Ministar rudarstva i energetike Republike Srbije izjavio je danas prilikom akcije pošumljavanja na Banjici, koja je održana u okviru Svetskog dana šuma, da toplane u Srbiji primenom novih tehnologija nastoje da smanje emisiju zagađenja na svetski standard.
On je naveo da je Republika Srbija u pomenutom segmentu prevela zakonodavstvo Evropske unije u svoj zakonodavni okvir, a dodao je i da postupanje o direktivi o velikim ložištima spada u deo obaveza koje ima resorno ministarstvo. Istakao je da je već izvršena revitalizacija filtera u svim velikim termopostrojenjima, a u čak 13 postrojenja ugrađeni su novi elektro-filteri, dok je u još jednom postrojenju ugradnja ovakvog filtera u toku i biće završena u toku godine. Dodao je da su ovakvom ugradnjom eleminisana praškasta zagađenja iz termopostrojenja, kao i da je Republika Srbija u mnogo boljem položaju kada je reč o zagađenju u termosektoru u odnosu na mnoge članice Evropske unije.
Gospodin Antić je dodao da je resorno ministarstvo za ekološke projekte do sada opredelilo oko 200 miliona evra, a u narednim godinama biće izdvojeno između 700 i 800 miliona evra.
Sandra Jovićević
foto: tanjug.rs
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić rekla je da se BiH, ugovorom o uspostavlјanju energetske zajednice, obavezala da će do 2018. godine ostvariti uštede u finalnoj potrošnji energije od devet odsto. Ona kaže da su u Republici Srpskoj i BiH u celini mapirana područja sa izuzetnim energetskim potencijalom, a klјučni uslov za smanjenje potrošnje energije jeste podizanje nivoa energetske efikasnosti u svim segmentima života, što znači iskoristiti što manje energije i energenata za što veći učinak.
Predstavnici grada Beograda i najbolji studenti Šumarskog fakulteta obeležili su danas Svetski dan šuma sadnjom 25 stabala poljskog jasena u Bajfordovoj šumi u Beogradu. U akciji pošumljavanja, pored studenata Šumarskog fakulteta, učestvovali su i gradski menadžer Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Gran Trivan i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Gradski menadžer Goran Vesić rekao je da je sadnja 25 stabala poljskog jasena simboličan način da se obeleži Svetski dan šuma i time pokaže koliko je pošumljavanje važno za gradjane Beograda. “Danas smo imali čast i zadovoljstvo da zasadimo sadnice u Bajfordovoj šumi. Ova šuma je prošle godine dobila ime po Timoti Džonu Bajfordu koji je veoma zaslužan za naše društvo… Mislim da je ovo bio pravi način da se Beograd oduži njemu za sve ono što je učinio za Srbiju”, rekao je Vesić novinarima nakon sadnje drveća. On je dodao da je 14,6 odsto površine Beograda pokriveno šumom i da je “to dovoljno i nedovoljno u odnosu na ono što grad želi”.
Danas je u Medija centru, u Beogradu počela konferencija u organizaciji CEDEF-a i Ambasade Francuske u Beogradu sa temom : “ Zagađenje vazduha: Doprinos lokalnih zajednica borbi protiv klimatskih promena“.
U susret Danu šuma, JP Srbijašume je organizovalo danas konferenciju za novinare u Klubu Košutnjak. Međunarodni dan šuma 21. mart ustanovljen je na sednici Generalne skupštine evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine sa namerom da se istakne značaj šuma za čovečanstvo i brojne druge koristi. Prvi dan proleća je simbolično izabran kao simbol ponovnog rađanja života i buđenja prirode.
Rusija ima dokazane rezerve nafte samo za još 28 godina, izjavio je ruski ministar prirodnih resursa Sergej Donskoj. “Rezerve nafte iznose oko 29 milijardi tona. Ali,to su te koje se teoretski mogu izvući iz zemlje. U 2015. godini preliminarno je izvadjeno oko 505 miliona tona. Ako se preračuna, otvorenih rezervi dovoljno je za 57 godina”, rekao je Donskoj Rosijskoj gazeti. Donskoj je naveo da je medjutim obim dokazanih rezervi, za koje se tačno zna gde su, koliko ih je i kako ih izvući, po ocenama eksperata duplo manje, oko 14 milijardi tona. “Po dokazanim rezervama, nafte za vadjenje biće samo na 28 godina”, dodao je on. Po njegovim rečima, bez novih nalazišta, vadjenje nafte iz tradicionalnih bušotina počeće da se smanjuje već 2020. godine.
