elektroprivreda“ zaključila da ponude ne ispunjavaju propisane uslove.

Konkurs za izgradnju TE-TO „Osijek“ raspisan je u oktobru 2014. godine po principu „kluč u ruke“. TE_TO „Osijek“ trebalo bi da ima snagu od 500MW električne energije i 160MW toplotne energije.

Sandra Jovićević

foto: hep.hr

izvor: energetika-net.com

Istorijski minimum u ceni goriva

21.01.2016

Cena sirove nafte na svetskom tržištu je na istorijskom minimumu i nastavlja da pada, ali se u Srbiji pojeftinjenje goriva očekuje tek u martu i to za najviše tri dinara. Gotovo u svim zemljama u okruženju cene goriva padaju. Slovenci su juče korigovali cene, a apsolutni rekorder je BiH, gde se litar benzina odnedavno prodaje za 0,77 evrocenti. U Srbiji, međutim, promena nema, iako je cena sirove nafte na svetskom tržištu u odnosu na početak godine sa 35,6 pala na 31,1 dolar po barelu.

Osnovni razlog za to je, kako kaže Milan Rakić iz Udruženja naftaša Srbije, povećanje državnog zahvatanja. “Potencijalni pad cena goriva neutralisan je povećanjem akcize. Problem je što državni nameti u maloprodajnoj ceni goriva učestvuju sa preko 50 odsto. Cena sirove nafte na svetskoj berzi čini tek jednu trećinu, a to znači da svako pojeftinjenje na svetskom tržištu može da se odrazi samo na taj manji deo. Zato se u Srbiji može očekivati pad cene za najviše tri dinara”, objašnjava Rakić za Blic. Nove cenovnike ne treba očekivati pre marta, jer se promene na svetskom tržištu kod nas osete sa odloženim dejstvom od 30 do 60 dana.

U svetu se očekuje dalji pad cene nafte, posebno sa ulaskom nafte iz Irana, kojem su ukinute sankcije. Stručnjaci procenjuju da bi cena mogla da padne i na 20 dolara po barelu. “U tom slučaju bi gorivo kod nas moglo da pojeftini i do deset dinara”, kaže Rakić. Stanovnici pograničnih mesta u Srbiji gorivo kupuju u BiH jer razlika u ceni nije mala. Za 10 evra u Srbiji može da se kupi 9,5 litara benzina, a u Bosni čak 13 litara.”Celom dužinom Drine sa naše strane gotovo da nema benzinske stanice. Ceo promet se prebacio preko granice. Problem će nastati ako krene šverc”, kaže za Blic Borisav Tatić iz Udruženja benzinskih stanica. U tom slučaju na gubitku će biti i država, koja preko akcize puni budžet. Zbog manjih prihoda od očekivanih država je i povećala akcize od 1. januara 2016.

Izvor: www.bktvnews.com

Evropi neophodan gas iz Rusije

21.01.2016

U okviru „Evropske konferencije o gasu“ koja se održava od 19. do 21. januara 2016. godine u Beču u Austriji istaknuto je da je gasovod „Severni tok 2“ neophodan Evropi.

Generalni direktor austrijskog naftnog koncerna OMV gospodin Rajner Zele izjavio je da je za sigurnost u snabdevanju gasom neophodna diverzifikacija izvora i tranziotne rute. On je dodao da se ne bi trebalo raditi na zameni ruskog gasa u Evropi, jer gas iz Rusije zadovoljava čak 25 odsto svetskih potreba za ovim energentom. Dodao je i da je proizvodnja gasa u Velikoj Britaniji i Holandiji u opadanju, tako da su i opcije za Evropu smanjenje.

Generalni direktor ruske kompanije „Gasprom“ gospođa Elena Burmistrova istakla je da je potreba za gasom u Evropi proteklih godina pokrivena uvozom. Kako je navela, kompanija „Gasprom“ je 2015. godine u Evropu izvezla 159 milijardi kubnih metara gasa, što je više od proseka u poslednjih pet godina. Navela je da će se preko „Severnog toka“ snabdevati zemlje zapadne Evrope, ali i južne i centralne Evrope.

Sandra Jovićević

foto: europeangas-conference.com

1...1,4801,4811,482...1,673 Page 1,481 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM