Američka kompanija “Friport MekMoran” saopštila je danas da zadržava većinsko vlasništvo i pravo upravljanja u donjoj zoni rudnog ležišta bakra i zlata “Čukaru Peki”, u neposrednoj blizini Bora. U saopštenju kompanije navodi se da je u izveštajima pojedinih medija “netačno formulisano da je ‘Friport MekMoran’ pristao da proda korporaciji Lundin Majning sav svoj udeo u projektu ‘Timok’. “Friport MekMoran zadržava većinsko vlasništvo i pravo upravljanja u velikoj porfirijskoj Donjoj zoni ležišta ‘Čukaru Peki’, u okviru projekta ‘Timok'”, poručili su iz kompanije. Ovo ležište deo je zajedničkog projekta “Timok”, čiji je vlasnik kompanija “Rakita Explorejšen” Bor, u kojoj američka kompanija “Friport MekMoran” ima 55 odsto udela, a 45 odsto je u vlasništvu kompanije Rezervuar Minerals iz Vankuvera u Kanadi.”
Friport MekMoran je dogovorio prodaju svojih prava nad masivnom i polumasivnom sulfidnom Gornjom zonom ležišta ‘Čukaru Peki”, koja je odvojena od Donje zone, korporaciji Lundin Majning, ali samo ukoliko kompanija Rezervuar Minerals ne iskoristi pravo preče kupovine udela u vlasničkoj strukturi kompanije Rakita Explorejšn doo Bor”, precizira se u saopštenju. Takođe se dodaje da, ukoliko kompanija Rezervuar Minerals ne prihvati pravo preče kupovine i ne otkupi udeo u projektu “Timok”, vlasnička struktura Donje zone biće realizovana u odnosu: Friport MekMoran- 54 odsto, Rezervuar Minerals 25 procenata i Lundin Majning 21 odsto. Nalazište “Čukaru Peki” pored aerodroma u Boru, prema dosadašnjim istraživanjima je jedno od bogatijih rudom bakra i zlata. U ovom rejonu, prema podacima koji su objavljeni prošle godine, ima 65 miliona tona rude bakra sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 grama po toni, iz kojih je moguće dobiti 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata.
V.V.
www.tanjug.rs
Globalna klima se menja što je evidentno i u Srbiji i to potvrđuje i veliki broj osmatranja. Globalna prosečna temperatura je porasla za 0.8°S u odnosu na predindustrijski period, a u Beogradu, od kada su počela merenja 1888. godine, za više od 1.5°S. Najviši rast je zapravo zabeležen od 1970. godine, a poslednja dekada je bila najtoplija do sada.
Glavni cilј Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije je jačanje analitičkog i prognostičkog sistema za različite vremenske i prostorne okvire počev od klimatskih projekcija, sezonskih, mesečnih, srednjoročnih, kratkoročnih prognoza a takođe i predočavanje vremena i hidroloških uslova uz asimilaciju radarskih, satelitkih i drugih konvencionalnih podataka.
